Saronska ostrva i ostrvo Hidra kao njihova glavna zvezda

Saronska ostrva su ostrvlјe u zapadnom kraju Egejskog mora, blizu obale grčkog kopna (Atika, Peloponez). Ova ostrva pripadaju Grčkoj i deo su jednog okruga, prefekture Pirej, koja pripada Periferiji Atika

Pogled na plažu i more

Saronska ostrva su ostrvlјe koje nije brojno, ima svega 6 značajnijih ostrva i to su: Salamina, Egina, Poros, ostrvo Hidra, Speces, Angistri i Dokos.

Reč „Saronska“ je nastala od naziva Saronskog zaliva, koji razdvaja Atiku i Peloponez sa južne strane i koji je zaliv grada Atine. Međutim, ostrva Hidra i Speces se ne nalaze u samom zalivu, već su u njegovoj blizini.

Saronska ostrva putovanje uvek pretvore u poseban užitak, a ostrvo Hidra iz godine u godinu sve je traženija letnja destinacija. Upoznaćemo vas sa ovim atraktivnim letnjim destinacijama u nastavku teksta!

Ostrvo Hidra – ostrvo lepote i boja

Ostrvo Hidra bez sumnje spada u neka od najatraktivnijih grčkih ostrva. Hidra ostrvo je poznato po tome što pleni lepotama i bojama koje najlepše odražavaju bujnu prirodu Mediterana.

Hidra ostrvo – lokacija ostrva 

Budući da je vazdušnom linijom tek oko 70 kilometara udaljeno od Atine, smatra se idealnim načinom za kratak predah od užurbanog, ali svakako izuzetno zanimljivog života koji nudi glavni grad Grčke. Do ostrva Hidra se stiže već nakon 90-ak minuta vožnje brzim gliserom grčke kompanije „Hellenic Seaways“ i to brodom koji je poznat kao „Flayingdolphin“. 

Trenutno je cena karte u oba pravca tek nešto niža od 30 evra za jednog putnika. U principu, ona se ne menja ni u toku sezone, ali svakako na zvaničnom web sajtu luke Pirej, odakle ovi brodovi kreću, treba prethodno proveriti cenu. 

Ako se odlučite za vožnju standardnim trajektom, imajte na umu da on ide sporije, pa će u tom slučaju putovanje trajati nešto više od 3 sata. Postoji mogućnost i da krenete brodom iz mesta Metohi, a cena karte u oba pravca je u tom slučaju, za sada nešto niža od 15 evra, tačnije oko 7 evra u jednom pravcu. 

Ako ostrvo Hidra želite da posetite, morate biti upoznati sa najvažnijom činjenicom, a to je da ono spada u red jedinstvenih i to ne samo po vrlo zanimljivoj arhitekturi, već i po tome što postoji zabrana parkiranja i vožnje motornih vozila, a najpre zato što su ulice izuzetno uske. 

Međutim, ne samo da je zabranjeno korstiti četvorotočkaša na Hidri, već nije dozvoljena ni vožnja motora i skutera, kao što je to dozvoljeno, na primer na obližnjem ostrvu Speces, na kome takođe postoji ova zabrana. 

Sada se sigurno pitate šta ćete da radite ako odlučite da posetite ovo živopisno ostrvo, a na put niste krenuli peko neke turistisčke agencije, već u samostalnoj režiji i, naravno sopstvenim automobilom? 

Nemojte da brinete za to, jer postoji rešenje. Naime, u grčkoj luci Pirej imate mogućnost da parkirate svoj automobil i ostavite ga dok boravite na ovom ostrvu. Kao i za trajekt, tako je i ovde preporučljivo da se raspitate o tačnoj ceni pre nego što krenete u ovu avanturu. 

Ako polazite iz mesta Metohi, imajte na umu da i tamo postoji parking na kome možete da ostavite svoj auto, a za sada je cena 5 evra na dnevnoj bazi, s tim što takođe važi da bi trebalo da potražite tačnu informaciju o tome neposredno pre nego što pođete. 

