Obilazak Londona (1. deo) – kraljevski korak kroz kulture

London je slojevit grad, pun kontrasta. Neprestano se menja, a u isto vreme je konzervativan, pa je njegovu atmosferu nemoguće preneti. Svako će ga doživeti drugačije. Pa evo jednog pogleda i vizije o tome kakav je London kroz atrakcije u Londonu i znamenitosti koje se često preskoče, zarad poznatih simbola grada. Ne brinite, nećemo ni njih zaobići, ali do sledećeg čitanja, pođimo kraljevskim korakom kroz kulture i znamenitosti Londona.

Zašto posetiti London? Za svakoga ponešto!

Ljubitelji istorije suočiće se u Londonu s nepreglednim mnoštvom od preko 17 000 duhovnih i svetovnih spomenika iz raznih epoha razvoja grada. Ljubitelji umetnosti sa najrazličitijim ukusima i interesovanjima, mogu da posete više od 300 galerija i muzeja. Pred sobom će imati izbor od stotinu pozorišta na čijim scenama se izvode predstave i mjuzikli. Jer, upravo je London najveći evropski centar umetničkih duša-slikara, muzičara, dizajnera. Oni koji su željni kontakta sa prirodom, moći će u ovom najzelenijem gradu na svetu da uživaju u 1700 parkova i zelenih površina, od kojih su neki deo istorijskog nasleđa.

Čak će i čitaoci tabloida pronaći tu nešto za sebe. Pružiće im se prilika da posete mesta poznata po senzacionalnim događajima u kraljevskoj porodici i da budu svedoci najrazličitijih ceremonija. Za sladokusce će se takođe pronaći ponešto u 6000 restorana i 5000 pabova nude se jela specifičnog ukusa sa menija engleske kuhinje. Mogu li se, s takvim izborom i za kratko vreme, spoznati ukus i lepota jednog grada? Naravno da ne, ali zbog toga i želimo da mu se ponovo vratimo, da otkrijemo nova mesta i da još jednom posetimo već viđeno.

London svake godine poseti 30 miliona turista. London ne čine samo spomenici, muzeji, pozorišta i bašte on je prestonica evropskog biznisa i jedan od najvećih svetskih finansijskih centara. Tu dolaze ljudi iz čitavog sveta u nadi da će im se pružiti šansa za bolji život. Zbog njih je London verovatno i najkonzervativniji evropski grad koji čuva tradicionalne engleske običaje. On je istovremeno kosmopolitski grad koji pleni svojom raznovrsnošću. U glavnom gradu Velike Britanije koji leži na obalama Temze govori se preko 200 jezika.

Istorija Londona i blaga prošlosti

London je poseban grad. I pored mnogih katastrofa, kao što je požar koji ga je opustošio 1666. godine, ili bombardovanja za vreme Drugog svetskog rata, uspeo je da sačuva ostatke iz gotovo svakog perioda svoje istorije. Najviše tragova antičke istorije grada potiče iz rimskog doba.

Arheolozi su uspeli da rekonstruišu položaj foruma, amfiteatra, palate gubernatora i javnih kupatila rimskog Londinijuma.

Tu gde su se oni nekada nalazili, danas prolazi ulica Lombard. Još više tragova potiče iz srednjeg veka. Tada je u gradu od oko 50 000 stanovnika došlo do jasne podele na trgovački deo (Siti) i sedište vlasti (Vestminster). Kuće saksonskih i normanskih trgovaca, nažalost, nisu sačuvane do danas. Zato možemo da se divimo normanskim zamkovima i crkvama sagrađenim za vreme Edvarda Ispovednika i Vilijama I Osvajača:

  • Vestimnsterska opatija,
  • Vestminsterskoj palata i
  • London Tauer.

Na mapi izleta koji prate tragove istorije Londona treba ucrtati i normansku crkvu Sv. Bartolomeja Velikog, koju je 1123. godine osnovao monah Raher. Ona je deo opatije i bolnice, najstarija je crkva u Londonu i jedina sačuvana manastirska crkva iz XII veka, a tragovi normanskog stila su u njoj sačuvani.

