Ostrva Boke Kotorske – sedam bisera Jadrana

Boka Kotorska, ili jednostavno samo Boka, je najveći zaliv Jadranskog mora, smešten na samom severu primorskog dela Crne Gore. Uz samu obalu nanizani su jedan do drugog gradići u čijem se zaleđu izdižu visoke krševite planine, kao čuvari hiljadama godina duge istorije, u koju je utkan duh mnogih civilizacija koje su vladale ovim prostorima. U središtu ovog divnog zaliva možete pronaći brojna ostrva Boke Kotorske koja se često previde ili zapostave. Pođite sa nama na putovanje kroz ostrva Boke Kotorske, i otkrijte njihovu tajnu.

Ostrva na ulazu Boke Kotorske – Lastavica i Vavedenje

Na samom ulazu u Boku, obgrljena sa jedne strane rtom Prevlaka, a sa druge poluostrvom Luštica, smestila su se dva ostrva – Lastavica i Vavedenje.

Lastavica

Ostrvo Lastavica, prvo je na koje se nailazi ako se u Boku dolazi morem. Smešteno je u hercegnovskom delu zaliva i kružnog je oblika prečnika 200 metara. Oko 80% površine ostrva zauzima tvrđava Mamula, takođe kružnog oblika. Tvrđavu je podigao austrougarski general Lazar Mamula sredinom XIX veka, po kojem je tvrđava i dobila ime, a i samo ostvo je u narodu poznatije kao ostrvo Mamula.

Tokom oba svetska rata, tvrđava je služila kao zloglasni zatvor, a o dešavanjima koja su se ovde odigrala za vreme drugog svetskog rata snimljen je i film Kampo Mamula 1959 godine. Danas je tvrđava turistička atrakcija i obavezna destinacija jednodnevnih izleta iz Herceg Novog, ali i drugih mesta, pa čak i iz Budve.

Vavedenje

Ostrvo Vavedenje je malo kameno ostrvo, smešteno u uvali Mirište, nedaleko od rta Arza. U narodu je poznato i pod nazivima Mali Žanjic i Gospa od Mirišta ili Mala Gospa. Površina ostrva je svega 700m2, a na njemu je smešten manastirski kompleks sa crkvom posvećenom Vavedenju Presvete Bogorodice, koja datira iz XV veka. Ceo kompleks opasan je odbrambenim zidovima sa jednom kružnom kulom sa puškarnicama. Ostrvo ima i malo pristanište, što turistima omogućava da u potpunosti uživaju u lepoti ovog prelepog starog i skromnog zdanja.

Krtoljski – svešteni arhipelag od tri ostrva

Tivatski, najveći unatrašnji zaliv Boke, jedinstven je po svom Krtoljskom ili sveštenom arhipelagu. Ovaj arhipelag čine tri ostrva, poređana u savršenom nizu – Ostrvo cvijeća, Sveti Marko i Gospa od Milosrđa.

Ostrvo cvijeća

Ostrvo cvijeća je prvo u nizu ovih ostrva. Do njega se, osim morem, može doći i kolima ili pešice, pošto je povezano sa kopnom, a od centra Tivta je udaljeno oko 6km. Ovo ostrvo je poznato i po ranijim imenima Miholjska prevlaka ili Ostrvo Sveti Arhangel Mihailo, koja potiču od manastira Svetog Arhangela Mihaila. Ovaj manastir sagrađen je na ostacima starog benediktanskog manastira i imao je važnu ulogu za razvoj tivatskog kraja u periodu od IX do XIV veka.

Sveti Sava je 1219. godine ovde osnovao središte prve zetske episkopije. Na žalost, Mlečani su porušili manastir 1452. godine, a monahe otrovali. Ugledna tivatska kontesa Ekatarina Vlastelinović je, prodavši svoje imanje, u drugoj polovini XIX veka na temeljima stare svetinje podigla crkvu Svete Trojice. Obzirom da je manastir Svetog Arhangela Mihaila za Crnu Goru, ono što je za Srbiju Žiča, pokrenute su ozbiljne inicijative da se ovaj manastir u potpunosti obnovi.

Ostrvo Sveti Marko – Stradioti

Sledeće ostrvo u nizu je Sveti Marko ili Stradioti, što na grčkom znači vojnik. Ovo ostrvo je ranije bilo atraktivno turističko naselje, sa izuzetno čistom plažom i sportskim terenima, u vlasništvu francuskog kluba Mediteranee. Danas je nažalost zapušteno i zaraslo.

Postoji i legenda o ostrvu Sveti Marko, koju lokalno stanovništvo rado priča. Naime, ovo ostrvo je nosilo naziv Sveti Gavrilo, po istoimenoj crkvi na ostrvu. Grčki bogovi su ostrvo poklonili hrabrim grčkim ratnicima za pobede u mnogim borbama. Iscrpljeni bitkama, grčki vojnici su došli na ostrvo da se odmore i zaleče rane. Zadivljeni njegovom lepotom i čistoćom, zavetovali su se bogovima da više nikada nikome  neće učiniti ništa loše, osim iz odbrane. U ime zaveta, zasadili su maslinu, iz koje je kasnije iznikao čitav maslinjak. Posle izvesnog vremena prekršili su zavet, što je razljutilo njihove bogove, te oni poslaše oluju na ostrvo, a na preživele brodolomnike bolest, od koje su svi poumirali. Posle svega, na ostrvu je ostao samo veličanstveni maslinjak.

