Meteori – svete stene u Grčkoj

Zanimljivo u više pogleda, manastirsko naselje Meteora je smešteno na ogromnim i strmoglavim stenama koje se naglo uzdižu na rubu tesalijske ravnice gde se susreću sa podnožjem masivnog planinskog lanca Pindos. Neobično raznolik pejzaž kakvih ima malo bilo gde na svetu kod putnika izražava mešavinu strahopoštovanja i zadivljenosti. Kaluđerska zajednica koja se ostvarila na ovom impresivnom stenovitom pejzažu je jednstvena u svetu, dok je zadivljujući prirodni fenomen velike geološke starosti dugo bio proučavan od strane mnogih grčkih ali i inostranih geologa i naučnika. Prenosimo Vam iskustva i utiske o ovoj fascinantnoj destinaciji.

Kako su Meteori dobili naziv i gde se uopšte nalaze?

U severo-zapadnom delu grčke oblasti Tesalija smešten je ovaj drugi po veličini i značaju manastirski kompleks u Grčkoj. Jedino veće i značajnije pravoslavno mesto u Grčkoj, jeste Sveta Gora – Atos sa svim svojim manastirima. Ipak, nikako ne treba zanemariti veličinu i značaj manastira na Meteorima o kojima ćemo upravo sada pisati. Naziv Meteori potiče od grčke reči Μετέωρα što znači “kamenje koje lebdi”. Ovaj veličanstveni pejzaž se nalazi u pitomoj ravnici, u podnožju planinskog lanca Pindos. U blizini Meteora su naselja Kalambaka i Klastraki koja su im i najbliža i gde turisti obično odsedaju.

Kalambaka leži na zapadnom rubu tesalijske ravnice. Danas posetiocima nudi dolazak u posetu Meteorima, nekoliko kilometara udaljenih, odličan smeštaj u hotelima sa svim modernim prednostima. Grad se nalazi na 83 km od Larise, 285 km od Soluna i 326 km od Atine, pa je zgodno posetiti Meteore i Kalmbaku u okviru posete i nekom od ovih gradova.

Klastraki je malo slikovito selo koje leži na krajnjoj ivici spoljašnjeg sveta. Ugnežđeno u uglu ogromnih stenovitih gromada izgleda kao da ga drže u svom zaštitničkom zagrljaju. Vizantijska tvrđava, čiji ostaci su još uvek prisutni, dala je svoje ime selu. U međuratnim godinama mesto je još zadržavalo netaknuti tradicionalni izgled grčke poljoprivredne zajednice, ali učestalim dolascima turista i širenjem saobraćajnih linija postalo je poznati odmorišni centar sa kampovima, gostionicama, gostinjskim kućama, nudeći prijatan boravak posetiocima Meteora.

Ovako su Metori u Grčkoj nastali

Što se tiče geografskog porekla, podaci govore da su ove fascinantne stene nastale povlačenjem mora pre mnogo miliona godina i da su godinama kasnije vremenske prilike i zemljotresi oblikovali masu u stene današnjeg oblika. Njihov izgled podseća na kamene stubove koji kao da izranjaju iz tesalijske ravnice.

Prema predanjima, prvi pustinjaci koji su tražili usamljenost među ovim veličanstvenim stenama naselili su Meteore mnogo pre desetog veka naše ere. Živeli su u pukotinama i šupljinama stena i veoma vešto pravili male molitvenike gde su se posvećivali molitvi i postojanom proučavanju ranih pravoslavnih tekstova.

Nestvaran pejzaž i sigurnost od napadača, pljačkaša i zločinaca koju su kaluđeri uživali živeći na jedva pristupačnim vrhovima ovih strmoglavih stena godinama je vodilo ka stvaranju velike, prisne zajednice  sastavljene od više manastira potpomognutih mnogim poklonima i privilegovanim odobrenjima od pobožnih vladara i aristokrata.

Atanasije Meteoritsi, koji je došao sa Atosa, se ističe po svojoj jedinstvenoj zamisli i misiji da osnuje manastir regulisan na isti način kao i manastiri na Atosu. On je 1344. godine okupio oko sebe četrnaest kaluđera iz susedstva i popoeo se na Platis Litos (doslovno “široki kamen”), ogromnu stenu na visini od 613 m. Ovde je sa svojim saputnicima započeo podizanje prve od zgrada koja je kasnije postala čuveni manastir Veliki Meteoron. Za to vreme je to bilo titanski zadatak, kojim su oni uspešno vladali. Ovaj kaluđer je položio pravila vladanja kaluđerskog života na Meteorima. Nakon njegove smrti ovde je i sahranjen, u svom manastiru.

