Prirodni fenomen Đavolja Varoš – blago Južne Srbije

Prirodni fenomen Đavolja Varoš je smešten na jugu Srbije, odakle privlači domaće i strane posetioce svojim nesvakidašnjim izgledom. Čine ga jedinstveni, a ipak potpuno prirodni reljefni oblici koju su formirali jedan od najlepših lokaliteta na Balkanu, a svoje mesto su našli i na spisku lokaliteta pod zaštitom države (od 1959. godine).

Devedestih godina je Đavolja Varoš prepoznata kao prirodno dobro od izuzetnog značaja, te je proglašena spomenikom prirode, čime je stavljena u prvu kategoriju zaštite. Ukoliko vas zanima šta videti u Đavoljoj Varoši, u nastavku teksta vas upoznajemo sa živopisnim lokalitetom prozvanim čudom prirode, i njegovim autentičnim sadržajima o kojima se priča i van granica naše zemlje.

Đavolja Varoš atrakcije: dom nesvakidašnjih reljefnih oblika

Kada je u pitanju Đavolja Varoš atrakcije su mnogobrojne, a ono što lokalitet čini tako popularnom destinacijom u Srbiji jeste činjenica da je nastao potpuno prirodno, fomirajući stenovite kule raspoređene u dve velike jaruge: Đavolja jaruga i Paklena jaruga.

Kako je nastala Đavolja varoš?

U njima su smeštena ukupno 202 zemljane kule, nastale usled specifičnih erozivnih procesa koji su trajali vekovima. Različitih su oblika i dimenzija, a njihove visine se kreću između 2 i 15 metara, dok na vrhu imaju kamene kape. Ovaj lokalitet je dinamičan, što znači da se svi ovi reljeni oblici vremenom menjaju.

Iako se to dešva vrlo sporo, kule se formiraju, menjaju, rastu, smanjuju se i postepeno nestaju, a onda se ponovo pojavljuju u sličnom, ili pak nekom potpuno neobičnom obliku. Oblikovanje kula zavisi od brojnih, a pre svega klimatskih faktora i prirodnih nepogoda.

Nagib terena na kome se fomiraju kule je vrlo strm, a ovakav reljef uklopljen u celokupnu prirodnu sliku kraja deluje vrlo mistično i atraktivno.

Đavolja voda

Još jedna prirodna retkost Đavolje varoši je Đavolja voda. Njen izvor je ekstremno kiseo (ph 1.5) i ima vrlo visoku mineralizaciju (15g/l vode), a voda osim toga sadrži i elemente čiji je udeo između 10 i 1000 puta veći u odnosu na udeo u običnoj vodi za piće. To su prvenstveno aluminijum, gvožđe, kalijum, sumpor i nikl.

Još jedan ovakav izvor je smešten oko 400 metara nizvodno u odnosu na prvi, a poznat je kao Crveno vrelo. On je manje kiseo i ima nižu mineralizaciju, a njegova voda se izliva u tankom sloju koji otiče ka Žutom potoku.

Saski rudnici

Kada je u pitanju Đavolja varoš atrakcije se ne završavaju kod stenovitih kula i Đavolje vode, jer se ovde nalaze i pravi Saski rudnici. Čitav predeo oko Radan planine na kojoj je lokalitet smešten, bogat je rudom gvožđa, aluminijuma, zlata i srebra, a to je iskorišćeno još u 13. veku kada je pleme Sasa dovedeno u ove krajeve zbog rudarenja.

Ulazi u rudnike su vrlo uski, a za Sase se pretpostavlja da su bili vrlo vešti rudari sposobni da se provlače kroz uzane prolaze i dugačke hodnike rudnika, za koje se pretpostavlja da imaju dužinu od oko 800m. Ovi rudici su jedan od razloga zašto putovanja po Srbiji uvek uključuju i obilazak Đavolje varoši.

Đavolja varoš izlet – obilazak lokaliteta, Prolom banja i manastiri

Ukoliko vas zanima Đavolja varoš izlet je idealna prilika za obilazak ovog lokaliteta. Najveći broj posetilaca privlači obližnja Prolom banja, koja je odlična vikend destinacija za odmor, a od Đavolje varoši je udaljena oko 10 km. Tako veliki broj turista odlučuje da jedan dan odmora provede razgledajući Đavolju varoš, u kojoj nakon razgledanja možete napraviti pauzu u restoranu sa raznovrsnim specijalitetima.

Đavolja varoš i obližnji manastiri

Osim Prolom banje, u okolini Đavolje varoši se nalaze i raskošni manastiri – manastir Sv. Nikole i manastir Sv. Bogorodice, a u samom lokalitetu je smeštena mala crkva Sv. Petke.. Oba manastira su smeštena u Kuršumliji, koja je od Đavolje varoši udaljena svega 30 kilometara.

Manastir Sv. Nikole je pozicioniran na uzvišenju iznad ušća Banjske u Toplicu, odakle se pruža vrlo lep pogled na staru varoš Kuršumlije sa druge strane Toplice. Najstariji deo crkve je izgrađen još u vreme Stefana Nemanje, a dograđena je za vreme Stefana Prvovenčanog, te konačno dovršena za vreme vladavine kralja Milutina.

Manastir Sv. Bogorodice je podignut u blizini ušća Kosanice u Toplicu, samo 800 metara nizvodno od manastira Sv. Nikole. Prema tvrdnjama istoričara, ovaj manasitr je izgrađen neposredno pre početka izgradnje manastira Sv. Nikole, a Stefan Nemanja ga je posvetio svojoj ženi Ani, koja je u njemu bila i monahinja neko vreme.

Oba manastira su vrlo stari i vredni predstavnici srednjovekovne arhitekture kod Srba. Na njima su primetni i tragovi vizantijskog i romanskog stila, pa se njima u velikoj meri oslikavaju i kulturne i političke veze Srbije u to doba.

Đavolja varoš je sa razlogom jedna od omiljenih turističkih atrakcija u Srbiji, a osim prirodnih sadržaja lokaliteta, može da ponudi i banjski odmor u svojoj okolini, kao i obilazak značajnih manastira iz srednjeg veka. Kada se obilazi Đavolja varoš izlet je uvek ispunjen i zanimljiv, a to potvrđuju i mnogobrojni stranii domaći turisti kojima je ovaj lokalitet među prvim stavkama na spisku obilazaka u Srbiji.