Kranjska Gora – alpska idila tokom cele godine

Kranjska Gora je idilična alpska destinacija koju ne samo da vredi posetiti, već se na istu vredi i vratiti. Mnogi domaći turisti to čine već godinama unazad kada odlaze na skijanje na Kranjskoj Gori. Nekada najpopularnije skijalište u bivšoj Jugoslaviji i danas jeste najpopularnije skijalište u Sloveniji. Ipak raznovrsne ski staze su samo jedan od razloga zašto ljudi dolaze na odmor ovde.

Mi smo se upravo vratili iz ove alpske oaze puni utisaka, pa pogledajte kakva su naša iskustva sa Kranjske Gore tokom jeseni i svih drugih godišnjih doba. Specifičan je duh Slovenaca i osećaj koji dobijate od malobrojnih stanovnika Kranjske Gore. Svakako nešto o čemu vredi reći koju. Ali idemo redom, evo kako provesti odmor u Sloveniji, kada otići na ovaj deo Alpa i koja izletišta morate obići kada boravite na Kranjskoj Gori. Dobro upamtite detalje jer ćete želeti da vidite sve, i više od toga!

Lagan put – evo kako doći do Kranjske Gore

Moglo bi se reći da je put do Kranjske Gore izuzetno lak. U redu, potrebno je preći oko 620 km puta ukoliko ste na relaciji Beograd – Kranjska Gora, ali to nije put nezgodnim i prometnim magistralama. Potrebno je pratiti autoput Beograd – Zagreb –  Ljubljana i nakon obilaznice oko glavnog grada Slovenije, bez veće muke stižete i na samu Kranjsku Goru. Autoput je odličan, druge magistrale izuzetno kvalitetne i odlično označene, pogotovo kada se uđe u Sloveniju.

Ovo su sve potrebne informacije kada idete na Kranjsku Goru automobilom, ali naravno uvek imate opciju da izaberete paket aranžman za skijanje na Kranjskoj Gori, kada vas mini bus sa kućne adrese prevozi direktno do hotela. Znajte da cifra koju platite za aranžman sa prevozom, ispadne i povoljnija, pošto je potrebno izdvojiti priličnu sumu novca za vožnju automobilom do Kranjske Gore.

Putarina: za vožnju od Beograda, kroz Srbiju i Hrvatsku ispadne oko 20 evra u jednom pravcu, nakon čega je potrebna i vinjeta za vožnju kroz Sloveniju. Vinjete u Sloveniji se kupuju za 7 dana ili ceo mesec, pri čemu je cena vinjete za 7 dana 15 evra odnosno 30 evra za ceo mesec.

Ukoliko platite vinjetu za 30 dana radi komfora i lakše organizacije puta, putarina će vas ukupno koštati 70 evra, za celokupno trajanje vašeg odmora. Dodajte tome cene goriva i zaključićete da agencijski prevoz koji vas vozi od sopstvene adrese ipak jeste interesantan izbor.

Julijski Alpi destinacija za sva godišnja doba

Kranjska Gora u Sloveniji je deo Julijskih Alpa koji spadaju u južne Alpe, a koji su ime dobili naravno po Gaju Juliju Cezaru. Najviši vrh ovog dela Alpa je svakako Triglav, nekada najviši vrh Jugoslavije a danas najviši planinski vrh Slovenije sa svojih 2864 m. Dobro nam je poznata ona stara od Vardara do Triglava, a to očigledno i dan danas prate mnogi turisti iz Srbije koji vole skijanje u Sloveniji. Mnogo je destinacija za skijanje, ali Julijski Alpi nude nešto drugačije od drugih slovenačkih planina. Ona je savršena tokom cele godine.

Kranjska Gora se nalazi na severozapadu Slovenije i nalazi se nadomak granice sa Italijom i Austrijom. Upravo to je razlog zašto mnogi dolaze na Kranjsku Goru, u želji da obiđu pomenute zemlje.

Njena fascinantna priroda, koja u proleće očarava svojim mirisima, leti bujnom prirodom i prijatnim temperaturama na nadmorskoj visini od oko 1100m, tokom jeseni predivnim bojama koje farbaju čitava brda i doline, pa do zime kada padine Kranjske Gore prekriva beli pokrivač, koji jedva čekaju skijaši. Naravno i drugi turisti koji vole zimski odmor i putovanje u planinske krajeve pune snega.

