Divlja obala toplog srca – letovanje u Kosta Bravi (putopis)

Sunce, more, kilometri plaže sa sitnim šljunkom, okrepljujuća voda Balearskog mora, morsko zelene boje i mirisa. Morsko plavo, zeleno, čisto i slano obavijeno smolama i balzamima borova… Zvuči primamljivo? Da ukratko moram da opišem Kosta Bravu, to bi bilo baš ovako. Dobro, ima tu još mnogo toga, ali pođimo redom, pa se nadam da ćete negde usput odlučiti da je baš Kosta Brava idealna destinacija za letovanje.

Zašto baš Kosta Brava i hotelski smeštaj u Ljoret de Maru?

Mnogo puta do sada opisana, ispričana, doživljena… Pa čak i kroz naš vodič za letovanje u Kosta Bravi, ipak dok je ne vidite sopstvenim očima i ne udahnete punim plućima doživljaji drugih su samo puke priče. Ovog juna sam sa agencijom Odeon World Travel uz last minute Kosta Brava ponudu imala priliku da se u to uverim. Pošto smo putovali aranžmanski, nije bilo potrebe ni najmanje da razmišljam o smeštaju i drugim stavkama. Rešila sam da je ovo leto stvoreno za hotelski smeštaj i opuštanje. Za mene kao ljubitelja iberijske kulture, romanskih jezika, letovanje u Španiji se činilo kao destinacija za savršen odmor, a baš ovaj aranžman mi je omogućio da upoznam špansku kulturu na pravi način, kroz mnogobrojne izlete i kupanje u divnom Balearskom moru.

Čarter let od Beograda do Barselone koji je trajao 2h i 15 min učinio je da toplo jutro u Beogradu zamenim vrelim podnevom u Barseloni. Kratko zadržavanje na aerodromu i još kraći osvrt na Barselonu, pa autobusom put Ljoret de Mara. Ljoret je od Barselone udaljen oko 90 km, vremenski oko 2h vožnje. Moj hotel je smešten u starom delu Ljoreta, spolja pomalo rustičnog izgleda, La Carolina. La Carolina hotel je od glavne gradske plaže i promenade udaljena 10-ak minuta laganog hoda.

Ljoret de Mar – Lovor na Moru

Ljoret de Mar je centralno mesto i daleko najpopularnije i najposećenije letovališe na Kosta Bravi. U prevodu sa katalonskog Ljoret de Mar znači “lovor na moru”, ali lovor ćete sresti samo na zastavi Ljoreta. U Ljoretu postoje tri simbola, znamenitosti i to su katedrala u samom centru starog dela grada, srednjovekovna tvrđava Sv. Jovana sa jedne strane glavne gradske plaže i bronzana Statua mornareve žene (donja Marinera) sa druge strane,  koja simbolizuje sve žene mornara koje čekaju da im se voljeni vrate sa mora.  Tvrđava i statua su raspoređene na liticama tik uz plažu i more a sa njih se pruža pogled na Sredozemlje, između njih je glavna gradska plaža (najveći razlog boravka u Ljoretu).

Plaže su prekrivene sitnim šljunkom koji se tokom dana jako zagreje, pa prohladna voda Balearskog mora dođe kao osveženje nakon hodanja po plaži. Vodu odlikuje izuzetna čistoća, nešto niža temperatura, veliki talasi, plaže su obojene peskovitim, zelenim i tirkiznim nijansama. Ljoret je osunčan i vetrovit, a pravilnost plaža presecaju krševite uvale ispunjene stenama. Sa plaža kao da svakodnevno niču novi hoteli, svaki veći od prethodnog.

Ljoret živi od turizma, stoga je sve usmereno na turizam i turiste. Izvan starog dela grada prostire se deo Ljoreta u kome se smešteni hoteli i u kome borave turisti na ekskurzijama. Uveče se taj deo maskira u svetleći epicentar žurki. Kome je noćni provod neizostavni deo letovanja, u Ljoret de Maru će pronaći savršen odmor. Preporučujem da posetite autentične španske barove koji su naizgled naugledni, ali su zato hrana i piće u njima fantastični. Ako ste gledali Seranove ne bi trebalo da imate problema sa prepoznavanjem takvih barova. Na ulasku će vas dočekati prepozitivni konobari (kako drugačije?) kojima je osmeh nešto bez čega ne napuštaju svoj dom.

