Lisabon – prestonica iberijskog šarma

Ukoliko ste ljubitelji Mediterana i mediteranske klime, boemskog života  i gastronomskih specijaliteta, Lisabon je destinacija koja će vas ostaviti bez teksta. Bez sumnje ćete poželeti da se ponovo vratite u portugalsku prestonicu i iznova uživate u njenim čarima.

Lisabon je najzapadniji grad u Evropi, smešten na ušću reke Težo u Atlantski okean, pa stoga i poseduje „primorski šmek“ karakterističan za gradove u Dalmaciji, Siciliji, Španiji, Azurnoj obali…  Ovo je evropski grad sa najblažim zimama u Evropi od oko 15 stepeni u periodu od decembra do februara i prosečnom godišnjom temperaturom od oko 17 stepeni, što je razlog više da ga posetite nezavisno od godišnjeg doba.

Kada je najbolje posetiti Lisabon

Moja preporuka je ipak da posetite Lisabon u proleće, u maju ili junu kada ćete moći u potpunosti doživeti stare boemske četvrti Alfama i Bairro Alto i uživati u baštama kafića, improvizovanih u brojnim uskim uličicama, uz neizbežne zvuke fada. U samom Lisabonu živi oko 550 000 stanovnika, a uključujući prigradska naselja ima čak 2,9 miliona. Posle Madrida i Barselone, najveći je grad Iberijskog poluostrva, svakako najneposrednijeg šarma i različitosti. Za razliku od pomenutih gradova, meštani Lisabona iznenađujuće dobro govore engleski jezik, bez obzira na latinsko poreklo. Staro jezgro grada je pod zaštitom Unesco-ve svetske baštine, dok je najveći broj građevina različitih stilova nastao nakon zemljotresa 1775. godine. Rekonstrukcija grada započela je pod uticajem tadašnjeg državnog sekretara Joao I Marquis of Pompal. Jedan od glavnih gradskih trgova nosi ime ovog velikog državnika, oko koga se nalazi veliki broj ekskluzivnih, ali i niskobudžetnih hotela i drugih smeštajnih jedinica. Ovaj deo grada je vrlo praktičan za turistički boravak jer se do samog centra stiže  laganom dvadesetominutnom šetnjom. Teško je odrediti odakle početi sa upoznavanjem portugalskog bisera, ali je najbitnije doživeti ga u celini i ostati inspirisan njegovom bogatom kulturom i tradicijom.

Obavezno kupite Lisboa Card

Najlakši i najuobičajniji način da upoznate Lisabon, vaša propusnica za vreme boravka u ovom gradu je Lisboa Card. Ona će vam omogućiti besplatan i neograničen prevoz tramvajima, žičarom, autobusom i metrooom, a pored toga i povratnu voznu kartu Lisabon – Sintra – Lisabon, koji polazi sa centralne  Rossio stanice. Podrazumeva i besplatan ulaz u 26 muzeja, istorijskih građevina i  mnogih drugih znamenitih mesta. Može se kupiti u prodavnicama Turističke organizacije grada na aerodromu, trgu Comercio, Internacionalnoj železničkoj stanici St. Apolonia, Trgu Rossio kao i kioscima oko kule Belem. Cena ove kartice se razlikuje u zavisnosti od perioda u kome se koristi, pa je cena jednodnevne karte 18.5 eura, dvodnevne 31.5, a trodnevne 39 eura. Za one koji ne planiraju da kreću u obilazak svih ovih znamenitosti, ne preporučujem da je kupuju.

Šta obići i šta jesti u Lisabonu?

Lisabon je grad bogat muzejima i kulturnim nasleđem, ali isto tako pruža i savršena mesta za provod i uživanje, po mom mišljenju daleko vrednija kako bi ste kompletno doživeli ovaj grad. Pored ostalog, Lisabon je mesto šarolikih gastronomskih specijaliteta. Sam položaj grada na ušću reke Težo u Atlantski okean, doprineo je preovladavanju mediteranskih, morskih specijaliteta poput grilovanog bakalara ili sardine, jastoga ili kraba, a od  široke ponude specijaliteta od mesa mogu se pronaći biftek i iscas od marinirane jetre do sočnog portugalskog gulaša napravljenog od piletine, svinjetine, kobasica, bifteka, krompira, kupusa, pirinča i pasulja. Moja preporuka je da probate tzv “goreću kobasicu” u jednom od prijatnijih ambijenata u Bairro Altu. Sladokuscima bih predložila tradicionalni slatkiš pasteis de nata koji se prodaje po ceni od svega 1 euro.

