Planina Ararat: veličanstveni uspavani vulkan

Turska je poznata kao zemlja mnogih prirodnih lepota i čuda, a među njenim prirodnim znamenitostima posebno mesto zauzimaju planine. Ovo je tekst o Araratu, najvećoj planini i najvišem vrhu u Turskoj. 

Današnja Turska je uglavnom poznata po luksuznom hotelskom smeštaju gde se listaju brojni all inclusive aranžmani za letovanje u Alanji, Kušadasi, Belek, Side ili Bodrum. Oni znatiželjniji znaju i za lepote Pamukala, Kapadokije, drevnog Efesa. City break i šoping ture kroz Istanbul, Ankaru, Izmir su poseban gušt trgovcima vekovima unazad.

Ali Turska krije i svoje mistične planine. Pored Nemruta, planina biblijskih razmera je drevni Ararat. Uživajte u priči o njoj.

Najveća planina Turske, čiji je vrh večno prekriven ledom i snegom skriven je u oblacima i nadvisuje vrhove  istočne Turske, na samoj granici sa Jermenijom i Iranom. Veliki Ararat je ogromna, veličanstvena kupola koja se uzdiže na 5.137 m nadmorske visine, a njen „pratilac“- Mali Ararat, doseže visinu od 3.896m. Dva Ararata, “Majka” i “Dete” u turskom usmenom predanju, protežu se na dužini od oko 40 km.

Odakle naziv “Ararat”?

Većina Jermena poštuje planinu Ararat kao “Majku sveta”, a mnogi hrišćani, ali i mnogi muslimani, veruju da je to mesto na kojem se Nojeva barka zaustavila nakon Velikog potopa i  odakle je čovečanstvo ponovo oživelo. Persijanci su ovu planinu nazvali “Ararat Noa”. U Kuranu se nalazi Nojeva priča o tome kako je barku ostavio poplavni talas baš ovde, na El Jedi (naziv za Ararat na arapskom jeziku). 

Čak je i Marko Polo pisao o arki na Araratu 1.300. godine. 

Ararat  na turskom jeziku označava „Planinu bola“; na kurdskom jeziku ovo je „Vatrena planina“. Jermeni je zovu  „Masis“. U Bibliji  je njen naziv „Urartua“, ime koje su stranci davali stanovnicima ovog kraja u biblijska vremena. 

Istraživanja na Araratu

Prvi čovek koji se 1829. popeo na vrh planine Ararat bio je je Johan Džejkob von Parot (Johann Jacob von Parrot), pionir ruskog i estonskog istraživačkog planinarenja. Najpoznatiji je po tome što je organizovao i uspešno izveo prvu ekspediciju na Ararat i o tome napisao knjigu „Putovanje na Ararat“. Od tog doba su mnogi pokušali pronaći legendarnu arku i pisali naučne radove o navodnim ostacima ovog broda, ali bez ikakvog dokaza. Bilo je među njima i svetskih istraživača iz Rusije, Amerike, Španije.

Postoje nagađanja da je sredinom XX veka jedna francuska ekspedicija pronašla na nadmorskoj visini od 4.200 m komad drveta. On je odnet u Francusku i navodno je potvrđeno da je to hrastovo drvo staro oko 5.000 godina. 

Ova legenda kopka ljude od najstarijih vremena. Navarra, autor knjige „Zabranjena planina„, objavljene 1956. Godine, tvrdi da je na Araratu pronašao drvo iz Nojeve barke. Profesor Moris (John D. Morris) sa fakulteta u Oklahomi, koji se popeo na planinu 1972. godine, napisao je i zanimljivu knjigu „Avantura na Araratu”. Američki geolog i paleontolog Raul Esperante tokom 2017-e otišao je na najvišu tursku planinu da bi istraživao tragove da se u tom delu Anadolije nasukala Nojeva arka nakon potopa. 

Grupa turskih profesora decenijama vrši arheološka istraživanja na Araratu. Tvrde da  Potop i Nojeva barka nisu legende, već događaj koji se stvarno dogodio u Anadoliji. Ponosni kažu:

 “Noje je neko koga smatramo drugim ocem čovečanstva. Verujemo da je on upravo ovde živeo i ponovo gradio civilizaciju i zato organizujemo simpozijume i odgovarajuće skupove”. 

Prve turističke posete 

Turske vlasti su odavno donele poseban zakon o odlasku na planinu. Naime, postoje posebne dozvole za boravak i planinarenje na Araratu, a sve radi sigurnosti planinara na ovoj planini. Tursko ministarstvo turizma godinama je odbijalo da otvori za javnost jednu od glavnih atrakcija. 

Za njenu “otvorenost” u javnosti možda je najviše zaslužan bivši američki astronaut Irvin (James Irwin), koji je 1982. navodno uspeo da uveri turske vojne vlasti da je veliki broj ljudi veoma zainteresovan za planinu Ararat iz istorijskih, verskih, arheoloških ili sportskih razloga i da moderni sateliti mogu pomoći u lociranju nekih predmeta na vrhu planine. 

Neki istraživači su i službeno od turskih vlasti dobili odobrenje za penjanje i pretragu planine, mnogi od planinara su išli i turistički, tako da je osamdesetih godina XX veka zvanično pokrenut turizam na planini Ararat. Mnogi od planinara su pokušali pronaći Nojevu barku. Brojni timovi nemačke alpske federacije i turskog saveza alpinizma penjali su se na Ararat. 

