Duga vožnja i bol u leđima: kako da putovanje ne završi ukočenošću

Kada pomislimo na putovanje automobilom često zamišljamo samo lepe prizore: otvoren prozor, vetar u kosi, omiljena muzika, pauza za kafu i osećaj slobode.

Ipak, ako vožnja traje satima, telo će nas veoma brzo podsetiti da nije stvoreno za dugo sedenje u istom položaju. Ukočen vrat, bol u donjem delu leđa, trnjenje u nogama ili neprijatan pritisak između lopatica česti su saputnici. Naročito kada se na put kreće nepripremljeno.

Problem nastaje kao rezultat kombinacije više faktora. Sedenje u automobilu ograničava pokretljivost, sedište često ne prati prirodan položaj kičme, a koncentracija na vožnju dodatno zateže mišiće vrata i ramena. Sada na to dodajte i stres zbog gužve, klimu koja satima izduvava prehladan vazduh i nedovoljno sna veče pre. Ukočenost po dolasku na more više ne deluje tako iznenađujuće, zar ne?

Zašto leđa najviše stradaju tokom puta?

Tokom duge vožnje telo je u položaju koji na prvi pogled deluje prirodno, ali zapravo stvara veliko opterećenje.

Donji deo leđa trpi pritisak, kukovi su savijeni, ramena često blago podignuta, a vrat povijen napred, naročito kod vozača koji se naginju ka volanu. Putnici, s druge strane, često pokušavaju da spavaju u neprirodnom položaju, oslanjajući glavu na prozor ili jastuk koji ne pruža dovoljno stabilnosti.

Stručnjaci iz https://fiziofamily.rs/ savetuju da se ovaj bol u leđima ne posmatra samo kao prolazna neprijatnost, posebno ako se ponavlja posle svake duže vožnje.

Ukočenost koja traje danima, bol koji se širi niz nogu, trnjenje ili osećaj slabosti mogu biti znak da je potrebno obratiti se fizijatru ili fizioterapeutu, umesto čekati da „prođe samo od sebe”. Vašu kičmu verovatno je potrebno ojačati.

Priprema za put počinje pre ulaska u auto

Jedna od najčešćih grešaka je to što se o telu misli tek kada bol već počne. A priprema za dugu vožnju može da bude jednostavna. Pre puta se preporučuje lagano razgibavanje vrata, ramena, leđa i kukova. Ne treba raditi ništa agresivno, već nekoliko pokreta koji će telu dati signal da se pokrene pre višesatnog sedenja.

Ista pravila važe i kada je u pitanju putovanje avionom. Aktivirajte se.

Važno je i kako se pakuje prtljag. Podizanje teškog kofera u gepek često se radi naglo, iz savijenog položaja, što može izazvati bol i pre nego što putovanje počne. Umesto toga, bolje je saviti kolena, približiti kofer telu i izbegavati uvrtanje kičme dok se teret podiže.

Položaj sedenja može napraviti veliku razliku

Sedište ne treba da bude ni previše zavaljeno ni previše uspravno. Leđa bi trebalo da imaju oslonac, a donji deo kičme blagu potporu. Ako automobil nema dobru lumbalnu podršku, može pomoći manji peškir ili jastuče postavljeno u donji deo leđa. Stopala treba da budu stabilna, a vozač ne bi trebalo da se isteže do pedala ili volana.

Ramena treba opustiti kad god je moguće.

Mnogi vozači tek posle sat vremena primete da drže volan suviše čvrsto, kao da su u stalnoj pripravnosti. Takva napetost se brzo prenosi na vrat, lopatice i gornji deo leđa. Čak i nekoliko svesnih udaha, spuštanje ramena i promena položaja šaka na volanu mogu da smanje naprezanje.

Pauze nisu gubljenje vremena

Na putu se pauze često doživljavaju kao gubljenje dragocenog vremena koje bismo radije proveli na plaži. Međutim, za kičmu i zglobove one su neophodne.

Idealno je stati na svakih sat i po do dva, izaći iz automobila, prošetati nekoliko minuta i uraditi nekoliko laganih pokreta. Kratko istezanje zadnje lože, kruženje ramenima, blago izvijanje leđa i hodanje oko automobila mogu značajno smanjiti ukočenost.

Ovo je naročito važno za osobe koje već imaju problem sa diskus hernijom, išijasom, bolovima u vratu, kukovima ili kolenima. Njima duga vožnja može pogoršati postojeće tegobe, pa je pametno unapred isplanirati rutu sa realnim pauzama.

Kada odmor ne reši bol

Blaga ukočenost posle dugog puta obično se smiri uz kretanje, san i lagano istezanje. Međutim, ako bol ne prolazi, vraća se pri svakom sedenju ili počinje da ometa šetnje, plivanje i druge aktivnosti na odmoru, to je znak da telu treba više pažnje.

Upravo zato najbolja fizikalna terapija nije univerzalni tretman koji se primenjuje isto kod svih. Mora biti prilagođena osobi, njenom problemu, načinu života i ciljevima, uz terapeuta koji prati napredak i menja pristup kada je to potrebno.

Nekome će biti potrebne vežbe za jačanje mišića trupa, nekome rad na pokretljivosti, a nekome kombinacija terapijskih procedura i korekcije svakodnevnih navika.

Putovanje treba da služi za relaksaciju tela

Duga vožnja ne mora da znači bolna leđa i izgubljen prvi dan odmora. Uz malo pripreme, pravilniji položaj, redovne pauze i pažljivije slušanje signala koje telo šalje, put može ostati ono što treba da bude: uvod u odmor, a ne razlog za ukočenost.

Leđa često trpe tiho, sve dok nas ne zaustave. Zato je bolje misliti na njih pre puta, nego tek onda kada nas bol podseti da ni najlepša destinacija ne prija ako se do nje stigne potpuno ukočeno.