Palate Istanbula – bogata zaostavština vremena

Turska je zemlja izuzetno specifičnih istorijskih događanja, uspona i padova mnogih carstava koja su svako pojedinačno ostavljala traga u njenom istorijskom nasleđu. Svako carstvo stvorilo je i ostavilo za sobom  zaostavštinu kroz umetnost i arhitekturu, neke sačuvane  i danas, dok su druge utkane u folklor i običaje.

Grad Istanbul smešten na raskrsnici svih glavnih puteva na dodiru Evrope i Azije odvajkada je bio od posbenog značaja za Tursku pa upravo iz tog razloga ovde ima mnogo raskošnih građevina iz perioda Otomanskog carstva. U bogatom kulturnom  nasleđu ističu se palate i kraljevske rezidencije u kojima se tada živelo ali i vodili poslovi od značaja za tadašnja ustrojstva države. 

Ove palate značajno ukrašavaju gradski pejzaž raskošom ali  i dostojanstvom koje su njihovi graditelji ostavili za sobom. Većina ih je danas pretvorena u muzeje  koje svakodnevno posećuje na hiljade turista. 

Boravak unutar palata budi osećaj nostalgije za neka davno prošla vremena, a s obzirom da su jako  lepo očuvane vrlo lako ćete se vratiti u daleku prošlost i realno doživeti duh tog perioda. 

Istanbul ima mnogo palata, većinom su otvorene za turističke posete, neke su u funkciji muzeja ili pretvorene u luksuzne hotele, a neke su u državnoj funkciji i zatvorene za posetioce. Ovo su neke od najpoznatijih palata Istanbula.

Palata Topkapi

Sultan Mehmed II naredio je izdgradnju ovog zdanja u 15. veku samo nekoliko godina nakon osvajanja Carigrada. Kada su Osmanlije došli u Istanbul bilo je potrebno osnovati rezidenciju i administrativno sedište s obzirom da  je Velika palata Carigrada bila jako oštećena usled ratnih događanja.

Sultan Mehmed II želeo je da  nova palata bude simbol njegove vladavine vekovima koji dolaze pa je lično predlagao elemente konstrukcije objekta kao i raspored prostorija. Da bi se sačuvala privatnost kraljevske porodice, korišćeni su mnogobrojni tajni prolazi, kapije i vrata.

Tokom vekova palata je morala da se obnavlja u više navrata, a pogotovo  nakon što je  uništena u velikom zemljotresu i požaru.  Sultani koji su se ređali na  vlasti izvršili su promene u skladu sa svojim stilom i zahtevima. I ne samo to,  sultan Sulejman naredio je širenje palate između 1520.  do 1560. godine kao odraz moći carstva koja je stekla snagu i svoj rast.

Palatu Topkapi možete posetiti između 9- 18h  svakim danom osim utorkom, a cena ulaznice sa vodičem na engleskom jeziku je 15€. Palata se nalazi  u delu Cankurtaran,  jednom od 57 naselja okruga Fatih na evropskoj strani Istanbula.

Palata Dolmabahce

Podignuta od strane sultana Abdulmecida I i odmaknuta od srednjovekovne palate Topkapi  jer se želela luksuznija i savremenija rezidencija kako bi se bolje uklopila u novo doba Osmanlija. Izgradnja se odvijala između 1843-1856. godine, glavni  arhitekta bio je Garabatu Baljanu koji je bio zadužen za konstrukciju i dizajn. Njena izgradnja bila je prilično skupa, procenjuje se da je u današnjem novcu utrošeno preko 1,5 milijardi dolara.

Palata se prostire na oko 11 hektara zemlje, a raspolaže sa  285 soba, 68 toaleta, 46 dvorana i 6 hamama. U poređenju sa svojim prethodnicima u pogledu arhitekture  Dolmabahce je savršen spoj baroka, rokoka i klasičnog otomanskog stila. 

Palata Dolmabahce bogato je ukrašena velikim količinama zlata, kristala i skupih mermera. Kristalni luster koji se može videti u svečanim dvoranama smatra se najvećim na svetu. Procena je da je samo za ukrašavanje plafona utrošeno oko 14 tona zlata.

Ovo luksuzno zdanje bio je dom poslednjih 6 osmanskih sultana, ali palata je imala svoj značaj i u republikanskom periodu. Naime Ataturk je često boravio u jednoj od soba u palati tokom svojih putovanja u Istanbulu, a  koristio je  i da ugosti diplomate i strane goste. 

