Evolucija komercijalnog letenja – od cepelina do luksuznih aviona

Letenje je danas deo svakodnevnice mnogih ljudi, i gotovo svi uživaju u tome jer su avioni sada i više nego komforni i bezbedni. No, to nije oduvek bilo tako, pa pročitajte u nastavku kako se komercijalno letenje razvijalo tokom istorije. Saznajte i zašto su cepelini prestali da se upotrebljavaju za komercijalno letenje, kao i koji je to avion korišćen za prvi putnički komercijalni let!

Avion u letu

Čovek je, od kad zna za sebe, želeo da napravi uređaj sa kojim bi mogao da leti u vazdušnom prostoru, iznad zemlje. Vremenom, sve više shvata aerodinamičke zakonitosti i uspeva da realizuje svoje snove.

Iako je Da Vinči još u XV veku imao ideje za letelice poput cepelina, on ih nije realizovao. U daljem tekstu otkrivamo vam kako i zašto je komercijalno letenje evoluiralo od cepelina pa sve do luksuznih aviona.

Baloni i cepelini za prevoz pošte i putnika

Rad na razvoju balona koji će biti korišćeni za komercijalno letenje počeo je u XIX veku. Prvi njegov let desio se 1852. godine kada je Henri Gifard leteo balonom na motorni pogon preko Francuske.

Balon leti u vazduhu

Nakon toga, tek je 1884. godine poletela unapređena verzija ovog balona, međutim ove ‘letelice’ su bile jako kratkog roka i nisu mogle da se izbore sa vremenskim nepogodama.

Tek nakon što su implementirani motori sa unutrašnjim sagorevanjem u ove primarne letelice, bezbedno letenje je ponovo postalo moguće.

Brazilski pilot Alberto Santos-Dumont kreirao je prvi ‘blimp’ i prvi je uspešno ukombinovao balon i motor sa unutrašnjim sagorevanjem. Međutim, njegov veliki doprinos komercijalnom letenju pao je u zaborav nakon što su ga mnogi optužili da je ukrao ideju od nekog drugog.

Istovremeno sa razvojem ove najobičnije vrste cepelina, razvijali su se i oni malo kompleksniji koji su bili čvršći jer su u svojoj unutrašnjosti imali izgrađen ram. Ovo je takođe bolja verzija u odnosu na ‘blimp’ zbog svoje mogućnosti da ponese više tereta.

Prvi pravi cepelin osmislio Srbin?

Konstruktor srpskog porekla Ognjeslav Kostović je zapravo napravio prvi cepelin još 1888. godine, ali on nikad nije poleteo zbog tragičnog požara koji se desio.

Grof Cepelin je došao na sličnu ideju a inspiraciju je našao gledajući upotrebu balona u Francusko-pruskom ratu, pri opsadi Pariza.

Na osnovu nacrta Davida Švarca, osmislio je letelicu koja je po njemu dobila i ime još 1890., ali je krenuo da je pravi tek 1899. godine.

Prototip pod imenom LZ1 debitovao je 2. juna 1900. godine na jezeru Konstanca i bio je dugačak 128 metara.

Ovo je prvi cepelin korišćen za komercijalne letove, još od davne 1909. godine, i tada su putnici mogli da ponesu samo ručni prtljag. Zaključno sa 1914. godinom, nemačko aero-udruženje prevezlo je 35 hiljada putnika bez ijedne nesreće.

Poraz koji je doživela Nemačka u Prvom svetskom ratu doprineo je pauzi u razvoju ovog vida vazdušnog transporta sve do 1920.-ih kada se razvoj nastavlja. Prva američka letelica konstruisana je 1924. godine, a 12. oktobra je ZR-3 USS “Los Angelese” obavio prvi transatlantski let koji je trajao čak 82 sata i 2 minuta.

1930.-ih letelice LZ127 Graf Zeppelin i LZ129 Hindenburg obavljaju prve transatlantske letove, iako su ti letovi predstavljali veliki rizik za putnike jer su ovi cepelini bili vrlo osetljivi na udare vetrova i jake oluje. Međutim, ovo nije bio jedini razlog zbog kog su cepelini bili rizični vid transporta. Hidrogen koji ih je pokretao bio je zapaljiv, ali to nije smanjilo njegovu upotrebu jer je bio dosta jeftin i tada ga je bilo u izobilju.

Kako je vreme prolazilo, sve više se upotrebljavao helijum koji nije bio uopšte zapaljiv, ali nije mogao da uzdigne letelicu koliko je to mogao hidrogen.

Najveće zalihe helijuma bile su u Sjedinjenim Američkim Državama, i kada je njihova vlada otkrila sve prednosti koje helijum sa sobom nosi – ograničila je njegov izvoz Aktom o čuvanju helijuma 1925. godine.

Nemački cepelini su zbog ovog ograničenja bili primorani da koriste hidrogen, što je imalo katastrofalne rezultate.

“Hindenburg” tragedija

Kada neko spomene cepelin, prva stvar na koju ljudi pomisle bude ili bend Led Zeppelin ili katastrofa koja se desila zbog Hindenburg (LZ129) cepelina.

