Život u gradu Bogova – treći deo

Pročitajte i:

Život u gradu Bogova – prvi deo

Život u gradu Bogova – drugi deo

Brazilci. Veoma veseo narod, spontani i druželjubivi. Na ulici započinju razgovor kao da pričaju sa najboljim prijateljem i uvek žele da pomognu. Muzika je značajan deo njihovog života. Pored Sambe, najčešće se čuje Fank (u svetu poznat kao Baile Funk), vrsta dens muzike sa elementima hip-hopa koja poreklo vodi iz favela Rija 80-ih godina. Iako je najkarakterističniji za državu Rio de Žaneiro, popularan je i u drugim delovima Brazila. Prljavi tekstovi i muzika koja zahteva pokret. Uglavnom onaj eksplicitniji. Svi znaju da đuskaju i to rade od momenta ulaska na parti. Za razliku od nas, koji bez dva sata zagrevanja ni ne ulazimo u klub, alkohol je ovde sporedna stvar i nije neophodan za dobar provod. Ja sam ipak iz Srbije, tako da se držim starih običaja.

Osim fanka, slušaju se i MPB – Musica Popular Brasileira, Pagodji koji je vrlo sličan Sambi i Sertanezo (narodnjaci). Samba je ipak posebna priča. Postoji puno mesta po gradu gde se na malim trgovima okupljaju samba muzičari, sede za stolom i sviraju satima. Oko njih su ljubitelji sambe, prolaznici, turisti i svi ostali koji dođu da se opuste i uz kaipirinju ili pivo poslušaju malo ove majstore. Jedno od tih mesta je i Pedra do Sal, u 17. veku poznato po prodaji robova, sad jedno od značajnijih istorijskih mesta. Smatra se mestom rođenja sambe i na okolnim stepenicama okuplja ljude svih uzrasta, sa sloganom – Aqui se respeita do samba – (Ovde se poštuje samba). Poštujem je skoro svakog ponedeljka.

Fun Fact: Pozivni broj za Rio je 021, a za Sao Paolo 011.  Zvuči poznato, zar ne?

Imala sam priliku da obiđem neka mesta malo dalje od grada, takođe u državi Rio de Žaneiro. Upoznala sam jedan bračni par koji me je nakon 2 sata razgovora (i nekoliko piva) pozvao da idem sa njima na odmor za Uskršnji vikend u kuću njihove prijateljice. Kao i za većinu stvari ovde, nisam puno razmišljala, već sam prihvatila poziv i nakon 3 dana otišla u Region Jezera, poznat po Rajskim plažama. U pitanju je Aerial do Cabo a osnovao ga je Amerigo Vespuči kao jedno od prvih mesta sa kojima se susreo u svojim ekspedicijama po Južnoj Americi. Tirkizna voda, beli pesak, talasi, priroda… Razglednica uživo.

Na plaži se, umesto krofni, klopaju krabe, žive ostrige i škampi na štapiću. Tu su i sladoledi, slatke kokice, churrosi i nezamenljivi açai, najpoznatiji desert Brazila, smoothie sličan sladoledu koji se kombinuje sa raznim voćem, topinzima i ovsenim pahuljicama. Kalorijska bomba sa ukusom koji potpuno eliminiše grižu savesti.

Iako je bio pravi porodični vikend, nisam imala takav utisak. Brazilci su neverovatno mladi duhom i umeju da se zabavljaju bolje od mnogih ljudi naših godina. Prijateljica, u čijoj smo kući bili, je rokerka od 60ak godina, homoseksualnog opredeljenja i verovatno jedna od duhovitijih žena koje znam. Inače, gej zajednica je veoma razvijena u Riju i skoro polovina ljudi koje sam upoznala su gej ili bi. Njena priča o sexu do najsitnijih detalja je bila svakodnevnica, sve dok nam se nije pridružila njena devojka, kada su se strasti napokon malo smirile.

Svakako, vikend za pamćenje.

Nastavak uskoro…

Autor:

Mona Marković