Upravo zato je Kranjska Gora savršena planinska destinacija koja nije rezervisana samo za zimska putovanja i skijanje. Ovde možete doći tokom svih godišnjih doba, uživati u prirodnim lepotama kroz planinarenje, hiking ture Kranjskom Gorom i otkrivanje zaštićenih prirodnih lepota. Odličan primer zaštićene prirode jesu Zelenci, ali ne trčimo pred rudu.

Centar Kranjske Gore i smeštaj

Sam centar Kranjske Gore i naselje u koje se možete smestiti je pravo planinsko mesto sa svim sadržajima koji vam mogu biti korisni, ali opet ne previše natrpani da bi vas ometali u odmoru. Podno kamenitih vrhova, skijališta i drvećem posutih brda, smeštena je Kranjska Gora, brojni hoteli, Wellness i SPA centri po kojima je Slovenija poznata. Ipak, tu nije kraj jer postoje i malobrojne ali važne kulturne, sportske i druge ustanove.

Kranjska Gora je ušuškana taman da se osetite prijatno i toplo okruženi brojnim planinama, ali opet dovoljno slobodnim da vam ne bude dosadno. Slična stvar se preslikava i na kafiće i barove koje možete videti u samom gradiću. Pored mnogih ušuškanih, prijatnih za ispijanje kafe ili piva u sopstvenoj privatnosti, do velikog kazina koji može ugostiti ogroman broj ljudi. Ipak, mi smo se odlučili za smireniju varijantu bez mnogo halabuke i svetala. Ipak smo došli ovde radi relaksacije i uživanja u prirodnim lepotama i kvalitetu vazduha. Gotovo da želite postati jedno sa neverovatnom prirodom.

Kranjska gora je sa jedne strane okružena magistralom, dok se sa druge strane uzdižu brda na koja ćete imati interesantan pogled ako odsednete u hotelu Ramada, a na kojima se prostiru brojna skijališta.

Ono što je prava prednost Kranjske Gore, jeste mogućnost velikog izbora hotelskog smeštaja, koji su pomalo izdvojeni od kućica u kojima žive stanovnici ovog mesta, ali još važnije i mogućnost da ukombinujete odmor. Mislimo na mogućnost da ukombinujete wellness & skijanje. Može li bolje? Nakon što se propisno umorite na zahtevnim skijalištima, uputite se u wellness centar vašeg, ili nekog od obližnjih hotela. Odmorite telo i misli. Tu su brojni bazeni različitih sadržaja, sa masažerima, đakuzijima, saunama, kao što ih poseduju hotel Kompas, hotel Ramada Resort ili ‘pak hotel Špik. Poslednji hotel koji smo naveli se nalazi malo dalje od samog centra Kranjske Gore, ali svojim fantastičnim wellness sadržajima nadmašuje druge konkurente. Zamislite kupanje u svežoj gorskoj vodi, u takozvanom ledeniškom Wellness-u?

Šta raditi na Kranjskoj Gori?

Evo šta raditi na Kranjskoj Gori u zavisnosti od toga kada odlučite da odete na putovanje u Sloveniju.

Skijanje na Kranjskoj Gori

Još u bivšoj Jugoslaviji, skijaši širom stare države su odlazili na skijanje u Sloveniji. Oduvek je Slovenija bila vele sila u skijanju. A kako i ne bi sa tolikim brojem razvijenih skijališta, ski skakaonica i planinskih centara.

Kranjska Gora je namenjena svakome ko voli skijanje. Ovde možete naći teže i jednostavnije staze za skijanje, za svakoga ponešto. Vodič nam je naglasio kako je skijanje na Kranjskoj Gori idealno mesto da naučite da skijate. Pogotovo turisti iz Srbije, jer svi instruktori savršeno pričaju srpski pa ni deci neće biti problem da razumeju instruktora i savladaju prve „korake“.

Postoje skijališta koja se nalaze iznad samog gradića koji se i sam nalazi na oko 800m nadmorske visine. Ipak, skijališta idu i do 1300 m nadmorske visine, i u zavisnosti od staze koju izaberete, sama težina skijanja će biti drugačija. Za svaki nivo skijaškog iskustva po nešto.