Barselona – katalonska čarobnica koja vas doziva

“Krenusmo u pravcu Barselonete i, skoro i ne primetivši, odmakosmo niz mol sve dok se ceo grad nije, blešteći tišinom, prostro pred našim nogama kao najveća opsena u univerzumu, koja izranja iz vode u luci. Sedosmo na ivicu gata da posmatramo priviđenje. Dvadesetak metara dalje počinjala je nepomična procesija automobila s prozorima prekrivenim maglom i novinskim listovima.”

Ovako deo Barselone u kojoj je smeštena Olimpijska luka opisuje Karlos Ruiz Safon u svom bestseleru Senka vetra. Barselona je nesvakidašnji grad, grad neobične arhitekture, pomalo dekadentan, grad u kome su na najudaljenijim tačkama razbacane Gaudijeve kreacije. Tzv. Gaudizmi najviše me asociraju na priču o Ivici i Marici, dela izgrađena ručno i od ostataka krpljene keramike koje je sam Gaudi pronalazio na smetlištu danas su jedan od sinonima samog grada, a podsećaju na kolače izrađene u kreativnim kalupima. Park Guelj, neuspeli projekat Gaudija, prvobitno je bio zamišljen kao stambeno naselje, međutim, gradske vlasti nisu pokazale nikakvo interesovanje za ovu zamisao.

Park Guelj, Monžuik i da li je Barselona isto što i „Barsa“?

Park Guelj je na taj način postao dom samog Gaudija, kasnije park. To je drugi najposećeniji park u Barseloni, a jedna od atrakcija samog parka je najveća klupa za sedenje na svetu. Park je smešten na brdu Tibidabo (lat. tebi ću ga dati), na vrhu brda je Crkva sv. Srca sa statuom Isusa, ruku podignutih ka nebu.

Nasuprot brdu Tibidabo je brdo Monžuik. Do Monžuika se stiže nekadašnjom stazom Formule 1. Monžuik je brdo i prelep park sa koga se pruža najbolji pogled na grad i luku. Sa brda se možete spustiti žičarom, koja nudi jedinstven doživljaj Barselone iz vazduha. Između dva brda pruža se, ne postoji podobniji izraz od veličanstvena Barselona. Za sve ljubitelje fudbala, nezaobilazna stanica je poseta stadiona Kamp Nou. Sam kompleks stadiona je gigantski, izaziva strahopoštovanje čak i navijača Barsinih suparnika. Ulaz u sam kompleks košta 25 evra, fotografisanje takođe toliko.

U okviru stadiona nalazi se i muzej (najposećeniji muzej u Španiji), kao i butik. Stadion je smešten u univerzitetskom delu grada na čijem ulazu se nalazi najjača finansijska ustanova grada opasana crnim staklom. Camp Nou je projektovao švajcarski Jevrejin Franc Kampe nakon čijeg samoubistva je stadion dobio današnji naziv. Sve ulaznice za sezonu prodate su pre početka sezone. Postoji jedna zanimljivost vezana za sam nadimak kluba i grada. Naime, pogrešno je i za stanovnike Barselone uvredljivo grad nazivati Barsom. Barsa je nadimak fudbalskog kluba, a nadimak grada je Barna. Stoga, ukoliko nameravate da posetite Barselonu i Kamp Nou pravilan izraz bi bio: “Idem u Barnu da posetim Barsu!”

Neizostavni deo obilaska Barselone je i Sagrada Familia, još uvek nezavršena. Predviđa se da će projekat biti okončan 2026. godine. Sagrada Familia privlači pažnju turista, a redovi su enormni, čak i oni za rezervisanje ulaznica.

