Najbolji deserti i slatke poslastice koje su postale simbol svojih zemalja

Da li ste sladokusci? Ako jeste, onda će vas sigurno zanimati koje su to prepoznatljive poslastice i najbolji deserti različitih država, koje možeš probati tokom turističkih poseta. Jedan od najzanimljivijih delova putovanja je upravo upoznavanje sa tradicionalnom kuhinjom i specijalitetima određene države. Kao što postoje znamenitosti koje morate videti, postoji hrana koju morate probati kada otputujete negde.

Ukoliko se odlučite da posetite neki od evropskih ili svetskih gradova, sigurno ćete želeti da probate neki od njihovih prepoznatljivih specijaliteta, kao i da saznate koji su to najbolji deserti u toj državi, i da probate te slakte poslastice od kojih ćete uživati u svakom zalogaju.

Ukoliko ste ljubitelji slatkiša i ukusnih deserata, pročitajte koji su slatkiši i slatke poslastice postali simbol svojih zemalja.

Austrija: Saher torta

Austrija je nadaleko poznata po saher torti koju je 1832. godine izumeo Austrijanac Franc Saher.

On je u to vreme bio šesnaestogodišnji dečak, šegrt poslastičara na dvoru, a austrijski vojvoda je pripremao veliko slavlje. Glavni poslastičar se razboleo i od Sahera se očekivalo da napravi kolač koji će oduševiti sve posetioce.  Mladi Saher je priredio kolač od jaja, maslaca i čokolade premazan marmeladom i preliven gorkim čokoladnim prelivom.  Kolač  je oduševio Vojvodu i goste, a mladi Saher je postao deo istorije Austrije i Beča.

Saher torta je gusti, ne presladak čokoladni kolač čiji je originalan recept i dalje strogo čuvana tajna, najbolja scher torta po autentičnom receptu služi se u hotelu Saher u Beču.

Sladoled Gelato ukusna Italijanska poslastica

Poznata italijanska poslastica đelato datira iz 16. veka i predstavlja, pored pice i paste, jednu od najpoznatijih proizvoda italijanske kuhinje. Sladoled Gelato se pravi od mleka, slatke pavlaka i šećera sa različitim dodacima kao što su voće, koštunjavo voće ili drugi ukusi. Gelato se pravi sa manje masnoće od standardnih sladoleda i zato ima veću svežinu ukusa. U Italiji, gelato, po zakonu, mora imati manje od 3.5 procenta mlečne masti.

Još jedna razlika je u samom načinu pripreme, gelato se meša sporije i hladi na nešto višoj temperaturi. To sporo mešanje omogućava da ovaj slatkiš ima manje vazduha, u odnosu na klasičan sladoled, i zbog toga je gušći, a viša temperatura omogućava da on bude mekši.

Ulice u Italiji su krcate restoranima u kojima se prodaje italijanska verzija sladoleda. Neki od najpopularnijih ukusa su malina, pistaći, rum i čokolada.

Belgijski vafl

Otići u Belgiju i ne probati belgijski vafl je isto kao otići u Pariz i ne videti Ajfelov toranj. Turisti se u Belgiji lako prepoznaju upravo zbog toga što uvek i svuda poručuju ovu poslasticu.

Ova poslastica sa puterom jede se topla, posuta je šećerom u prahu ili premazana nutelom. Lokalni stanovnici Brisela nikada ne stavljaju čokoladu, krem, šlag i slične dodatke na vafl, već ponekad samo šećer u prahu. Recept za belgijske vafle je vrlo sličan našem receptu za galete. Belgija je poznata i po ukusnim čokoladama saznajte kako čokolada nastaje od zrna kakaa.

Nemačka: Švarcvald torta

Iako Nemačka nije poznata po autentičnosti svoje kuhinje, kao na primer Italija, u receptima tradicionalne Nemačke kuhinje nalazi se preko 500 vrsta torti. Za većinu ovih torti glavni sastojci su: čokolada i šlag.

Jedna od takvih torti jeste i Švarcvald torta koja je nastala u južnoj Nemačkoj, u okolini Štutgarta. Mešavina slatke pavlake, čokoladne kore i trešanja ili višanja čini ovu tortu jednom od najukusnijih poslastica na svetu. Ova torta je, pored piva, definitivno jedan od razloga zbog koje morate da posetite Minhen, Berlin, Štutgart, Hamburg, Fraankfurt, Diseldorf ili neki drugi grad u Nemačkoj.

Najukusnija baklava i ratluk potiču iz Turske

Ratluk i baklave su poslastice koje su dobro poznate i omiljene i u Srbiji, ali potiču iz Turske, pa su recepte za ove slatkiše Srbi preuzeli za vreme turske vladavine.

Ratluk je u 18. veku izumeo poznati poslastičar u Otomanskoj Imepriji, Ali Muhidin Haki Bekir. Ratluk je poslastica koja je širom sveta poznata pod nazivom ,,lokum“. Po originalnom receptu, Turski lokum se pravi od pirinčanog ili skrobnog brašna sa dodatkom šećera u prahu.

Danas, ratluk je omiljena poslastica u arapskim zemljama, ali  u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Grčkoj, Makedoniji i Kipru. Grčka i Kipar čak prave svoje, posebne vrste ratluka.

Istorija baklave nije dovoljno dokumentovana, ali najverodostojnije objašnjenje njenog porekla je to da je ona turskog porekla i da je nastala u carskoj kuhinji u palati Topkapi u Istanbulu.

