Frankfurt – evropski Menhetn i centar Evropske Unije

Frankfurt nije najveći grad Nemačke, ali je zato najbolji za život, i sve primamljiviji za turističko putovanje. Ovaj grad burne i bogate istorije je sve do sredine 20. veka bio najznačajniji nemački grad. Veoma je moderan i zahvaljujući koliko-toliko očuvanom duhu prošlih vremena smatra se i romantičnom destinacijom, a u njemu nezaposlenost praktično ne postoji. Pred Vama je vodič kroz veličanstveni Frankfurt – znamenitosti grada i najmanju metropolu na svetu, grad nebodera, banaka i muzeja.

Evropski Menhetn – finansijski centar Nemačke, ali i Evropske Unije!

Frankfurt na reci Majni je prema mnogim istraživanjima jedan od najboljih gradova na svetu za život, a na prvom mestu poznat je kao grad banaka.

Sve velike i bitne svetske banke imaju svoje predstavništvo u Frankfurtu, a ovde se nalazi i banka koja je zadužena za evro – Evropska centralna banka (European Central Bank).

Zbog velikog broja svetskih banaka smeštenih u Frankfurtu, ovaj grad se smatra finansijskim centrom Nemačke. Frankfurtska berza je najveća u Nemačkoj, a takođe spada među najveće na svetu. Zbog berze i banaka, Frankfurt nosi nadimak „evropski Menhetn”.

U muzeju Nemačke savezne banke vodiči će Vam objasniti složenu prirodu monetarne politike Evropske unije koristeći filmove i igrice.

Kratka istorija Frankfurta

Frankfurt se nalazi u saveznoj nemačkoj pokrajini Hesen i to je peti po veličini grad u Nemačkoj. Ispred njega se nalaze Berlin, svetska prestonica klabinga i glavni grad Nemačke, bavarska metropola Minhen, Keln i Hamburg, grad mostova i kanala.

Naziv grada Frankfurt se prvi put pominje u 8. veku, u povelji Karla Velikog. Frankfurt je ostao u istoriji upamćen kao mesto gde su rimski vladari imali svoje rezidencije i vojne kampove.  

U periodu između 1372. i 1806. godine, Frankfurt je važio za slobodan carski grad. U njemu su se do 1792. godine krunisali nemački kraljevi i carevi.

Razvoj Frankfurta je u jednom trenutku prekinuo Napoleon, ali to se promenilo 1815. godine, kada je Frankfurt Bečkim kongresom proglašen za slobodan grad.

Između 1816. i 1866. godine, Frankfurt je bio sedište nemačkog parlamenta (Bundestag). Nakon Prusko-francuskog rata, Frankfurt je postao sastavni deo ujedinjenog Nemačkog carstva (Drugi Rajh). Frankfurt je krajem 19. i početkom 20. veka postao najrazvijeniji industrijski grad Nemačke.     

Frankfurt je u periodu između 1888. i 1915. godine imao najveću železnicu u Evropi.

Po završetku II Svetskog rata, saveznici su Frankfurt sravnili skoro do temelja. Posle rata je, u takmičenju sa Bonom, izgubio bitku za glavni grad Zapadne Nemačke, a od sredine 20. veka, Frankfurt je počeo naglo da se razvija. 

Put do Frankfurta

Frankfurt je od Beograda udaljen 1.335 kilometara. Do Frankfurta se može doći avionom ili bilo kojim drumskim vozilom.

Iz Beograda do Frankfurta postoji direktan let u trajanju od dva sata.

Frankfurt ima najprometniji aerodrom u Nemačkoj. Na godišnjem nivou kroz aerodrom u Frankfurtu prođe oko 60 miliona ljudi. Što se tiče Evrope, od njega su prometniji Hitrou (Heathrow) u Londonu i Šarl de Gol (Charles de Gaulle) u Parizu. Na aerodromu radi oko 75.000 ljudi.

Autobusi od Beograda do Frankfurta i nazad saobraćaju svakog dana. Kartu je najbolje rezervisati preko interneta ili je kupiti makar nedelju dana pre planiranog polaska. Pored autobusa, do Frankfurta možete doći i kombijem koji sa Vaše adrese vozi na adresu putovanja.

