Omiljene destinacije srpskih švercera

Booking.com

Mnogo je načina na koje ljudi pokušavaju da se snađu ne bi li olakšali sebi život, naročito u zemljama gde se ne zarađuje mnogo a čak i osnovna sredstva za život imaju vrlo visoke cene. Jedan od tih načina je i šverc. Tajni ili polutajni unos garderobe, hrane i tehnologije u državu obavljaju iskusni šverceri, a robu koja čini ovaj posao srećemo svakog dana.

Jedna vrsta robe koja nam se nudi u buticima je ocarinjena, odnosno uvezena i podleže porezu, dok postoje i radnje koje svoju garderobu nude po znatno nižim cenama, što je razlog mnogo nižim nabavnim cenama, i robu koja ne ide preko nekog uvozničkog lobija (firme, carine). 

Ta vrsta aktivnosti se podvodi pod šverc i takva roba se naziva švercovanom. Švercovati nije lako, najbolje se to čini uz pomoć nekoga ko je pouzdan i već ima staž u prenošenju robe preko granice ili naknadama na carini. 

Još od sredine devedesetih godina, izdvojile su se omiljene destinacije srpskih švercera, sa kojih je veoma verovatno da i sada nosite neki komad garderobe. Mnoga od mesta o kojima ćemo govoriti i ne poseduju kupovinu “na komad” a zbog mogućnosti spuštanja (ionako niske) cene postale su najpopularnije destinacije za šverc.

Turska – raj za kupoholičare i “preduzetnike”

Svojevrsna Meka švercerskog zanata je svakako Turska, a da budemo još precizniji – Istanbul. Brzi grad, praktično stanovništvo, šarenolika kultura, i što je najbitnije – politika cenjkanja.

Šetalište sa pristupačnim radnjama

U Turskoj se svaki proizvod koji i mi u Srbiji svakodnevno koristimo pronaći za mnogo jeftinije pare. Krenuvši od trga Taksim turisti obilaze svetski poznate prodavnice, jedna do druge nižu se Coton, LC Waikiki, Zara… Cene su i za do 30% niže od onih u Beogradu, na primer.

Trg Kapali, ili Kapali čaršija je još jedna nezaobilazna tačka koja se ubraja u popularne destinacije srpskih švercera. Srpski šverceri na Kapali odlaze mahom po polo majice (sa kragnicom), farmerke (klasično krojene ili išarane). 

Čak i da idete u kupovinu za sopstvene potrebe, na Kapaliju je poželjno cenkanje! Ne samo da je poželjno već ume da bude i potrebno ukoliko želite da donekle poštedite svoj novčanik. Na primer, jednu polo majicu je sasvim normalno spustiti sa 60 na 30 lira (oko 15 evra).

Naselja sa dugom tradicijom kupovine na veliko

Slikovita naselja Laleli i Aksaray nude ogroman izbor radnji koje svoju robu nude i na komad, iako se novac može mnogo ekonomičnije i bolje potrošiti na kupovinu više komada. Za malo ekskluzivniju garderobu, kvalitetniju obuću i tašne – omiljena destinacija naših švercera je naselje Osmanbey.

kupci u trznom centru

Tržni centri za svačiji džep

Za ljubitelje ekonomičnog kupovanja “na komad” tu su turski autleti ili šoping centri u kojima je dobro naoružati se stripljenjem i pozornošću kako bi se predupredile potencijalne krađe. Do šoping centara je veoma lako doći jer iako su mnogi izvan naselja.

Kroz ceo grad i oko svih naselja kruži metro, koji će vas odvesti na adresu šoping centra za koji ste zainteresovani. Dakle, samo sednemo u metro i izađemo na stanici koja nam odgovara – imena stanica na kojima su šoping centri obično nose ista ta imena.

Jedna od takvih stanica je i Merter – jedan od najpopularnijih trgovinskih centara u Istanbulu. Merter i, na primer, outlet Olivium su veoma popularni za komadnu kupovinu, a cene garderobe su veoma niske čak i u tim uslovima. 

U tim tržnim centirma možete naći i već pomenute “high street” brendove LC Waikiki, Zara, ali i De Facto, Mango i druge, sa dobrim cenama i više od duplo sniženim komadima.

Izlet preko Bosfora

Azijska strana Istanbula je prelepi deo turske kulture koji čuva starinski način življenja i trgovine. Ovu stranu grada treba posetiti prvenstveno turistički, kulturološki, jer možda nije najisplativije otisnuti se brodom u takvu avanturu, isključivo zbog kupovine garderobe.

Međutim, ukoliko ste odlučili da zavirite i u ovaj deo Istanbula, nemojte propustiti ni atmosferu jednog, tipično pijačnog, vašarskog dana. Najveći pazar na ovom delu Bosfora je Sali pazar.  

Sali se nalazi između Eminonua i Kadikoja, a u međuvremenu se može razgledati (ili pazariti) u nekima od mnogih, povoljnih radnji. Utorkom sa Kadikoja postoji prevoz do Sali pazara, ali tada očekujte mnogo lokalnog stanovništva.

