Skoplje – Makedonija | Najbolje iz regiona

Ukoliko niste posetili Skoplje u poslednjih nekoliko godina, vrlo je verovatno da imate pogrešnu sliku o tome kako on zapravo danas izgleda. Najveći grad Makedonije izaziva kod putnika zaista čudnu kombinaciju osećanja i mišljenja, ali vas definitivno neće ostati ravnodušnim. Bilo da se radi o projektu “Skoplje 2014”, multietničnosti koja je ovde prisutna ili gostoljubivosti stvanovništva, svakako da ćete se vratiti kući sa gomilom utisaka i priča.

U Skoplju ste. Slobodno lutanje ulicama bez nekog konkretnog plana može biti uzbudljiv način upoznavanja grada, gde mu dozvoljavate da vas iznenadi kako neplanirano otkrivate njegove čari koje se nađu pred vama. Međutim, ukoliko nemate mnogo vremena, a želite da kvalitetno i maksimalno iskoristite svoje vreme u Skoplju, nudimo vam uputstvo za snalaženje i alternativni vodič kroz Skoplje.

Evo kako upoznati Skoplje

Jutro u Skoplju je najbolje započeti pre svega jednom kafom i doručkom. Pekara Livataim bi bila idealna opcija, pogotovo pošto se nalazi nedaleko od Muzeja grada Skoplja koji bi trebalo posetiti. Uvek predlažemo posete muzejima, jer vam ukazuju na značaj jednog grada, njegovu dugu i bogatu istoriju, pa samim tim imate veće razumevanje i poštovanje prema gradu koji posećujete. Specifično za zgradu u kojoj je smešten Muzej grada Skoplja je da je to nekadašnja Železnička stanica, jedna od retkih građevina koja nije totalno uništena zemljotresom koji se dogodio ’63 godine. Međutim, ovu monumentalnu građevinu modernističkog stila krasi masivan sat koji stalno pokazuje jedno vreme – 5:17h, sat i minut kada se zadesio zemljotres i momenat kada sat naprosto prestaje da radi, tako da i dan danas prikazuje isto vreme.

Građani Skoplja prolaskom pored današnjeg Muzeja imaju pred sobom podsetnik na katastrofu koja je zadesila glavni grad Makedonije. Posle posete muzeja, kao i mnogih saznanja o tragičnom događaju, kao što je zemljotres, prijala bi vam poseta Zelenoj gradskoj pijaci, koja se nalazi na svega desetak minuta pešačenja od muzeja. Upravo ovakve „besplatne atrakcije“ kao što su zelene pijace daju uvid u kulturu i raspoloženje jednog naroda, prilika da se stopite sa lokalnim stanovništvom koje redovno posećuje pijacu, vidite njihove kupovne navike, svakodnevnicu, ponašanje, upoznate se sa ponudom lokalnih proizvoda i namirnica koje se tu nalaze, a po mogućnosti i probate neke od njih.

Nedaleko od pijace, dok se polako približavate Centralnom trgu Skoplja, nailazite na Spomen kuću Majke Tereze, koja je podignuta povodom 100 godina od rođenja Majke Tereze, Skopljanke albanskog porekla. Lokacija na kojoj se nalazi ovaj lokalitet, nije slučajno odabrana. Naime, na ovom mestu se nekada nalazila katolička crkva Presvetog Srca Isusova u kojem je krštena Agnes Gondža Bojadži, odnosno Majka Tereza. Usled zemljotresa koji je razorio ovu sakralnu građevinu, rešeno je da baš na ovom mestu postavi spomen kuća posvećenoj ovoj dobitnici Nobelove nagrade za mir. Iako će vam pažnju preokupirati sama građevina spomen kuće zbog svog čudnog dizajna, koji bi se mogao opisati kao retro-futuristički, ono što ćete primetiti kod samog ulaza i znati da ste došli na pravo mesto jeste skulptura Majke Tereze. U okviru spomen kuće nalazi se galerija u kojoj su izloženi razni materijali i dokazi o njenom životu, na spratu se nalazi kapela u kojoj se par puta nedeljno održava misa za vernike. Iako je neveliki muzej, zbog svoje tematike kao i same zgrade, predstavlja posebnu autentičnu atrakciju gde ćete svakako saznati nešto novo o životu jedne od najznačajnijih osoba u istoriji.

Preko parka Žena borac uvidećete Portu Makedonija, koje sve neizbežno podseća na Trijumfalnu kapiju u Parizu. Izuzetan umetnički rad od mermera i brozne je plod projekta “Skopje 2014”, koji je izazvao veliku polemiku i kritiku.

