Obnovljivi izvori energije kao turistička atrakcija na Islandu
Island je jedna od prvih zemalja koja je prepoznala mogućnosti koje obnovljivi izvori energije mogu pružiti jednoj državi. Kako sa ekonomskog gledišta, tako i u pogledu očuvanja životne sredine, a ono što je posebno interesantno za nas, i sa turističke strane gledišta. Naime, osim što je ojačao svoju ekonomiju, učinivši je održivom, Island je uspeo da podigne turistički promet zahvaljujući obnovljivim izvorima energije koje veliki broj turista svake godine dođe da poseti kroz postrojenja za proizvodnju ove vrste energije.
Predsednik Islanda, Olafur Ragnar Grimson, je javno istakao da je održiva proizvodnja i ulaganje u obnovljivu energiju uspelo da izvadi celokupnu propadajuću ekonomiju ove najsevernije evropske zemlje.
Geotermalna energija je uspela da obezbedi osnovu za dalji ekonomski razvoj koji je Islandu bio prekopotreban, a pritom je dodala i nešto više od toga. Pored razvoja održive poljoprivrede, svoju svetlost je ugledao i eko turizam. Island je uspeo da jednu ideju i koncept koji se obično propagira za duge staze, pretvori u korist kako za danas, tako i za daleku budućnost.
Upravo zahvaljujući tom konceptu, koji je sproveo Island brže nego bilo koje druge države, je doprineo da čak 20% ukupnih turističkih poseta podrazumeva obilazak ovog energetskog postrojenja, za koje se pritom plaća karta za ulaz i obilazak. Na taj način je turizam uspeo da vrati novac uložen iz druge privredne grane, kao i da zaradi porastom turističkog prometa. Nema sumnje da su održivi izvori energije i uopšteno održivost za turizam presudna stavka, bilo da su u pitanju vetar, geotermalni izvori ili korišćenje sunčeve energije.
Pored ovog kompleksa za proizvodnju obnovljive energije, koja podrazumeva Hidroelektrane i korišćenje geotermalnih potencijala Islanda, turisti često dolaze da posete Plavu lagunu, koja je definitivno najpopularnija turistička atrakcija na Islandu i pravo prirodno čudo, a koja privlači skoro isti broj turista koliko Island broji stanovnika. Oko 300.000 njih. Malo li je?