Ako ste se već našli u Kadikoj kvartu, prošetajte se do obližnje ulice koja je pretvorena u šetalište – Bagdat Caddessi. Duž prelepe šetališne zone smešteni su veoma popularni brendovi visoke mode, ali i zanatske radionice. Takodje, ima dosta kafića i restorana, nema gužve, trotoari su široki i veoma je urbanizovana. 

Put u Tursku po krzna i kože

Najbolje destinacije za šverc krzna i kože za srpske švercere su odavno popularna robna kuća Morava, u ulici Ordu, i ona u kvartu Zeitinburnu, na Kapali čaršiji. Naravno, kako je cenkanje sastavni deo turske kulture, srpskim švercerima to dobro dođe i u kupovini skupocenih krzna. 

Ukoliko se neko namerači na kupovinu kvalitetnih, kožnih torbi po vrlo niskim cenama će ih naći i na Laleliju – gde se radnje koje prodaju takvu robu utrkuju da privuku turiste kojih ima na svakom koraku, i to u svako doba godine.

Takođe, jedna olakšica kojom su obradovani najpre srpski šverceri je ta da Srbija i Turska imaju sporazume o slobodnoj trgovini. Taj sporazum znači da se roba koja se uvozi/izvozi iz naše dve zemlje – ne podleže carini, ali je PDV obavezan.

Iskusni šverceri ne posećuju Tursku tokom cele godine

Sniženja u Turskoj su jako česta, a posebno na prelazima izmedju godišnjih doba. Takođe, iskusni šverceri ubrajaju Tursku u najbolje destnacije za šverc i tokom februara – kada padaju dani državnog praznika, jer je tada na sniženjima zimska garderoba. Valja napomenuti i da se svake godine u junu u održava istanbulski “Shopping festival”.

Plaćanje platnim karticama je vrlo retko

Iskusan švercer kada se ustremi na određenu destinaciju i robu – kupovinu nikada ne plaća karticom, već sa sobom uvek ima keš. Naročito mesta koja trguju “na veliko” retko primaju kartice, a ako i primaju – nema cenkanja, što ume da bude veoma skupo. Kartice se normalno koriste u tržnim centrima, boljim restoranima i na nekim formalnijim mestima.

placanje platnim karticama

Mađarska – kod komšije je jeftinije

Iskusni kupci i srpski šverceri znaju da mesta na koja se isplati odlaziti u šoping mogu biti još bliže od Turske – i to u susednoj Mađarskoj. Kod komšija se gotovo tokom svake sezone mogu naći popusti od 30 do čak 70%, ali treba voditi računa o periodu odlaska put mađarskih gradova, i šoping planirati pre nego što se roba probere.

Mađarska ne spada u omiljene destinacije srpskih švercera već i obični građani Srbije pomno prate sniženja i po najpotrebnije namirnice, odeću i obuću odlaze u „Tesko“, „Koru“, „Arkad“ i druge tržne centre. 

U Segedin po dečija kolica i cipele

Najopularniji grad za švercerske ture po Mađarskoj je Segedin. Osim po garderobu (farmerke, majice, košulje i posteljinu), naš narod (ne isključivo šverceri) ide i po, na primer, dečija sedišta za kolica, koja se u Tesku prodaju po ceni od 9000HUF (100HUF je otprilike 50 dinara).

Generalno, vrlo je isplativo u Mađarskoj kupovati obuću, budući da ova susedna zemlja može da ponudi vrlo kvalitetne cipele, sandale i čizme domaće proizvodnje. Slične u Srbiji koštaju obično duplo, ili u najboljem slučaju par hiljada više.

Kvalitetne i udobne, kožne sandale za žene mogu se pazariti već od 8 evra, dok se dečije kožne sandale kreću od oko 10 evra pa naviše.

I do 2000 dinara jeftiniji se mogu naći kupaći kostimi, košulje, pantalone i svečane ženske haljine. Primera radi, pribeležen je primer da je identična čipkana haljina u Segedinu prodavana za 1600 dinara, dok je u Novom Sadu bila procenjena na 7900 dinara.

kupovina hrane u inostranstvu

Kad se obučemo – prelazimo na kupovinu hrane

Osim garderobe, srpski šverceri smatraju isplativom i kupovinu hrane i pića u Segedinu. Pre svega mislimo na kupovinu tvrdih sireva, vina (tokajca ili nekog drugog kalitetnijeg vina) i suhomesnatih proizvoda.

Boca vina koja kod nas košta oko 1500 dinara, tamo se može kupiti za malo manje iznad jednog evra. Sir Edamer, nemačkog proizvođača, kupljen u većem pakovanju, u Segedinu može se naći po ceni od 350 dinara po kilogramu (akcijska cena), dok identičan na rafovima u domaćim supermarketima u istom momentu koštaju od 900 do 990 dinara po kilogramu!