Ataturk je takođe proveo svoje poslednje dane u Palati, sobu u kojoj je preminuo posećuju mnogi poštovaoci koji mu i dalje odaju počast.

Palata je otvorena za posetioce svim danima osim ponedeljka, a cena ulaznice sa vodičem je 15-20€. Palata se nalazi u okrugu Bešiktaš.

Palata Ciragan

U vreme kada su sultani počeli da grade sopstvene palate, sultan Abdulaziz je armenskom arhitekti Nigogaiasu Baljanu naložio izgradnju palate Ciragan. Proces gradnje i uređenja trajao je između 1863- 1872. godine, dok se sama palata smatra poslednjom koja je sagrađena u Istanbulu za vreme osmanske kraljevske. Sultan Abdulaziz proveo je samo malo vremena u ovom veličanstvenom zdanju, jer je pronađen mrtav samo 4 godine nakon što je palata dovršena.

Početkom 1900-ih palatu je uništio ogroman požar koji je zahvatio čitavu strukturu ostavljajući samo spoljne zidove. Zemljište je tada korišćeno kao fudbalski stadion za lokalni fudbalski klub. 1989. godine sudbina palate se promenila kada je prodata jednoj  japanskoj kompaniji u nadi da će je ovi obnoviti. 

I zaista, palata Ciragan je obnovljena i restaurirana u svom autentičnom baroknom stilu i danas funkcioniše kao luksuzni hotel sa 5 zvezdica. Sultanov apartman  smatra se jednim od 15 najskupljih hotelskih apartmana na svetu, a cena noćenja iznosi oko 35.000 dolara.

Palata Kucuksu

Smeštena na obali azijske strane Istanbula, a izgradnju  naručio je sultan Abdulmecid I armenskom arhitektu Gabaratu Baljanu i njegovom sinu Nigogaios Balianu 1857. godine. Ranije je na istoj lokaciji bila i palata napravljena od drveta koju je koristio Mahmud I i prenosio na svoje naslednike sve do 1839. godine.

Iako je jedna od manjih  palata Kucuksu ne zaostaje za mnogo većim i raskošnijim. Okružena je zamršenom čeličnom ogradom oko vrta, palata ima kapije na sve četiri strane koje vode unutra. 

Dvorane Palate Kucuksu krase jedni od najlepših boemskih kristalnih lustera, kamini izrađeni od italijanskog mermera  kao i autentični Hereke tepisi. 

Nakon uspostavljanja Republike, Palata Kucuksu je pretvorena u državnu svojinu od strane vlade Ataturka. Međutim, to je bilo tek 1994. godine, kada je Palata prošla proces restauracije i uskoro zatim  je otvorena za javnost. Ulaznica je svega  1€. Palata je zatvorena za javnost ponedeljkom i četvrtkom, a ostalim danima prima posetioce između 9- 17h. Nalazi se u okrugu Beikoz.

Palata Beylerbeyi

Dominirajući u okrugu Beilerbeii ova palata smeštena je u blizini mosta Mučenika, ima terasaste vrtove sa raznim vrstama drveća i cveća i zapanjujući pogled na moreuz Bosfor. Izgrađena kao letnja rezidencija sultana između 1861. i 1865. godine, bila je i mesto gde su se zabavljali  šefovi država. Dvospratna palata je u neobaroknom stilu, a izgledom je tradicionalna otomanska kuća.

Spoljašnost je uglavnom od mermera i kamena, dok se na unutrašnjosti nalaze lusteri od boemskog kristala, raskošni autentični tepisi Hereke, francuski satovi i ogromna kolekcija porculanskih vaza iz cele Evrope i Azije. Sama palata ima 24 sobe i 6 sala u dvospratnoj zgradi. 

Palata Beilerbeii ugostila je mnoge kraljevske porodice iz celog sveta.  Jedna od njih bila je carica Eugine iz Francuske, koja je bila toliko oduševljena lepotom palate, da je prozor gostinske sobe kopirala za sopstvenu spavaću sobu. Ostali značajni gosti palate bili su vojvoda i vojvotkinja od Vindsora.

Danas je u funkciji muzeja, ulaznica je  6€. Palata je otvorena za javnost svakodnevno od 9-17h, osim ponedeljkom.

Zahvaljujemo se portalu travelmagazine.rs koji nam je pripremio ovaj tekst.