Peru – putovanje u kraljevstvo Sunca

Booking.com

Ako samo malo istražimo, otkrivamo da je Peru, kao Borhesov Alef, celi svet u malom. Kakva izvanredna privilegija za zemlju da nema jedan identitet jer ih ima sve!

Mario Vargas Ljosa

Misterija duboka kao peruanski kanjoni, istorija bogata i prostrana kao pustinja, izgubljena civilizacija Inka inspirativna i zagonetna kao prašume Amazonije. Peru je zemlja čijoj je mistici nemoguće odoleti i putovanje bez kraja i početka. To je zemlja književnog gorostasa Marija Vargasa Ljose. Pročitajte kako izgleda Peru putovanje, koje zanimljivosti Perua treba obići i šta vas tamo očekuje.

Pogled na Peru

Peru je dom drevne civilizacije Inka, zemlja prirodno bogata u kojoj pretežno žive siromašni ljudi. Peru je prostran i misteriozan i treba vam energije da obiđete Limu, njegov glavni grad, Kusko, prestonicu Inka, Maču Pikču, večnu tajnu i nestvarni pejzaž.

Ali, kada ih jednom obiđete, sva vaša čula ujediniće se u jednoj želji – zakoračiti još jednom na ovu svetu zemlju gde lepota biva neprolazna, a čovek malen ispod zvezda. Uputite se smelo na tlo najmističnije i najatraktivnije zemlje u Južnoj Americi!

Kako doći do Perua?

Direktan let od Beograda do Lime, glavnog grada Perua, ne postoji. Naravno, postoje dobre veze preko evropskih gradova. Tako do Lime postoje letovi iz Amsterdama i Madrida.

Nakon dvanaestočasovnog prekookeanskog leta stiže se na međunarodni aerodrom Horhe Čavez u Limi. Veoma je dobro organizovan unutrašnji avio transport, kao i autobuski transport.

Za Peru viza nije potrebna

Za turističku posetu i boravak do 90 dana u Peruu srpskim državljanima nije potrebna viza.Veoma je važno da znate da Vlada Perua zabranjuje izvoz arheoloških predmeta, predmeta koji se smatraju nacionalnom kulturnom baštinom.

Savetuje se putovanje preko turističkih agencija ili u oranizovanim grupama, a ovde možete pregledati agencije koje organizuju ovo putovanje.

Bezbednosne informacije koje morate znati pre puta

  • Treba izbegavati masovna okupljanja jer se mogu dogoditi manji incidenti zbog čestih demonstracija i radničkih štrajkova u gradskim i prigradskim naseljima.
  • Preporuka je da se koriste proverena i registrovana taksi vozila.
  • U Limi su česti oružani napadi, krađe i pljačke, te se preporučuje da se nosi sa sobom samo mala količina novca i fotokopija pasoša (telefon za policijsku pomoć je 105).
  • Turističke zone su uglavnom dobro obezbeđene
  • Putovanje u Kusko i Maču Pikču može biti rizično za ljude sa srčanim oboljenjima budući da se nalaze na većim nadmorskim visinama
  • Preporučuje se vakcinacija protiv žute groznice
  • Obavezno koristite flaširanu vodu
  • Postoji rizik od hepatitisa, malarije kolere i žute groznice u prašumskim predelima

Bogata vegetacija i neverovatni predeli

Peru se nalazi u Južnoj Americi na obali Tihog okeana. Na severu se graniči sa Kolumbijom i Ekvadorom, na istoku sa Brazilom, jugu sa Čileom i Bolivijom, dok prema zapadu izlazi na Tihi okean. Peru je zemlja neverovatnog reljefa. Geografski se sastoji od tri oblasti:

  • Velike pustinje u priobalnom delu  
  • Anda (Andi su posle Himalaja drugi po veličini planinski lanac na svetu)
  • Amazonije (prašuma Amazonije zauzima čak 60 % peruanske teritorije na koje ljudska noga još nije kročila).

U središnjem delu zemlje postoji povremena vulkanska aktivnost. Peru je zemlja izuzetno bogata hidroenergijom (jezero Titikaka, reka Amazon, Ualjaga, Ukajali, Napo).

Peru – klima je raznovrsna

Klima Perua je raznovrsna – u slivu Amazona je ekvatorijalna, na planinama umerena, a na primorju pustinjska. Najsušnija pustinja na svetu Atakama nalazi se u južnom delu Perua na granici sa Čileom.