Neki su to shvatili kao falsifikovanje istorije države, skretanje pažnje sa bitnijih problema, jačanje makedonskog identiteta usled dominatno brojnih Albanaca koji žive u Skoplju… Uprkos kontroverzi koju je izazvao projekat “Skoplje 2014”, svakako da se slika grada značajno promenila i mnogi turisti koji dolaze, upravo posećuju ove “atrakcije” koje drastično menjaju siluetu grada i vidno odudaraju, kako od arhitekture izgrađene za vreme Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije u postzemljotresnom periodu, a naročito od arhitekture pre ’60-ih. 

Prolaskom kroz Portu Makedonija, izlazi se na centralni trg, odnosno Makedonski trg gde dominira spomenik Vojnik na konju, na kome se nalazi Aleksandar Makedonski ispod kojeg se nalazi ogromna fontana. U okolini glavnog trga se mogu naći brojni kafići i restorani. Naša preporuka za one koji bi da posete Makedonsku pravoslavnu crkvu Kliment Ohridski jeste da nakon razgledanja naprave pauzu u nekom od popularnih kafića u blizini – Kafe Ljubov, Gorki, Squeeze me, Kala… Crkva Kliment Ohridski je na par minuta od glavnog trga, koji svakako ne možete promašiti. Ogromna kupola, crkva sa lukovima, jako neobičnog arhitektonskog rešenja, bogato ukrašenog enterijera ikonama i freskama. Ukoliko ste ogladneli, postoji par pekara u blizini kao što su Silbo i La Delicious u kojoj možete da probate kroasan sa zdenkom i maslinom, koji je česti odabir lokalaca. Ukoliko želite nešto konkretnije, kod centralnog trga se nalazi popularni restoran Pelister, koji zbog svoje dobre kuhinje, lokacije ali i entereijera privlači i domaće stanovništvo i veliki broj turista.

Prelazak iz novog dela grada u stari je moguće putem nekoliko mostova – Most civilizacije, Most umetnosti, Kameni most koji je verovatno najpoznatiji i najzanačajniji most Skoplja. Kameni most zapravo spaja novi deo grada, od Centralnog trga sa starim delom, gde dolazite do Trga Filipa II. Reka Vardar koja teče ispod mosta je na neki način “granica” između albanskog i makedonskog dela grada. Kameni most, kao što ime kaže, izgrađen je od masivnih kamenih blokova, i tokom vremena je bio rekonstruisan, dorađivan usled nepogoda, ili tokom smenjivanja vlasti. Svakako interesatan podatak je da je Kameni most jedna od retkih građevina koja je preživela užasan zemljotres 1963. koji je zadesio Skoplje i načinio gradu katastrofalnu štetu. Kao i u svakom gradu obogaćenom rekama, duž obale se nalazi mnoštvo kafića i barova gde možete sesti, ili prošetati duž obale. Ispod mosta se nalazi jako zanimljiva skulptura, jedna od mnogih koje ćete videti u Skoplju, koja prikazuje devojku kako se sprema da skoči u reku, dok duž reke Vardar možete primetiti par nasukanih „gusarskih“ brodova koji imaju dekorativnu funckiju.

Prelaskom na drugu stranu dolazimo u takozvani “albanski” deo, odnosno stari deo grada u kojem pored Albanaca, živi i mnogo Turaka. Ovde se nalazi nekoliko muzeja koje možete posetiti shodno vašim preferencijama, slobodnom vremenu, budžetu – iako karte nisu skupe – uglavnom se kreću u rangu oko 100 denara. Masivan Arheološki muzej izgrađen u baroknom stilu zaista ima impresivnu kolekciju na tri nivoa, gde pored bogate arheološke izložbe možete videti nekoliko voštanih figura, nekoliko desetina slika, video animacije, mozaike… Do Arheološkog muzeja vodi Most civilizacije koji je dekorisan skulpturama bitnih istorijskih ličnosti Makedonije i raskošnom rasvetom. Slična situacija je i sa mostom koji se nalazi sledeći u nizu, a to je Most umetnosti, a jedna od mnogih skulptura umetnika koje krase most je skulptura Tošeta Proeskog. Ova dva mosta vas mogu na momente podsetiti na Karlov most u Pragu, upravo zbog istog koncepta i ideje. Pored Arheološkog muzeja, veoma posećeni su i: 

  • Muzej holokausta,
  • Makedonska borba za državnost i nezavisnost,
  • Muzej savremene umetnosti. 

