TOP 5: Neverovatni prirodni fenomeni koje ćete poželeti da vidite uživo

Prirodni fenomeni se staraju o tome da priroda u našim očima ne bude samo lepa, šarenolika i impresivna, već i neočekivana, uzbudljiva i potpuno fascinantna. U modernom dobu u kome sve funkcioniše online, a prirodi posvećujemo minimalnu pažnju, misleći kako smo je prevazišli i ukrotili – ona uvek pronađe način da nas iznenadi svojom impresivnom lepotom i predivnim predelima u kojima uživamo.

Fenomen je pojam koji različita značenja ima u filozofiji, psihologiji i  sociologiji. Međutim, kada govorimo o prirodnim fenomenima, uopšte ne mislimo na ta značenja, već na ono koje proizilazi iz njegove popularne upotrebe. Prirodni fenomen predstavlja neočekivani, izvanredni događaj u prirodi, koji je vredan pažnje, a često nam nije ni jasno otkud on tu.

Sigurni smo da i sami jedva čekate da saznate koji su to najzanimljiviji prirodni fenomeni, pa nećemo odugovlačiti, već odmah prelazimo na stvar – u nastavku teksta pročitajte TOP 5 rirodnih fenomena i saznajte sve o njima!

Aurora Borealis prirodni fenomen polarne svetlosti

#1 Polarna svetlost a.k.a. Aurora borealis

Prirodni fenomen: Aurora Borealis, ili Australis (zavisno od toga da li se pojavljuje na severu ili jugu) je optički fenomen koji se manifestuje u atmosferi u vidu svetlih šara, obično plave, zelene ili crvene boje. Svetlost i šare koje se vide na nebu predstavljaju prirodni fenomen koji poznajemo i pod nazivom polarna svetlost.

Naučno objašnjenje: Iako je spektakularan pogled na nebo, a obožavamo da verujemo u mistiku i u to da ne možemo da ga objasnimo, nauka se ipak potrudila da nam da naučno objašnjenje fenomena polarne svetlosti.

Polarna svetlost nastaje sudarom između elektronski napunjenih delova koje ispušta sunce, zatim ulazeći u zemljinu atmosferu, koju posebno privlače magnetni polovi, sa gasovima iz atmosfere kao što su kiseonik i azot. Varijacije u boji nastaju zavisno od toga koji gas dominira u gornjem sloju zemljiej atmosfere susrećići se sa sunčevim elektronima.

Najčešće se manifestuje zelena polarna svetlost, koja nastaje sudarom čestica kiseonika (60 milja iznad zemlje) sa elektronima od sunca. Ređe aurore crvene boje nastaju na oko 200 milja iznad zemlje, takođe sudarom čestica kiseonika. Sudar azota i sunčevih elektrona manifestuje se polarnom svetlošću ljubičaste boje.

Gde videti: Polarna svetlost, logično, najbolje se može videti na polovima u njihovoj blizini. Kao najpopularnije destinacije za viđanje Aurore Borealis do sada, možemo da navedemo: Island, Norvešku (cela Skandinavija zapravo) i Grenland. Svakako, ona se može videti i u: severnoj Rusiji, Kanadi, kruziranjem Severnim polom i na mnogim drugim mestima.

#2 Vulkanska grmljavina

Prirodni fenomen: Ne, nismo pogrešili tokom nazivanja ovog pasusa – vulkani zaista mogu da grme. Vulkanska grmljavina je prirodni fenomen, koji je vizuelno zaista spektrakularan. Svedočenja o vulkanskim grmljavinama dokumentovana su tokom skoro 200 erupcija u poslednjih više od 200 godina.

Najskorije zabeležene vulkanske grmljavine koje su se desile u Ejafjadlejekidlu, vulkanu na Islandu, a privukle su ogromnu pažnju širom sveta, kada je dozvoljeno ljudima da svedoče vulkanskoj grmljavini prvi put uživo, u visokoj rezoluciji.

Naučno objašnjenje: Vulkanska grmljavina, kako istraživanja pokazuju, rezultat su prelaska elektrona na više elektronske nivoe, u okviru atoma ili molekula. Sama gmljavina je način na koji priroda balansira i oslobodi se viška elektriciteta.

Ista stvar zapravo se dešava prilikom regularnih grmljavina, ali je mnogo lakše razumeti kada gromovi dolaze iz neba, a ne vulkana. O objašnjenju ove pojave tek će se vršiti istraživanja koja će u potpunosti objasniti prirodni fenomen vulkanske grmljavine.

Gde videti: S obzirom na to da se vulkanske erupcije smatraju prirodnom nepogodom i vrlo je rizično biti u njihovoj blizini, jasno je da ovaj prirodni fenomen ne možete videti iz velike blizine.

Ipak, za vulkanske grmljavine zna sve veći broj ljudi koji bi ih rado gledali, pa nas ne bi začudilo da ovo uskoro postane dostupno, ali iz daljine, naravno. Mesta kao što su Island, Meksiko, Južna Amerika i Indonezija imaju veliki broj aktivnih vulkana, pa su definitivno neke od destinacija na kojima se ovaj prirodni fenomen može očekivati.