Što se tiče prenošenja vaših stvari do hotela ili sobe koju ste na ovom ostrvu iznajmili, ni za to ne treba da brinete, jer možete da se prevezete na način koji je uobičajen na ovom ostrvu – magaretom ili konjem. Obično se ta usluga naplaćuje oko 10 evra, ali ako ste snalažljivi, a uz to volite i da se cenkate, postoji mogućnost čak i da navedenu cenu oborite za koji evro.

Pogled na more sa Saronskih ostrva u Grčkoj

Obilazak ostrva Hidra

Na Hidri nema automobila, taksista, saobraćajnih znakova i benzinskih pumpi. Nema ni grandioznih hotela sa bazenima i spa centrima. Na ovom ostrvcetu, tako malom da ga možete prepešačiti, ima na pretek lepote, spokoja, boja, divnih malih hotela okruženih prelepim bašticama, umetničkih kolonija, oko 300 crkava i manastira i 3.000 nasmejanih i ljubaznih stanovnika. 

I gde god da ste na Hidri oko vas je more – kristalno čisto i čudesno plavo kao na razglednicama. Inače, ostrvo Hidra je poznato kao atraktivna destinacija, na kojoj su i cene nešto više nego na drugim mestima. 

Iako postoje hoteli čije cene će vas vrlo verovatno ostaviti bez daha (cena za noćenje se može kretati u rasponu od 120, pa do čak 300 evra), velika je verovatnoća da možete da nađete privatni smeštaj po znatno nižim cenama. Svakako, one variraju od sezone do sezone, ali bi neka okvirna odrednica bila od 50 do 100 i više evra

Ipak, ako se odlučite da letujete u nekom od obližnjih letovališta, svakako vam ostaje opcija da ostrvo Hidra obiđete u toku jednog dana. Čak i ako tako kratko budete boravili ovde, sasvim sigurno ćete biti u mogućnosti da shvatite zbog čega se ovo ostrvo smatra svojevrsnim rajem na zemlji. 

Tačnije, čini se kao da je vreme na Hidri stalo, jer nema one uobičajene buke, koja je karakteristična za većinu grčkih ostrva. Čak i u avgustu, kada u glavni grad ovog ostrva pohrle brojni gosti iz Atine i bude prilično velika gužva, nećete osetiti onu užurbanost i nervozu. Možda je to zbog zabrane vezane za korišćenje automobila, a možda i zato što ovo ostrvo definitivno nudi fizički i psihički odmor i to u pravom smislu reči.

Turistima iz naše zemlje će naročito biti zanimljiva informacija da ostrvo Hidra broji čak 6 manastira koje svakako možete obići. Među njima je najpoznatiji onaj koji je posvećen proroku Iliju, odnosno svetom Iliji, a koji je ujedno i jedini muški manstir na ovom ostrvu, ali i Agia Efpraksija i Episkopi

Svakako treba obići i manastir Svete Trojice, ali i Svetog Nikole i Svete Matrone, kao i Uspensku crkvu i to najpre zato što se u njenoj porti nalazi i Muzej pravoslavne crkve.

Plaže na ostrvu Hidra

Možda vas neće naročito oduševiti informacija da ostrvo Hidra jeste vrlo zanimljivo za obilazak, ali da baš ne može da se pohvali idealnim plažama, koje svakako jesu brojne. 

Do njih možete da stignete pešice ili da koristite brodić koji u sezoni relativno često saobraća, a u zavisnosti od vašeg izbora do koje plaže želite da stignete, zavisiće i cena karte. Obično se u sezoni one kreću od 3 do 10 evra po pravcu. 

Prve dve plaže koje se nalaze u neposrednoj blizini luke Hidre, koji je ujedno i glavni, ali i najnaseljeniji grad ovog ostrva, nose naziv Hidroneta i Spilia. Na njima postoji nekoliko ugostiteljskih objekata, a obe su prekrivene kamenjem, mada postoje i delovi koji su betonirani.

