Peloponez – atrakcije spartanske Grčke

Peloponez, postojbina nekadašnje hrabre Sparte, obiluje kulturno-istorijskim atrakcijama obilaskom kojih se klasično letovanje pretvara u savršen i aktivan odmor. Možete iskombinovati ležerno odmaranje uz more sa obilascima arheoloških nalazišta i važnih spomenika – ako to volite. Ovaj deo Grčke će vam ponuditi nešto sasvim drugačije od letovališta na njegovom severu gde naši turisti često borave i neizostavno vas oduševiti. Atrakcije Peloponeza su toliko brojne da je jako teško sažeti ih u tekst, a kamoli sve obići.

Pomoći ću vam da se snađete među brojnim atrakcijama koje potiču iz spartanske Grčke a i iz kasnijih perioda koji su se razvili na tragovima ove kulture. Lakše ćete isplanirati obilazak znamenitosti na Peloponezu, kako bi vaš odmor bilo kompletan.

Znamenitosti i atrakcije Peloponeza – bogata turistička ponuda

Nekada je Peloponez, kao poluostrvo, bio spojen s kopnom. A onda je, prokopavanjem Korintskog kanala 1893. godine, postao ostrvo. Danas je na dva mesta povezan sa ostatkom Grčke – mostovima preko Korintskog kanala i mostom Rio-Antirio.

Peloponez obiluje prirodnim lepotama – ima lepu obalu i plaže, plodne doline i visoke planine do kojih možete stići modernim putevima. Njegovi interesantni festivali, kulturni događaji kao i gastronomski specijaliteti upotpunjuju turističku ponudu i privlače brojne turiste iz celog sveta.

Pored svega pomenutog, ostaćete zadivljeni onim što je ovaj prostor bio u prošlosti. Ovde su nastali neki od najpoznatijih grčkih mitova. Naići ćete na tragove skoro svih perioda celokupne svetske istorije. Shodno tome, Peloponez je i arhitektonska mešavina epoha kroz koje je prolazio.

Zašto obilaziti kulturno-istorijske znamenitosti ako smo na letovanju?

Grčka je mnogo vise od sjajnih plaža i ostrva. Šteta je boraviti na Peloponezu, i samo odmarati, provoditi se a ne obići čuvene antičke lokalitete i spomenike jer oni predstavljaju jedan od glavnih aduta za turističku posetu ovoj divnoj zemlji. Osećaj prolaska kroz Lavlju kapiju ili gledanje predstave u Epidaurusu je nemerljiv, vanvremenski.  

Jedan od razloga zašto putujemo je i potreba za novim saznanjima o istoriji i kulturi zemlje/grada u koje smo došli. Na taj način se možemo vratiti mnogo godina unazad i dopuniti ili utvrditi znanje o jednoj od najvećih epoha svetske civilizacije, njenoj arhitekturi, umetnosti, svakodnevnom životu. Vrednost ove zaostavštine Peloponeza je neprocenjiva pa ćete se osećati počastvovanim što ste na njegovom tlu.

Znamenitosti ovde ima u velikom broju i gde god da se pozicionirate neka od njih će vam biti blizu. Istražujući ih bićete aktivniji nego inače a i vaše putovanje biće sadržajnije i interesantnije. Čak i ako mislite da niste ljubitelj arheologije ili umetnosti, ovi obilasci će možda ipak uticati da ih zavolite. Vratićete se kući sa uspomenama kojima tako nećete dozvoliti da izblede.

Antička Grčka i tadašnje prilike na Peloponezu

Ako odlučite da odete do Peloponeza, pretpostavljam da ćete nabaviti odgovarajući vodič (knjigu), sa brojnim istorijskim detaljima vezanim za antička nalazišta. Ono što je važno za razumevanje toga što ćete tamo videti rezimiraću kroz kratak podsetnik, jer ipak – idete na odmor.

Mikenska kultura

Za vreme herojskog doba stare Grčke, ratoborni Ahajci su razvili mikensku kulturu u periodu od 16. do 12. veka p. n. e. Ona je dobila ime po njihovom političkom centru, gradu Mikeni. Važno je da su Ahajci na Peloponezu doneli odluku da treba krenuti na Troju početkom 12. veka p. n. e. U tom veku su kasnije Dorci, grčko pleme sa severa, razorili arhajske gradove i uništili mikensku kulturu.   