Vrlo lako ćemo uspeti da otkrijemo i tragove dinastije Tjudor, koja je vladala od 1485. do 1603. godine. Sve veći međunarodni značaj koji je London sticao za vreme vladavine ove dinastije imao je jak uticaj na arhitekturu grada. Sliku o njegovom izgledu u to doba stičemo kroz obilazak Old Hola koji potiče s kraja XV veka i nalazi se u Linkolns Inu, zatim trgovačke kuće Saton Haus iz XVI veka, Ralfa Sedlera, ili palate Hempton Kort. U unutrašnjosti ovih zdanja često se pojavljuju ornamenti u vidu lista ili ruža Tjudora.

Godine 1665. i 1666. bacile su senku na razvoj grada koji se do tada nesmetano odvijao. Najpre ga je opustošila zaraza, a zatim i višednevni požar koji je progutao većinu građevina.

Mnoga srednjovekovna i elizabetanska zdanja pretvorila su se u pepeo. Međutim, ono što je paradoksalno jeste da je ta katastrofa označila početak nove epohe Londona. Veliku zaslugu za to je imao Kristofer Ren, kraljevski arhitekta koji za vreme obnove grada projektovao. U želji da osetimo atmosferu Londona na međi XVII u XVIII vek, trebalo bi da posetimo bolnicu Čelzi. Vredne pažnje su i crkve koje je projektovao Kristofer Ren. Od 52 crkve koje su u Sitiju izgrađene u XVIII veku, sačuvana je 31, među njima Sent Briajd, Sent Lorens Džuri ili crkva Sv. Magnusa Mučenika sa originalnim tornjem.

London je u XIX veku, kako je i dolikovalo prestonici imperije koja je obuhvatala jednu četvrtinu svetske teritorije, izrastao u ogroman grad. Tragove te epohe pronaći ćete u monumentalnim objektima koji su puni ornamenata.

Tu su, između ostalih:

  • Muzej Alberta i Viktorije,
  • Nacionalna galerija,
  • Prirodnjački muzej,
  • staklenici u botaničkoj bašti Kju,
  • nova zgrada Parlamenta.

Sve one stoje rame uz rame sa građevinama u centru grada koje su pravljene u XX veku. Tako su postignuti zadivljujući prostorni efekti.

U gostima kod Šerloka Holmsa?

Kao prestonica britanske imperije, London je oduvek privlačio istaknute ličnosti iz čitavog sveta. Kuće u kojima su one živele danas su označene spomen pločama. Šetajući ulicama Čelzi, Kensington ili Mejfer, naići ćete na mesta na kojima su deo svog života proveli britanski državnik Vinston Čerčil (Saseks skver 3), istraživač Antarktika Robert F. Skot (ulica Oukli 56) ili kompozitor Georg Fridrih  Hendl (ulica Bruk 25). Svoj londonski dom ima i Šerlok Holms, junak romana Artura Konana Dojla. U ulici Bejker 221b (gde drugde?) posetioce očekuje domaćica i provodi ih po sobama slavnog detektiva.

London u kraljevskom stilu – rezidencije britanskih kraljeva

Od samog nastanka London je bio grad koji su njegovi vladari prilagođavali sebi. Knut Veliki, kralj Danske i Norveške, bio je prvi koji je u XI veku podigao svoju rezidenciju usred poplavljenih močvarnih terena oko Temze i reke Tajburn koja više ne postoji. Vladari koji su potom vladali obogatili su grad novim palatama, crkvama i rezidencijama i u tradiciju uveli nove ceremonije. Zvanična rezidencija britanskog monarha danas je Bakingemska palata. Tu funkciju vrši tek 160 godina, a njena prva stanarka bila je kraljica Viktorija. Gde su nakon toga živeli drevni vladari, gde su bili krunisani? Da bismo to saznali, krenimo u šetnju putevima kraljeva.

Većinu objekata u vezi sa dvorom naći ćete na levoj obali Temze, Vestminsteru. Nesumnjivo najvažnije zdanje jeste Vestminsterska opatija, najviša gotička građevina na britanskim ostrvima, čija je osnova u obliku krsta. Tu se vekovima održava ceremonija krunisanja novog kralja koji za vreme svečanosti sedi na prestolu iz XII veka. Godine 1042. započeta je izgradnja Vestminsterske palate. Bila je to kraljevska rezidencija sve do 1512. godine, kada se tadašnji vladar, Henri VIII, preselio u palatu Vajthol, koja danas ne postoji. Zdanje koje su vladari napustili postalo je sedište parlamenta.