Od Kranjske Gore pa sve do obližnjih Planica možete odabrati neku od 20 ski staza.

Ipak ako se gledaju najbliže ski staze vašem smeštaju onda je to osnovnih 10 staza na Kranjskoj Gori do kojih se očas posla dolazi pešaka. To su staze:

• Kekec (730 m)
• Mojca 1 (230 m)
• Rožle (550 m)
• Mojca 2 (448 m)
• Dolenčev Rut (1000 m)
• Preseka 2 (806 m)
• Vitranc 1(1229 m) (srednje teška)
• Vitranc 2 (1048 m)
• Tinkara (313 m)
• Brsnina (452 m)

Do ostalih morate preći određeni deo ili automobilom, ili malo upornije pešaka, ali ne brinite jer gotovo sve staze poseduju žičare i očas posla se možete popeti uz staze. Naravno to su staze kod izvorišta reke Save – Zelenci, kao i Planica, gde se nalaze najpoznatije ski skakaonice na svetu.

Kada je Kranjska Gora SKI pass cena u pitanju, ona naravno varira u odnosu na to koliko dana skijate. Da li ćete uzeti ski pass za jedan dan, ili ‘pak jedno veče.

• Karta za jednodnevno skijanje: 31,50 € (odrasli); 20 € (deca); 27 €(penzioneri i mladi).
• Karta za jednonoćno skijanje: 22 € (odrasli); 15,50 € (deca); 20 € (penzioneri i mladi).
• SKI PASS za 6 dana i noći skijanja: 164 € (odrasli); 104 € (deca); 140 € (penzioneri i mladi).

Odrasli: 23 – 65 godina; Deca: 6 do 14 godina; Mladi: 15 – 23 godine; Penzioneri: 65+ godina.

Aktivan odmor i otkrivanje prirode

Proleće i leto su pravo vreme da pođete u planinarenje i otkrivanje prirodnih lepota Slovenije. Kranjska Gora i obližnji Triglavski narodni park su idealno mesto da istražujete blagodeti prirode, zelene padine i šume. Ovde postoji mnoštvo retkih, endemskih biljnih vrsta i cvetova.

Ipak, na svojim pohodima po Kranjskoj Gori i nacionalnom parku Triglav, nikako nemojte brati cveće do onih vrsta koje vam vodič dozvoli. Razlog je prost. Osim što ćete uništiti retke vrste koje su ovde strogo zaštićene, kazna za branje cveća je oko 800 evra.

Mnogi turisti odlaze na Kranjsku Goru radi poznatih hiking ruta, radi alpinizma, mountain biking-a i drugih aktivnosti. Hiking je posebno popularan, pa nemojte da se iznenadite kada čujete da postoji čak 20 označenih hiking ruta na Kranjskoj Gori. Od onih lakših, porodičnih, do znatno zahtevnijih koje iziskuju prethodnu fizičku pripremu. Verovatno najpoznatije jesu Alpe Adria ruta, Rožle, Mojca, Kekec, Tromeđa, Via Alpina, Planica ruta kroz dolinu i mnoge druge. Više informacija možete dobiti u Turističkom Info Centru na Kranjskoj Gori, koji se nalazi u sklopu sportskog centra “Športna dvorana Vitranc”.

Atrakcije na Kranjskoj Gori koje morate videti

Ok, mnogo toga smo pričali šta se može raditi, ali vreme je da kažemo šta videti na Kranjskoj Gori i koje su njene glavne atrakcije. Veliki deo njih možete videti laganom šetnjom kroz centar gradića, i praćenjem mape koju ćete dobiti u svakom hotelu ovde. Neke su vezane za znamenite slovenačke ličnosti, neke su kulturno-umetničkog karaktera a neke su čista kreacija prirode. Evo koje su najvažnije atrakcije Kranjske Gore.