Aparati i kućna hemija jeftinija do 50%

Osim vrtoglavo niskih cena za nameštajnu opremu za bebe, Mađarska se u najbolje destinacije za šverc uvrstila i zbog jeftine bele tehnike, malih kućnih aparata i gedžeta. Ne samo da je tehnologija jeftinija, već se na granici dobija povraćaj PDV-a od 27% ukoliko kupljena roba prelazi vrednost od 170 evra.

Legalni šverc iz Mađarske

Tako na primer, ako ste u Mađarsku otišli po telefon ili fotoaparat čija je cena 1100 evra, potrebno je da od radnika na kasi tražite da vam naprave račun sa zelenim formularom (za povraćaj poreza) koji ćete pokazati cariniku na šalteru. Na žiro račun koji tom prilikom dostavite, u roku od samo nekoliko dana možete očekivati povraćaj od 250 evra.

Iako je Mađarska svojevrsni El Dorado za šoping tehnike, roba široke potrošnje osim u Segedinu, jeftinija je i u Temišvaru ili bugarskom Dragomanu, jer su namirnice, garderoba i kućna hemija jeftiniji čak i do 50 odsto nego u Srbiji.

Bosna smenila Bugarsku na šverc sceni

Ono što je počelo 5. oktobra, nastavilo se duboko pred kraj ove 2019. a po svemu sudeći, neće se još dugo zaustaviti. Kod Bugara odlazilo se po belu tehniku, a naročito je bilo popularno pretakanje i švercovanje goriva – nafte, benzina i lož ulja.

U te svrhe, najpopularnija prevozna sredstva bile su Lade Nive, sa ojačanim amortizerima i, naravno, duplim rezervoarima, iz kog bi čak i tada, kipelo gorivo na sve strane.

Bugarska pijaca kod Tuzima, i dalje se oseća na mazut, ali je danas popularna destinacija među srpskim švercerima zbog nabavke duvana, televizora (nekada video rekordera) i druge video tenike. Tradiciju niske cene goriva preuzela je Bosna, gde se za litar može uštedeti u proseku oko 500 dinara.

Osim po gorivo, stanovnici Srbije se švercerima priključuju i put Bosne odlaze i po hranu, duvan i cigarete, sredstva za higijenu, tekstil i galanteriju a u poslednje vreme, najbolje destinacije za šverc stoke i živine su upravo pogranični gradovi u Bosni.

farmerke na rasprodaji

Novi pazar – dolina džinsa sa domaćom robom

Najpopularniji dani za pazar u Novom Pazaru su odvajkada nedelja i utorak. Svako ko je barem jednom posetio neku od tamošnjih pijaca, uvek savetuje da se što ranije pojavite na nekoj od njih. Kada kažemo ranije, mislimo na 4, 5 izjutra – najkasnije.

Robe u Novom Pazaru ima svakakve – u najosnovnijem smislu te reči. Od veoma kvalitetnih (ponekad i uvezenih) komada, sve do one sa “felerom”. Kupovina na veliko se uvek isplati, dok je cena za kupovinu pojedinačnih komada (za svoje potrebe) skoro ista kao po buticima.

Ukoliko vam i Novi Pazar ne bude odgovarao po ceni, dobra ideja je zaputiti se na Kosovo. Većina novopazarske robe dolazi upravo odatle a cene u Prištini, Mitrovici ili oko Kosova Polja, umeju da budu i duplo niže. 

Osim Kosova, roba na Pazarskim pijacama neretko dolazi i iz Pančeva i Arilja, pa obratite pažnju i na te, domaće švercerske destinacije, ukoliko vam je preveliki izazov da prelazite granice naše zemlje.

Uvek u strahu od sankcija

pregled na granici

Privedeni šverceri firmirane robe.

Podneta prijava protiv osumnjičenih za šverc.

Vlasnici butika sa švercovanom robom oštetili državu za više miliona evra.

Sve ovo su već dobro poznati naslovi koji su nam predstavljeni s vremena na vreme. Iako se u većini slučajeva radi o hapšenju kriminalaca koji švercuju opijate, država se trudi da se konačno obračuna sa sivom zonom ekonomije, odnosno nelegalnim uvozom i prodajom švercovane robe.

Međutim, nelegalna trgovina, šverc i prodaja robe donesene na crno prosto cveta poslednjih godina, naočigled svih nadležnih što potvrđuje pretpostavku da se oni teško nose sa ovim probemom, naročito u našoj zemlji, gde je šverc postao skoro deo trgovačkog identiteta.

Omiljene destinacije srpskih švercera se ne mogu popisati jednim tekstom, jer u uvidu treba imati i snalažljivu prirodu našeg trgovca da u svakoj prilici napravi nešto korisno za sebe. Ukoliko se nekad nađete na terenu neke destinacije koju pohode srpski šverceri, obratite pažnju da li su se one našle na ovom spisku. Posetite ih, možda i pronađete nešto korisno, ali zarad vaše sigurnosti – vodite se zakonima i propisima – šverc nije način za izvlačenje iz krize – ni vaše a ni državne.

Autor:

Anica Petković

Booking.com