Nakon njih, na svega manje od dva kilometra udaljenosti se nalazi restoran „Kastelo“ i plaža koja se u sklopu njega nalazi, a potom sledi Vlihos plaža. Ona je od glavnog grada udaljena tek oko 4 kilometra, a na njoj ima i ležaljki i suncobrana, kao i tuš i dve grčke taverne, dok je sama plaža prekrivena šljunkom. 

Posle njih postoji još samo jedna plaža koja je blizu i nalazi se u sklopu hotela, a prva sledeća je 10-ak kilometara udaljena, pa je svakako preporuka da iskoristite brodić kao prevoz do nje. Plaža Bisti je smeštena na jugozapadnom delu ostrva, a poznata je po čistom moru i borovima koji je okružuju. 

Najveća plaža kojom ostrvo Hidra može da se pohvali je poznata kao Sveti Nikola, a treba pomenuti i plažu koja se nalazi u omanjem mestu, Mandraki i od luke u glavnom gradu je udaljena nešto manje od 3 kilometra, a kada se krene u pravcu severoistoka. Do nje vas može odvesti i lokalni brodić, a vožnja ne traje duže od 15 – ak minuta. Svakako treba pomenuti i plaže Klimaki, Nisiza i Limnioniza

Vrlo je važno da znate i to da se na svakoj plaži na kojoj se nalaze ležaljke i suncobrani oni plaćaju, dok je korišćenje toaleta i tuševa potpuno besplatno. 

Dakle, nije prisutno pravilo kao u mnogim drugim mestima da naručite piće u lokalnom kafiću i dobijete mogućnost da besplatno koristite ležaljke, odnosno suncobrane, već je potrebno da platite njihovo korišćenje. Uz to, uglavnom vas ne obavezuju i da naručite piće ako to ne želite, mada sve zavisi za koju plažu, odnosno lokal se odlučite.

Boravak na ostrvu Hidra – aktivnosti na Hidri

Budući da u glavnom gradu ostrva Hidre postoje brojni ugostiteljski objekti, valjalo bi da obratite pažnju i na njihove cenovnike, jer su prisutna ne tako mala odstupanja. 

Tako, recimo obrok u nekom restoranu može da košta oko 30, ali i oko 50 do 60 evra po osobi. U principu su cene u tavernama znatno povoljnije, pa obično klasičan obrok uz jedno piće može da vas košta između 10 i 30 evra za jednu osobu. Naravno, ovo su samo okvirne cene, a na licu mesta ćete moći da ih bolje proučite.

Iako boravak na ovom ostrvu zaista ne može da bude okarakterisan kao dosadan, činjenica je da samo odlazak na plažu i boravak u kafiću ili taverni može, ponekad i da bude nezanimljiv. Ali, zato postoje brojni drugi sadržaji koji će vaš boravak na ostrvu Hidra učiniti nezaboravnim. 

Postoji mogućnost da obiđete brojne prodavnice suvenira, ali i druge robe. A ako želite da se bolje upoznate sa istorijom ostrva, ali i Grčke, na raspolaganju vam je poseta kuće porodice Kunduriotis u kojoj se nalazi muzej, kao i poseta lokalnom Istorijskom muzeju. 

Od izleta sa ovog ostrva u ponudi je obilazak obližnjeg, takođe zanimljivog omanjeg ostrva Speces, zatim ostrvo Egina, koje je čuveno po crkvi Svetog Nektarija Ejinskog, a možete da posetite i ostrvo Poros, koje takođe nije naročito daleko od Hidre. 

Saronska ostrva – ostala ostrva iz ove grupacije

Saronska ostrva broje još nekoliko ostrva koja su vredne pažnje putnika, a svakako i upoznavanja putopisom. 

Saronsko ostrvo Egina – ostrvo puno prirodnih lepota 

Egina je ostrvo obraslo jelama, među čijim vrhovima izviruju ostaci čuvenog hrama boginje Atine Afaje smeštenog na uzvišenju 160 m iznad mora. Nalazi se u samom srcu Saroničkog zaliva, izmedju Atine i Argolide. 