U neposrednoj blizini su još dve značajne kulturne institucije a to su Makedonska Filharmnija i MOB (Makedonska opera i balet).

Dolaskom u stari deo grada, dolazite do čuvene čaršije koja se prostire od Kamenog mosta do Bit bazara (ogromne pijace) koja daje potpuno drugu dimenziju gradu. Nakon brojnih masivnih zdanja u okviru projekta “Skoplje 2014”, socijalističke arhitekture koju predstavljaju masivni betonski kompleksi i zgrade koju ste do sada videli, nailazite na jedan prostor koji odiše orijentom i islamskom kulturom. Ceo ovaj deo, koji čine lavirinti uzanih kaldrmisanih uličina oivičenih raznim zanataskim radnjama, zlatarama, čajdžinicama, tavernama, poslatičarnicama, imaćete osećaj kao da ste u nekom drugom prostoru i vremenu. Ovo bi bilo pravo mesto, da nakon silnog pešačenja i razgledanja, sednete i popijete tursku kafu, koja se servira uglavnom u malim šoljicama uz ratluk.

Nemojte misliti da vam ispijanje kafe oduzima vreme koje biste iskoristili za dalje razgledanje kako biste upoznali grad. Upravo je ovo jedan od najboljih načina da osetite tempo života lokalaca, da sedite i posmatrate ljude oko sebe, čujete njihov jezik. Grad najbolje upoznajete i shvatate njegovu kompleksu priču, tek kada upoznate njegovo stanovništvo, jer grad čine ljudi koji žive u njemu i oni su ključni element koji mu daje dušu, oblik i autentičnost. Svakako da možete pojesti ovde nešto, a uglavnom se nalaze razne buregdžinice, ćevabdžinice i slično, a nakon toga ukoliko želite da se osladite možete uzeti baklave, urmašice… Ova Čaršija zapravo predstavlja najveću Čaršiju na Balkanu, izvan Istanbula.

U okviru čaršije videćete tragove i ostatke Otomanskog carstva, koje je po prilično oblikovalo grad Skopje i ostavio i danas vidljive spomenike. Karakteristično za Staru Čaršiju jeste broj hanova ( prostorije u kojima su noćili putnici i trgovci i njihovi karavani, često sa štalom za konje) i amama (turska kupatila) koja predstavljaju na neki način kuriozitet Skoplja i najinteresantnije atrakcije turistima. Daut-Pašin amam (prvobitno kupatilo za harem Daut paše, a kasnije javno) i Ćifte amam (na turskom “dvojno kupatilo, zbog odvojenih ulaza za muškarce i žene) su danas izložbeni prostori u okviru Nacionalne galerije, gde se takođe održavaju razne manifestacije. Svakako da bi bilo vredno posetiti ove objekte, pre svega zbog svoje specifične arhitekture i enterijera, ali i zanimljivih izložbi makedonskih umetnika.

Pored brojnih džamija koje možete videti u Skopju, a od kojih se u Staroj Čaršiji izdvajaju Murat-pašina džamija ( nastala dodavanjem minareta i adaptacijom nekadašnjeg pravoslavnog manastira) i Mustafa-pašina džamija, možete videti i pravoslavne crkve, a u ovom delu je čuvena crkva Sveti spas. Mali manastir ukopan u zemlju (za vreme otomanske vlasti crkve nisu smele da budu više od džamija) čuven je po grobu velikana koji je ovde sahranjen – Goce Delčev, makedonski revolucionar i heroj koji se borio za nezavisnost od Turaka. Takođe, kuriozitet manastira Sveti Spas predstavlja veoma impresivan enterijer obogaćen ogromnim ikonostasom u duborezu, u baroknom stilu, dugačak 6 metara i širok 10m, čija je izrada trajala čak 6 godina.

Na starom delu grada neizbežna atrakcija je Skopska tvrđava, poznatija kao Kale ( “tvrđava“ na turskom). Pošto je tvrđava pozicionirana na brdu koje se nalazi odmah iznad reke Vardar, pruža neverovatan pogled na grad. Iako tvrđava nije u potpunosti sačuvana, bedemi i ostaci koji su ostali kao svedoci nekadašnje fortifikacije, zaslužuju vašu pažnju. Lako je pristupačna iz Stare Čarišije, pored odlične panorame na sam grad i reku Vardar, možete primetiti arheološka nalazišta i spomenike koje se ovde mogu naći. Tvrđava je pretrpela od doba neolita pa do danas mnoge promene i razaranja, što usled ratova, ali i prirodnih nepogoda, kao što su zemljotres, potom  požari.

