Svetski stilovi arhitekture koji se sve više primećuju u Srbiji

Istorijski posmatrano, Srbija je tokom svog postojanja prolazila kroz različite periode koji su ostavljali snažne tragove na razvoj njene kulture i umetnosti. Ovo nije zaobišlo ni arhitekturu, te kada šetamo ulicama srpskih gradova možemo uočiti pravu mešavinu arhitektonskih stilova. Ovi stilovi se međusobno razlikuju po vremenu nastanka, izgledu i utisku koji ostavljaju na posmatrače. 

U savremenom dobu, preovladavaju stilovi koji se umnogome razlikuju od onoga na šta smo navikli. Zgrade koje kao da su upravo izašle iz futurističkih filmova, neobičnih oblika i neverovatnih mogućnosti, na najčudnijim mestima – sastavni su deo današnje svetske arhitekture. Kako bi ideje arhitektora mogle biti realizovane, oni najčešće pribegavaju saradnji sa firmama koje im pomažu u tome, snabdevajući ih materijalom i ljudstvom (jednu od njih možete pronaći na sajtu https://mrindustrialservices.co.uk/).

Ovakav trend nije zaobišao ni Srbiju. Kako bi bila u korak sa svetom, ona se ugledala na zapadne zemlje i takođe se upustila u izgradnju sofisticiranih građevina, koje odišu savremenošću (a ponegde su čak i na granici sa futurizmom). Stoga, vredi se zapitati – koji su to svetski stilovi arhitekture, koji se sve više primećuju kod nas?

Preovladavajuća arhitektura modernizma

U XXI veku, modernistička arhitektura predstavlja osnovni pravac u arhitekturi. Ne može se reći da u okviru nje postoji jedan dominantan stil, s obzirom na to da arhitekte vole da ih mešaju, kreirajući zgrade novih, neobičnih oblika.

Ovaj pravac postao je popularan početkom XX veka, kada su ga arhitekte pretežno koristile prilikom dizajniranja poslovnih zgrada, da bi se on kasnije popularizovao u mnogobrojnim filmovima gde su se ove zgrade pojavljivale.

U Srbiji možemo primetiti nekoliko osnovnih tendencija koje se prvenstveno vezuju za korišćenje savremenih materijala i primenu savremenih tehnoloških rešenja.

Dekonstruktivizam: pokušaj eksperimentisanja

U Srbiji, ovaj stil nije razvijen u onom obliku u kome postoji u svetu. Kod nas, dekonstruktivizam zapravo predstavlja pokušaj eksperimentisanja, koji se obično završi nekom vrstom kompromisa između arhitekte i investitora. Ovaj kompromis se najčešće postiže na uštrb arhitekte, od čije ideje u finalnom proizvodu ostane jako malo.

Najreprezentativniji primeri dekonstruktivizma kod nas su zgrada Jugoslovenskog dramskog pozorišta (ona predstavlja spoj konceptualizma i dekonstruktivizma koji se pretežno primećuje na fasadi) kao i zgrada RTV Pink (ovde se radi o mešavini konstruktivizma, dekonstruktivizma i high tech arhitekture).

High tech arhitektura: najnovija tehnološka rešenja

Stvaranje građevina ovog tipa, predstavlja realizaciju najsvremenijih dostignuća u arhitekturi. Objekti izgrađeni u ovom stilu sadrže najbolja tehnološka rešenja – kako u samoj konstrukciji, tako i u opremanju (spoljašnjem i unutrašnjem).

U Srbiji ovakve zgrade trenutno predstavljaju pravu retkost, te postoje samo prelazni oblici ovog stila kao što je recimo zgrada Comtrade-a ili zgrada već pomenute RTV Pink.

Minimalizam: estetska kategorija i kulturno opredeljenje

U svetu, minimalizam ne predstavlja samo arhitektonski stil, već se on takođe tretira i kao estetska kategorija, a neki ga vide i kao kulturno opredeljenje pojedinca – arhitekte.

Ne može se precizno odrediti vremenski period kada je minimalizam počeo da se razvija, zbog čega se on lako može dovesti u vezu sa drugim stilovima i stvaraocima. Prisutan je svuda, po malo u svakom stilu.

U Srbiji on nikada nije predstavljao konkretan predmet proučavanja, a mnogi ga ne prihvataju, niti smatraju pravcem, što objašnjava zašto se on javlja samo u tragovima. Obrise ovog stila u domaćoj arhitekturi pronalazimo u stambenom bloku na Dedinju, a delimično ih ima i u Beogradu na vodi.

Kao što možemo primetiti, nijedan od ovih stilova ne preovladava u potpunosti. Iako su već dugo veoma popularni u svetu, tek poslednjih godina primećujemo da se sve više naših zgrada može pohvaliti da u sebi ima elemente bar jednog od ova tri arhitektonska stila, uz koje se često pojavljuju i neobični, futuristički elementi (u ovom stilu je bio i projekat izgradnje hotela arhitektkinje Zahe Hadid na mestu nekadašnje Beko fabrike, koji je propao).

Možemo zaključiti, da je samo pitanje vremena kada će moderne zgrade u kojima ovi stilovi u potpunosti preovladavaju napokon stići i kod nas.