Ljubljana – Slovenija | Najbolje iz regiona

Smatrate da je vreme da promenite sredinu i pobegnete od svakodnevice? Potrebno Vam je mirno mesto sa mnoštvom zelenila koje će vam usporiti haotičan ritam, a sa druge strane ima predivnu šarenu kombinaciju arhitektonskih stilova čineći da se osećate kao da ste čas u jednom, pa u drugom gradu? “Grad po meri čoveka” – epitet koji krasi Ljubljanu – je onda baš ono što vam treba! Pođimo u upoznavanje Ljubljane, kao još jedne destinacije iz serije blogova „Najbolje iz regiona“.

Koja reč o Ljubljani i duhu grada

Iako je grad sa manje od 300.000 stanovnika koji bez problema možete obići pešice ili na biciklu, ne treba ga potcenjivati i olako shvatiti. Ovaj grad vam definitivno pruža priliku da šetnjom utonete u lagani ritam koji ovde vlada. Nema žurbe, nema jurnjave, nema gužve u saobraćaju, dreke – jednostavno nema haosa. Sve nekako teče glatko. Moguće da je zbog svoje pozicije pokupio sve najbolje.

Uticaj Mediterana koji je ostavio traga na slovenačkoj kuhinji, dok su arhitektura i organizovanost ostali još od uticaja Austrougarske. Ljubljana je uglavnom usputna stanica kojoj putnici posvete najviše jedan dan, pre nego što nastave put ka ciljnoj destinaciji u nekoj od zemalja Zapadne Evrope. Iako je jedan dan sasvim dovoljan za upoznavanje sa Ljubljanom, zbog lepog osećaja i lepote grada, nije slučajnost da se veliki broj putnika ponovo vrati u ovaj grad.

Počnimo obilazak Ljubljane

Kao što smo rekli da većina turista dolazi na dan, bilo na izlet ili na putu ka krajnjoj destinaciji, krećemo obilazak grada upravo od Glavne autobuske ili Železničke stanice, koje su jedna do druge. Gradski prevoz vam neće biti potreban za ovaj obilazak, a ukoliko planirate da koristite autobuse, morate imati URBANA karticu na kojoj dopunjujete vožnje.

Došli ste u Ljubljanu, gde sada? Krećemo se polako ka centru grada, Miklošičevom ulicom gde pravimo prvu pauzu. Stajemo kod pekare Nobel Burek (važi za jednu od boljih u gradu, a dodatna pogodnost je što radi 24/7) da pojedete nešto pre nego što nastavimo ozbiljno razgledanje. Ako hoćete da probate nešto drugačije dok ste u Ljubljani, onda je to definitivno burek sa kranjskom kobasicom koji je ovde popularan. Za onu pravu kafu koja oporavlja i diže se strpite još malo, jer je ubedljivo najbolje mesto pored reke Ljubljanice, duž čije obale su načičkani mnogi kafići.

Miklošičeva cesta, odnosno ulica, nije odabrana slučajno, jer se upravo ovde nalaze brojni primeri divne arhitekture Art Nouveau stila, odnosno Bečke secesije. Kada prođemo Miklošičev park (samo jedan od mnogih parkova u gradu) nailazimo na neke od najznačajnijih primera ovog stila kao što su: Grand Hotel Union, Zadružena Zeza Slovenije (banka), potom upečatljivu zgradu pređašnje Zadružne banke koja se posebno izdvaja po svojoj drečavoj dekorativnoj fasadi  i na kraju Galerija Emporijum koja je nadomak Prešernovog trga, ka kojem se polako približamo.