Tragove drevnih monarha uništio je požar 1934. godine. Spasene su samo Vestminsterska palata, Dragulj kula iz XI veka, koja je zapravo džinovski sef, kao i fragmenti kapele Sv. Stefana. Zgradu Parlamenta koju danas možemo da vidimo podigao je u neogotičkom stilu viktorijanski arhitekta Čarls Beri.

Henri VIII, kralj Engleske iz dinastije Tjudora, podigao je palatu Sent Džejms, koja je za vreme vladavine Elizabete I i na prelomu XVII i XVIII veka vršila funkciju kraljevske rezidencije. Iako je tokom narednih godina kraljevski dvor više puta menjao sedište, palata nije izgubila na značaju. Tu se proglašava novi vladar koji preuzima presto i tu on drži svoj govor nakon krunisanja.

Zbog zagađenog londonskog vazduha Vilijem III Oranski preselio se 1689. godine, zajedno sa ženom Marijom II Stjuart, u palatu Kesington. Kesington palata nije jedino kraljevsko sedište koje je smešteno na rubu Londona.

U zapadnom delu grada nalazi se palata Hempton Kort. Svako ko poznaje London složiće se da je to najzanimljivija kraljevska palata. Nastala je u XII veku i više puta je menjala vlasnika. Bila je, između ostalog, seosko imanje kardinala Tomasa Vozlija, lorda kancelara Henrija VIII .

U toj palati su boravili kraljevi Džordž I i Džordž II, kao i kraljica Viktorija, koja je unutrašnjost učinila dostupnom javnosti. Rezidenciju možete razgledati prateći označene tematske trase, od kojih se, po zanimljivosti izdvajaju trasa Tjudora i trasa Vilijema i Marije.

Londosnska zona kontrasta i poslovni kvart „Siti“

Grad London, poznatiji kao Siti, najstariji je deo Londona. Nastao je na mestu nekadašnjeg Londinijuma. Istovremeno ta drevna četvrt Londona predstavlja i kvintesenciju savremenosti. Siti je, naime, zona londonskih finansijera, poznata i kao Kvadratna milja, zbog površine koju zauzima. Upravo je sveprisutni miris novca ono što privlači biznismene i turiste.

Londonski Siti je od XVIII veka najveći finansijsko-trgovinski centar u Evropi. Tu se nalaze sedišta najvećih svetskih berzi, među kojima su Londonska valutna berza, Međunarodna berza goriva, Londonska berza hartija od vrednosti i Centralna banka Velike Britanije, uz još nekoliko stotina banaka, osiguravajućih društava (zajedno sa najstarijim londonskim Lojdom), saveza trgovaca i mnogih drugih firmi i finansijskih institucija. Londonski Siti poseduje specifičnu, neponovljivu atmosferu i omamljuje brojnim kontrastima. Ultramoderni neboderi (Natvest tauer, sedište Lojda) nalaze se pored banaka punih viktorijanske raskoši i prelepih crkava Kristofera Rena.

Iako u Sitiju živi formalno tek nešto preko 1000 stanovnika, tu svakodnevno dolazi na posao oko 500 000 ljudi, a posećuje ga četiri puta više ljudi.

Usred sveopšte vreve Sitija uznosi se, kao kontrapunkt, impozantna katedrala Sv. Pavla. Svakako se vredi popeti do kupole katedrale, jer se odatle pruža predivan pogled na London. Katedrala Sv. Pavla je mesto uzvišenih svečanosti iz života kraljevske porodice i naroda. Tu je, između ostalog, proslavljen zlatni jubilej kraljice Viktorije, a 1977. godine srebrni jubilej kraljice Elizabete II i na kraju, 1981. godine, venčanje princa Čarlsa i Lejdi Dajane Spenser.

Londonski muzeji – prebogate zbirke

Veliki broj londonskih muzeja, kao i bogatstvo i raznovrsnost njihovih kolekcija, jednostavno omamljuje posetioce. Nemoguće je videti sve, pa ipak, u Londonu postoji nekoliko muzeja svetskog ranga, koje morate uvrstiti u plan razgledanja grada.