Zanimljivosti o Frankfurtu

Frankfurt je grad bogat sadržajem u svakom smislu:

• u Frankfurtu se nalazi najveća urbanizovana šuma u Nemačkoj, i ona spada među deset najvećih na svetu;
• Frankfurt u slobodnom prevodu znači „gaz Franaka“ – gaz je plitki deo reke kojim može da se gazi ili vozi;
• zgrada frankfurtske opere je sve do 1981. godine važila za „najlepšu ruinu Nemačke“;
• svaki četvrti stanovnik Frankfurta je stranac;
• za vreme Drugog svetskog rata, životinje iz zoo-vrta su u jednom trenutku pobegle i lutale gradom;
• Frankfurt je rodno mesto književnika Getea;
• prva i „primitivna“ verzija telefona sklopljena je u Frankfurtu 1861. godine;
• u Frankfurtu se prvi put održala konferencija povodom Vikipedije (Wikipedia) pod nazivom Vikimanija (sledeća Vikimanija će se organizovati u Kejptaunu u avgustu 2018. godine).

Neboderi u Frankfurtu

Među 15 najviših nebodera Nemačke, 14 njih nalazi se u Frankfurtu. On je poznat po oblakoderima i duh starih vremena u Frankfurtu je praktično razrušen krajem Drugog svetskog rata. Grad je svoj gubitak nadoknadio izgradivši oblakodere koji se nalaze na listi najviših zgrada u Evropi.  

Zgrada Komercbank (Commerzbank) je najviša u Frankfurtu i Nemačkoj sa svojih 259 metara i 65 spratova. 2003. godine je Komercbank bio proglašen najvišim neboderom u Evropi.

Toranj Meseturm (Messeturm) je sagrađen 1990. godine. Toranj je visok 240 metara. Nalazi se u centru Frankfurta i predstavlja obeležje grada.

Sajam automobila u Frankfurtu

Najveći i najznačajniji sajam automobila organizuje se u Frankfurtu – Internationale Automobil-Ausstellung (IAA). Prvi IAA u Frankfurtu se organizovao 1951. godine. Svake godine se na sajmu mogu videti poslednji modeli, hibridi i luksuzna vozila svetskih proizvođača automobila.

Sledeći sajam u Frankfurtu će se organizovati između 12. i 22. septembra 2019. godine.

Sajam knjiga u Frankfurtu

Već 69 godina se najveći sajam knjiga na svetu održava sredinom oktobra meseca u Frankfurtu. Međutim, tradicija sajma knjiga u Frankfurtu stara je čak 500 godina. Izdavaštvo je u Nemačkoj podignuto na najviši mogući nivo, a čitalačka publika je mnogobrojna i raznovrsna.

Najvažnije atrakcije Frankfurta

Znamenitosti Frankfurta moguće je obići za dva dana jer je grad mali i odlično organizovan. Ono što je sigurno jeste da će Vas Frankfurt ostaviti bez daha, a ove atrakcije Frankfurta ne smete propustiti:

Geteova kuća i muzej (Goethe House)

U Frankfurtu je rođen najznačajniji nemački pisac – Johan Volfang fon Gete (1749-1832). Geteova kuća je bila srušena tokom bombardovanja 1944. godine, ali je već 1951. godine obnovljena i pretvorena u muzej.

Kuća je ispunjena nameštajem i slikama porodice Gete. Sve u toj kući priča priču ne samo o Geteu, već i o periodu nemačkog romantizma. U kući se nalazi sto za kojim je napisao „Jadi mladog Werthera“.

Trg Romemberg (Römemberg)

Trg Romemberg se nalazi u samom srcu Frankfurta. To je jedini deo Frankfurta koji je rekonstruisan s ciljem da se vidi kako je Frankfurt izgledao pre nego što je razrušen.

Na trgu u Romembergu su se vekovima održavali sajmovi, festivali ali i javna pogubljenja. Prvi sajam se održao u 13. veku.

Tu je smeštena Gradska kuća (Rathaus), koja se sastoji iz tri spojene niske zgrade sa balkonom. Fasada ovih zgrada je stepenasta, a na njoj najviše privlači pažnju mozaik ptice Feniks koja predstavlja simbol Frankfurta.

Počeci istorije Gradske kuće se vezuju za 1405. godinu. U njoj se održao prvi Sajam knjiga, a najpoznatija prostorija, ujedno i glavna turistička atrakcija je Kraljevska dvorana. U njoj se nalazi kolekcija portreta kraljeva koja datira iz 19. veka.  

