REŠENA MISTERIJA Moai statua na Uskršnjim ostrvima

Popularne Moai statue na Uskršnjem ostrvu su bile velika misterija za nauku već decenijama. Nauka nikako nije mogla da otkrije kako su ljudi tadašnjeg vremena uspeli da podignu neverovatno velike komade kamena, i postave ih uspravno na površinu. Pročitajte kako je ova kontroverzna misterija rešena, i koliko naučnika je bilo ukljčeno u istraživanje.

Kako su postavljene Moai statue Uskršnja ostrva

Uskršnje ostrvo je prvi put otkriveno u 18. veku, a njegovi stanovnici su ga tada zvali Rapa Nui. Kada su Evropljani otkrili ostrvo, ono je imalo između 1500 i 3000 stanovnika. Bilo kako bilo, taj broj nije bio dovoljan za neverovatano pomeranje velikih komada kamena.

Potrebno je mnogo više ljudi kako bi uspeli da vuku i podižu 900 ogromnih statua, poznatih kao Moai.

Nova detaljnija studija je otkrila da je stanovništvo ostrva najverovatnije bilo mnogo veće u to vreme kada su statue nastale. Studija je pokazala da je ostrvo brojalo minimum 17.500 ljudi, kako bi postojao potencijal uspešnog pomeranja i nameštanja ovih statua.

Čak i sa ovom količinom stanovnika, ovaj poduhvat je teoretski moguć, ali i dalje neverovatan.

Naučnici tvrde da je stanovništvo Uskršnjeg ostrva imalo posebnu društvenu strukturu usled izolacije od ostatka sveta, te da su baš zbog toga napravili ova neverovatna umetnička dela, pre nego što se stanovništvo dramatično smanjilo.

Kako bi došli do ovih saznanja naučnici su kao deo svog istraživanja napravili detaljne mape, uzeli uzorke tla, sagradili meteorološke stanice i procenili proizvodnju krompira.

U istraživanju su učestvovali arheolozi, lokalni ekspert Rapa Nui kulture, istraživača tla, biohemičara, i biologa koji je specijalizovan za procenu populacije, kako bi napravili najtačniju analizu.

Dramatičan pad populacije je dugo bio predmet debate i mnogih kontroverzi, međutim ovi naučnici su došli do otkrića da se pad dogodio usled iscrpljavanja resursa ostrva. Zbog ekstremnog iscrpljavanja resursa, stanovnici su napustili ostrvo u potrazi za drugim mestom za život. Baš kao što neke turističke destinacije podležu klimatskim promenama, prouzrokovanih čovekom, tako je i celokupna civilizacija rasla, a zatim nestala.

Ono u čemu se svi naučnici slažu je da je Uskršnje ostrvo mistična umetnost i ekstreman primer ljudskog adaptiranja na izolaciju.

Čak i sada kada je ostrvo otkriveno i nalazi se pet sati letom od Santjaga, u njemu i danas živi veoma malo ljudi, samo njih 6000, kao večni podsetnik na važnost održivosti privređivanja, pa tako i u pogledu turizma, kada sve češće možemo čuti koju dobru reč o eko odmorima.

Autor: Marija Penezić | Objavljeno: 31.10.2017. | Modifikovano: 26.11.2018.