Đerdapska klisura – Gvozdena kapija Balkana

Đerdapska klisura je najduži evropski kanjon. Nalazi se na istoku Srbije, smešten u okviru Nacionalnog parka Đerdap – jednog od pet srpskih nacionalnih parkova. Park obiluje lepotama koje su predmet divljenja čitavog kontinenta, pa je Đerdapska klisura jedna od najposećenijih prirodnih atrakcija u Srbiji.

Na obali Dunava se smenjuju Golubačka klisura, Ljupkovska kotlina, Gospođin vir, Donjemilanovačka kotlina, Veliki kazan, Mali kazan, Oršavska kotlina i Sipska klisura, a gotovo sve ih je moguće videti tokom krstarenja Dunavom koje daje najlepšu sliku Đerdapa i njegovih lepota.

U nastavku pročitajte više o ovom prirodnom fenomenu koji izaziva divljenje svojih posetilaca  i saznajte šta sve možete obići u najlepšem nacionalnom parku u regionu.

Kako je nastala Đerdapska klisura?

Đerdapska klisura je nastala pre više hiljada godina, kada je pod uticajem geološke kataklizme došlo do rascepa Karpata. Tim putem je oteklo Panonsko more ostavljajući za sobom dugačak kanjon kojim danas teče Dunav.

Dunav svoj “put” počinje u šumovitom Švarcvaldu, a dalji put ga vodi preko nemačkih i austrijskih brda, zatim slovačke, hrvatske i mađarske ravnice, a onda i do Srbije gde postaje izuzetno širok, a miran. Takav je sve do Đerdapske klisure, gde se od mirne i ravničarske reke naglo pretvara u brzu i divlju silu koja nepredvidivo juri kroz uzak kanjon.

Dunav kod Golupca ulazi u Đerdapsku klisuru, i tu počinje njegovo probijanje kroz 100 km dug Karpatsko-balkanski masiv, prema Vlaškoj niziji i Crnom moru. Upravo pred Golupcem je Dunav najširi u celom svom toku (6 km), dok je dalja putanja reke kroz masiv prilično uska i nemirna. Sve ovo uvrštava Đerdapsku klisuru u jedno od najlepših mesta mesta koja morate obići.

Gvozdena kapija Dunava

Đerdapska klisura je poznata i kao Gvozdena kapija Dunava ili Gvozdena kapija Balkana, a ime se povezuje sa tim što je Dunav na ovom mestu jako uzak u svom toku, što je nekad stvaralo ozbiljne probleme prilikom plovidbe. Gvozdenu kapiju čine dva uska kanjonska dela – Veliki i Mali kazan, i tri klisure – Golubačka, Gospođin vir i Sipska. Najuži tok Dunav ima kod Velikog kazana gde iznosi samo 150m.

Rumuni i dalje koriste naziv Gvozdena vrata, dok je u Srbiji ustaljeno ime Đerdap, što bi u prevodu sa turskog značilo mesto opasno za pliovidbu. Plovidba je olakšana tek sedamdesetih godina prošlog veka, kada je izgrađena brana koja je olakšala plovni put pretvarajući Đerdap u veliko rečno jezero, koje je najveće u Srbiji i četvrto po veličini na Balkanu.

Nacionalni park Đerdap – prirodna srpsko-rumunska granica

Nacionalni park Đerdap formira prirodnu granicu između Srbije i Rumunije, a njegov najlepši deo je upravo Đerdapska klisura, prirodni fenomen koji ovaj “granični prelaz” čini jednim od najautentičnijih na svetu. Nacionalni park je proglašen 1974. godine, a izuzetno je cenjen zbog rečnih kotlina, pećina i drugih prirodnih lepota koje čuva.

Flora i fauna

Flora i fauna su najveće bogatstvo Nacionalnog parka Đerdap. Njegovo područje naseljava preko 1100 biljnih vrsta iz kojih se izdvajaju tercijarni relikti jorgovan, srebrna lipa, kavkaska lipa i dr. Raznovrsnos flore se odražava i na faunu, koju čini preko 200 vrsta ptica (suri orao, orao zmijar, orao belorepan, crna roda, siva čaplja…), sisari (vuk, medved, divlja mačka, ris, šakal, lisica, kuna, lasica, jazavac, divokoza…) i među njima mnoge retke vrste zbog kojih je Nacionalni park Đerdap toliko cenjen.

Đerdapska klisura Golubac – posetite Golubačku tvrđavu

Četiri kilometra nizvodno od naselja Golubac, na samom ulazu u Đerdapsku klisuru, smeštena je Golubačka tvrđava. Raskošno utvrđenje okruženo najvećim prirodnim lepotama Srbije podignuto je na strmim liticama stena, što mu pruža dodatni šarm i dozu misterioznosti kojom odišu sva velika i istorijski važna utvrđenja.

Tvrđava potiče iz 14. veka, kada je kao granični prelaz imala veliki strateški značaj. Imala je devet četverougaonih kula, raspoređenih na strateški istaknutim mestima povezanim bedemima. Još u ovo vreme je Dunav bio granica između Srbije i Rumunije, a sukobi između zemalja su bili česti.

Ipak, Golubac je bio pod upravom Ugara sve do vladavine ugarskog kralja Žigmunda koji je u znak dobrih odnosa, poverio Golibac na upravljanje srpskom vladaru despotu Stefanu Lazareviću, ali samo za vreme trajanja njegove vladavine.

Nakon smrti srpskog vladara 1427. godine, utvrđenje nije vraćeno Ugarima, već je prodato Turcima, zbog čega izbija velika bitka za Golubačku tvrđavu 1428. godine. Grad je ipak ostao pod turskom vlašću sve do 19. veka. Danas je obnovljena Golubačka tvrđava jedna od najvažnijih srpskih atrakcija, a interesovanje inostranih turista za posete je sve veće.

Đerdapska klisura izleti – krstarenje Đerdapom

Jedan od načina da upoznate Đerdapsku klisuru i vidite sve njene lepote je krstarenje Đerdapom. Većina posetilaca se odlučuje na ovaj vid obilaska klisure, koji podrazumeva prolazak kroz Veliki i Mali kazan, obilazak Trajanove table i Decibalove glave koje je moguće videti samo sa vode. Trajanova tabla je reljefno polje sa natpisom rimskog imepratora Nerve Trajana, staro oko 1900 godina.

Decibal je bio poslednji kralj Dačana koji je izvršio ubistvo nakon što ga je car Trajan savladao. Dačani su izgubili samostalnost, čime je njihova zemlja postala rimska provincija Dakija. Iako je mrtav već skoro 2000 godina, rumunski narod Decibala i dalje smatra nacionalnim herojem pa je njegov lik isklesan na rumunskoj strani Dunava, što je takođe vidljivo sa vode. Lik je isklesan na 128 metara visokoj steni, i to je ujedno najveća evropska skulptura u steni.

Đerdapska klisura je sa razlogom jedna od najposećenijih atrakcija u Srbiji, a najlepši njeni vidikovci – Velika Čuka, Štrbac, Ploče, Kovilovo i Sokolovac pružiće vam čaroban pogled na ovaj prirodni fenomen. Evropa dobro poznaje Đerdapsku klisuru po tome što je u njoj Dunav najdublji (90m) i najuži (150m), a domaći posetioci i po specifičnim vidikovcima, istorijskim simbolima i drugim lepotama koje ovaj nacionalni park nudi.