Vulkan i Mesec

#3 Putujuće kamenje

Prirodni fenomen: Kamenje koje se pomera samo od sebe – da, i ono postoji i predstavlja jedan od najfascinantnijih prirodnih fenomena. U mestu koje se naziva Racetrack Playa i nalazi se u Death Valley-u, postoji osušeno korito jezera, koje je iznenađujuće ravno, s a samo 4 sm visine između severnih i južnih delova.

Ovo jezero okruženo je visokim planinama, a kada ga pogodi velika pustinjska kiša, sruči svu vodu u korito i na taj način formira ovo plitko jezero. Tokom vrelih dana u regiji, voda ispari, a iza sebe ostavi talog mekanog blata. Kamenje koje se ovde nalazi naizgled stoji sasvim mirno, ali zapravo iza sebe ostavlja tragove koji svedoče o tome da se pomera.

Naučno objašnjenje: Postoji teorija da jaki vetrovi pomeraju kamenje po ovoj površini koja je i onako vrlo klizava (od blata). Međutim, činjenica da se neko kamenje pomera, a neko ne, kao i to da neko kamenje samo od sebe menja pravac kojim se kreće (bez obzira na pravac vetra), čini ovu teoriju vrlo upitnom. Zato, naučno objašnjenje putujućeg kamenja zapravo još ne postoj.

Gde videti: Ovaj fenomen, za sada, dokumentovan je samo u Racetrack Playa-i, u Death Valley-u.

#4 Fluorescentni talasi

Prirodni fenomen: Morski talasi noću su obično jedva vidljivi, ali to nije slučaj i sa fluorescentnim talasima. Samo zamislite scenu kako na letnjem odmoru šetate kraj plaže i vidite da se talasi svetle i to upadljivom fluorescentno plavom bojom. Samo ćemo vam reći da uopšte nije nemoguća, jer su fluorescentni talasi jedan od prirodnih fenomena, odnosno izuzetaka koje zaista možete da vidite!

Naučno objašnjenje: Bio-luminesencija koja se događa kod talasa manifestuje se ovom neverovatnom, prirodnom fenomenom koga uzrokuje jedno od najmanjih bića na planeti – plankton.

Zbog svoje mikro veličine, planktoni ne mogu da plivaju suprotno talasima i morskoj struji, pa praktično idu gde ih okeanske struje odvedu. Oni su sposobni da proizvode sjaj neonske boje, jer mogu da ispuštaju hemijski luciferin, koji reaguje sa kiseonikom i kreira svetlost.

Gde videti: Brojne su države na kojima je zabeležen prirodni fenomen fluorescentnih talasa. Najčešće se bio-luminesencija prouzrokovana planktonima može videti na: Malti, Tajlandu, plažama San Dijega, Portorika, kao i na obalama Kine i Japana.

Đavolja varoš u Srbiji

#5 Đavolja varoš

Prirodni fenomen: Najslađe smo ostavili za kraj. Jedinstveni prirodni fenomen iz Srbije Đavolja varoš, ne iziskuje dugo putovanje da bi bila viđena, nalazi se na jugu Srbije, na 27 km jugoistočno od Kuršumlije.

Neverovatni pejzaž koji stvara impresivna Đavolja varoš nalazi se pod zaštitom države, kao prirodni spomenik, još od 1959. godine. Preko 200 zemljinih kupa sa kapicama na vrhu čini Đavolju varoš fascinatnom lokacijom, koja je čak bila kandidat za čuvenu listu od 7 svetskih čuda.

Legenda o Đavoljoj varoši govori kako su ovde nekad živeli stanovnici privrženi svojoj veri, ali je to đavolu jako smetalo, pa im je spremio đavolju vodu (voda kraj Đavolje varoši), da zaborave na svoje rodbinske odnose. e su živeli skromni, mirni svojoj veri privrženi stanovnici. To je smetalo đavolu pa im je on spremio „đavolju vodu“ da zaborave na rodbinske odnose. Pošto su pili tu vodu, omamljeni meštani rešili su da venčaju brata i sestru.

Vila, za koju se i danas veruje da štiti ovaj kraj, tada je pokušala da spreči venčanje, ali u tome nije uspela. Ona se onda pomolila Bogu, koji je spojio nebo sa zemljom, a zatim dunu jak, hladan vetar i okameni svatove!

Naučno objašnjenje: Potpuno nestvarno deluje to što zemljine figure koje u svojoj osnovi imaju svega par metara, a na vrhu se sužavaju na tek 20-30cm mogu da nose na sebi kamene blokove od par stotina kilograma – ali tako je, a priroda nam je dala svoj odgovor i zbog čega.

Đavolja varoš nastala je prirodnim erozivnim procesom koji traje vekovima. Kamene figure vremenom su se menjale, rasle, smanjivale se, nestajale, ponovo se stvarale, i i dalje to čine – sve pod uticajem klimatskih faktora. Gde videti: U Đavoljoj varoši, naravno. Ovo je potpuno jedinstven fenomen, sa najvećim brojem kula koje su tako velike i postojane. Slični, ali manje impresivni, prirodni fenomeni zabeleženi su i u: Austriji, Italiji i Americi.

Autor:

Anica Petković