Ukoliko vidite veću gužvu znači da smo stigli do centra, a Trg je glavna tačka okupljanja lokalaca. Ono što se prvo primeti na Prešernovom trgu jeste Franjevačka crkva, koja svojom roze-crvenkastom bojom automatski privlači pažnju. Na samom Trgu se nalazi spomenik France Pešerna, po kome Trg nosi naziv, najpoznatijem slovenačkom pesniku, verovatno i najčešće fotografisan spomenik. Ovaj romantičar je veoma značajna ličnost u slovenačkoj istoriji, a u Ljubljani postoje posebni programi razgledanja koji se bave njegovim životom i radom. Tekst njegove pesme „Zdravljica“ je danas tekst slovenačke himne. Na samo par metara se nalazi čuveno Tromostovlje, tj trostruki most, jedan od najinteresantnijih mostova Evrope. Veoma interesantan i simpatičan most nastao je tako što su originalnom mostu pridodata još dva pešačka stvorivši na taj način jedinstveno arhitektonsko delo. Autor mosta je poznati arhitektra Jože Plečnik, koji je za Ljubljanu ono što je Gaudi za Barselonu.

Nakon zemljotresa koji je zahvatio Ljubljanu 1895, sledila je obnova i restauracija oštećenog grada, a težilo se ka angažovanju domaćih arhitekata umesto inostranih, što je ranije bio slučaj. Upravo je Plečnik obogatio arhitekturu Ljubljane, ostavivši iza sebe brojna zdanja u prvoj polovini 20. veka. Sada kada smo stigli do samog centra, možete kupiti neki od Kraš-ovih proizvoda u Čopovoj ulici br. 3, gde se nalazi njihova prodavnica sa natpisom “ I have a KRAŠ on you”. Uzmete bajadere, ledene kocke i dalje možete odmoriti u nekom od kafea duž obale Ljubljanice. Koji god da odaberete, nećete pogrešiti. Mi predlažemo Kavarnu Cacao na Petkovškovom naberežju.

Zaista bi bilo šteta propustiti da se odmorite pored Ljubljanice, koja svojom neverovatno izrazitom tirkiznom bojom umiruje. Ukoliko su bašte kafića zauzete, možete sesti pored obale ka kojoj vodi betonsko masivno stepenište pogodno za sedenje. Nastavljamo dalje obilazak i idemo ka Mesarskom mostu. Sve što ste pomislili vezano za ovaj most, pada u vodu. Ono po čemu je ovaj most poseban i drugačiji od ostalih je po tome što je: najmlađi most, postavljen 2010.godine; po svojoj konstrukciji koja je kombimacija stakla, betona, čelika i najvažnije po katancima koje zaljubljeni parovi kače duž ograde mosta zbog čega ga često zovu  Most ljubavi.

U neposednoj blizini se nalazi Zmajski most, a ovoga puta most zasluženo nosi ovakvo ime na osnovu kojeg naslućujete o čemu se radi. Naime, na ovom mostu starom više od jednog veka, nalaze se četiri skulpture zmaja sa raširenim krilima, a predstavljaju jedan od simbola Ljubljane. Kažu da ako se niste slikali pored zmajeva na mostu, kao da niste ni bili u Ljubljani. 

Vreme je da se uputimo lagano ka Ljubljanskom dvorcu, koji se uzdiže iznad samog grada. Ka putu do ovog zamka koji više podseća na tvrđavu, posećujemo Centralnu pijacu, koja je poslastica za sebe, a ukoliko se nazire ogromna gužva znači da je Open Market dan koji se održava petkom ujutru. Dan kada ugostitelji postavljaju male štandove, gde na licu mesta spremaju najrazličitije specijalitete. Nakon toga nailazimo na katedralu Sv. Nikolaja koju bi bilo šteta ne posetiti, zbog svoje izvanredne unutrašnjosti koju krase barokni i gotički ornamenti, a posebno remek delo čine freske koje krase enterijer. Jarke vibrantne boje fresaka i prirodno svetlo u Katedrali učiniće vaše fotografije savršenim. Na par metara od Katedrale, na Trgu Ćirila i Metodija, nalazi se i mali ugostiteljski objekat “Kolbasarna” poznat po kranjskoj kobasici, koja je česta preporuka lokalaca za sve koji žele da probaju lokalne proizvode.