Manastiri na svetim stenama

Prvi zraci sunca osvetljavaju nebo iznad Meteora. Prigušeni udarci klepala u zoru pomešani sa ptičjom pesmom oglašavaju još jedan dan molitvi i duhovnog uzdizanja. Ukrašavajući ove ogromne stenovite visoravni manastiri, čini se, kao da lebde između neba i zemlje u nastojanju da se približe Bogu. Ovde su mnogi pustinjaci odlučili da se nastane, na vrhovima lebdećih stena, na pola puta između neba i zemlje, težeći tome da žive bliže bogu ostatak svojih godina, okrećući leđa zemaljskim stvarima i posvećujući sebe molitvi i duhovnom razmišljanju. Nastanjivali se se u pećinama na ovim strmoglavim stenama sa ponorom ispod i zovom  orlova iznad.

Meteori, kao veoma značajna i jedna od najvećih skupina pravoslavnih manastira, nekada je brojala 24 manastira, ali se od 19. veka njihov broj smanjuje. Neki su se srušili dok se drugima gubi svaki trag, a danas samo šest manastira još uvek funkcionišu. To su manastiri:

• Preobraženje,
• Varlam,
• Sveti Nikola Anapavsis,
• Rusanu,
• Sveta Trojica i
• Sveti Stefan.

Svaki od njih je podignut na kamenim stubovima stena i predstavljaju Manastiri Rusanu i Sveti Stefan su karakteristični po tome što su ženski manastiri.

Poznati po svom nesvakidašnjem položaju na stenovitim stubovima, velika je nepoznanica kako su se prvi monasi popeli na tu visinu i počeli da grade manastire. Prvi pustinjaci su se popeli na skele napravljene od greda učvršćenih klinovima o pukotine. Tragovi ovakvih skela se i danas mogu videti. Kasnije je skela zamenjena veoma dugim visećim lestvicama koje su izazivale vrtoglavicu kod pojedinih penjača. Kasnije je korišćena i mreža u kojoj su posetioci, prtljag i zalihe podizani gore ka manastiru uz pomoć čekrka. Međutim, kasnijih godina u stenama su isklesana stepeništa koja su olakšala penjanje. Danas su manastiri postali mesta hodočašća i mnogih turističkih tura, pa ih splet staza i stepenica danas ne čini tako nepristupačnim kao što su bili u starim vremenima. Zanimljivo je što se mreža još uvek koristi za prevoženje hrane i drugih manastirskih potrepština.

Ono što je karakteristično za sve manastire je kodeks oblačenja koji podrazumeva za žene duge suknje, dok muškarcima nije dozvoljena poseta u kratkim pantalonama i majicama bez rukava. Radno vreme manastira je podložno promenama, pa je dobro prethodno se dobro raspitati kako bi se uspešno organizovale posete.

Manastirska blaga

Sakristije i mnoge biblioteke Meteora su neka od duhovno i umetnički najbogatijih skladišta pravoslavne religije. U njima je sadržano bogato istorijsko nasleđe koje je vekovima negovano s ljubavlju. Neke od njih nose živa svedočenja o dostignućima ovih manastirskih zajednica i naročito visokom dometu religijske umetnosti i asketizma: crkvena blaga, knjige Jevanđelja, sveti sudovi, rezbareni drveni, zlatni i srebrni krstovi i kovčezi, epitafi izvezeni zlatnim koncem, liturgijske odežde, carski pečati, delikatno i ručno izrađene kadionice. Freske i ikone, rezbareni drveni ikonostasi i ikonodržači, i episkopski prestoi u crkvama neprocenjive umetničke vrednosti, izrađeni sa verom, strpljenjem i pobožnošću obrazuju materijalno nasleđe grčkog hrišćanstva na Meteorima.

Manastir Varlam

Ovo je drugi po veličini manastir Meteora. U 14. veku pustinjak Varlam se popeo na stenu i izgradio nekoliko ćelija i malu kapelu koju je posvetio trojici jerarha. On je tamo živeo u izolaciji, oskudno obučen i posvećen molitvama do poslednjeg dana. Mnogo godina nakon njegove smrti zgrade su ostale puste, ali početkom 16. veka dva brata, kaluđeri Nektar i Teofan, potomci aristokratske porodice koji su već proveli sedam godina na steni, su se popoeli na stenu i bez ikakve pomoći započeli ponovo da grade crkvu Tri Jerarha koju je podigao Varlam.