Polis Sparta

U arhajskom dobu, od 8. do 6. veka p. n. e., nastali su polisi Atina i Sparta. Sparta je bila smeštena u pokrajini Lakoniji na jugu Peloponeza. Osnovali su je Dorci. Ona je, kao vojnička država i sa najjačom vojskom u tadašnjoj Grčkoj, danas glavna asocijacija na ove prostore. Otuda se i, kao odrednica, pominje u naslovu teksta.

Odnos između Sparte i Atine i njihovi ratovi

Sparta i Atina razvijaju međusobne odnose za vreme klasičnog doba antičke Grčke, od 500 – 336. god. p. n. e. Ono je poznato i po Grčko-persijskim ratovima (prva polovina 5. veka p. n. e.) i savezu između ova dva grada-države. Danas se slavi spartanski kralj Leonida koji je poveo odred od svojih trista najboljih ratnika da se suprotstavi moćnoj Kserksovoj vojsci. Zbog izdajnika koji je Kserksu pokazao tajni put preko planine da napadne Spartance sa leđa u Termopilskom klancu, oni su svi izginuli zajedno sa svojim kraljem.

Za vreme klasičnog doba vođen je i Peloponeski rat ( od 431. – 404. god. p. n. e.) između Atine i Sparte (dotadašnjih saveznika). To je bio najveći rat u istoriji Grčke iz koga su Grci izašli oslabljeni. Sparta, iako je pobedila, imala je velike ljudske i materijalne gubitke. Zato su Atina i Sparta su postale lak plen novim osvajačima sa severa grčke – Makedoncima. Time se završava klasično doba grčke istorije koje je inače poznato i kao zlatno doba umetnosti i kulture.

Olimpijske igre

Iako su bili razjedinjeni, Grke su povezivale Olimpijske igre na kojima su učestvovali svi Heleni. One su se održavale u čast boga Zevsa u Olimpiji na Peloponezu. U periodu od prvih Olimpijskih igara (776. godine p. n. e.) pa do njihovog ukidanja 393. god.n.e. od strane cara Teodosija, Grci su svake četvrte godine prekidali ratove i ostale poslove i dolazili u Olimpiju da se takmiče nekoliko dana. Pobednici olimpijskih disciplina su slavljeni kao heroji u celoj Grčkoj. Nagrađivani su vencem od maslinovog lišća – simbolom mira.

Antičke atrakcije Peloponeza

Za Peloponez se može reći da je jedan veliki muzej na otvorenom koji odiše duhom antičke Grčke i omogućava nam otkrivanje istinske strane Grka. Nalazišta iz mikenskog, spartanskog ili nekog drugog perioda ovde ima toliko mnogo da vam se učini da je Peloponez tada bio izgrađeniji nego danas. Izdvojila sam nekoliko ključnih koje obavezno trebate posetiti. Prva dva su sa tla mitske Argolide, na severoistoku Peloponeza.

Mikena

Na samo 30 kilometara od grada Korinta, u smeru ka jugoistoku, stiže se do jednog od najstarijih i najznačajnijih evropskih arheoloških nalazišta, danas na listi UNESCO-ve svetske kulturne baštine.

Prvo što ćete primetiti je fascinantan položaj Mikene. Sa uzvišice od skoro 300 metara puca pogled na plodnu dolinu sa maslinjacima. A kada se pogledaju susedne planine vidi se silueta vojnika, ahajskog ratnika, koju je stvorila sama priroda.

Mikena ostavlja bez daha svojim masivnim, kamenim kiklopskim zidinama. Prema predanju, njih su gradili jednooki džinovi kiklopi. Kroz ostatke ovih zidina, u čuvenu prestonicu kralja Agamemnona koji je poveo Grke u Trojsanki rat, propustiće vas Lavlja kapija. Dva lava, kojima danas nedostaju lica i koji su okrenuti jedan ka drugom, predstavljaju duhovne čuvare kapije i grada.

Nekropola sa bogatim kraljevskim grobnicama  smeštena je nedaleko od ulaza u kompleks a najpoznatija je Atrejeva riznica (riznica kralja Atreja, Agamemnonovog oca). Karakteristična je po obliku košnice i najstarija je do sada pronađena građevina sa kamenim blokovima koji se sužavaju pri vrhu tvoreći tako formu koja je preteča kupole.