Moj doživljaj Lisabona opisala bih kao jednu od najlepših avantura u životu. Maj u ovom mediteranskom gradu je mesec u kome ne manjka sunca i lepog vremena, izuzev povremenih naleta vetra, posebno blizu obale. Dobro društvo i vedar duh su nezaobilazan faktor kako bi se putovanje učinilo još zabavnijim. Mi smo se odlučile za nešto neposredniji i manje planski organizovan boravak, željne upoznavanja portugalske kulture i tradicije. Svako veče smo provodile u bašti kafea Brasiliera opuštajuči se uz performanse muzičara i meštana i zvuke sambe. Na podijumu ispred pomenutog kafea, plesači su se smenjivali potpuno nezavisno od godina, uz ovacije brojnih prolaznika i turista. Njihov duh i celokupan doživljaj je neprocenjiv.

Za početak smo se odlučile za posetu Tvrđavi Sao Jorge, smeštenoj u boemskoj četvrti Alfama odakle se  pruža sjajan pogled na reku Težo, mostove, katedralu i centralno gradsko jezgro. Ovaj srednjovekovni zamak je upečatljiva i uspešna rekonstrukcija onoga gde su nekada živeli prvi doseljenici.  Prvi portugalski kralj, Alfonso Henriques osvojio je Maorsku tvrđavu 1147.godine, a njegovi naslednici su dodali i Alcacovas palatu, koja je ostala kraljevska rezidencija do 1511. Nakon viševekovnog zanemarivanja, zamak je veoma maštovito obnovljen tek 1938. i danas predstavlja jedan od najlepših gradskih vidikovaca. Na putu ka zamku, uživaćete u lepotama jedne od najpopularnijih i najbolje očuvanih lisabonskih četvrti, Alfama.  Ovaj deo grada, arapskog naziva je pretrpeo manje štete tokom zemljotresa 1755. godine te su njene srednjevekovne ulice ostale netaknute.  To je ono što doprinosi uživanju pri istraživanju ovog kraja, izolovanog od saobraćaja i gradske vreve, a smeštenog u samom srcu portugalske prestonice. Tvrđava po mom mišljenju ne predstavlja nešto što je neophodno i preterano zanimljivo za videti, ali je sam dolazak do nje najbolji način da upoznate Alfamu.

Jedno od obeležja ovog netaknutog dela grada, pored zamka, svakako je i Katedrala Se (Se Catedral). Zgrada crkve izgrađena u stilu romantizma rekonstrukcija je i restauracija prvobitne iz 12.veka, nakon pretrpljene štete u zemljotresu. Se katedrala je i važno arheološko nalazište. Do nje se možete popeti i čuvenim Tramvajem 28 (Chiado 28), koji saobraća do vrha brda ove boemske četvrti. U Alfami ćete  naići i na Muzej Fada, ili Casa de Fado, posvećen najpoznatijem portugalskom muzičkom žanru i „potugalskoj gitari“. Uključuje i kafić na otvorenom gde se s vremena na vreme održavaju koncerti ove tužne, nacionalne muzike.

Jedno od najspektakularnijih zdanja u Lisabonu je Manastir Jeronimo u čijoj je kapeli smešten i grob čuvenog moreplovca Vasca Da Game. Ovo je ujedno i najposećenija znamenitost grada. Zdanje, građeno s početka 16.veka u čast portugalske teritorijalne ekspanzije, predstavlja izraz jedinstvenog, portugalskog arhitektonskog stila. Takođe, ovo je i spomenik portugalskog identiteta, jer se u njemu nalaze grobnice značajnih Portugalaca koji su proslavili ovu zemlju.