Prosečna temperatura u Peruu zimi je 11 stepeni, a leti 24 stepena.

Stanovništvo i kultura Perua

U Peruu živi oko 26 miliona stanovnika. Većinsko stanovništvo je indijansko (45%), ali na tlu Perua ima i drugih naroda, a to su mestici (mešanci Indijanaca i Evropljana čine 37%), belci (15%), crnci (3%).

Službeni jezici u Peruu su španski i kečua (domorodački jezik). Stopa pismenosti u Peruu je 87%. Glavni grad Perua je Lima sa 7,5 miliona stanovnika, a veći gradovi su Arekipa, Kaljao, Truhiljo.

Peruanci su pretežno katoličke veroispovesti (90% stanovništva) i veoma su religiozni. Zanimljivo je njihovo verovanje da žuta boja donosi sreću, pa svoje kuće kreče u žuto, a za doček Nove godine nose veš žute boje.

Lima – prestonica Perua

Lima je peti najveći grad na tlu Latinske Amerike i najveći i glavni grad Perua. Ima oko 7,5 miliona stanovnika.  Jedan je od najvažnijih i najvećih finansijskih sedišta Južne Amerike.

Lima glavni grad Perua

Grad je 1535. godine osnovao Francisko Pezaro koji je mnogo doprineo uređenju i izgradnji. Tada se Lima zvala Grad kraljeva. Odmah nakon osnivanja Lima se nametnula kao najvažniji grad na kontinetu.

Zemljotres ogromnih razmera koji je zadesio grad polovinom 18. veka stavio je tačku na zlatni period grada. U 19. veku počinju ratovi za nezavisnost od Španije i tada Lima gubi značaj važnog kolonijalnog centra.

Peru glavni grad čini skupim mestom za život, jer je Lima preskupa, ali i prenaseljena. Staro gradsko jezgro je od 1991. godine pod zaštitom Uneska.

Lima se nalazi na zapadu Perua između Anda i Tihog okeana u sušnoj primorskoj regiji Perua. Zbog gorostasnih Anda, vlage sa Pacifika i Huboltove struje sa juga vreme je uglavnom sumorno i sivo, ali kiša retko pada. U svakom slučaju, broj sunčanih dana je veoma mali.

Peru zanimljivosti – atrakcije glavnog grada

Poznate četvrti u Limi

U Limi se može zaista zapaziti kontrast. Urbani deo grada pruža mogućnost odličnog noćnog provoda, dok u predgrađima  možete naići na veoma siromašne ljude.

Pogled na Limu

Elitna četvrt Baranko ima impozantnu arhitekturu. U njoj možete videti boeme, slikare, pisce, a u ovoj četvrti ima i sjajnih restorana sa odličnom kuhinjom.

U Mirafloresu, poznatoj gradskoj četvrti, nalazi se mnogo barova, hotela i noćnih klubova. Pored dobre zabave, ovde ćete naići i na butike sa markiranom robom.

Ipak, u ovoj južnoameričkoj zemlji mnogo je više siromašnih ljudi, te se tako u predgrađu nalaze favele. U njima i danas mnogo stanovnika ima problema sa vodom i strujom.

Peruanci su veoma vedar, srdačan i gostoljubiv narod, te su namršteni i namrgođeni ljudi na ulicama Lime prava retkost.

Trg oružja / Plaza de Armas

Centralni gradski trg je glavna turistička atrakcija u Limi na kom se nalaze divne građevine, palate, od kojih je najznačajnija katedrala čija je izgradnja započeta još davne 1541. godine.

Više puta je oštećena u zemljotresima koji su bili jaki, ali je i obnavljana i tako dobila svoj današnji izgled. Pored katedrale nalazi se Nadbiskupska palata raskošne fasade. Nekada privatna rezidencija Franciska Pizara, a danas Predsednička palata dominira na Trgu oružja.

Turistima pažnju naročitu privlači ceremonija smene straže koja se odvija pred njom.

Trg San Martin

Zanimljiv za posetioce i veoma atraktivan je i Trg San Martin koji je naziv dobio po generalu Hoze de San Martinu, jednom od najzaslužnijih boraca za oslobođenje Argentine, Čilea i Perua od španske kolonijalne vlasti.

Upravo na centralnom delu trga nalazi se njegov spomenik, skulptura konjanika u bronzi. Veliki broj cvetnih aleja i impresivna barokna zdanja čine ovaj trg veoma posećenim u Limi.

