Istanbul – grad Istoka i Zapada

Istanbul, Vizant, Konstantinopolj – kako god ga zvali, ovaj grad oduvek je raspirivao maštu. Nekadašnji dom dva najveća svetska carstva, Istanbul leži na Bosforu, između dva kontinenta, Evrope na jednoj strani i Azije na drugoj.

Na prvi pogled, Istanbul je grad suprotnosti. To je grad džamija i minareta, ali takođe i duhovna kolevka pravoslavne crkve. Ako ste razmišljali da posetite Istanbul, to je verovatno jedna od najboljih odluka koju možete da donesete jer ovaj grad ne može da razočara.

Put u Istanbul biće obeležen šetnjom po  bazaru, kao i masažom u turskom kupatilu koje je projektovao Mimar Sinan.

Da bi mogla da se razume slika današnjeg Istanbula potrebno je znati i neke istorijske podatke, a ovom gradu ne manjka istorije i tradicije koja je vekovima pisana.

Evropska prestonica kulture

Istanbul je 2010. godine proglašen za Evropsku prestonicu kulture i ovo je tek drugi grad van EU koji je dobio to priznanje. Izabran zbog svog „pulsirajućeg inovativnog urbanog života“, kao i zbog veličanstvenog drevnog nasleđa, grad će imati veliku korist od ovog priznanja, u godinama koje dolaze.

Oko 150 miliona evra je uloženo u restauraciju muzeja, palata i džamija. Preuređena su zdanja opere i Baletskog udruženja, i tako je pomognuto mnogim nezavisnim umetnicima, muzičarima, rediteljima i zanatlijama.

Otvaranje Galata zgrade, 2011. godine, kao i dalja ulaganja u projekte turističke infrastrukture, kako se ulagači nadaju, dovešće veći broj stranih turista.

Osim toga pružiće lepšu sliku ovog grada u Evropi i svetu, kažu u priručniku koji su priredili Mono i Manjana, i koji je obavezno štivo ako želite da putovanje za Istanbul bude fantastično.

Tri carstva – jedan grad

Grad je smešten na Bosforskom moreuzu i nekadašnja je prestonica tri velika carstva: Rimskog (330—395), Vizantijskog (395—1453) i Osmanskog (1453—1923).

Nakon osnivanja savremene Turske republike, Ankara je proglašena njenim glavnim gradom. Istanbul je najveći grad u Turskoj i njeno je kulturno i privredno središte, a ujedno i jedini grad na svetu koji se prostire na dva kontinenta.

Procenjuje se da dnevno ulicama Istanbula prođe oko tri miliona turista. Zato se za ovaj grad kaže da nikada ne spava, a na njegovim ulicama ćete naći sve što poželite i najbolje osetiti ukuse i mirise ovog grada.

Po tome mnogi pamte Istanbul godinama kasnije, kada zatvore oči zakleli bi se da mogu da čuju žamor sa ulice.

Gradom se širi miris ribe, cveća, sira, začina, pečenog mesa i hleba. Odjekuju zvuci bubnjeva, truba taksija, dovikivanja prodavaca i poziva na molitvu. Kažu da niste bili u Istanbulu ako niste probali baklavu od pistaća.

Znamenitosti Istanbula koje morate posetiti

Kao što smo već naglasili ranije, ovo je grad istorije i kulture pa su tako i brojni

Srce Osmanskog carstva

Put za Istanbul ne može da prođe bez posete Topkapi palati, koja je vekovima je bila rezidencija sultana i jedna od najvažnijih građevina u Turskoj. U njoj se nalazio i harem, i ne treba da nas iznenadi što je upravo ona uvrštena na listu svetske baštine pod zaštitom UNESCO.

Malo je reči kojima može da se opiše raskošnost ovog mesta, pa možete poći u virtuelnu turu i upoznati se sa ovim izvanrednim primerom osmanske arhitekture.

Aja Sofija

Crkva, džamija, ova monumentalna građevina kroz istoriju služila je kao verski objekat raznim religijama i uvek bila predmet divljenja. Za nju se kaže da je promenila istoriju vizantijske arhitekture.

U njoj su krunisani vizantijski carevi godinama. Aja Sofiju je podigao vizantijski imperator Justinijan od 532. do 537. godine. To je delo u to vreme dvojice najpoznatijih arhitekata – Antemijusa i Isidorusa. Pre nje na tom mestu bile su dve manje crkve, koje su progutali požari.

Stubovi su joj od najvrednijeg mermera iz Mramornog mora, Nikeje, Južne Afrike. Turci su 1453. godine preuzeli grad i pretvorili Svetu Sofiju u džamiju. Mozaike su prekrili gipsom i dogradili četiri minareta.