Jezero Jasna

Ovo prelepo veštačko jezerce se nalazi nešto iznad samog gradića, na oko 900 m udaljenosti. Iako izgleda kao da je čisto delo majke prirode, u pitanju je veštačko jezerce napravljeno u turističke svrhe. Mi vam možemo reći da je uloga i više nego dobro odigrana. Do njega možete stići automobilom, ali je to zaista greota. Predlažemo da se uputite do jezera Jasna laganom šetnjom, i stićićete za svega 20ak minuta. Usput možete videti i druge prirodne lepote kao što je reka Pišnica, zatim izvor čiste gorske vode, ali i natpis na kom vas upozoravaju da nikako ne berete biljke. Trenutke koje ćete ovde provesti i možda zabeležiti fotografijom pokraj statue simbola Kranjske Gore – kozoroga, ćete sigurno zauvek pamtiti.

Trg na Gorici

U pitanju centralni trg na Kranjskoj Gori, na kom se nalazi više interesantnih zdanja. Na njemu se svakog dana u prepodnevnim časovima postavljaju brojne tezge, gde meštani predstavljaju i prodaju umetnine, ukusnu domaću hranu, vino, rakiju i dela domaće radinosti. Takođe, na njemu se nalazi i katolička, gradska Crkva Device Marije Vnebovzete, u kojoj možete zapaliti sveću, ali nemojte očekivati mogućnost da kupite sveću. Naprotiv, ovde se novac ubacuje u kutiju nakon čega se električna sveća sama pali. Pomalo čudno, ali tako je. Ovde se nalazi i Ljudski dom tj. pozorište koje ja baš pre godinu dana obnovljeno, ali sa očuvanjem stila u kom je zgrada prvobitno izgrađena. Nešto niže niz ulicu Podbreg, naićićete i na Liznjek farmu – danas Etnografski muzej na Kranjskoj Gori, otvoren u obnovljenoj seoskoj kućici iz XVIII veka.

Kuća pisca Josipa Vandota

Našim ljudima manje poznat, slovenački pisac dečijih pesama i pripovetki, Josip Vandot, je živeo upravo na Kranjskoj Gori. Njegova dela o Kekecu, dečaku sa Kranjske Gore su bila omiljeno štivo dece u Sloveniji tokom XX veka, a 1951. godine su poslužila i kao inspiracija za popularni, svetski nagrađivani slovenački film o Kekecu koji je sniman upravo ovde. Takođe, ako to budete želeli, možete učestvovati i u interesantnoj igri “Potraga za blagom” kada će vam turistički animator zadati zadatke. Jedan od zadataka biće i da pronađete kuću ovog pisca, a ako rešite sve zadatke stičete pravo da pronađete nagradu. Otkrićemo Vam tajnu, pobednički tim u kom je bila i ekipa Putuj Sigurno, je osvojio vrhunsko slovenačko piće: Borovničevec.  Ali o njemu nešto kasnije.

Zelenci

Iako se morate voziti oko 5 km severo-zapadno da biste stigli na Zelence, ovo svakako jeste najznačajnija atrakcija na Kranjskoj Gori. U pitanju je specijalni rezervat prirode u kom se vrste biljaka i životinja izrazito pažljivo čuvaju. Zelenci su prirodno jezero koje ujedno predstavlja i izvorište reke Save. Nalaze se između Planica i Kranjske Gore, a simpatični putić kroz šumu Vas dovodi do izolovanog prirodnog čuda. Ukoliko posećujete Zelence tokom jeseni, priredićete pravu rapsodiju za vaša čula. Neverovatna zelena boja brda preko puta i skijališta Kranjske Gore će vas zaslepeti i oduševiti, dok će savršeno prozirna voda jezera Zelenci otkriti veliki broj riba koje u njemu žive. Iskoristite priliku da odmorite na sekund. Sedite na dok i upijte Sunce, prirodu oko sebe i osećaj spokoja koji se retko gde može osetiti.

Planica Nordic Centar (ski skakaonice)

Definitivna stanica koju morate posetiti ako već dođete na Kranjsku Goru, jeste fantastični Planica Nordic Centar. U pitanju je jedan od najmodernijih i najopremljenijih ski centra u Evropi i svetu. Upravo je Planica Nordic Centar jedino mesto na svetu gde postoje sve vrste ski skakonica, i gde se mogu održavati sve vrste ski skokova. Ona je i mesto gde se nalazi najviša ski skakaonica na svetu, primenjiva za tzv. ski letenje. Ovo je takođe i najtrofejniji ski centar na svetu, pošto se na njemu održava svetski kup. Za ski skokove se koristi kako prirodni sneg, tako i dodatak veštačkog ukoliko sezona ne bude plodna snegom. Ipak, fascinantna je činjenica da Planica Nordic Centar poseduje i zgradu u okviru koje se nalazi ski poligon u zatvorenom. U njemu se temperatura konstantno održava na 0 stepeni Celzijusa. Ovo je posebno pogodno za treniranje van sezone, pa su česti gosti Italijani i Austrijanci.