Lima je veoma čist grad, pa ćete tako biti u prilici da vidite dosta cvetnih aleja i uređenih travnjaka!

Manastir San Francisko

Ovaj najbolje očuvan manastir iz kolonijalnog perioda osnovali su Franjevci. Poznat je po svojoj bogatoj biblioteci koja broji oko 25 000 knjiga i po veoma lepoj unutrašnjoj dekoraciji.

Muzej zlata / Museo de Oro

Raznovrsne figurice sa mnogobrojnih arheoloških nalazišta u Peruu, maske, ceremonijalne noževe, nakit videćete u Muzeju zlata. Sadrži veliku kolekciju komada od zlata, bakra i srebra. U ovom muzeju može se videti i privatna kolekcija oružja koju je sakupljao arhitekta Migel Galjo.

Ipak, za muzej se vezuje i skandal koji se dogodio 2001. godine kada je utvrđeno da su neki eksponati bili lažni. Nakon toga muzej gubi na reputaciji, te je zabeležena i manja posećenost. Muzej je u privatnom vlasništvu i nalazi se na privatnom posedu porodice Galjo koji je poklonjen državi Peru.

U Peru znamenitosti spada i čuvena peruanska kuhinja

Ukoliko sednete u neki od primorskih restorana, svakako očekujte da na meniju dominiraju morski plodovi. Ne propustite da probate seviče, nacionalno jelo od bele ribe i ostalih plodova mora, sa dodatkom belog luka, korijandera i peruanskog limuna.

Iako riblje specijalitete možete pronaći u svim područjima Perua, ipak su neprevaziđeni oni iz jezera Titikaka. Uz skoro svaki obrok dobićete Papa Amariljo (žuti krompir) jer je Peru poznat po proizvodnji krompira.

Za njim, kao jedan od redovnih dodataka obroku, ne zaostaje ni pirinač sa specifičnim peruanskim začinima. Peruanska kuhinja je u principu začinjena i jaka. Za ljubitelje mesa preporuka je da ne propuste da probaju specijalitet alpaka, divljač jakog ukusa koju je najbolje jesti u sosu od belog vina.

I na kraju, u Peruu probajte neobično piće koje je poznato pod nazivom ćićamorada. Uživaćete u ovom piću od crnog kukuruza koje se kuva sa dunjom, ananasom i karanfilićem!

Kusko – stara prestonica Inka

Kulturno blago u ovoj južnoameričkoj zemlji je neprikosnoveno, a vrhunac tog blaga je Kusko, stara prestonica Inka.

Kusko grad u Peruu

Na nadmorskoj visini od 3.400 metara sa planina Anda suvereno vlada ovim peruanskim podnebljem.

Kusko u bukvalnom prevodu znači pupak i predstavlja centar čuvene imperije Inka. Njegova okolina poznata je po arheološkim lokalitetima i predivnoj prirodi. Carstvo Inka je nastalo u 14. veku, a svoj vrhunac je doživelo u 15. veku. Najveći deo grada izgradio je car Paćakuti.

Centralni i najvažniji deo starog grada zauzimao je Hram Sunca izgrađen od srebra i zlata.  Od nekadašnje blještave i velelepne prestonice Inka danas su ostale samo ruševine i svega 20 % nekadašnjeg starog dela grada koji je pod zaštitom Uneska.

U to davno vreme Kusko je bio blještav od zlata, dok danas ostaci mogu da se vide u muzejima. Inke su bile poznate po obradi kamena, pa se tako na ovim prostorima mogu videti figure raznih životinja uklesanih u kamenu.

Ono što obavezno treba videti u neposrednoj blizini Kuska je Kenko, važno sveto mesto i pećinu sa oltarom isklesanim u steni.

Kusko je bio politički i vojni centar Inka. Danas je ceo grad pod zaštitom Uneska.

Kako Kusko izgleda danas?

Let do Kuska iz Lime traje oko sat vremena. Kusko ima oko 300 000 stanovnika, a prepoznatljiv je po veoma uskim ulicama kroz koje jedva prolazi auto.

Centralno mesto u gradu je Trg oružja na kom se, kao i u Limi, može videti katedrala koja je sagrađena na mestu nekadašnjeg velelepnog Hrama Sunca. U blizini na drugom delu trga je jezuitska crkva koja je poznata po veoma lepoj unutrašnjosti.