Katedrala Svetog Bartolomeja (Kaiserdom Sankt Bartholomäus)

U blizini Gradske kuće se nalazi glavna crkva u Frankfurtu – Katedrala Svetog Bartolomeja. Katedrala je izgrađena u duhu gotike. Završena je 1550. godine, i bila je bombardovana šest puta tokom Drugog svetskog rata; prvu rekonstrukciju doživela je 1950. a poslednju 1990. godine.

U periodu između 1562. i 1792. godine su se u njoj krunisali nemački carevi. Toranj katedrale ide u visinu do 95 metara i otvoren je za javnost.

Crkva Svetog Pavla (Paulskirche)

Sedište prvog demokratski izabranog parlamenta u Nemačkoj se nalazilo u crkvi Svetog Pavla (Paulskirche). Ova protestantska crkva se gradila u periodu između 1789. i 1833. godine. Crkva je bila sedište prvog slobodno izabranog parlamenta Nemačke 1848. godine.

U podrumu crkve se nalazi veliki mural „Put poslanika u crkvu Svetog Pavla“ koji prikazuje razvoj nemačkog jedinstva i demokratije u različitim fazama. Iako je crkva vrlo brzo svoju političku funkciju zamenila svojom osnovnom bogoslužbenom, ona i dalje predstavlja simbol demokratije u Nemačkoj. Model za Ustav Federalne Republike Nemačke nakon Drugog svetskog rata je nastao po prvobitnom modelu Paulskirche.

Toranj Majna (Tower Main)

Najbolji pogled na Frankfurt se pruža sa vrha tornja nazvanog po reci Majni. Toranj se nalazi pored same reke. Toranj, uključujući i antenu, ide do 240 metara u visinu.  Liftom se možete popeti do internacionalnog restorana i uz koktel ili obrok uživati u panorami Frankfurta.

Distrikt Sahenhausen (Sachenhausen)

Lokalno piće Frankfurta je sajder Apfelwein, koji se proizvodi isključivo ovde. Radi se o laganom alkoholnom piću koje se pravi od jabuke.

Frankfurt niste zaista posetili ako ne sednete i popijete sajder u jednoj od mnogobrojnih taverni smeštenih u distriktu Sahenhausen. Distrikt se nalazi južno od starog dela grada. Pešački deo distrikta je sav u kaldrmi.

Botanička bašta (Palmengarten)

Stanovnici Frankfurta su 1868. godine su otvorili botaničku baštu za uživanje. Bašta predstavlja hortikulturno putovanje preko afričkih savana i tropskih šuma do evropskih bašti. U botaničkoj bašti se nalazi preko 6.000 biljnih vrsti iz čitavog sveta.

Zoo-vrt u Frankfurtu  (Zoo Frankfurt)

Zoo – vrt u Frankfurtu je jedan od najatraktivnijih zoloških vrtova u Evropi. Sa tradicijom dugom 155 godina, drugi je najstariji zoo-vrt u Nemačkoj.  Zoo-vrt broji 4.500 životinja tj. 450 različitih životinjskih vrsta.

Ulaznica za starije je 10 evra, a za decu iznad pet godina starosti je 5 evra.

Opera (Alte Oper)

Ukoliko ste ljubitelj opere, nemojte zaobići operu u Frankfurtu!

Kuća opere u Frankfurtu je u 19. veku bila na listi najvećih u Nemačkoj. Zgrada opere je nakon Drugog svetskog rata restaurirana, i 1981. godine predstavljena javnosti u novom ruhu.  Glavna sala raspolaže sa 2.500 mesta, a manja sala sa 700 mesta.

Ešajnmer Turm (Eschenheimer Turm)

Ako je nešto u Frankfurtu ostalo netaknuto iz 15. veka, to je utvrđenje Ešajnamer Turm. Na vrhu tornja se nalazi vetrokaz od gvožđa. Za vetrokaz se vezuje legenda o zarobljeniku koji se spasio od pogubljenja tako što je zadivio gradsko veće – devet puta je iz svoje tamnice pogodio figuru na vetrokazu.