Žičarom smo se popeli na same skakaonice, gde smo došli i do najviše na svetu. Van sezone ovde možete uživati u uzbudljivom zip-line spustu iznad skakonice. Takođe, podno skakaonica imate priliku da ručate tradicionalna planinska jela, dok buduće mlade sportske zvezde vredno vežbaju ski skokove po travi pored vas. Veoma interesantno iskustvo koje preporučujemo svakome, a pohvale šaljemo i za ukusnu verziju paprikaša koju smo probali, kao i prekmursku gibanicu koja nas je oduvala.

Planica Nordic Centar na kraju svake sezone skuplja preostali prirodni sneg sa svojih skakonica i unosi ga u zatvoreni prostor sve do sledeće sezone. Ukoliko ne bude snega na početku sezone, a ostvareni su temperaturni uslovi, sneg se ponovo iznosi na padine. Ovo u potpunosti odgovara duhu Kranjske Gore, pošto se za meštane obično kaže da su škrtice. Interesantno, zar ne?

Slovenačka kuhinja i hrana u hotelima na Kranjskoj Gori

Ne možemo pomenuti boravak u Sloveniji, na prelepoj Kranjskoj Gori a da ne pomenemo interesantnu kuhinju i određene slovenačke specijalitete. Kako mnoge turiste interesuje šta mogu očekivati od hrane koju uplate u određenom hotelu, evo naših utisaka.

Kako mnogi ovde dolaze radi aktivnog odmora, hotelska hrana je izuzetno jaka. Neophodno je nadomestiti sve potrošene kalorije nakon skijanja, hiking-a ili šetnje. Upravo zato u svakom hotelu možete očekivati doručak na bazi švedskog stola, kako bi svako mogao da odluči samostalno šta želi da jede. Kada kažemo švedski sto, to podrazumeva da ćete na meniju obavezno moći da pronađete pržena jaja, viršlice, kranjske kobasice, prženu slaninu, ali i brojne vrste hleba, sirnih namaza, suhomesnatih proizvoda, kačkavalja i sireva, putera i džemova. Naravno tu su i različite vrste peciva, kao što su kroasani, palačinke, štrudle i rolati za one koji bi ipak nešto slasniji doručak. Ono što je veoma zanimljivo kod slovenačke kuhinje, jeste da uz svaki obrok imaju mnoštvo salata. Pa čak i uz doručak.

Uz doručak u hotelu uvek možete očekivati kafu, čaj, vrhunski domaći sok od jabuke na koji su Slovenci posebno ponosni. Ipak, nemojte očekivati jaku, tursku kafu na kakvu su naši turisti navikli. Moćićete da se odlučite za kafe na bazi espreso kafe, ili filter kafu.

Večere u hotelima su takođe obimne i obično podrazumevaju 2-3 vrste različitog mesa, poput lovačkih šnicli, grilovane piletine i kobasica po kojima je Kranjska Gora poznata. Baš na Kranjskoj Gori možete probati i njihove konjske kobasice. Tu su uvek i ukusna jela od krompira, ipak treba da naglasimo da se gotovo sva slovenačka jela spremaju sa bučnim uljem tj. uljem od bundeve (golice). Ovo svakom jelu daje poseban šmek. Slovenački deserti često sadrže sir u sebi. Ipak, to je prilično neutralan sitni sir koji se savršeno uklapa uz poslastice od testa, sa mnoštvo drugih sastojaka. U njihovim kolačima često možete naići na rendane jabuke. Takođe Slovenci jako vole da jedu čips od jabuka. Naravno, potpuno je prirodan bez ikakvih dodataaka i pravi se tako što se tanko iseckani kolutovi jabuke suše na Suncu.