Ljubljanska tvrđava kao posebna Atrakcija

Najzad stižemo do Ljubljanske palate koja je pozicionirana na brdu Grajski Grič. Postoji nekoliko načina kako dospeti do ovog zamka na visini od 376m. Možete se popeti žičarom koja kreće sa Krekovog trga. Cena karte u jednom pravcu je 2.20 €, dok je povratna 4€, ili krenuti pešaka preko Starog grada sitnim strmim uličicama koje će vam takođe pružiti divnu panoramu, a biće vam potrebno nekih 20 minuta laganog hoda, dok se neki odlučuju da kao prevozno sredstvo koriste bicikl. Svakako da Ljubljanski dvorac ima da ponudi mnogi više od božanstvene panorame koja se pruža na ceo grad, tako da ovde možete pogledati stalnu muzejsku postavku “Istorija Slovenije” koja će vas upoznati sa dinamičnim tokom dešavanja koji se odvijao na ovim prostorima, potom Virtuelni muzej koji ima za cilj da prikaže razvoj arhitekture dvorca i promene tokom različitih etapa, imajući u vidu da je dvorac jedno vreme služio kao vojno utvrđenje, rezidencija kneževa, potom kasarna, vojna bolnica, a kasnije i kao zatvor.

Radi što realnijeg prikaza zatočeništva u zatvorskim ćelijama, u dvorcu postoji nekoliko ćelija sa originalnim objektima i prezentacijama koje svedoče o životima zatvorenika. U jednoj od ćelija videćete samo mali prorez kroz vrata, a kada pogledate ugledaćete osobu, za koju će vam se na trenutak učiniti da je živ čovek. To je upravo prezentacija koja vas tera da gledate kroz prorez, slušajući ispovesti i priče zatvorenika. Od dodatnih aktivnosti pruža vam se mogućnost da se popnete na Osmatračnicu, kulu koja pruža još bolji pogled na grad, a ukoliko želite da predahnete, možete to u nekom od restorana koji se ovde nalaze – Strelac ili Gostlina na gradu.

Svakako da su cene u restoranima malo više, ali ukoliko želite dobru uslugu i dobar pogled, na odmoru ste – pa što da ne. Iako je dvorac menjao svoju funkciju tokom vremena, danas pre svega predstavlja turističku atrakciju, ali i popularno mesto za venčanja i razne kulturne događaje. Cene karte zavisi od toga šta sve želite da posetite, a sveobuhvatna karta koja uključuje povratnu vožnju uspinjačom i posetu svim izložbama u dvorcu, košta 10 evra po osobi. Spuštamo se nazad u grad da se upoznamo sa preostalim atrakcijama. Jedna od njih je Robova fontana, delo italijanskog vajara Frančeska Robe koji je veći deo svog života upravo proveo u Ljubljani. Fontana je najpoznatiji predstavnik baroknog stila i predstavlja personifikacije tri reke – Ljubljanice, Save i Krke. Ukoliko niste ručali u nekom od restorana kod Ljubljanskog dvorca, neki od predloga nedaleko od Robobe fontane su – Bistro Stara Ljubljana ili Špajza.

Nastavljamo dalje…

Prelazimo Ljubljanicu preko Obućarskog mosta, još jednog sa interesantnim nazivom, delo Jože Plečnika koje povezuje Mestni trg (gde se nalazi Robova fontana) sa Novim trgom. Naziv Šuštarski, odnosno Obućarski most je dobio po tome što je na mostu bilo prostora za obućarske i zanatske radionice, s obzirom da je bio raskrsnica važnih trgovačkih puteva, pa su bili idealna lokacija za trgovinu. Sa ove druge strane Ljubljanice, nalazi se nekoliko atrakcija.