U davna vremena ovaj trg je bio sedište veoma moćnih Inka vladara. Većinsko stanovništvo Kuska čine ljudi indijanskog porekla. Šetajući ulicama Kuska primetićete da je vazduh ređi i da se teže hoda i diše. Ipak, klima Kuska ima i blagodati – nema insekata i zagađenja.

Kada budete šetali centralnim delom, vašu pažnju magnetno će privući pončo, neobičan šešir i nošnja jarkih boja koju nose ljudi u Kusku. Od njih ćete moći da kupite raznovrsne suvenire i ručne radove koji će vas podsećati na ovaj magični deo sveta.

Ali, putovanju po čudesnoj zemlji Inka ovde nije kraj. Odavde kroz Svetu dolinu stižete do novih volšebnih peruanskih predela.

Sveta dolina – dolina krompira i kukuruza

Neverovatan reljef i nepregledne njive kukuruza koje su okružene kaktusima i agavama ukazaće se pred vašim očima na ovoj svetoj zemlji Inka.

Naročito su interesantne terasasto organizovane površine na kojima se uzgajaju poljoprivredna dobra, a pre svega krompir i kukuruz. Na Andima uspeva čak nekoliko stotina vrsta kukuruza i krompira!

U ovoj dolini zaintrigiraće vas živopisna pijaca u indijanskom gradiću Pisak koji je poznat iz perioda Inka. Na njoj će se naći najukusniji kukuruz sa Anda, a koloritne boje, mirisi i ukusi zadovoljiće i najinstančanija čula. Osim povrća i voća, na pijaci se prodaju i prelepi koloritni ćilimi, torbe, instrumenti, odeća, nakit…

Maču Pikču je savršenstvo bez mane

Očaravajući ambijent među oblacima, planinska svežina koja opija, vrhunac graditeljskog dostignuća, savršenstvo arheologije, mistika koja očarava – sve je to Maču Pikču, glavni cilj putovanja u Peru.

Macu Pikcu pogled

Do najočuvanijeg lokaliteta iz vremena Inka može se iz Kuskoa doći železnicom. Ova vožnja Svetom dolinom ostaje upamćena kao vožnja u cik-cak zbog veoma strmom uspona.

Silazi se na poslednjoj železničkoj stanici odakle se ka svetom gradu može doći jedino manjim lokalnim autobusima zbog brojnih uskih serpetnina. Vožnja vozom iz Kuska traje oko 3,5 sata.

Iskustvo koje ćete poneti iz ove posete je neverovatno

Peru Maču Pikču čini veoma bitnim delom istorije umetnosti. Maču Pikču je od svih arheoloških nalazišta na tlu Amerike najznačajnije i najočuvanije nalazište. Ne zna se šta više očarava – da li spektakularno okruženje nepristupačnih vrhova Anda u kojem je grad smešten ili samo graditeljsko umeće Inka koje je vidljivo u svakom kamenu.

Maču Pikču izgleda kao ogromno stepenište na padinama. Čak oko 200 građevina okružuje veliki centralni trg, a impozantan je njihov položaj – raspoređene su po terasama. Grad je izgrađen na visini od 2 400 metara nadmorske visine i pretpostavlja se da nije bio klasičan grad već carski posed ili naselje izgrađeno za potrebe religijskih rituala.

U samom središtu grada nalazi se granitni monolit za koji se veruje da je služio kao žrtvenik u ritualima žrtvovanja ili kao opservatorija. Za posetioce je trenutak silaska niz strme i neravne stepenice uzbudljiv i nemerljiv.

Dok lame oko vas bezbrižno pasu, čini vam se da su priroda i istorija napravile pravo remek delo i da je mesto iz vaših bogatih volšebnih dečjih snova i maštarija upravo Maču Pikču!

Maču Pikču je 2007. godine proglašen za novo svetsko čudo!

Mistična istorija Maču Pikčua

Sve do 1911. godine Maču Pikču je bio tajna za ostatak sveta. Iako se pretpostavlja da je grad izgrađen još oko 1300. godine, njegove ostatke otkrio je američki istoričar Hajram Bingam.

Arheolozi i istoričari nemaju mnogo dokaza o tome zašto je ovaj grad misteriozno napušten. Postoji više teorija o tome, a jedna od njih je i pretpostavka da su stanovnici ovog grada pokošeni malim boginjama koje su na ove prostore doneli konkvistadori iz Evrope.

