Putovanje iz mašte

Neki ljudi vole da putuju, drugi uživaju u sigurnosti doma i poznatih stvari i ljudi. Za one koji pripadaju prvoj grupi, mnogi predeli koje su obišli rađaju želju za upoznavanjem nečega novog i potpuno egzotičnog. Ima i onih koji najviše putuju u mašti.

Moja putovanja iz mašte su okarakterisana našom svakodnevicom. Nedostatak novca, dugi periodi u kojima je Srbija bila zatvorena za prijem stranih kultura i sl. Tu su uvek izgovori poput „ne znam kako se jede to jelo – a ni kako se zove“, skandali sa raznim turističkim agencijama, neozbiljnost dogovora sa slučajnim saputnicima, vize…

Svedoci smo situacije da se u poslednjih desetak godina dosta toga promenilo u domenu putovanja i otvaranja Srbije prema svetu, a i sveta prema Srbiji. Verovatno da zbog, raširenosti Interneta i sporta ne postoji mesto na svetu gde nisu čuli za Novaka Đokovića ili za srpski ajvar. To su neki od naših brendova novog doba, koji su samo dopunili čuvenu srpsku šljivu – u tečnom i čvrstom stanju, i lepe žene, koje su po mišljenju mnogih nešto najbolje iz Srbije.

Naravno, ovde se priča o približavanju svetu i svetskim destinacijama ne završava. Obilaskom Ćele-kule u Nišu i  nekoliko lokacija koje još nisu dobile svoje odgovarajuće turističko priznanje, počev od delova Beograda, duž Puta svile preko Turske nadalje u Siriju, Azerbejdžan i zemlje Azije gde se i danas trguje karavanski, došla sam do zaključka da nisam dovoljno istražila neke orijentalne kulture koje su mi jako zanimljive. Smatram da mnoge domaće destinacije imaju potencijal za ozbiljne orijentire na nivou Evrope za istorijski turizam,

Ovo me je takođe podsetilo da pogledam neke moguće destinacije na takvom putu ka Bliskom i Dalekom Istoku, bilo da ih organizuje neka turistička agencija, ili ja sama. Budući da sam Tursku proputovala uzduž i popreko, ostalo mi je samo da obiđem Kapadokiju, koja je u vreme planiranja tih putovanja i obilazaka nažalost bila pod Al-Kaidom. Logičan sledeći korak bi bili Sirija i Jordan, ali se u tim zemljama nažalost zaratilo i sad ondašnji ljudi dolaze kod nas, nažalost iz drugog razloga.

Plan putovanja

Pre svakog putovanja imam običaj da sa Interneta pokupim maksimum činjenica o zemlji koju želim da obiđem. Onda nastupa odabir doba godine kada je najugodnije putovati (npr. za zemlje u Sahari, to je period zime kod nas, od decembra do marta) u tu zemlju. Tek zatim nastupa odabir turističke agencije koja bi se pozabavila detaljima smeštaja itd.

S obzirom da su u pitanju zemlje koje se graniče sa Turskom, ako ne bih našla domaćeg tur-operatera koji bi imao odgovarajući aranžman, ugovorila bih aranžman preko turskog agenta, jer smo tako već obišli Tursku. Moji utisci u vezi s njima su odlični, maksimalno su profesionalni, nema laži i prevare.

U Jordanu je obavezno obići Mrtvo more, reče mi prijateljica koja je bila u Izraelu i Jordanu, kao i da je najbolje otići takođe tokom zimskih, pa i prolećnih meseci. Tada su temperature podnošljive za nas – za njihovo stanovništvo su i letnje temperature (oko 60 °C) ok, jer oni tamo žive. Spisak znamenitosti kompletira Petra, muzeji, pijace i Judejska pustinja.

Zašto baš ovim redosledom? Mrtvo more nije  more u kome se posetioci brčkaju letnji dan do podne, jer vas prezasićeni slani rastvor ždere od početka i teško da bi na jakom suncu i usoljeni izdržali puno a da ne dehidrirate. Ja obavezno obiđem lokalne istorijske spomenike i muzeje uz vodiča, jer od njih čujete sve ono što prelistavajući ilustrovane vodiče obično preskočite, ili što nije ni napisano.

Moja fascinacija drugačijim kulturama me je oduvek vodila kroz pijacu, isprva slučajno i nasumično, a posle sam u tome počela aktivno da uživam i učestvujem. Sećam se kad sam se u Istanbulu našla na Egipatskoj pijaci, mojoj sreći nije bilo kraja. Još kad sam shvatila da ceo dan možeš da se šetaš po kraju pijace koji je zadužen za suvo voće i ratluke i da se, možeš cenjkati sa prodavcima ako redovno dolaziš i vodiš nekog ko zna turski jezik – to je za mene bio potpuni hit.

Svi koji uživaju u začinima, lekovitim travama, egzotičnom voću i povrću, kao i oni koji vole da nešto grickaju s nogu, ovde imaju priliku da uživaju ceo dan. Usput, najveći deo pijace može da se fotografiše bez problema.

Sirija

Po svom mentalnom sklopu sam takva ličnost da smatram da svaki san može da se ostvari, ako se samo dovoljno dugo sanja i detaljno planira na javi. Ovde su se očito umešale neke druge sile, mimo moje želje i volje i odredile da ovog putovanja neće biti, barem ne u skoroj budućnosti. Smatram da je to velika šteta. Od sigurno veličanstvenih obala Eufrata, koji danas po raznim mitologijama i religijama predstavlja jednu od žila kucavica planete, zatim Golanske visoravni i Sirijske pustinje, jezera Al-Asad okruženog pustinjom, Palmire i Damaska – izgledi su da će ostati samo ruševine i gorka sećanja preživelih. Zbog nepovoljnog obrta događaja ja i dalje sanjam svoj san o obilasku ove dve, a možda i treće i četvrte zemlje u ovom napetom regionu: Izraela i Libana.

U Libanu, u Dana rezervatu prirode i dalje raste čuveni Libanski kedar koji je u davna vremena načinio slavnom Feničansku flotu, koja je zaplovila sa te obale. Tek su osvajanjem i pokoravanjem Tunisa Rimljani utvrdili prevlast na Mediteranu, koju su vodenim putem držali Feničani, pa onda Kartaginjani. Ova velelepna stabla dostižu neverovatne razmere, a drvo je savršeno za brojne namene, od građevinarstva do brodarstva. Duž celog Mediterana rastu masline, čiji me miris kad god otvorim flašu s maslinovim uljem uputi na gurmansko i istorijsko putovanje u mašti u bliske nam, mediteranske zemlje.

Kakva su vaša maštanja? Da li ste i vi zaljubljenici u bruskete sa belim lukom i maslinovim uljem, što je u stvari mediteranski specijalitet koji se pojavljuje u brojnim zemljama, ali su nam ih naši susedi Italijani najlepše prodali? Da li i vi imate mesto o kome maštate na javi, ali vam se na neki način ne dâ da odete? Ili ste išli, ali niste mogli ostati onoliko dugo i onako kako ste vi želeli?

U nadi da će se situacija preokrenuti u našu korist i u korist bezbednih putovanja, i to ne samo u mašti, pozdravljam vas i nadam se da imate interesantne ideje za svoje buduće putovanje.

Autor: Anica Petković | Objavljeno: 23.01.2018. | Modifikovano: 26.11.2018.