1935. godine postala je muzej koji danas posećuju brojni turisti koji istražuju misterije u vezi sa ovim mestom.

Sultanahmet – najstariji deo grada

Znamenitosti grada su mnogobrojne, ali definitivno najpopularnije i istorijski najkoncentrovanije mesto u Istanbulu je Sultanahmet.

Ovo je najstariji deo grada, proglašen od strane UNECSO za Svetsko nasleđe. Nalazi se na poluostrvu Eminonu koje leži na raskršću Zlatnog roga, Bosfora i Mramornog mora.

Pored vrlo važnih i poznatih zdanja, ovaj deo grada sadrži prelepe ulice koje ukrašavaju drvene kuće, kafei sa malim baštama skrivenim u gradskom zelenilu i puno mačaka.

Arheološki muzej – tri u jednom

Na Sultanahmetu se nalazi Arheološki muzej koji se sastoji od tri muzeja: Arheološkog, Muzeja starog Orijenta i Muzeja islamske umetnosti. Muzej ima preko milion eksponata koji pokrivaju istorijski period od 5000 godina. Osnovan je 1881.

Posebna pikanterija u muzeju je sarkofag za koji se mislilo da je bio Aleksandrov, ali se kasnije ustanovilo da je pripadao kralju Abdalonimosu koji je predvodio Persijance u borbama protiv Makedonaca.

Na sarkofagu je reljef koji prikazuje Aleksandra Velikog kao pobednika. Muzej sadrži jednu od najboljih i najvećih arheoloških zbirki na svetu, te predstavlja pravo zadovoljstvo i obaveznu atrakciju za one koji se interesuju za arheologiju i istoriju.

Veliki bazar – naučite kako se trguje

Posebno i autentično iskustvo se može naći na Velikom bazaru koji je jedan od simbola Istanbula. Ova ogromna pijaca datira iz petnaestog veka, a osnovao ju je sultan Mehmed II. Sadrži preko 4.000 radnji koje se nalaze duž 64 pokrivene ulice.

Ovo je mesto koje je nezaobilazno kada su u pitanju popularne šoping ture, koje su sve češće među našim stanovništvom.

Ovde se može naći bukvalno sve. Dnevno ovu pijacu poseti 250.000 do 400.000 ljudi, što zbog toga što je jedno od najpopularnijih šoping mesta, što zbog razgledanja. Pored bazara se nalazi trg Bajazit koji je u vreme kada je napravljen (393.g) bio najveći trg u gradu.

Od trga vodi ulica do Univerziteta u čijem kompleksu se nalazi Bajazitova kula. Ovaj trg je idealno mesto za one koji vole antičke knjige i polovnu garderobu. Na njemu se nalazi i Bajazitova džamija kao i Muzej kaligrafije.

Nakon celodnevnih šetnji i cenkanja po bazarima, iako nećete primetiti kada je vreme prošlo, trebaće vam odmor.

Ništa bolje od opuštanja u turskom kupatilu, popularnom hamamu. Koliko li to zadovoljstva košta, sigurno se pitate. Cene se kreću od dvadesetak evra, pa naviše.

U vodu se dodaju esencijalna ulja bora ili eukaliptusa koja imaju umirujuće dejstvo. Zaboravićete na stres i brige, a toksini će nestati iz vašeg tela.

Pre ulaska potrebno je istuširati se, a telo će se postepeno navikavati na temperaturu koja može da dostigne i pedeset stepeni Celzijusa. Kada ste već tu, priuštite sebi piling celog tela, biće vam zahvalno.

Mnogo je mesta u Istanbulu koja vredi posetiti, od muzeja, preko trgova, pa do uličica koje kriju tajne koje ne možete ni da naslutite.

Nije ovo bez razloga grad u kojem su kontinenti odlučili da se spoje. Pre nego što se otisnete na avanturu, prelistajte knjigu „Mesečina nad Istanbulom“ autorke Sofi Goldberg.

Ventura, lepa i mlada Sefartkinja, volela je svoj svet. Njen Istanbul ju je ispunjavao bojama, mirisima, zvucima, ukusima, osećanjem pripadnosti, ljubavlju, vodama Bosfora, kupolama džamija.

Ali prihvatila je svoju sudbinu i pristala da otputuje u Meksiko i tamo se uda za muškarca koga su njeni roditelji odabrali za nju.

Iako stvara porodicu i novi život u toj neobičnoj zemlji, ona nije u stanju da zaboravi mesečinu nad Istanbulom, kao ni bilo ko ko jednom poseti ovaj magičan grad.