Ovo neveliko ostrvo od svega 83 km kvadradtnih, još je u drevnim vremenima steklo prvenstvo u odnosu na druga ostrva istog zaliva jer su ga Atinjani zavoleli i pretvorili u omiljeno mesto odmora i rajskih zadovoljstava. Egina je nekada bila pravi izvor mitova, legendi i spekulacija, a danas je koloritno ostrvo sa ogromnim kulturnim i istorijskim nasledjem. 

Pored veličanstvenog hrama pažnju zaslužuju i tajanstveni akropolj u Paleohori, kao i centar religioznog života, crkva Svetog Nektariosa. Odlikuje se toplim morem, čistim peščanim plažama, borovima i jelama koji se spuštaju gotovo do same obale. 

Idealno je mesto odmora za one koji žele da borave u blizini velikog grada, a da im mir i tišinu ništa ne narušava, da uživaju u domaćoj hrani i vinima i u čuvenim „pistaćima sa Egine“. Do ostrva se može stići feribotom iz atinske luke Pirej za 1.15 h (prevozi i kola) ili “letećim delfinom” iz iste luke za 35 minuta (ne prevozi kola).

Poros – Saronsko ostrvo bogate istorije

Poros je veoma rano naselјen, već u doba rane praistorije. U doba Mikenske civilizacije Poros je bio „živo“ ostrvo za ovaj deo Grčke. Antička Atina bila je tokom starogrčkog razdoblјa gospodar nad ovim malim ostrvom. Stoga je kasnija istorija vezana je za istoriju Atine. 

U doba rane Viznatije česti napadi gusara doveli su do novog nazadovanja ostrva. Posle osvajanja Carigrada od strane Krstaša 1204. godine, Poros je bio pod vlašću Zapada sve do 16. veka. Tada Eginu osvajaju Turci i pod njima ostaje vekovima uz kratku vlast Mlečana krajem 17. veka. Poros je tokom turske valadavine imao autonomiju, što je očuvalo ekonomsku moć mesnog stanovništva.

Novi procvat Porosa dešava se obrazovanjem savremene Grčke 1830. godine. Proglašavanjem obližnje Atine za novu prestonicu ostrvo Poros se počinje razvijati, ali to ipak nije sprečilo iselјavanje mnogobrojnog stanovništva sa ostrva. Posle Drugog svetskog rata širenjem Atine ostrvo postaje mesto vikend turizma Atinjana, što je dalo novi podstrek za razvoj.

Poros je smešten u blizini Atine (oko 50ak km vazdušno), u južnom delu Saronskog zaliva, veoma važnom za Grčku. Peloponez je na svega 200 m od Porosa i u budućnosti se očekuje izgradnja mosta na najužem mestu moreuza. 

Ostrvo je razuđene obale sa brojnim malim zalivima i skrivenim plažama. Poros je brdovit, ali je zemlјište koje je vulkanskog porekla, veoma plodno, pa je zemlјa stoga dobro obrađena, a camo ostrvo gusto naselјeno.

Klima na Porosu je sredozemna. I zelenilo je osobeno za ovu klimu. Zahvalјujući plodnom zemlјištu ono je nešto bujnije u odnosu na klimatske uslove. Zbog toga na ostrvu postoje značajne šume bora u središnjem i južnom delu. Ostali deo ostrva je pod makijom (žbunjem), pa Poros nije ogoleo kao mnoga druga ostrva u Grčkoj.

Pogled na zalazak sunca iza Saronskih ostrva

Ostrvo Angistri – brdovito Saronsko ostrvo

Angistri (grč. Αγκίστρι) je jedno od Saronskih ostrva, koje se nalazi pored ostrva Egine u Saronskom zalivu, oko 35 km jugozapadno od luke Pirej i 6 km jugozapadno od ostrva Egina. Speces sa nekoliko susednih ostrvaca i hridi čini zasebnu opštinu u okviru okruga Ostrva Periferije Atika.