Šetalište Las Ramblas me je oduševilo

Ono što me je u Barseloni oduševilo jeste šetalište Las Ramblas. Pruža se od Katalunje do spomenika Kristoforu Kolumbu. Izdeljena na nekoliko celina, pa je tako na samom njenom kraju smeštena ogromna pijaca – El Mercado de San Jose, zatim Ramblas Flores itd. Ispunjena je turistima, blicevima fotoaparata, ekskluzivnim prodavnicama, radnjama sa suvenirima, parfimerijama, uličnim sviračima, umetnicima, hipijima, prodavcima ptica, hrane, natkrivena jatima galebova. Bučna, živa, šarena, kosmopolitska, ulica u kojoj se mogu čuti najrazličitiji jezici planete. Nemojte se začuditi ukoliko naiđete na maskote koje nose neobične kostime i puno šminke. Oduševiće vas!

Tražeći jednu neobičnu prodavnicu u Barseloni, koja se nalazi na suprotnom kraju grada, udaljenom od središta turističke vreve, čekali smo taksi i to neko vreme. Iznenađujuće je koliko taksisti u ovom gradu imaju posla.

Kada nam se sreća osmehnula i konačno se uputili ka cilju imala sam priliku da porazgovaram sa našim vozačem. Ono što Španci obožavaju jeste da čuju da stranci pričaju njihovim jezikom!

Odmah počnu da se raspituju o tome kako vam se dopada u njihovoj zemlji, da li biste se vratili, kakva je situacija u vašoj zemlji… Neobično mi je bilo da se svi do jednog žale na vrućinu (“Deluje kao da je avgust. Ovo su nezapamćene vrućine!”), iako je Španija nadaleko poznata kao zemlja sa rekordnim temperaturama vazduha.

Za kraj dana ostavili smo Španski trg i magične fontane. Španski trg je omiljen mlađim stanovnicima Barselone, a privlači putnike sa svih strana sveta. Nalazi se na jugu Barselone, na raskrsnici svih prometnih gradskih ulica. U početku je bilo mesto gde su se vršila javna vešanja. Svoj sadašnji izgled dobio je 1929. godine. Sagrađen je za World Expo, a dizajnirao ga je arhitekta Žozep Amargos. Fontana na trgu je prava atrakcija kada zađe sunce.

Veštim igranjem osvetljenjem, voda iz fontane izlazi u različitim bojama, dok fontana radi istovremeno svira muzika. Na Trgu nas je kao uvertira dočekala Barcelona Fredie Mercurija i Montserrat Caballé. Impresija koju sam ponela iz Barselona jeste da je taj grad ogroman, iscrpljujuć, ali vredan posete i istraživanja. I još nešto, jedan dan je premalo za Barselonu.

Empuriabrava – Španska Venecija

Kada se već vreme provodi na Kosta Bravi prava šteta bi bila ne posetiti njen severni deo. Sledeća stanica i najudaljenija tačka od Ljoret de Mara je Empuriabrava, nekada najekskluzivnije letovalište u Španiji (danas je primat preuzela Marbelja). Empuriabrava je smeštena podno Pirineja,  dugom, gotovo beskrajnom plažom oslanja se na Balearsko more.

Kosta Brava i nosi naziv “divlja” (brava) upravo zbog kombinacije Pirineja i mora. Pesak na plaži Empuriabrave je sitan, svetao, voda je tirkizna, a vazduh zagrejan. Čak i u predsezoni ima turista koji spas od vrućine pronalaze na plaži. Empuriabrava nosi nadimak “španska Venecija”. Razlog tome su brojni kanali koji presecaju ovaj gradić u blizini francuske granice. Kanali su ispunjeni morskom vodom, a nad njima se natkrivljuju luksuzne vikendice, za svaku od njih zakačen je čamac.

Postoji mogućnost obilaska kanala brodom, međutim, ukoliko je nedovoljno turista za jedan brod možete iznajmiti čamac kojim ćete samostalno upravljati. Razlika u ceni ne postoji, za koju god opciju da se odlučite, cena je 10 evra, a doživljaj je neponovljiv, verujte mi.

Figeras – Dalijev Grad

Krećući se ka jugu, u pravcu Ljoreta naišli smo na Figeras. Figeras (katalonski =drvo smokve) je najpoznatiji po muzeju Salvadora Dalija koji je u njemu smešten. Sam muzej i zauzima centralno mesto u gradu. Velika crvena zgrada na čijoj kupoli se nalaze replike jaja (simbol rađanja/početka), od spoljašnjosti ka  unutrašnjosti, evidentno je da je svaki detalj pažljivo osmišljen od strane osnivača i autora, samog Dalija. Unutrašnjost i postavku muzeja nisam želela da fotografišem, a ukoliko vi želite to da učinite imajte na umu da je korišćenje bliceva u muzeju zabranjeno! Dali je konstruisao muzej na način koji će zbuniti posetioce, neretko ih odvući sa prave rute, ništa neobično nije ukoliko se izgubite u muzeju.