Mikenu je otkrio čuveni nemački arheolog Hajnrih Šliman nakon što je doživeo svetsku slavu pronašavši Troju. Bogati pronalasci prilikom iskopavanja potvrdili su dominaciju moćne Mikene u tom periodu. Otkriveni su vrlo vredni predmeti od čistog zlata i slonovače, pehari i posmrtne maske. Najčuvenija je zlatna Agamemnonova posmrtna maska. Original se danas čuva u Nacionalnom arheološkom muzeju u Atini.

Obavezno posetite muzej u Mikeni gde ćete videti table sa najstarijim grčkim linearnim B pismom iz 15. veka p. n. e., zatim zlatni nakit (dijademe, minđuše i broševe), kopiju Agamemnonove zlatne maske, pa razne ćupove, mačeve sa zlatnim drškama i još puno toga drugog.

Na lokalitet možete ući od 8-19 časova, ulaznica obuhvata muzej, arheološko nalazište i Atrejevu riznicu i košta 8 evra. 

Epidaurus

Ovaj arheološki park je udaljen 150 kilometara od Atine. Ako dolazite iz tog pravca, silazite sa autoputa kod Istmije, gde su putokazi za Lutraki, sa jedne strane, i za Epidaurus, sa druge. Dalje, put još neko vreme prati obalu, a zatim polako krivuda u planine ka starom Epidaurusu. Od Nafplija je udaljen 30-ak kilometara. Smešten je u idiličnom okruženju borove šume tako da njegov obilazak nije zamoran ni leti po visokim temperaturama. Kao i Mikena, Epidaurus je takođe na listi UNESCO-ovog nasleđa. 

Amfiteatar u Epidaurusu je jedan od najočuvanijih antičkih amfiteatara i svetski poznat. Izgrađen je u 4. veku p. n. e. i primao je 15.000 ljudi. Poliklit Mlađi je odlično obavio svoj posao jer je amfiteatar nestvarne akustičnosti. Sa centralne tačke njegove pozornice, koja je obeležena okruglim belim kamenom, i u poslednjem redu se čuje najtiši šapat.

On je konstruisan tako da gledaoci i iz poslednjih i iz prvih redova polukružnog, koncentričnog gledališta mogu podjednako da uživaju u sadržaju koji im se nudi sa orkestre, oblika savršenog kruga. Iza nje je pravougaoni proscenium, koji je korišćen za scenografiju.

Amfiteatar je tokom dana otvoren za posetioce pa možete lično isprobati akustiku a i napraviti sjajne fotografije. Što je najzanimljivije, još uvek je aktivan i uveče. Koristi se za održavanje koncerata i klasičnih predstava. Novi život ovom amfiteatru udahnut je 1954. god., kada je grčka država odlučila da se svake godine u ovom nestvarnom prostoru održava Festival antičke drame. Ako budete u prilici, odgledajte bar jednu i osetite svu magiju duha antičkih vremena.

Epidaurus je u antičkom dobu bio pravo sveto mesto i lečilište, poznato u čitavom helenskom svetu pa i šire. Veliki broj objekata je bio sagrađen u čast Asklepija – boga medicine. Najpoznatiji je Hram Asklepija, podignut u blizini amfiteatra u dorskom arhitektonskom stilu. Posetiocima (bolesnicima) koji bi ovde prespavali u toku sna bi se ukazao način ozdravljenja.

Danas od svih objekata/mesta Asklepijevog kulta videćete uglavnom samo kamenje – skoro ništa nije restaurirano (osim mali deo hrama Asklepija), nema crteža, maketa…Ukoliko imate ograničene imaginativne sposobnosti, od svega viđenog u Epidaurusu najbolje ćete zapamtiti sliku amfiteatra.       

Vredi posetiti Arheološki muzej u Epidaurusu. Grci su, inače, u poslednjih petnaestak godina podigli velelepne muzeje uz skoro svakom od svojih najvećih arheoloških nalazišta. U ovom su izloženi eksponati koji svedoče da su u Epidaurusu bili počeci pravog medicinskog lečenja, zatim brojne skulpture (među kojima i Asklepijeva – starac sa štapom oko koga je obmotana zmija), stubovi i razni detalji sa lokaliteta.