Druga teorija smatra da je sifilis zaslužan za to. Misterija ovog drevnog svetog grada odnosi se i na graditeljstvo. Naime, i danas nije jasno kako je jedna civilizacija Inka koja nije znala za pismo, novac, točak niti gvozdeno oruđe uspela da izgradi Maču Pikču od precizno izrezanih kamenih blokova koji savršeno precizno naležu jedan na drugi.

Svi blokovi su u potpunosti precizno rezani u kamenolomu udaljenom od mesta gradnje tridesetak kilometara. Nikakva vrsta maltera im nije bila potrebna. I pored zemljotresa kojih je bilo na ovom području, najkvalitetnije građevine Inka ostale su netaknute.

Savršenstvo graditeljske tehnike ostaje tako i danas svetsko čudo i misterija čijoj je lepoti teško odoleti. Veo tajne prekriva ovaj deo planete kao retko koji drugi pedalj na svetu.

Maču Pikču – simbolički spoj dva sveta

Maču Pikču je okružen rekom sa tri strane i nije vidljiv iz doline, a opkoljen je kamenim zidom na jedinoj stani sa koje je pristupačan. Jasno je podeljen na dva dela bedemom.

Pogled na Macu Pikcu

Smatra se da je ovaj misteriozni grad izgrađen po uzoru na sliku sveta.

Jezik Inka kečua opisuje polaritet na sledeći način: Urin Pača (Niži svet) i Anan Pača (Viši svet). Ova dva sveta spajaju stepenice koje označavaju prelaz iz jednog sveta u drugi.

U gornjem delu smešteni su hramovi, trgovi i fontana, dok su u drugom donjem delu skromnije kuće. Smatra se da je Maču Pikču imao oko 1000 stanovnika.

Maču Pikču nalazi se u suptropskoj zoni sa vlažnom klimom koja uslovljava dva godišnja doba – kišno (od novembra do marta) i sušno (od aprila do oktobra).

Ukoliko, ipak, trenutno ne možete da izdvojite novac i posetite Peru, Maču Pikču možete posetiti preko Google street view-a.

Veličanstveno jezero Titikaka i ostrva od trske

Jezero Titikaka najviše je plovno jezero na svetu i najveće na teritorije Južne Amerike. Nalazi se na visini od 3820 metara. Njegova površina je 8300 km.

Inke su Kusko zvale pupkom sveta, a ovo jezero – utrobom čovečanstva. Istočnim svojim delom jezero pripada Boliviji, dok je njegov zapadni deo u Peruu.

Osim što se smatra najvišim jezerom, Titikaka je i najsvetije jezero na svetu. Inke su verovale da vode poreklo sa jezera Titikaka. Najzanimljivija na jezeru jesu plutajuća ostrva na kojima žive Uru plemena.

Način njihovog života apsolutno fascinira – pripadnici ovog plemena svoje kuće i čamce prave od trske zvane totora. Bave se pretežno turizmom.

Ostrva su zaista neobična – veoma su mala, 15 sa 15 metara na kojima se nalazi nekoliko kućica od trske. Ostrva se moraju stalno nadograđivati, a trske menjati. Ova ostrva su veoma interesantna za posetu, a od nedavno nekoliko porodica dozvoljava turistima i da prenoće na ovim neobičnim ostrvima.

Peru, naočita i inspirativna zemlja, sa svojom burnom istorijom, svim prirodnim, kulturno – istorijskim i arheološkim lepotama, svetu se ne bi predstavila u svom punom sjaju bez velikog peruanskog nobelovca Marija Vargasa Ljose.

Zablistala je trajnim sjajem u liku i delu genija pisane reči koga je oblikovalo peruansko podneblje.

I on zato svoju odu Peruu prilikom dobijanja Nobelove nagrade za književnost ističe rečima: Ja nosim Peru duboko u sebi jer sam tu rođen, odrastao, tu sam formiran i doživeo iskustva detinjstva i mladosti koja su oblikovala moju ličnost i moj poziv, i tamo sam voleo, mrzeo, uživao, patio i sanjao. Ono što se tamo desi više me pogađa, pokreće i frustrira nego nešto što se desi bilo gde drugo.

Deo Perua sa sobom nosi i svaki putnik koji, slučajno ili namerno, ugleda makar i na tren gorostasne visine Anda i oseti svu prostranost i snagu Perua. Zato se usudite da smelo zakoračite u peruansku avanturu!

Autor:

Stanojević Milena

Booking.com