Dolazimo do Trga francuske revolucije gde vidimo pre svega Gradski muzej Ljubljane, Križanke pozorište na otvorenom smešteno u dvorištu nekadašnjeg manastirkog kompleksa. Prostor za današnje pozorište je bilo neophodno dodatno urediti radi održavanja festivala i manifestacija, a posao restauracije dodeljen je, kome drugom, nego arhitekti Jožu Plečniku. Veoma interesantan prostor koji je svakako obogatio arhitekturu Ljubljane.

Trg francuske revolucije krasi još i Stub Ilirija, obelisk podignut u čast Napoleona, koji su dizajnirali Jože Plečnik i cenjeni slovenački vajar Lojze Dolinar, koji je nakon osvajanja ovog dela tadašnje Austrougarske probudio Slovencima nacionalnu svest i učinio Ljubljanu sedištem njegovih Ilirskih provincija. Na deset minuta pešačenja dolazimo do Kongresnog trga koji krasi Uršulinska crkva, najlepši primer barokne arhitekture u Ljubljani gde je mermerni oltar uradio italijanski vajar Frančesko Roba. Sa druge strane Trga, kroz koji možete proći kroz park Zvezda, se nalazi zgrada Slovenačke Filharmonije, koja je jedna od najstarijih u Evropi. Iako po spoljašnjosti nije možda veličanstvena kao druge evropske, odlikuje je neverovatna akustika i enterijer, stoga ukoliko budete imali prilike da je posetite, nećete zažaliti.

Ako ste osetili kako se polako širi miris kafe, onda je to u nekom od kafea koji se nalaze u okolini. Naša preporuka su Le petite café ili Bikofe, ill Jazz Club Gajo. U zavisnosti od vaših daljih preferencija, možete se uputiti ka čuvenom i najvećem parku Ljubljane -Tivoliju, koja je prava prirodna oaza. Ogromne zelene aleje čine pravo mesto za piknik koje će prijati svim ljubiteljima prirode i onima kojima je potrebno da se relaksiraju. U neposrednoj blizini Tivolija se nalazi Muzej savremene umetnosti, Srpska pravoslavna crkva, Narodni muzej Slovenije, Narodna galerija, Opera, koji vam pružaju mogućnosti da razgledate različitu arhitekturu i mogućnosti za dodatne kulturne aktivnosti ukoliko vam ostane slobodnog vremena. Uveče možete posetiti Nebotičnik, koji je nekada bio najviša zgada Ljubljane, a na samom vrhu se nalazi kafe/restoran koji pruža odličan pogled, pogotovo uveče kada grada dobija pod noćnim svetlom novu dimenziju.

Ukoliko ste više za aktivniji odmor, umesto parka Tivoli, možete krenuti ka Metelkovoj. Metelkova se nalazi nedaleko od Glavne autobuske i Železničke stanice, odakle smo započeli razgledanje. Upravo u ovom delu grada, na desetak minuta od Metelkove, nalazi se Univerzitetski klinički centar, u kojoj je poslednje dane svog života proveo Josip Broz Tito, gde je i preminuo.

Kada smo rekli da se u Ljubljani osećate kao da ste čas u jednom, čas u drugom gradu, dolaskom u Metelkovu, imaćete osećaj kao da ste u Berlinu.

Ovaj kulturna alternativna scena daje drugo lice Ljubljani, a svojim “buntovničkim” izgledom parira mirnoj Ljubljani koji ste do sada videli. Smeštena u prostorijama napuštene kasarne, ovde se odvija veliki broj umetničkih i kulturnih dešavanja, ali isto je isto tako pravo mesto za odličan provod. Ulična umetnost i kreativnost koja je ovde prikazana, razni barovi i klubovi u okviru Metelkove su poseban doživljaj. Sve one koje interesuje ovakav koncept ili prosto žele da upoznaju nove ljude, lokalce ili jednostavno da se druže – pravac Metelkova!

Nismo vam rekli sve, u Ljubljani imate još mnogo toga za posetiti, prošetati i videti. Stoga odvojite jedan vikend i poklonite ga Ljubljani, a ona vas neće razočarati.