Ostrvo Angistri je dugo šest, a široko do tri kilometra, površine 13,367 km². Brdovito je i pokriveno borovom šumom. Najviši vrh dostiže visinu od 294 metra. Na ostrvu živi 886 stanovnika, prema popisu od 2001, koji žive u tri naselјa: Milos, Skala i Limenarija. 

Milos je glavno naselјe gde živi većina grčke populacije na ostrvu. Skala je dvadeset minuta hoda od Milosa duž puta uz obalu. U Skali je većina turističkih objekata i hotela. Limenaria je veoma malo naselјe na drugoj strani ostrva, sa slabo razvijenim turizmom.

Najbliži aerodrom se nalazi u blizini Atine. Iz luke Pirej postoje i redovne trajektne veze sa hidrokrilcem ka Agistri i Egini. Između mesta na ostrvu, posebno u letnjim mesecima, postoji autobuska veza.

Salamina – Salomis Saronsko ostrvo

Salamina ili Salamis (grč. Σαλαμίνα) je jedno od Saronskih ostrva u Egejskom moru u središnjoj Grčkoj. Salamina sa nekoliko susednih ostrvaca i hridi čini zasebnu opštinu u okviru okruga Ostrva Periferije Atika.

Sedište opštine i najveće naselje na ostrvu je istoimeni grad Salamina na zapdnoj strani ostrva. Drugo po važnosti naselje i velika luka je Palukija na istočnoj strani.

Salamina je jedno od najgušće naseljenih i najrazvijenijih ostrva u Grčkoj zahvaljujući činjenici da je veoma blizu Atine (oko 20ak km od središta grada) i jedino njeno predgrađe koje nije na kopnu.

Naziv „Salamina“ verovatno je izveden od feničanske reči „salam“ (u prevodu: mir), kako se spominje u spisima Homera. Drugi mogući izvor reči je ime nimfe Salamis.

Salamina je najsevernije i kopnu najbliže od svih Saronskih ostrva (svega 2 km od Pireja). Ona se nalazi u Saronskom zalivu, veoma važnom za Grčku, jer se tu nalze Atina i Pirej. Ostrvo je nepravilnog oblika polumeseca i razuđene obale sa velikim zalivom na zapadnoj strani. Ostrvo nije preterano brdovito, pa je pitomo i oduvek naseljeno.

Klima na Salamini je sredozemna. I zelenilo je osobeno za ovu klimu. Na jugu ostrva pružaju se šume bora. Salamina je verovatno naseljena u praistoriji od strane ljudi sa obližnje Egine, a kasnije je potpala pod vlast antičke Atine u vreme Solona. 480. p. n. e. desio se najvažniji događaj vezan za ovo ostrvo – Bitka kod Salamine između Grka i Persijanaca, završena u korist prvih. Kasnije značaj Salamine opada.

Novi procvat Salamine dešava se obrazovanjem savremene Grčke 1830. g. i proglašavanjem obližnje Atine za novu prestonicu. Uskoro Salamina postaje središte grčke mornarice sa čuvenom pomorskom akademijom. 

Ovo je doprinelo prosperitetu ostrva, ali je uzrokovalo i veliko bombardovanje Salamine u Drugom svetskom ratu, tačnije 23. aprila 1941. g. Posle rata širenjem Atine ostrvo prvo postaje mesto masovne nepropisne gradnje vikend kuća, a kasnije i stalnih kuća doseljenika. Ovo je u novije vreme stvorilo brojne teškoće, posebno zagađenje morske vode.

Na kraju, želim samo da vas upozorim da ako jednom budete imali sreće da posetite ostrvo Hidra ili bilo koje Saronsko ostrvo, postoji realna opasnost da nikada više neće poželeti da ih napustite! Putujte Sigurno!

Autor: Petrović Anđela | Objavljeno: 23.06.2020. | Ažurirano: 23.06.2020.