U ovom, zapadnom delu grada, poznatijem kao Belem pored Manastira Jeronimo, nalaze se jos dva popularna simbola grada, Spomenik otkrićima (Monumento dos Descobrimentos), kao i čuvena Kula Belem po kojoj je i čitava oblast dobila ime.  Predlažem da odvojite jedan dan za uživanje u njemu, na ušću reke u more. Spomenik otkrićima je podignut 1960. godine povodom 500 godina od smrti Henrija Moreplovca, izgrađen u obliku pramca broda. Najveća atrakcija je plato ispred spomenika u vidu ogromne mape na kojoj su prikazane osvojene teritorije portugalskih moreplovaca.

Ako nastavite šetnju pored obale, vrlo lako i brzo ćete stići i do najprepoznatljivijeg simbola Lisabona, kule Belem. Ovu prelepu kulu, građenu u manuelinskom, portugalskom stilu kao kombinaciji  mavarske, renesansne i gotičke arhitekture gradio je od 1515 – 1520. godine Francisco De Arruda. U to vreme kula je stajala na ostrvcetu u samoj reci Težo, i tako određivala pristup Lisabonu. Zemljište između kule i Manastira Jeronimo je od tada povuklo kulu iz reke i približilo je kopnu.

Kažu da Belem izgleda najlepše rano izjutra ili kasno popodne. Organizovane grupe obično ga obilaze ujutro, pa gledajte da idete što kasnije kako bi ste uživali u mirnijoj poseti  i izbegli velike gužve. Ono što je najintresantnije u vezi Lisabona je što sve vreme mislite da ste negde na obali mora, a zapravo je to utisak koji reka Težo ostavlja na vas. Blizina okeana je svakako zaslužna za to.

Ako ste ljubitelji podvodnog sveta i velikih akvarijuma, obavezno odvojite dan i posetite čuveni Park nacija (Parque das Nacoes) sa posetom akvarijumu Oceanario, drugom najvećem na svetu sa stotinama različitih životinjskih vrsta. Za one koji nemaju strah od visine, predlažem vožnju žičarom iznad samog parka odakle se pruža sjajan pogled na Most Vasco Da Gama, reku Težo i Park nacija. Kada je vetar jak, vožnja žičarom mogla bi biti uznemirujuća, pa je pametnije izbeći je. Mi smo se odlučile da ipak vidimo kako i to izgleda i defintivno se isplatilo. Pogled je neverovatan, a osećaj nezaboravan. Još jedna prednost u ovom gradu je što često možete izbeći gradski prevoz, naravno ukoliko ste avanturistički nastrojeni i spremni na duga pešačenja. Lepo vreme je povoljno za doživljaj grada “s nogu”, posebno uz obalu reke.
Šetajući ulicama ovog specifičnog grada, naići ćete na brojne trgove ukrašene mozaicima, prepoznatljim obeležjem Lisabona. Jedan od najlepših centralnih trgova je Trg Rossio (Praca Rossio) koji je oduvek predstavljao glavni gradski trg Lisabona. Sa druge strane ulice, smeštena je i glavna železnička stanica, istog naziva kao i sam trg, Rossio.

Glavna pešačka ulica, Rua Augusta, prepuna je kafića i restorana nacionalne i internacionalne kuhinje. Kao i ostale centralne gradske ulice i trgovi, oslikana je živopisnim mozaicima i oživljena zvucima fada uličnih muzičara. Ovo je i  najbolji način da doživite ovu muziku, bez odlaska u restorane u kojima se  organizuju Fado večeri gde je sve podređeno turistima i poprilično iskomercijalizovano. Ulica se proteže od Trga Rossio do trijumfalne kapije koja izlazi na veličanstveni Trg Comercio (Praca do Comercio).

Čuveni žuti tramvaji, liftovi i uspinjače, pored toga što skraćuju vreme na putovanju, i olakšavaju brojne uspone koji vode do različitih kvartova, svakako su jedna od  najlepših slika u ovom mediteranskom gradu.

S obzirom da je Lisabon grad na uzvišenjima, postoji nekoliko načina da se dođe do gornjeg dela grada odakle se pruža spektakularan pogled. Jedan od načina, a verovatno i najpoznatiji je putem Lifta Santa Justa (Elevador de Santa Justa) koju je projektovao Ajfelov portugalski učenik, Raoul Mesnier de Ponsard, iako su mnogi u zabludi da je to u stvari delo Gustava Ajfela. Ovo je prava gradska atrakcija pa ne dozvolite da vas obeshrabre redovi turista koji čekaju na ulazak u lift jer je ovo doživljaj koji ne smete propustiti.