Većinu slika možete posmatrati golim okom, ali ako istu sliku pogledate i kroz objektiv fotoaparata dobićete potpuno drugačiju percepciju. “Tajna mog uticaja je uvek bila u tome da je ostajala tajnom.” 

Kada završite sa razgledanjem glavnog muzejskog dela, na drugom kraju kompleksa čeka vas Muzej nakita koji nikako ne treba zaobići. Svaki od izloženih eksponata priča priču za sebe, skupoceniju od one prethodne. Ukoliko vas umor nije savladao od obilaska muzeja, postoji još par stvari koje možete uraditi u Figerasu. Na izlasku iz muzeja nailazi se na crkvu Sv. Petra, a dalje, niz popločanu ulicu dolazi se do glavnog gradskog trga sa omanjim šetalištem. Uličice su ispunjene suvenirnicama i prodavnicama sa sladoledom. Najbolji sladoled, čak zvanično najbolji sladoled na svetu probala sam nešto južnije u gradu Đirona (kastiljanski Herona).

Đirona – Grad vode i kamena

Prva impresija kada sam ugledala Đironu bila je da se nalazim u portugalskom Portu. Zgrade nad rekom Onjar javljaju se u raznoraznim bojama, i nastavljaju se jedna na drugu. Iza šarenila zgrada nadvija se katedrala. Put je vodio preko reke, kamenim mostom. Popločane kaldrme u uskim ulicama sa one strane reke asociraju na italijansku pokrajinu Umbriju. Katalonski jezik kojim odzvanjaju uličice uveravaju me da sam još uvek u Kataloniji. Đirona je grad vode i kamena. Leži na četiri reke, najveća od njih je reka Onjar. Čim se pređe kameni most nailazi se na statuu lavice, lavica je ovde jedan od simbola/zaštitnika grada. Ukoliko želite da se vratite u Đironu morate pomaziti lavicu!

Sveopšte prihvaćeni zaštitnik Đirone je sveti Narciso. U gradu se nalazi i najšira gotska katedrala na svetu-crkva Sv. Felica. Do katedrale se stiže stepenicama koje se vrtoglavo uspinju “nebu pod oblake”, subjektivni doživljaj je da je crkva Sv. Felica i najviša i najveća katedrala koju sam videla. Dalje od katedrale, laganim hodom, jer sve treba natenane videti, nastavljaju se uske uličice do kojih svetlost teško dopire jer su stambene zgrade previsoke. Ta pešačka zona načičkana je suvenirnicama, prodavnicama brendirane robe, handmade aksesoarima, prirodnom kozmetikom. Đirona miriše na prirodne sapune, eterična ulja, provansalsku lavandu, luksuzno i otmeno…

Ponovna šetnja preko mosta (ovoga puta Ajfelovog) vodi na suprotnu stranu, odatle se nastavlja na ulicu Santa Klare. Santa Klara krije sladoledžinicu Rocambolesc (nosilac Michelinove zvezdice). Ako vam kažem da se ovde pravi najukusniji sladoled na svetu, to govorim sa punim pravom. Ukusi koje možete odabrati su zaista raznovrsni.

Rocambolesc – sladoled koji je više od sladoleda!

Probala sam sladoled od vanile sa svežim borovnicama, karamelizovanim višnjama i kolačićima od meda. Impresija: Rocambolesc je više od sladoleda! Još malo šetnje, kupovina suvenira i umor nas je već savlađivao. Klupa kraj reke, i ostali smo da sedimo u naručju nekog čudnovatog spokoja, sastavljajući popis odblesaka na vodi. U neko doba, sumrak je ćilibarom poprskao nebo i Đirona planu svetlom. Začula su se zvona na katedrali. Đirona mi se uvukla pod kožu.

Impresivna Tossa de Mar!