Lokalitet zajedno sa muzejom možete posetiti od 8-19 (20) časova a karta košta 6 evra.

Olimpija

Olimpija se nalazi na zapadu Peloponeza. Ako dolazite iz pravca Atine, kada pređete most preko Korintskog kanala račvaju se dva izuzetna turistička pravca. Do Olimpije vi treba da idete obalom Korintskog zaliva i preko Patre. Iz pravca Nafplija i Tola postoji više načina da se stigne na ovo odredište.

Olimpija datira iz 8. veka p. n. e. Nalazi se u oblasti izuzetne prirodne lepote, u zelenom podnožju brda Kronos. Na prilično je ravnom mestu i sa mnogo hlada pa nije previše naporna za posetu.

Olimpija je poznata kao dom drevnih Olimpijskih igara. Stadion je bio izgrađen u 4 veku p.n.e. i tada je delovao mnogo veći nego danas. Trenutno je to jedna velika livada pa ne očekujte ništa posebno od ove „građevine“. Još uvek se na ruševinama Olimpije pali olimpijski plamen, koji se pred Olimpijske igre prenosi po svetu.

Religijsko središte drevne Olimpije zvalo se Altis i obuhvatalo je Hram Here i Hram Zevsa, kao i ostale verske i druge objekte. Ova dva hrama ostaviće najveći utisak na vas.

Herin hram je najstarija građevina u Olimpiji i datira iz 7. veka p. n.e. Podignut je u severnom delu Altisa. Kao školski primer monumentalnog dorskog zdanja, vekovima je zasenjivao svet svojom strogom projektantskom logikom, jednostavnom i skladnom konstrukcijom. U njegovim ruševinama nađeni su statua Hermesa sa malim Dionisom, statua boginje pobede Nike, čuvena glava Afrodite, isklesana u parskom mermeru itd. 

Hram posvećen vrhovnom bogu Zevsu bio je podignut od 466 – 456. godine p. n. e. u južnom delu Altisa. Od njega je danas ostalo samo postolje sa jednim stubom ali se i na osnovu toga može steći utisak o grandioznosti objekta. I on je bio izgrađen u dorskom stilu a visok 20 metara. U njemu je bila smeštena impozantna Zevsova statua, jedno od sedam svetskih čuda antičkog sveta od koga danas nije ostalo ništa.

Ono što ovde ne biste smeli da propustite je odličan Arheloški muzej. Oduševiće vas možda i više od samog antičkog lokaliteta jer se upravo u njemu čuvaju delovi Zevsovog hrama kao i mnoge skulpture (Praksitelov Hermes sa Dionisom i dr.). U njemu ćete videti i maketu drevne Olimpije.

U arheološki lokalitet i muzej možete ući od 8-20 časova po ceni od 6 evra.

Sparta

Od Lutrakija do Sparte ima 145 kilometara. Kada stignete na Lakoniju, u prelepo okruženje gde je priroda tako izdašno darivala stanovnike onim što je potrebno za uživanje, gotovo apsurdno će vam delovati činjenica da se ovde nekada davno izrodila tako rigidna državna tvorevina kao što je bila antička Sparta. Veliko iznenađenje će vam verovatno biti i činjenica da se Sparta nije nalazila na obali kao i da Spartanci nisu bili preterano zaljubljeni u more.

Danas je od antičke Sparte ostalo jako malo toga što podseća na njenu nekadašnju veličinu. Ona skoro da je nestala pa ćete se možda i razočarati odsustvom vidljivih tragova slavne prošlosti. Ovde nećete naći ništa što liči na iskopine Argolide. Na obodu današnje Sparte se nalaze Akropolis i staro pozorište, a u njihovoj blizini impresivni spomenik  Leonidi koji u rukama drži mač. Nalazište je skromno obeleženo. I nova Sparta je jednostavna, isto koliko i nekadašnji spartanski duh.

Ne zaobiđite lokalni Arheološki muzej. Među predmetima je i čuvena arhajska skulptura Leonide. Muzej radi od 8-15 časova a ulaznica košta 2 evra.

Ostale znamenitosti Peloponeza koje vredi videti

Obilazak Peloponeza je kao jedno veliko putovanje kroz vremeplov. Ne treba mimoići ni mesta koja su svoje istorijske i kulturne ‘slojeve’ nadogradila na bazičnu antičku/spartansku kulturu ovog podneblja, iako nisu izvorno potekla iz tog perioda.