Pored Santa Juste, do jednog od gradskih vidikovaca možete se popeti nekom od žičara od kojih je najpoznatiji Elevador do Lavra. Ovo je najstarija lisabonska uspinjača koja je puštena u rad jos 1884. Takođe, iz ovog opuštenog grada ne smete otići, a da se ne provozate Tramvajem 28, koja saobraća do netaknute četvrti Alfama.

Pored Alfame, najpoznatija boemska četvrt Lisabona je čuveni Bairro Alto, centar noćnog života i brojnih barova smeštenih u uskim uličicama. Ovo je ujedno i stambeno naselje, ali i mirniji deo gde se nalaze brojna stara zdanja. Pravo je mesto gde se možete opustiti na kraju svakog ispunjenog dana, obilazaka znamenitosti ili drugih aktivnosti, uz čašu portugalskog vina i dobru muziku. Mesto u ovoj četvrti gde se okuplja najveći broj mladih, a  gde smo i mi  provodile najviše vremena je “Tappas bar 28” smešten na stepenicama uske uličice na kojima su umesto stolica za sedenje postavljeni jastuci različitih boja i ceo eksterijer čine veoma živopisnim.

Za kraj ostavite neizbežnu Sintru, koja je od 1995. pod zaštitom Unesca. Ovo prelepo mesto, udaljeno pola sata do 45 minuta vozom od lisabonske Rossio stanice, bilo je letnja rezidencija portugalskih kraljeva u periodu od 13. do kraja 19.veka. Klima u Sintri je nešto hladnija nego u samom gradu. Sintra je postala park pod zaštitom Unesca 1995, nakon što je tri godine ranije uvedena nova kategorija pod nazivom “Kulturni pejzaž”. Sama opština je u okviru lisabonske regije i obuhvata dva grada, Queluz i Agualva-Cacem. Prema podacima iz 2011. ima oko 380 000 stanovnika.

Najznačajnije obeležje Sintre svakako je Palacio da Pena koja se nalazi na visini od 530 metara, a do koje se dolazi lokalnim autobusima koji staju u blizini centra ovog malog mesta. Do palate koristite minibus broj 434.  Ni najvećim entuzijastima ne  preporučujem da se otisnu u pešačenje do  vrha brda na kome se dvorac nalazi. Sama vožnja minibusom zna da bude poprilično naporna iako ne traje dugo, zbog brojnih krivina na putu do uzvišenja. Ipak, sve to vrlo brzo padne u zaborav pred prizorom ove fascinantne i veoma maštovite građevine koju je sredinom 19. veka portugalski kralj Fernando II  izgradio svojoj ženi, Marii II. Od tog perioda  je sačuvana i izgleda identično  kao i u vreme kada  je kraljevska porodica tamo živela. Ova neobična palata je obeležje portugalskog romantizma 19. veka sa jasnim uticajem murske i manuelinske arhitekture, a građena je tako da bi bila vidljiva iz svakog dela ovog nacionalnog parka.  Pena je svakako jedna od najživopisnijih građevina koje ćete ikada posetiti, nalik na dvorce iz bajki, ili one iz Lego kocki. Pogled sa zidina ove velelepne palate je neprocenjiv. Dvorac je otvoren za posetioce tokom cele godine  i posete su moguće individualno ili u organizovanim grupama uz pratnju vodiča. U zimskoj sezoni, do 28. marta otvoren je od 10 do 17 časova, dok je u letnjoj  vreme za obilazak  produženo i traje  od 9.30 do 20h. Cena ulaznice za odrasle je 11.5 eura, za mlađe od 18 godina je 9, za posetioce preko 65 godina karta je 10 eura, dok je za najmlađe, starosti do 5 godina ulaz besplatan. Takođe su omogućeni popusti za porodične posete po ceni od 39 eura.

Bezbroj je razloga da posetite Lisabon i njegovu okolinu. Zvuci fada i ukusi najboljih portugalskih vina dovoljan su razlog da se otisnete u ovu mediteransku avanturu i  doživite je na sebi svojstven način. Stoga, ne oklevajte da život upotpunite iskustvom koje ćete bez sumnje pamtiti do kraja života.

Autor:

Lana Markovic