Ali, ko god da je pokušao da se popne na planinu bez dozvola i službenih vodiča imao je problem. Koliko su radoznalih mladića iz celog sveta spasili lokalni kurdski pastiri; bilo je tu zatrpanih u lavini, izgubljenih po stazama gde su besciljno lutali, izgladnelih avanturista. 

Na Ararat se i danas ne možete popeti bez iskusnih vodiča i odgovarajuće opreme. 

Planina ima svoju mikroklimu sa užasno jakim vetrovima, velikim snegovima i zaslepljujućom maglom već u avgustu mesecu. Gore je i Sunce opasno jer je njegova toplota često uzrok lavinama. Nije čudo što se mnogi planinari radije penju noću.

Šta je potrebno za penjanje na Ararat?

Iako (tehnički) Ararat nije teška planina za uspon, potreba vam je izuzetna izdržljivost, dobri živci i dobar vodič. Osim oštrih promena vremena i stalnog rizika od lavine, porušenih stabala, ima i vukova, divljih pasa, lovaca. Strogo je zabranjeno ići bez vodiča.

Nije mesto za usamljenike 

U stara vremena penjanje na planinu Ararat kretalo je iz grada Igdir, na severnoj strani planine. Zemljani put bio je najbrži način da se dođe do sela Ahora odakle počinje uspon; u dolini se navodno, prema legendi, nalaze pećine, drevne izrezbarene stene i Jakovljev bunar. 

Dalje uz kanjon nalazi se legendarni glečer, mesto gde vernici kažu da se nalazi skrivena Nojeva barka. 

Najbolji način da se stigne do planine Ararat je preko rutinske staze, ali nekim jačim kamionom, džipom ili na mazgama. Neke putničke agencije u ponudi imaju svoja vozila ili se možete dogovoriti sa lokalnim vodačima. 

Osamdesetih godina XX veka postojalo je jedino mesto na 2000 m nadmorske visine (Eli) odakle se polazilo na uspon i godinama je ture vodio poznati lokalni vodič koji je sa porodicom leti živeo u maloj kućici i vodio turiste ka vrhu. Zimu je nemoguće provesti na ovoj planini, pa su svi nomadi i pastiri silazili leti u ravnicu sa svojom stokom. 

Područje oko sela Eli u oblasti Dogubeyazit (okrug turske provincije Ari) sastoji se od crnih vulkanskih stena prekrivenih svetlozelenom mahovinom i travom. Ovde kurdski pastiri dovode ovce i stoku na ispašu tokom leta. Veliki Ararat gotovo je bez drveća, ali nekada su se tu sadili voćnjaci jabuka, krušaka i trešanja i stabla topole. 

Jul i avgust, sezona penjanja na Ararat

Prosečan planinar može lakim hodom ili na konju doći do visine od 4.175 m. Ali, odatle nadalje je ozbiljan napor, predeo sa skliskim šljunkom, crnom vulkanskom prašinom i velikim blokovima bazalta. U leto se snežna linija povlači na oko 4.267m, a penjači koji pokušavaju doći do vrha trebali bi biti opremljeni dobrim sekirama i kanapom. 

Sezona penjanja na planinu Ararat je kratka, traje samo dva meseca tokom jula i avgusta, premda ljudi kreću već sredinom juna, ali i u septembru. Za prosečnog penjača potrebno je tri dana da dođe do vrha. Na prvih nekoliko kilometara mogu se sresti koze kako pasu na travnatim padinama i videti nomadski šatori. 

Penjači uglavnom ovde ostavljaju veći deo svoje opreme, a zatim započinju uspon prema skliskim šljuncima i stenama. Vrlo je neobično proći kroz “zid oblaka” kad se teško vidi staza kojom se hoda. Prtljag i svu opremu za kampovanje možete prevoziti na konjima ili na mazgama; za samo penjanje treba poneti samo osnovne stvari za preživljavanje. 

Pre nego učinite prvi korak preporučuje se dobar trening, čak i ako ste u prilično dobroj kondiciji. Vežbajte, pešačite, trčite i idite na aerobik, jogu i disanje ili na fitnes par meseci pre odlaska na planinu. Pre nego što pristupite ovom izazovu, morate biti sposobni prepešačiti 10-15 kilometara. 

Velika je razlika u nadmorskoj visini te je užasno važan momenat aklimatizacije jer visinska bolest može biti problem nekim penjačima. „Velika nadmorska visina“ odnosi se na visine veće od 3.000 m. Ne postoje određen uzrast, pol, niti fizičko stanje – neki ljudi lako savladaju visinsku razliku, neki ne. Zato su tu vodiči vrlo dobro upoznati sa ovim mogućim problemom i daće vam sve informacije. Često se preporučuje i nešto za hidrataciju, jer dehidratacija može biti uzrok umoru i visinskoj bolesti. 

Ako volite planine, zdrav vazduh i avanturu, posetite Ararat. Posetite ovu planinu u Turskoj čak i ako ste u nekim kasnijim godinama – pod uslovom da su zdravi, jer možete doživeti fenomenalne, prekrasne pejzaže jahanjem na konju do vrha Ararata. Ili se barem popnite do manjih brežuljaka. Ko zna, možda nađete neki suvenir sa Nojeve barke.