Muzeji u Frankfurtu

Na prvom mestu treba pomenuti prirodnjački muzej Zankenberg (Senckenberg), najveći prirodnjački muzej Nemačke. Ovde su izložene egipatske mumije, ali su ipak skeleti dinosaurusa ono što najviše privlači pažnju turistima.

Najstarija sačuvana zgrada Frankfurta je Zalhof (Saalhof). Zgrada datira iz 12. veka i nalazi se u sastavu Istorijskog muzeja. Istorijski muzej (Historischen Museum Frankfurt) je smešten na trgu Romerberg i ima pogled na reku Majnu. Postavke u muzeju su hronološki raspoređene i prikazuju Frankfurt kroz vekove – preko srednjeg veka do modernog doba.

Muzej Jevreja (Jüdisches Museum Frankfurt) je posvećen holokaustu koji se desio nad Jevrejima tokom II Svetskog rata. Pre II Svetskog rata, Frankfurt je bio drugi grad po broju Jevreja u Nemačkoj. Frankfurt je inače rodni grad Ane Frank. Ana Frank je ostala upamćena po dnevniku koji je vodila na tavanu kuće okupirana nacistima.  

Štedelov umetnički institut (Das Städelsches Kunstinstitut) postoji već dvesta godina i ubraja se među najznačajnije muzeje u Evropi. Johan Štedel je bio bogati trgovac, zaljubljenik u umetnost i putovanja. Sva umetnička dela koja je sakupio tokom života, iz svih delova sveta, sada su deo instituta koji je Štedel osnovao i zaveštao pokolenjima.

U blizini umetničkog instituta se nalazi Muzej filma (Deutsches Filminstitut). Muzej filma je smešten pored reke Majne. Tu se nalazi još nekoliko muzeja, te je čitav deo poznat pod imenom Museum Embankment. Pored Majne i muzeja se svake subote ovde organizuje pijačni dan.

Muzej moderne umetnosti (Museum für Moderne Kunst) je poznat po svojoj odličnoj kolekciji Lihtenštajna, Rihtera i Volhora. Zbog specifične arhitekture, ova zgrada se naziva „parče torte”. Arhitekta muzeja je Hans Hollering, poreklom iz Beča.

Ulaz u frankfurtske muzeje je besplatan svake poslednje subote u mesecu. Tom prilikom se u okviru muzeja organizuju radionice za decu, razne porodične aktivnosti i besplatni vodiči.

Šoping u Frankfurtu

Ukoliko ste kupoholičar i volite šoping na putovanjima, nemojte zaobići pešačku zonu načičkanu prodavnicama – Cajl (Zeil). Ova šoping zona je poznata i pod nadimkom „Peta Avenija Nemačke”. Ovde se nalaze butici glamurozne odeće, prodavnice internacionalnih brendova i tržni centar na 10 spratova.

Ulica Geteštrase (Goethestrasse) je poznata po prodavnicama brendova poput Gucci, Armani, Versace, Burberry itd.

Hrana i noćni život u Frankfurtu

Frankfurt je poznat po kobasicama. Najbolje lokalne kobasice možete probati na sledećim mestima: Ebbelwoi Unser, Zum Gemalten Haus, Paulaner am Dom itd. Odlične kobasice možete pojesti i na aerodromu.

Frankfurtska verzija „avenije gladnih” se zove Fresgase (Fressgasse). Ovde možete uživati u ispijanju piva i gastronomskim specijalitetima Nemačke.

Frankfurt je poznat po odličnom noćnom životu. Mnogi barovi imaju živu muziku. Muzičkom scenom Frankfurta dominiraju džez bendovi. Postoji džez avenija, naročito živa tokom jula i avgusta – Džezgase (Jazzgasse). Možemo slobodno reći da je Frankfurt nemačka varijanta Nju Orleansa.

Među boljim barovima se pominju Die Rote, Harvey’s i Roomer’s Bar. Što se tiče noćnih klubova, najpopularniji su Silbergold, Jimmy’s Bar, The Fox and Hound. Ulica Kajzerštrase (Kaiserstrasse) je poznata po barovima i klubovima koji rade noću. Cene pića su za ovakvo mesto prilično niske, pa je dobar provod zagarantovan.

Put u Frankfurt učiniće Vas bogatijim za još jedno vredno iskustvo: veličanstvena arhitektura, gastronomski užici, dobar noćni život i muzeji dopašće se svakome ko odluči da poseti ovaj nemački grad.