Zanimljiva informacija za srpske turiste je da je Dušan iz dinastije Nemanjića, tokom svoje vladavine premestio prestonicu iz Prizrena u Skoplje, a na tvrđavi je krunisan za cara 1346.godine.

Gde izaći u Skoplju

Kada je u pitanju noćni život, Skoplje nimalo ne zaostaje za ostalim evropskim gradovima. Ono što Skoplju ne manjka su svakako klubovi, kafići i kafane. Za svakoga po nešto je parola kojom Skoplje može da se pohvali. Zato izdvajamo nekoliko mesta za različite ukuse. Za sve vas koji preferirate klupsku scenu onda su Stanica 26 i Club Sector 909 klubovi za vas. Međutim, ukoliko želite da posetite neki pab ili bar gde želite da popijete piće (po mogućnosti Skopsko pivo), ćaskate sa svojim društvom, upoznate neke od lokalaca, slušate rok muziku – onda pravac Led Zeppelin ili St Patrick Irish pub gde eventualno možete da pogledate i neku utakmicu. Naravno, nećemo preskočiti ni kafane, a pogotovo priliku da slušate makedonsku muziku uz času vina ili rakije, a u tom slučaju za sve one koji žele da osete autentičan tradicionalan ambijent – kafana La Tana je mesto za vas.

Nakon provoda sledeći dan je najbolje provesti laganijim tempom, po mogućnosti u prirodi kojom Makedonija može da se pohvali i ponosi. Trenutno je fokus na lokalitetima nedaleko od Skoplja koji konstantno oduševljavaju sve posetioce, a to su planina Vodno i kanjon Matka.

Planina Vodno

Ova prirodna oaza je na samo 20 minuta vožnje autobusom od centra grada. Na visinu od 1066m vas vodi žičara, koja vam pruža neverovatan pogled kako se približavate samoj planini. Cena karte za vožnju žičarom je 100 denara. Naravno, možete se popeti na planinu i pešaka, ali imajte na umu da će vam biti neophodna dobra kondicija, adekvatna obuća i odeća, i nekoliko sati da stignete do Milenijumskog krsta (visok čak 66 metara) koji se ovde nalazi, a predstavlja glavnu atrakciju na planini Vodno. Independent magazin je koristio primer komparacije kako bi dočarao koliko je Milenijumski krst zapravo ogromnih dimenzija.

Kako Independent navodi: krst je visine jedne dvadesetospratnice, a viši je od Kipa Slobode u Njujorku (46 m bez pijedestala) i Isusa Spasitelja u Rio De Žaneiru (40 m).

Krst je podignut povodom 2000.godišnjice hrišćanstva u Makedoniji i svetu. Žičara je zaista atakcija sama po sebi, veoma udoban i nesvakidašnji način da razgledate grad sa visine, tokom osmominutne vožnje. Kada dođete na vrh, imate slobodnog vremena da se relaksirate od haosa koji vlada u gradu, saobraćaja, buke. Na planini se nalaze vidikovci i klupe, gde možete da odahnete, a panorama koja vam se pruža predstavlja savršenu pozadinu za fotografisanje. Savet je da ponesete sa sobom neke grickalice, vodu, s obzirom da na planini nema mnogo mesta za kupovinu kao i da se toplije obučete, jer je dosta hladnije nego u gradu.

Kanjon Matka

Izuzetno popularno izletište nedaleko od Skoplja naročito posećeno od strane Skopljana tokom vikenda ili lepog sunčanog vremena, nudi raznorazne mogućnosti i aktivnosti. U okviru kanjona nalazi se veštačko jezero Matka, nekoliko srednjovekovnih manastira, mnoge pećine, a sam prostor je uređen za prijem turista i posetilaca, tako da ćete ovde naći restorane, hotele… Ovde možete pešačiti, čamcem obilaziti pećine, roniti, planinariti (rock climbing)… Nakon toga možete odmoriti u restoranu Matka. Biljni i životinji svet koji ovde obitava su uglavnom endemske vrste baš kao što je to slučaj i za Kanjon reke Tare u Crnoj Gori, što  znači da se mogu naći isključivo na ovom prostoru i nigde drugde. Zbog velikog broja pećina činjenica da ima mnogo slepih miševa ni malo ne čudi. Do Kanjona Matka od Skoplja možete doći autobusom (broj 60) ili taksijem. Vožnja u proseku traje između 30-45minuta.

Ovo je samo jedan predlog kako biste mogli da provedete vreme u Skoplju, međutim mi vam nismo rekli sve, to je već na vama da odete i otkrijete.

Autor:

Ljiljana Jovanović