Ostrvo Gospa od Milosrđa (Gospa od Milosti)

Poslednje i najmanje u nizu je ostrvo Gospa od Milosrđa ili Gospa od Milosti, koje meštani zovu Otok. Dugo je 160 metara i široko 60 metara, a na njemu se nalazi crkva posvećena začeću Presvete Bogorodice i manastirski kompleks sa vrtom. Crkva je nastala u drugoj polovini XV veka. Najpre je pripadala celestincima (deo benediktinskog reda), ali je početkom XVI veka preuzimaju franjevci, koji tu ostaju sve do XIX veka, kada ostrvo postaje rezidencija kotorskih biskupa. Ceo kompleks danas pripada isusovačkom redu (Jezuitima).

Ostrva risanskog dela Bokokotorskog zaliva

Preostala dva ostrva, Gospa od Škrpjela i Sveti Đorđe, nalaze se u risanskom delu zaliva, neposredno ispred Perasta. Ako se ostrvima prilazi morem, kroz prolaz Verige, prizor je zadivljujući i svakog turistu ostavlja bez daha.

Ostrvo Sveti Đorđe

Prvo se na vidiku ukazuje ostrvo Sveti Đorđe. Opasano kamenim zidom i obraslo visokim tamnim čempresima, deluje kao da čuva neku davno skrivenu tajnu. Na ostrvu se nalazi benediktinski manastir iz XII veka i groblje u kojem su sahranjeni brojni stanovnici Perasta i drugih mesta Boke. Ime je dobilo po Svetom Đorđu, zaštitniku Kotora. U drevna vremena bilo je mnogo bliže Risnu i obali, ali je sa zemljotresom u VI veku deo tadašnjeg Risna zauvek nestao u moru, pa je ostrvo postalo udaljenije i osamljenije.

Ovo je jedino ostrvo Boke, na koje nije dozvoljen pristup turistima. Pretpostavlja se da je razlog legenda, koja kaže da na ovom ostrvu nikad nije bilo veselja i radosti, već se uglavnom tugovalo i umiralo, zbog čega je dobilo naziv ‘ostrvo mrtvih’.

Benediktinski sveštenici su na ostrvu zasadili čemprese kao simbole smrti, a čak ga je i jedan papa prokleo zvaničnim ukazom, zbog ubistva sveštenika na njemu.

Gospa od Škrpjela

Ostrvo Gospa od Škrpjela je po svemu sušta suprotnost susednom Svetom Đorđu. Ovo ostrvo je veštačko, napravljeno krajem XV veka. Prema predanju, dva brata su 22. jula na hridi u zalivu pronašla sliku Gospe, a Peraštani su odlučili da na tom mestu sagrade hram Bogorodici. Oko hridi je nasuto kamenje i sagrađena je mala kapela.

Meštani su vekovima na tom mestu nasipali kamenje i potapali oronule barke i turske brodove, pa je ostrvo zauzimalo sve veću površinu. Današnja crkva Gospa od Škrpjela podignuta je 1630 godine od strane Venecijanaca.

Mermerni oltar na kome se nalazi ikona Gospe od Škrpjela radio je Antonio Kapelano, skulptor iz Đenove. Crkva je bogato oslikana. Na zidovima i tavanici nalazi se 68 slika, koje oslikavaju scene iz starog zaveta i scene iz života Bogorodice. U centralnom delu tavanice nalazi se velika slika Uznesenja Bogorodice.

Na bočnim zidovima crkve je mnoštvo reljefnih srebrnih pločica, koje su ovde ostavljali pomorci pre odlaska na more, verujući da će ih tako tokom puta štiti Gospa od Škrpjela. U kompleksu crkve je i muzej sa bogatom zbirkom arheoloških pronalazaka, slika, rukotvorina, predmeta iz svakodnevnog života koje su vernici ostavljali iz zahvalnosti za ispunjenje molitvi Gospi od Škrpjela. Uz crkvu se nalazi i mala zgrada sa prostorijom koja se naziva ‘Pomirbena dvorana’. Ona služi za mirenje zavađenih strana, bez obzira na veru i naciju, a u njoj su sprečene i mnoge krvne osvete.

Za ovo ostrvo je vezena i posebna manifestacija, tzv. Fašinada. Prema drevnom običaju, meštani isplovljaju sa istočne strane Perasta u barkama okićenim zelenilom i napunjenim kamenjem, kreću se duž obale ka zapadnoj strani grada, i zatim kreću ka ostrvu. U barkama su samo stariji muškarci, jer su prema tradiciji stari Peraštani čuvali svoje sinove od napada Turaka.

U prvoj barci su uvek sveštenik, gradonačelnik i počasni građanin Perasta, kao i pevači koji pevaju tradicionalne pesme, tzv. bugarštice. Manifestacija se završava tradicionalnim bacanjem kamenja oko ostrva, a održava se svake godine 22. jula.

O Boki i njenim ostrvima postoje brojne legende, ali ako bi sve bile napisane, ne bi ostalo prostora budućem posetiocu da ih istinski doživi prilikom obilaska.