Baklava se sastoji od tankih kora, naslaganih jedne na druge, posute između mešavinom seckanih orašastih plodova. Slojeve spaja gust šećerni sirup, nakon čega se dobija najukusnija baklava.

Danas, baklava je deo srpske, crnogorske, bosanske, makedonske, bugarske, grčke kuhinje.

Francuska: krem brule

Ovaj desert omiljen je širom Francuske, predstavlja klasik francuske kuhinje i jednu od najukusnijih poslastica. Recept za krem brule (crème brulée) ili „zapečeni krem“ pojavljuje se krajem 17. veka i smatra se da su ga Francuzi preuzeli od Engleza ili Španaca. Originalan krem brule možete pronaći u skoro svim francuskim restoranima.

Ova poslastica je hrskava i pravi se od karamelizovanog šećera. Klasičan receprt podrazumeva krem brule od vanile, ali vremenom ova poslastica je evoluirala, tako da se danas pravi i sa aromama čaja, pistaća, viskija. Bez obzira na dodatke, krem brule se uvek sastoji od kremastog fila  i hrskave karamel korice.

Španija: Tarta de Santiago – harmonija badema i limuna

Torta de Santiago ili torta Svetog Džejmsa, kako se naziva na engleskom govorno području je poslastica od badema. Receprt datira još iz srednjeg veka, a nastao je u Galiciji, severozapadnoj španskoj pokrajini.

Badem je dominantan sastojak ove poslastice, a pored njega recept obuhvata jaja, šećer i uz dodatnu aromu limuna, slatkog vina, rakije ili grožđa. Vrh torte je obično postu šećerom u prahu, a prema originalnom receptu na vrhu se nalazi krst Svetog Džejmsa.

Rusija: Sirniki – poslastica od neslanog sira

Sirniki je poznata ruska poslastica, tradicionalno jelo ruske kuhinje.To su zapravo palačinke koje se prave od neslanog sira, a nakon prženja se prelivaju džemom, sosom od jabuka, pavlakom ili medom. Najčešće se pravi slatki sirniki, ali postoje i slana varijanta, kao i mnogo varijacija na originalan recept u odnosu na arome koje se dodaju.

Sirniki se prave od sira zvanog творог, tvorog pa ova poslastica često naziva i tvorozhniki – творо́жники. Sam naziv sirniki potiče od ruske reči za sir koja ukazuje da dominantan sastojak ove poslastice.

Švajcarska čokolada – najpoznaija na svetu

Švajcarska je država koja je napoznatija po proizvodnji mlečnih čokolada. Švajcarska je vodeća zemlja po potrošnji čokolade, prosečan građanin ove države godišnje pojede čak 23kg čokolade. To je možda jedan od razloga zbog kojeg se Cirih godinama smatra najboljim gradom za život, a za Švajcarce često kaže da su najsrećniji narod na svetu.

Za nadaleko poznat kvalitet švajcarske čokolade zaslužni su Henri Nesle, Rudolf Lind i Danijel Peter zahvaljujući kojima danas imamo savremenu mlećnu čokoladu. Rudolf Lind je rođen u Švajcarskoj i poznat je po tome što je napravio mašinu za pretvaranje čokolade iz grube paste u svilenkastu smesu kao i kremastu fondan čokoladu.

Švajcarska kompanija ,,Suchard” je jedna od najpoznatijih proizvođača čokolade, a davne 1901. godine oni su napravili poznatu milka čokoladu, jednu od najpopularnijih mlečnih proizvoda.

Ukratko rečeno, čokolada je svepristuna u Švajcarskoj i predstavlja jedan od glavnih simbola ove države, zajedno sa satovima i sirevima. U Ženevi, na svakih nekoliko koraka, naletećete na izlog neke poslastičarnce koji je prepun najrazličitijih kreacija od čokolade. Ljubitelji čokolade, pravac u Ženevu!

Probajte u Švedskoj najbolje princes krofne

Šveđani su poznati po najrazličitijim i najkreativnijim receptima za princes krofne. U glavnom gradu Švedske, Stokholmu, naići ćete na poslastičarnice u kojima možete pronaći princes krofne različitih boja.

Postoji i čitava tradicija koja nalaže koja boja princes krofni je prikladna za koji praznik: žuta za Uskrs, crvena za Božić, bele za svadbe, princes krofne sa pomorandžom za noć veštica. Svake treće nedelje septembra obeleževa se Nedelja prices krofni i tada možete jesti najbolje prices krofne na svetu, svih boja i različitih ukusa.

Još neki najbolji deserti koje možete probati

Ukoliko u potrazi za dobrim slatkišima, poslasticama i desertima, pređete granice našeg kontinenta, obavezno probajte i ove specijalitete:

• Indonezija: Dadar gulung– zelene palačinke punjene kokosovim šećerom sa mlevenim listovima biljke pandan.
• Peru: Pikarones- Peruanske krofne
• Japan: Moči– lepljivi pirinač koji se oblikuje u loptice
• Argentina: Pastelitos– Pufnasto pecivo punjeno dinjom
• Kina: kolač Zmajeva brada– poznati nacionalni desert od šećera, susama, kikirikija i kokosa
• Indija: Gulam džamun– indijske krofne prelivene šećernim sirupom
• Egipat: Om ali– poslastia od lisnatog testa, mleka, šećera, vanile, suvog grožđa, kokosovog brašna i različitog orašastog voća.

Koji od ovih kolača i svetskih deserata je vaš omiljeni? Koji do sada niste probali, a voleli biste to da uradite? Pišite nam i svoje predloge slatkih poslastica, rado ćemo dopuniti našu listu.