Ne propustite priliku da probate kakvog je ukusa “Prekmurska Gibanica”. Ukusna poslastica koja se pravi od hrskavog testa i mnoštvo slojeva koji smenjuju: mak, sir, krem i jabuke”. Da, gibanica u Sloveniji je slaktog ukusa.

Hedonizam i noćni život

Kao što smo već jednom pisali, Slovenci uživaju da ispijaju vino. Upravo zato se obično očekuje da ćete piti vino uz večeru. Posebno je popularno piće mošt koje je zapravo veoma mlado vino, slabije količine alkohola. Ipak, na Kranjskoj Gori se mnogi odlučuju za pivo. Naravno “rat” se vodi između Laškog piva i Uniona. Takođe, Slovenci koji žive u planinskim predelima zemlje, su izuzetno ponosni na svoj liker tj. rakiju od borovnice koju smo malo čas pomenuli. Borovničevec je izuzetno slatkog ukusa i pitkog karaktera, tako da se očas posla može popiti veća količina ove rakije, koja ipak jeste jaka. Cena Borovničevca u Merkatoru, koji takođe postoji na Kranjskoj Gori, je između 7 i 11 evra. Ipak, preporučujemo Vam da ga kupite od nekog domaćina na pijaci.

Pivo ćete sasvim sigurno piti ukoliko se uputite u neki bar na Kranjskoj Gori. Ovde možete očekivati i povremene nastupe slovenačkih rok bendova, a sva atmosfera odiše opuštenim tonom. Ipak, stiče se utisak da Slovenci nisu baš sjajni u provodu. Videćete veliki broj ljudi koji suptilno piju piće na svom mestu i uživaju u muzici. Takođe, možete naći i kafiće u kojim tokom sezone povremeno ima akustične muzike. Van sezone ćete morati da se zadovoljite tihom muzikom koja dopire sa zvučnika.

Ipak, možete se odlučiti i za tradicionalni restoran kao što je Kopnik, koji vas barem spolja može podsetiti na neku dobru kafanu. Mi smo zapazili gostilna “Pri Martinu”, ipak nismo ništa probali od hrane, pića, pa ni atmosfere pa ne možemo dati preporuku.

Oni koji bi nešto življa dešavanja, pogotovo tokom sezone se upućuju u najveći kazino u ovom delu Slovenije, koji je otvoren baš na Kranjskoj Gori.

Izleti sa Kranjske Gore

U Sloveniji je sve “blizu” a postoje interesantne destinacije baš nadomak Kranjske Gore. Naš definitivan predlog bi bio da se uputite na sledeće destinacije u blizini Kranjske Gore, ukoliko želite da istražite još nešto osim ovog sjajnog planinskog centra. Bilo da putujete preko turističke agencije, kao što je turistička agencija Odeon koja poseduje vrlo detaljnu ponudu za skijanje i odmor u Sloveniji, bilo da se odlučite za samostalno putovanje, ovo ne smete propustiti.

Bled i Bohinj

Bledsko jezero, ili kako ga Slovenci nazivaju – Blejsko jezero, jeste obavezna stanica kada obilazite Sloveniju. Omiljeno izletište brojnih turista bivše Jugoslavije, sa razlogom nosi tu titulu. Fantastična priroda, koja iako uticana turizmom i dalje uspeva da očuva svoj unikatni izgled i prirodno okruženje. Na nas je poseban utisak ostavila plovidba gondolom na Blejsko ostrvo. Ono je pravi biser Bleda i mesto za koje se vezuju mnoge legende.

Vožnja gondolom do Bledskog ostrva i nazad košta 14 evra, ali je moguće cenkati se te prilično uštedeti. Pogotovo ako ide veći broj ljudi u čamac. Iako će vaš “kapetan” ručno veslati i prevesti čamac pun sa 12 ljudi, nemojte misliti da čak i umoran neće izvaditi svoj aparat i dati vam fiskalni račun. Slovenci su čudo. Za vožnju napred i nazad je potrebno oko 35 minuta, a imate pravo da se na ostrvu zadržite sat vremena. Ovde možete naći staru, kamenu crkvicu u idiličnom okruženju. U njoj se nalaze 2-3 suvenirnice, restoran i fantastičan pogled na okruženje. Posebno je interesantan pogled na Alpe. To je ono što ćete definitivno prepričavati drugima. Ako kupujete suvenire i magnetiće, spremite se na to da jedan lepši magnet košta i do 4 evra. Interesantan poklon mogu biti čokolade sa izgledom Bledske crkve.