Kosta Brava krije mnogobrojna sela i gradiće koji plene svojom lepotom i neobjašnjivom energijom. Jedno od takvih mesta je i Tosa de Mar, srednjovekovno naselje koje je opstalo do današnjeg dana. Od Ljoreta je Tossa de Mar udaljen svega 15-20 min vožnje autobusom (povratna cena karte je 3,70 evra), postoji mogućnost dolaska brodom do Tose, ali takva vožnja je nešto skuplja (22 evra).

A Tosa, pravi predstavnik mediteranskih gradića. Uske uličice, kaldrmisane, velelepna tvrđava koja dominira gradom i sa koje puca pogled na stenovite litice, šljunkovite plaže, more u tirkiznim i zelenim nijansama. Na tvrđavi se nalaze i ostaci romaničke bazilike, a boje i refleksija stvaraju neobičnu scenografiju. Od svih mesta na Kosta Bravi, Tosa je najviše mediteranski, ispunjena mirisima smola borova i sveprisutnom slanoćom mora. Uske zemljane staze kroz mediteransko rastinje vode do stenovitih litica i u uvalama šćućurenih plaža.

More je tog dana bilo neobično uznemireno, talasi preveliki da bi se moru plivalo, ali su omogućili talasoterapiju i pravi raj za čula nakićen morskom penom koja se prevlačila preko šljunka. Kao i svi gradovi Kosta Brave, i u Tosi je sve podređeno turizmu i turistima. Prodavnice, suvenirnice, restorani, sladoledžinice su već nešto na šta se morate navići kada letujete na Kosta Bravi.

Hrana na Španski način, i strastvena pića Kosta Brave

Španci su topao narod, večito nasmejani, predusretljivi, pozitivni u svakom pogledu. Španci ne doručkuju, bar ne na način na koji većina ljudi shvata doručak. Ujutru piju samo kafu, ali je zato za njih ručak svetinja. Obično vreme kada idu na ručak je 13 h. Ako sam nešto uspela da zaključim i sa sigurnošću utvrdim tokom boravka na Kosta Bravi to je da Španci jedu ogromne količine hrane. Prosečan ručak u Španiji sastoji se od predjela, prvog jela, drugog jela, deserta, vina, piva i još koječega.

Tako da, ukoliko želite da probate hranu na način na koji to rade Španci, pripremite se za obilno obedovanje! Moja preporuka je da nipošto ne propustite da probate paelju! Paelja je jelo od pirinča sa morskim plodovima i tri vrste mesa, začinjeno i veoma ukusno. Ono što takođe potiče iz ovih područja i često se konzumira jeste gaspaćo-hladna čorba od paradajza i sa puno začina.

U Španiji se često spremaju riba i morski plodovi i to na najraznovrsnije načine. Imala sam priliku da probam i empanadu, koja zapravo potiče iz Argentine ali se u Španiji često sprema. Empanada je najpribližnija našoj piti sa mesom sa nešto debljim slojem testa.

Šta piti u Španiji? Sangriju naravno! Slatkasto vino u koje se dodaje voće, pitko ali opojno… stoga oprez!

Španci najčešće konzumiraju mohito, dok limunadu ne prave uopšte, iako limun kao kulturu gaje. Ljoret de Mar je najpopularnije špansko letovalište, u svako doba dana sve vrvi od turista, a večeri su rezervisane za šetnje kraj mora ili sedenje u barovima na plaži (svi do jednog u havajskom ili latino  stilu) i ispijanje raznovrsnih i raznobojnih koktela.

Stalni kontrast između mora i planine, užarenih plaža i snegom prekrivenih kapa Pirineja, spoj mora i kosmopolitske Barselone, jedinstvenih gradića, odlične hrane, nasmejanih domaćina čine Kosta Bravu nezaobilaznom destinacijom koja objedinjuje odmor, porodičan ili individualan, aktivan odmor, obilazak kulturnih destinacija i dobar noćni provod.

I sam Dalí je bio zaljubljen u boje mora, čini se da su mu kao velikom lokal patrioti more i Kosta Brava bili večita inspiracija. Umetnost boemskog života ovde je neodvojivi deo od ekološke svesti. Apsolutno opravdano Kosta Brava je po mnogo čemu rajski deo sveta kome ću se jednom vratiti…