Među njima je,  nesumnjivo, Nacionalna galerija koja poseduje jednu od najdragocenijih svetskih zbirki evropskog slikarstva od XII do XIX veka. Galerija se nalazi u neoklasicističkom zdanju na Trafalgar skveru.

Britanski muzej je najstariji muzej na svetu.

Osnovan je 1753. godine u cilju okupljanja 80 000 dela koja su pripadala Hansu Slounu, lekaru i kolekcionaru. Oni koji žude za umetničkim zanosom, ne smeju da zaborave na galeriju Tejt. Ovaj naziv danas nose dve galerije – Tejt Britanija i Tejt Modern. U prvoj možete da se divite najvećoj svetskoj kolekciji britanske umetnosti – delima Džozefa Tarnera, Vilijama Blejka, Fransisa Bejkona, kao i radovima iz serija Art Now. Tejt Modern je, pak, vodeća galerija savremene umetnosti i jedna od omiljenih atrakcija Londona. Tamo su izložena dela moderne umetnosti od 1900. godine do danas, između ostalog, Pikasa, Vorhola ili Dalija i treba je svakako posetiti.

U Muzeju Viktorije i Alberta očekuju vas sasvim drugačije atrakcije. Kolekciju ovog muzeja čine slike, nameštaj, odeća, porcelan, umetničke fotografije. Ova zbirka dela dekorativne umetnosti, kao jedna od najvećih na svetu, broji 4500000 eksponata od ranohrišćanskog perioda pa sve do danas.

Potpuno je drugačija atmosfera u Prirodnjačkom muzeju čija kolekcija je sačinjena od 68 miliona eksponata i oko milion knjiga i rukopisa. Zbirke koje su u njemu izložene predstavljaju na različite načine nastanak Zemlje, kao i evoluciju i oblike života na njoj. U ovoj nepreglednoj zbirci čekaju vas i 26 m dugačak kostur diplodoka, kao i uzorci stena s Meseca.

Vreme je da se naviju satovi

U istočnom delu Londona smeštena je kraljevska opservatoija Grinič. Kroz njeno dvorište prolazi Grinički meridijan. On označava nulti stepen geografske dužine, i prema sporazumu, deli zemljinu kuglu na istočnu i zapadnu hemisferu. Iznad jedne od dve kule Opservatorije postavljena je kugla na žici koja se, od 1883. godine, svakodnevno spušta u 13h i pokazuje tačno vreme. Zahvaljujući tome, oni koji plove Temzom mogu da podese časovnike.

Zelena strana Londona

London očarava ne samo prelepim građevinama i kolosalnošću muzejskih zbirki već i mnoštvom parkova i zelenih površina-skverova. Hajd park, Sent Džejms park, Kensington garden, Ričmond park, Kju gardens, Ridžents park sa unikatnom lejom s ružama. Miris više od 30 hiljada ruža, koji se oseća u vazduhu, svakako će na vas ostaviti nezaboravan utisak. Parkova je mnogo i svaki predstavlja svet za sebe, međutim, probajte da posetite makar jedan.

 

Kineska četvrt u Londonu

Kada ste već u Sohou, morate posetiti i Kinesku četvrt, kinesku enklavu u području avenije Šaftsberi i Džerard strita. Na ulicama ćete čuti kineski jezik, na pijaci ćete kupiti kineske specijalitete i sigurno ćete s radoznalošću posmatrati klupe, kapije, telefonske govornice ukrašene orijentalnim ornamentima. Krajem januara, za vreme proslave kineske nove godine, tuda prolazi zlatni zmaj. Glad vam tu neće pretiti. U gotovo svakoj kući nalazi se po jedan veći ili manji restoran, naravno kineski, ili prodavnica sa tajanstvenom, orijentalnom robom.

Nemojte misliti da smo zaboravili koji su to najpoznatiji simboli Londona ili da pomenemo duh koji baš oni stvaraju. Naravno da svi kukaju na kiše u Londonu, i naravno da se svako slika sa Big Ben-om u pozadini, baš kao što i svako poseti pravi londonski pab ne bi li učinio svoj boravak u Londonu nezaboravnim. Ali, sledeći put se vraćamo i sa ovom pričom, do sada je dovoljno bilo reći nešto više o tome koje atrakcije u Londonu takođe morate obići, pored glavnih. Srećan put!

Autor:

avokado