Korintski kanal  (‘vrata Peloponeza’)

Kada iz Atine, silazite sa autoputa kod Istmije, da biste videli Korintski kanal krenite u pravcu putokaza za Lutraki. Kada dođete do kanala i mosta, videćete da se u blizini nalaze nekoliko restorana i veliki parkinzi (na obe strane kanala). Tu možete ostaviti kola i poći da vidite ovo čudo koje spaja Egejsko i Jonsko more. Jedan je od tri svetski najpoznatija, ručno (lopatom) izdubljena moreuza.

Ovaj, kao lenjirom iscrtan, prav kanal dugačak je nešto malo više od 6 kilometara, širok 21 metar a visina od nivoa mora do vrha kanala je 79 metara što liči na pravi ambis. Ostale brojčane podatke i informacije  možete da pročitate na licu mesta na dve velike table. Premošćuju ga dva mosta – jedan za železnički a drugi za drumski saobraćaj.

Prizor je stvarno jedinstven. Turisti ovde dolaze u velikom broju zbog fantastičnog pogleda i fotografisanja. Predivan doživljaj je i krstarenje Kanalom sa polaskom iz Istmije. Vožnje su od srede do nedelje, u 10 časova i traju sat i petnaest minuta. Cena je 18 evra po osobi. Ako ste ljubitelj ekstremnih skokova, možete da probate i bandži-skok sa donje, pešačke konstrukcije mosta kojim prelaze automobili.

Antički Korint 

Kada se pređe most preko Korintskog kanala prvo veliko naselje posle toga je Korint. Autobusom iz Lutrakija se stigne za nekih pola sata vožnje do novog Korinta (karta 1,4 evra). Ali antičko naselje (stari Korint) nije u sastavu njega već udaljeno jedno 10-15 minuta vožnje odatle (autobusom iz novog dela za 1 evro).

Kroz antički Korint (8.-3. vek p.n.e.) su prošli i čuveni Spartanci na putu ka Termopilima i ka odbrani Grka od najezde Persijanaca. Arheološkim lokalitetom dominira čuveni Apolonov hram iz 6. veka p. n. e., sa monolitnim stubovima u dorskom stilu. Veliki broj posetilaca dolazi ovde i zbog boravka sv. Pavla tokom rimskog perioda. On je nekad propovedao na forumu koji je sada ograđen.

Preporučujem obilazak dobro organizovanog muzeja koji sadrži mnoštvo predmeta iz praistorije, arhajskog i klasičnog doba, zatim iz rimskog i vizantijskog perioda. Radno vreme je od 8.30 – 19.30 časova a ulaznica za lokalitet i muzej ukupno 8 evra.

Nafplio

Glavni grad i pravi dragulj Argolide na Peloponezu je Nafplio. Udaljen je 120 kilometara od Atine, 23 kilometra od Mikene i skoro isto toliko od Epidaurusa. On  je već od 10. veka p. n. e. bio jedan od važnijih  gradova Grčke, promenio mnoge vladare ali je najznačajnije u njegovoj istoriji to što je za vreme Prve grčke republike, od 1821. godine bio i prestonica Grčke. Politički značaj je izgubio 1834. godine kada Atina postaje prestoni grad.

Nafplion se može okarakterisati kao prefinjen, zanimljiv i živahan grad sa lepo očuvanim starim jezgrom. Dopašće vam se njegove uske uličice sa arhitekturom originalnih građevina koje se oslanjaju na stil Venecije, tj. Mletakčke republike, čija je dominacija bila izražena tokom 14. i 15. veka.

Na zapadnom delu njegovog  glavnog trga Sintagme nalazi se Arheološki muzej, u zgradi iz 1710. godine koja je u postbaroknom stilu. Možete ga posetiti od utorka do nedelje od 8.30-15 časova pri čemu ćete za cenu karte izdvojiti 6 evra.

Iz luke Nafplija najbolje se vidi ostrvce Burdži, na kojem su Franci izgradili utvrđenje a Mlečani ga osvajali dva puta. Tvrđava je danas otvorena za posetioce a u njoj se održavaju kulturno-umetničke manifestacije.