Na posetioca poseban utisak ostavlja jedinstvena umešnost i lepota dveju zidnih slika koje ukrašavaju unutrašnjost crkve. Tamo se nalaze i drugi divni prizori kao oni koji ilustruju život i patnje Hristove, stradanje Device i slično.

Manastir Preobraženje

Mesto na kome je izgrađen manastir Preobraženje, poznat i kao Veliki Meteoron, je vrh stene širok oko 6 h. Nalazi se na 613 m iznad nivoa mora i 400 m iznad centra grada Kalambake. Stena se nekada zvala Platis Litos (doslovno široki kamen), ali Atanasije, kasnije sveti Atanasije Meteoritski, koji se prvi naselio na njoj, joj je promenio ime u Meteoron zato što je bila višlja od svih ostalih stena okolo. Zgrada predstavlja glavni muzej za turiste.

Saborna crkva manastira, crkva Preobraženje, koju je Atanasije podigao, kasnije je ponovo izgrađena od samog temelja. Zanimljiva je što je izgrađena u atonitskom stilu u obliku krsta, sa dvanaestostranom kupolom i konhama. Mnogobrojne freske koje se tamo nalaze prikazuju živote raznih svetaca. Iznad manastirskog podruma, nekada punom buradima vina, se nalaze stare kaluđerske ćelije sa niskim vratima i prozorčićima na njima. Čekrk na tornju još uvek postoji, kao i pekara koja je nekada proizvodila stotine vekni hleba svakog dana za zajednicu i njene goste.

Manastir Rusanu

Ovaj manastir je zanimljiv što ima tri nivoa i što je na nešto nižoj visini od ostalih manastira Meteora. Veoma je lepo uređena njegova okolina, pa se i na prvi pogled može pretpostaviti da je to ženski manastir. Do njega se dolazi preko mosta koji je u stara vremna bio izgrađen od drveta, a kasnije od čvršćih materijala.

Prvi nivo manastira čine crkva i kelije, a druga dva čine kuće za goste, sale za prijem i izložbeni prostor.

Manastir Svetog Nikole Anapauskog

Sagrađen je u 16. Veku, a poznat je po freskama poznatog kritskog slikara. Posebnu pažnju privlači freska koja oslikava Adama koji u raju životinjama daje imena.

Manastir Svete Trojice

Stena na kojoj se nalazi ovaj manastir predstavlja najatraktivniju i najkarakterističniju sliku Meteora. Ne zna se zasigurno ko je osnivač ovog manastira. Vrh stene je širok 5-6 ari i na njemu su smeštene dve crkve, trpezarija, toranj sa čekrom, ćelije, cisterna sa vodom i pmoćne zgrade. Pejzaž je predivan i slikovit. U prvom planu je veličanstevena stena krunisana manastirom, a u pozadini dolina reke Pinios sa lebdećim vrhovima planinskog lanca Pindos i njegovim gustim šumamma i strmim padinama.

Sa same stene pogled koji se pruža je veličanstven. Strah pomešan sa čistim uživanjem oseti svaki posetilac pri pogledu sa ruba stene na Tesalijsku ravnicu koja se gubi u izmaglici daleko prema jugu.

Manastir Sveti Stefan

Ovaj manastir stoji na jednoj od ogromnih stena iznad Kalambake i predstavlja najbogatiji manastir na Meteorima. Smešten je na južnoj strani Meteora i najpristupačniji je od svih manastira za posetioce, koji mogu doći do njegovog ulaza bez ikakvih poteškoća. Specifičan je po tome što je ženski manastir.

Pejzaž Meteora koji se sastoji od oštro kontrastirajućih geoloških crta je prizor neuporedive lepote i gracioznosti. Na ovim visinama, gde priroda može biti istovremeno zastrašujuća ali i krajnje tiha, od najranijih vremena žive ljudi koji su okrenuli leđa svetu i koji su dotakli večnost putem samoodricanja, izolovanosti i molitve. Crkve i manastirske prostorije ukrašavaju nenadmašna remek dela umetnosti kao što su freske, male ikone, i drveni duborezi. Sve to danas predstavlja veliku turističku atrakciju, a Meteori su na listi svetske kulturne baštine i pod zaštitom UNESCO-a. U svakom slučaju, Meteori su idealna turistička atrakcija ako se uputite u Grčku za letovanje.