Blejska kremšnita je zvanično najbolja kremšnita (krempita). Velika bi greška bila da ne svratite u poslastičarnice na Bledu i ne probate ovaj kolač koji je postavio standard.

Takođe, zanimljivo je reći i da je upravo Bled imao ključan uticaj na razvoj turizma u Sloveniji. Neki bi rekli da je to prelepa prestonica Slovenije, Ljubljana, ili ‘pak najstariji slovenački grad – Ptuj. Istina je malo drugačija.

Naime, Bled je često posmatran i kao vrlo uspešno lečilište. Prvenstveno zbog kvalitetnog vazduha. Prvi koji je to iskoristio, bio je sin uspešnog švajcarskog biznismena koji se baš ovde izlečio od teške bolesti. Nakon toga, rešio je da sagradi prvi lečilišni kompleks ove vrste u Sloveniji. Nakon toga, sredinom XIX veka počinju da dolaze brojni imućni ljudi Evrope, kako bi se izlečili. Ovime je stvorena prva prava turistička destinacija u Sloveniji. Ipak, cela priča ne bi bila toliko zanimljiva da zapravo nije “skandal” bio razlog zbog kog je Bled postao popularna destinacija.

Švajcarac je naime rekao da u cilju izlečenja, bolesnici moraju doći ovde i goli se kupati u jezeru. Možete misliti kako je to izgledalo plavoj krvi XIX veka. Da, upravo tako.

Naravno tu je i prelepi Bohinj koji se ipak nalazi na nešto višoj nadmorskoj visini, i više nego vredan je posete. Lociran u srcu Julijskih Alpa, predstavlja sliku za koju, ma koliko kliše zvučalo, zaista možemo reći: “Kao da je sa razglednice…”.

Italija i Austrija

Kako su Austrija i Italija od Kranjske Gore udaljeni samo 20ak minuta vožnje ili praktično prelaskom brda, mnogi biraju Kranjsku Goru zbog mogućnosti da očas posla obiđu Italiju i Austriju. Ipak, znatno interesantniji izlet bi bio u Austriju, do koje stižete laganom vožnom kroz tunel i planinu. Sa Italijom je nešto drugačija situacija. Upravo je Austrija dobar izbor, pošto iz prelepe prirode, i mira možete na kratko otkriti šta nude austrijski gradovi u blizini granice sa Slovenijom. Mnogi odlaze recimo u Villach ili ‘pak malo dalje u Klagenfurt.

Slovenačko gostoprimstvo i odnos prema turistima iz Srbije

Ako ikada budete vagali da li otići u Sloveniju ili ne, mi se nadamo da će Vas naša priča inspirisati, jer je naš definitivni odgovor na dilemu: „Da!“. Upoznajte sve lepote Slovenije, njenog duha, hedonističkih odlika i ukusa. Jedino tako ćete steći pravi utisak o Sloveniji, a jedan od glavnih argumenata je to što će vas svi prihvatiti od srca!

Posle malo razmišljanja došao sam otprilike do zaključka zašto smo tako interesani Slovencima. Oni su naši, ali i nisu. Njima smo slični, ali i nismo. U neku ruku se savršeno uklapamo. Vibracija koju smo uspeli da pokupimo od našeg slovenačkog vodiča, mogla  bi se preneti kao:

“Savršena kombinacija nostalgičnosti za zajednicom, ali istovremeni osećaj olakšanja, jer niko ne želi onog jednog “nesigurnog rođaka sa hrpom problema na leđima“ i reputacijom koja bi potencijalno štetila ugledu porodice. Pogotovo kada ni sama prodica nije sigurna gde se nalazi među svetom.”.

Verujem da ste nas prepoznali kao takvog nekog rođaka. Ipak, ta porodica će nas rado ugostiti i prihvatiti sve dok zapravo ne živimo pod istim krovom. Što se nas tiče, to je sasvim u redu. Dobro došli u Sloveniju i njeno gostoprimstvo.