Iznad grada je lepo očuvana tvrđava Palamidi, građena u drugom periodu mletačke vladavine, između 1710. i 1715. godine. Do nje, na vrhu visokog i strmog brda, stiže se penjući se pešice dugim stepeništem (oko 1000 stepenika). Trud vredi jer se sa tvrđave pruža fenomenalan pogled na ceo grad. Tu možete videti i crkvu Svetog Andrije kao i istorijski značajan ‘zatvor Kolokotronisa’, čoveka koji je podigao ustanak protiv Turaka i koga su sami Grci kasnije zatvorili. Tvrđava je otvorena zaposete od 8-19.30 časova a ulaznica je 4 evra.

Mistra

Na mističnoj planini Tajget smešten je, gotovo nestvaran, srednjovekovni grad Mistra iz 13. veka. U njoj je krunisan poslednji vizantijski car Konstantin Dragaš. 1821. godine prva je oslobođena od turske vlasti, što je još jedna potvrda hrabrosti potomaka Spartanaca. Udaljena je 6 kilometara od Sparte. Prvo se naiđe na Nea Mistru (Novu Mistru) – najavu vizuelnog spektakla koji vas čeka kilometar i po naviše.

Mistra je jedan od najočuvanijih vizantijskih gradova u Grčkoj. Predstavlja pravu riznicu umetničkih dela i arhitekture iz 13. i 14. veka. Na sve strane se odvijaju restauratorski radovi a u okviru grada mogu se videti i brojne crkve – od kojih prostorom dominira Manastir Bogorodice Pandanase, iz 15.veka, sa tremovima i četvorospratnim zvonikom. On predstavlja divan primer jedinstva različitih arhitektonskih stilova srednjeg veka. Tu su i crkva Svetog Dimitrija, crkva Svetih Teodora, crkva Bogorodice Odigitrije, crkva Svete Sofije i druge građevine koje vredi obići.

Mistra ima dva ulaza, i to donji – bliži muzeju i većini crkava, i gornji – bliži tvrđavi na vrhu brda odakle se pruža divan pogled. Ulaz u mali muzej, sa sačuvanim detaljima u kamenu, Jevanđeljima, i drugim istorijsko-religioznim stvarima, košta 12 evra a možete ga posetiti od utorka do nedelje u vremenu od 9-16 časova.

Monemvasija

Idući od Sparte regionalnim putem ka jugoistoku Peloponeza, posle oko 90 kilometara nailazi se na grad i tvrđavu iz 6. veka n.e. Oni su se smestili na ogromnoj steni koja je odmetnuta oko 130 metara od kopna tokom zemljotresa u 4. veku n. e. Slika je potpuno fascinantna. Stena i tvrđava se vide iz daleka, a Monemvasija – gradić u podnožju tvrđave i opkoljen srednjovekovnim zidinama, okrenut je ka pučini i teško vidljiv sa kopna.

Prolaskom kroz masivna vrata venecijanske tvrđave doslovno se zakoračuje u slojeve i slojeve istorije. Ulazite u jedan od najbolje očuvanih srednjovekovnih gradova – tvrđava. Dočekaće vas splet kaldrmisanih uličica i sokačića, kamene zgrade, crkve, zanimljive fasade, restorani sa lepim pogledom. Detaljnom obnovom gornji grad je postao spomenik pod vedrim nebom a donji grad-muzej. Dobar deo kuća je osposobljen za život.

U najstarijoj crkvi Svetog Pavla iz 956. godine – danas je muzej. Ulaz je besplatan a radi od utorka do nedelje od 8.30 do 15 časova.

Zbog toga što je zadržala autentičnost i srednjovekovnu magiju a istovremeno je i mesto puno života i energije, Monemvasija se već dve decenije nalazi na svim listama prestižnih turističkih destinacija.    

Patra

Ovaj treći po veličini grad u Grčkoj (posle Atine i Soluna) nalazi se na najpovoljnijem mestu na Peloponezu predstavljajući ‘zapadnu kapiju’ helenskog kopna. Udaljena je 200 kilometara od Atine u pravcu jugozapada. Pre više od 4000 godina osnovali su je Ahajci iz Sparte, pošto su ih odatle proterali Dorci.

