Zanimljivosti o kineskom jeziku koje ćete želeti da zapamtite

Da vam ne bi neko rekao: “Evo sa kakvim se znanjem putuje u Kinu”, predstavljamo vam neke zanimljivosti o kineskom jeziku koje mogu biti korisne ako planirate putovanje u Kinu. Koje reči kineskog jezika označavaju lošu sreću i zbog čega ne biste smeli da kupite nekom kinezu takav poklon, kako se pišu kineski znakovi i postoje li uopšte “pravila” kada su karakteri kineskog pisma u pitanju? Saznajte u nastavku, a naravno pogledajte i iskustva drugih putnika sa putovanja u Kinu.

Kineski govori preko 955 miliona ljudi

Kineski govori preko 955 miliona ljudi, što predstavlja 13% od ukupne svetske populacije. To ga čini rasprostranjenijim od engleskog, španskog, francuskog i nemačkog zajedno. Uporedo sa impresivnom statistikom, kineski jezik slovi za jedan od najmisterioznijih i najkompleksnijih živih jezika.

Sa istorijom dužom od pet hiljada godina, kinesko pismo pripada najstarijoj formi pisanog jezika u svetu.

Magija i lepota kineskog jezika krije se u njegovom pismu. Pismo je ujedno i suština kineskog jezika. Svako ko se odvaži da razbije mit naočigled nesavladive pisane reči i pobegne od komfora latinice, prodreće u tajanstveni svet u kome svaki karakter priča određenu priču.

Tajanstveni svet kineskih karaktera

Kineski karakteri su kroz dugu istoriju svog postojanja evoluirali kako po obliku, tako i po upotrebi. Od 60.000 karaktera, koliko ih je u određenim periodima postojalo,  danas se koristi od 10 do 20.000. Za osnovnu pismenost, koja podrazumeva sposobnost razumevanja dnevnih novina i časopisa, potrebno je znati 2.500- 3.000 karaktera.  

Zanimljiva stvar vezana za kinesko pismo jeste asocijativnost u strukturi karaktera. Svaki karakter sastavljen  je od jednog ili više od ukupno 214 radikala. Radikali nagoveštavaju značenje  ili izgovor karaktera.

Radikal za vodu (voda na kineskom)

Na primer, mnogi karakteri koji se odnose na vodu u bilo kom obliku na početku imaju radikal koji predstavlja tri kapljice vode:

  • (hú)  JEZERO
  • (hàn) ZNOJ
  • (hǎi) MORE

Radikal za vatru – kako se piše vatra na kineskom?

Na isti način radikal za vatru možemo uočiti u raznim karakterima koji u svom značenju podrazumevaju toplotu:

  • (rè) VRUĆ
  • (zhǔ) SKUVATI
  •  (jiāo) ZAPALJEN

Sa osnovnim predznanjem o strukturi, čak i kod nepoznatih karaktera koje ne umemo da izgovorimo,  možemo da protumačimo značenje. Na primer, reč odmor (xiū) čine karakter za drvo (mù) i karakter za čoveka (rén). Čovek naslonjen na drvo implicira odmor.

Zanimljivosti - Kineski jezik - kineska slova na lampionu

Neki znakovi u kineskom jeziku pričaju dublju priču

Međutim, neki od karaktera pričaju dublju priču, otkrivaju filozofiju i prirodu ljudi iz Kine.

Lična zamenica “ja” na kineskom se pise (wǒ). Ovaj karakter predstavlja ruku(shǒu) koja drži koplje iz Shang dinastije   (gē). Etimologija reči je sledeća: ako uspevaš da zaštitiš sebe, svoju ličnost, predstavljaš individuu. Tada si JA.

Pridev dobro (hǎo) sastoji se od od karaktera za ženu (nǚ) i karaktera za dete (zi). Ova kombinacija otkriva šta kinezima predstavlja najveće dobro na svetu: imati ženu i dete, imati porodicu.

Karakter za mir (Àn)  čine dva radikala: krov i žena. Etimologija ovog karaktera nam govori: imati ženu pod krovom, u kući, predstavlja mir.

Kineski jezik je tonski jezik, a pekinško narečje (poznatije kao mandarinski kineski) je osnova standardnog kineskog jezika i ima četiri tona: ˉ visok i ravan ton, ˊ uzlazni ton, ˇ silazno-uzlazni i ˋ silazni ili kratki ton. Tonovi mogu značajno promeniti značenje reči, stoga je pravilno upotrebljen tonova od krucijalnog značenja. Na primer, rečenica 《我想》 (Wǒ xiǎng wèn nǐ), u kojoj je wèn izgovoreno silaznim tonom, znači “Želim da te pitam”. Međutim, ako wen izgovorimo silazno-uzlaznim tonom, 《我想吻你》 (wǒ xiǎng wěn nǐ), mi smo izgovorili „Želim da te poljubim“. Greška u samo jednom tonu može biti jako neprimerena.

Gramatika kineskog jezika i značenja koja prevazilaze lingvističke okvire

Za razliku od pisma, gramatika kineskog jezika je jako uprošćena: nema padeža, rodova, množine, niti glagolskih vremena koje poznajemo kod latinskih jezika.

U kineskom jeziku – prošlost, sadašnjost ili budućnost iskazane su isključivo priloškim odredbama za vreme (juče, sutra, danas…), dok sam glagol ostaje nepromenjen.

Značaj jezika kod kineza prevazilazi lingvističke okvire i zadire duboko u svakodnevni život. Smisao pojedinih reči kod kineza izaziva strahopostovanje ili sujeverje, sto rezultira raznim običajima utemeljenim upravo na jeziku.

Postoji lista „taboo poklona“, među kojima su kišobran, cipele ili sat,  koje kinezi nikada ne daruju jedni drugima, jer se veruje da donose zlu sreću.

Karakter za kišobran (sǎn) izgovara se istovetno kao i   (sàn) , što znači rastanak. Pokloniti kišobran nekome bi za kineza simbolično značilo kraj tog prijateljstva. Karakter za cipelu (xié) fonetski se poklapa sa (xié), što znači zlo. Pokloniti sat,   (sòng zhōng) na kineskom zvuci identično kao i (sòngzhōng), što je u prevodu odlazak na  sahranu, poslednji oproštaj od nekoga.

Broj četiri ima jako negativnu konotaciju u Kini. Uzrok tome je opet fonetske prirode: karakter za broj četiri (sì) izgovara slično kao smrt (sǐ ).

Jelena Simov, sudski tumač u prevodilačkoj agenciji Libra kaže da je tetrafobija u Kini toliko izražena da ćete neretko videti u liftu odsustvo četvrtog, četrnaestog, dvadesetčetvrtog sprata.

Dugmići su raspoređeni tako da nakon trećeg ide peti sprat. Simbolika broja četiri je 2010. godine navela pekinši zavod  za saobraćaj da prestane sa izdavanjem registarskih tablica za automobile koje sadrže broj četiri.

U kineskim karakterima krije se celokupna civilizacija Kine. 

Kriju se vrednosti, pricipi, ideali i filozofija jedne kulture. To kineski čini apsolutno drugačijim od bilo kog drugog, nama stranog jezika. Veliki trud je neizbežan, ali magija koja se krije iza toga je neuporediva sa bilo čim sto ste u životu savladali.

Pošaljite upit za putovanje u Kinu i počnite sa pakovanjem kofera već danas, a zatim vam preporučujemo da se još dublje upoznate sa ovom istinski mističnom zemljom i kulturom.

Autor:

Mateja Panović