Hindenburg

Ovo je bio najveći cepelin na svetu, a bio je dugačak čak 245 metara. Proizveden je u Nemačkoj 1936. godine, i imao je dve palube za putnike, jednokrevetne i dvokrevetne kabine, trpezariju, biblioteku i salon.

U Hindenburg cepelinu je udobno moglo da se smesti 97 ljudi, od toga 61 član posade i 36 regularnih putnika.

Kada su poleteli 3. maja 1937. godine putnicima ni na kraj pameti nije bilo da će im ovo biti poslednji let, a za samo 65 sati preleteli su Atlantik. Trebalo je da ‘slete’ na pristaništu od Lejkharsta u Nju Džerziju 6. maja, kada se i hiljade ljudi okupilo kako bi bili svedoci ovog veličanstvenog događaja. Ali, u roku od samo par sekundi, letelica je izazvala pravu tragediju kada je počela da gori.

Tom prilikom poginulo je 35-oro ljudi i tada se radijski prenos pristajanja ovog nemačkog inženjerskog čuda pretvorio u direktan prenos velike katastrofe.

Ovo je bio jedan od razloga nakon kog je upotreba cepelina – vazdušnih džinova postala jako retka, jer su brojni tehnološki izumi omogućili da komercijalnim letenjem dominiraju avioni i helikopteri. Danas se najčešće proizvode manje verzije cepelina, od 5, 6, 7 pa do 30-ak metara dužine, i imaju drugačiju namenu. Na primer, rc zeppelin modeli na daljinsko upravljanje postaju sve popularniji kao vid zanimljive / leteće reklame, i još važnije kao metod za fotografisanje i snimanje iz vazduha.

Avioni omogućili masovan transport ljudi

Vazduhoplovstvo je još od najranijih dana predstavljalo poligon za demonstraciju nacionalnog ekonomskog, naučnog i tehnološkog prestiža u svetu.

Od prvog leta pravim avionom prošlo je više od veka i to je predstavljalo jedan od najvećih trenutaka u ljudskoj istoriji.

Međutim, ovo se ne bi desilo bez velikog napora koji su uložila braća Wright, a onii su postavili određenu osnovu za dalji razvoj boljih letelica.

DC-3: Avion koji je promenio svet

Ovo je bio prvi avion koji je omogućio aviokompanijama da zarađuju na prevozu putnika i zbog toga je postao dominantna letelica u Sjedinjenim Američkim Državama.

Prednosti ove letelice u odnosu na njenu prethodnicu DC-2, bile su to što je imala duplo više sedišta te je mogla da primi 21-og putnika. Korišćeni su jači materijali pri samoj konstrukciji, pa je smatrano da je ovo i bezbedniji avion.

Prvi komercijalni let – putnički letovi

Možda putnici na ovom letu 1. januara 1914. godine nisu dobili prvoklasnu uslugu od stjuardesa u lepim uniformama, ali zato su preleteli od St. Petersburga do Tampe za samo 20 minuta što im je uštedelo dosta vremena.

A prvi dug let između Evrope i Amerike izveo je američki pilot Čarls Lindberg koji je leteo od Njujorka do Pariza. On je samostalno, bez spuštanja, preleteo rastojanje između ova dva grada koje je bilo ukupne dužine 5809 kilometara za samo 33 sata.

Ovaj pilot je taj let realizovao avionom Duh Sent Luisa, 21. i 22. maja 1927. godine. Lindberg je s razlogom zbog ovoga stekao svetsku slavu jer je ovaj podvig predstavio mogućnost interkontinentalih komercijalnih letova.

Razvoj civilne avijacije u neslućenim razmerama

Nakon Drugog svetskog rata, avioni su evoluirali po svim svojim karakteristikama, to dokazuje i britanski mlaznjak koji je leteo iz Londona do Johanensburga (Južna Afrika) brzinom od čak 500 milja na sat.

1969. godine napravljen je prvi Boing 747, koji se danas koristi i  za komercijalne letove i najprepoznatljiviji je putnički avion današnjice.

Ovo je bio prvi avion sa 2 reda sedišta, 4 motora i odvojenom gornjom palubom koja se nalazila u prednjem delu.

Mogao je da smesti čak 450 putnika što ga je činilo duplo većim od bilo kog prethodnog Boing aviona i za 80% većim od najvećeg mlaznjaka tog vremena, DC-8.

Avion leti

Za samo stotinak godina, što je u odnosu na ukupno vreme ljudskog postojanja jako kratak period, civilna avijacija se toliko razvila da su komercijalni letovi koji vode i do nekih baš dalekih odredišta postali normalan deo svakodnevnice.

Devedesetih godina prošlog veka ponovo se vraćaju u igru zaboravljeni cepelini, ali ovog puta samo za turističke i reklamne svrhe. No, danas su one mnogo manje i bezbednije.

Sigurno ste oduvek želeli da surfujete internetom tokom leta, pa evo koje avio kompanije skoro uvek imaju WiFi tokom leta.

Autor:

Maja Milićević