Danas je Patra moderan grad, poznat po dobro urbanistički isplaniranim ulicama, zatim brojnim trgovima, crkvama, manastirima i neoklasičnim zgradama. Jedna je od najvažnijih luka u ovom delu Evrope. 2006. godine bila i kulturna prestonica Evrope, zahvaljujući bogatom istorijskom nasleđu koje autentično svedoči o fazama razvoja ovog starog grada. U svetu je poznata po tradicionalnom karnevalu koji se svake godine održava u nedelji pre početka uskršnjeg posta.

U Arheološkom muzeju, koji je smešten u centru grada, možete videti iskopine iz mikenskih grobnica, antičke statue iz arhajskog doba, impresivne mozaike iz rimskog perioda, brojne predmete iz svakodnevnog života stanovnika u periodu od 3000. godine p.n.e. do 9. veka. Muzej je otvoren svakim danom osim ponedeljka, od 8.30-15 časova a ulaznica košta 6 evra.

Do Patre vodi savremeni autoput od Atine, koji nekoliko kilometara pre grada skreće ka severu i prelazi moreuz preko mosta Rio-Antirio. Ova impresivna i ‘najmlađa’ vizuelna atrakcija Patre, najmonumentalniji je most u Grčkoj. Delo je proslavljenog španskog arhitekte Santjaga Kalatrave i spada među najduže viseće mostove (2250 metara). Njegova moderna forma u potpunoj je suprotnosti sa istorijskim nasleđem Peloponeza, zbog čega ćete ga još bolje upamtiti.

Prelaskom preko njega znatno ćete uštedeti vreme. Umesto pola sata, koliko je potrebno da bi se malim feribotom prešlo sa jedne obale na drugu, kada koristite most prelazak traje manje od pet minuta. Ali zato to duplo više košta od feribota (13,20 evra).

Gde izabrati smeštaj na Peloponezu kako bi se obišle ove atrakcije?

Lutraki

Letovalište, banja ali i mesto za zimski odmor – Lutraki, pozicioniran je na samom ulasku na Peloponez. Udaljen je od Atine 80 kilometara a od Korintskog kanala 3-4 kilometra. Grci su ga dugo ljubomorno čuvali za sebe dok je za naše turiste sve popularniji od prošle godine. Vuče korene iz antičke Grčke kada je takođe bio visoko cenjeno banjsko lečilište sa svojim prirodnim, toplim izvorima i mineralnom vodom. Smešten je uz more, na plaži koju prekriva šljunak i koja nosi oznaku ‘plave zastavice’.

Odlično je strateški postavljen pa je savršen izbor kao baza za realizaciju mnoštva izleta i istraživanje Peloponeza. Iz njega obavezno treba obići antički Korint, Mikenu, Epidaurus i Nafplio u pravcu ka jugoistoku kao i Patru u pravcu ka zapadu.

Tolo

Letovalište Tolo se nalazi u severoistočnom delu Peloponeza. Udaljeno je par desetina kilometara od autoputa koji vodi do Atine. Od Nafplia je svega 5-6 kilometara daleko. Malo je ali vrlo simpatično mesto, smešteno u zalivu duž kog je plaža peščana. Odlična je baza za obilazak Mikene, Epidaurusa i Nafplia a ni ostale atrakcije nisu daleko.

Već pomenuti divni Nafplio bi isto mogao doći u obzir za smeštaj jedino što se mora ići van grada do lepih plaža a i znatno je skuplji od manjih mesta kao što je npr. Tolo.   

Kiparisija

Smeštena na zapadnoj obali Peloponeza, Kiparisija je dobro pozicionirana za obilazak Olimpije (70 km), zatim Sparte, Mistre i Monemvasije. Ona je malo turističko mesto sa zlatnom plažom, veličanstvenim zamkom i čistim morem koje oduševljava sve posetioce. Tokom svoje duge istorije takođe vuče korene još iz antičkog perioda.

Peloponez je spojio najbolje od svega što Grčku čini jednom od najprivlačnijih destinacija na svetu. Pružiće vam više nego što očekujete i definitivno vas osvojiti. Sve njegove lepote je, međutim, teško apsorbovati na jednom jedinom letovanju. Poželećete da mu se vratite još koji put. Taman da otkrijete još neku znamenitost i obiđete po koju novu plažu od njihovog zaista velikog broja.