Skriveni kutci Zlatibora: Ribnica, Tornik i manastir Dubrava

Odmori oči u beskrajnom plavetnilu jezera, popni se na sam vrh Zlatibora, okrepi dušu i pronađi mir. Vodimo te posetu u najskrivenijih kutaka Zlatibora! Ovo su Ribnica, Tornik i Manastir Dubrava, skriveni kutci Zlatibora koje vredi obići!

Osvanuo je još jedan vreo dan u Beogradu, ali ne lezi vraže, prognoze javljaju još vreline, kažu čeka nas tropski talas narednih sedam dana. Mislim u sebi: „Spasavaj se ko može“! Okrećem par brojeva, društvo je oduševljeno predlogom. Odluka je pala-bežimo iz ovog pakla pravac na Zlatibor! Kako sam ja inicirao odlazak na Zlatibor ostali mi poveravaju delikatan zadatak da pronađem smeštaj na Zlatiboru.

Centar Zlatibora, buka i vreva koja bi nas tamo dočekala za mene nisu opcija, ovoga puta sam želeo nešto sasvim novo i drugačije. Izbor je pao na odmor u prirodi, u vikend naselju fascinantne lepote, Vodicama, udaljenim od strogog centra oko 10km.

Zlatibor je jedno od onih mesta koje nikada ne možete do kraja dokučiti i istražiti i zato mu se uvek vraćamo. Ma koliko puta da ste ovde boravili uvek postoje nekakvi skriveni kutci koje otkrivate po prvi put. Boravak na Zlatiboru iskoristili smo da se upoznamo sa Ribnicom, Tornikom i manastirom Dubravom.

Vikend naselje Ribnica, idealno za odmor na Zlatiboru

Ribnica je vikend-naselje koje se nalazi na zapadnom obodu Zlatibora, i do nje se dolazi tako što nakon 6km vožnje  od centra  Zlatibora, u pravcu Nove Varoši, skrenemo sa magistralnog puta desno, na skretanju za Tornik.

Zatalasani pašnjaci, planinski brzaci i stare drvene kolibe čine da Ribnica pleni svojom lepotom i na najbolji način širi slavu o Zlatiboru.

Upravo su na prostoru naselja Ribnice, početkom 20. veka, najimućniji ljudi iz Zapadne Srbije, sagradili prve kuće za odmor prepoznavši u Zlatiboru vazdušnu banju i idealno podneblje za lečenje bolesti pluća.

Ribnicom dominira prelepo jezero, bajkovite lepote, koje je nazvano Ribničko po naselju u kome se nalazi. Smešteno u jednoj udolini, okruženo borovom šumom, ovo jezero, predstavlja veliku turističku atrakciju koju gosti rado ovekovečuju svojim fotoaparatima i nose kao jednu od najlepših uspomena sa Zlatibora. Jezero se nalazi na 4km od skretanja za Tornik, a svojim plavetnilom i diskretnom lepotom nas mami da izađemo iz auto i neko vreme provedemo u blizini ovog planinskog bisera.

Ribničko jezero je po načinu nastanka, veštačko, dugačko 2km, a zbog bogatog ribljeg  fonda u vidu: klenova, pastrmki, somova i šarana, privlači veliki broj ljubitelja ribolova. Izuzetna bistrina i čistoća vode, fenomenalni meandri, kao i tamno kamenje na njegovom dnu, čine da ovo jezero mami svojom lepotom i dodatno ukrašava ovaj divan krajolik.

Kako je dan bio veoma topao, a jezero besprekorno čisto nismo odoleli iskušenju da se bućnemo i malo rashladimo u ovom nesvakidašnjem ambijentu netaknute prirode. Nismo bili jedini, jer su ovde rashlađenje već potražili neki turisti kojima smo se odmah pridružili. Nažalost, nije potrajalo zadugo i već nakon par minuta je došao jedan uniformisani gospodin koji se predstavio kao čuvar i ljubazno nas zamolio da izađemo iz vode jer ista nije namenjena kupanju već  predstavlja pijaću vodu kojom se snabdevaju okolna naselja.

Dakle, u Ribničkom jezeru je kupanje zabranjeno pa ostatak vremena koristimo da mu se divimo izdaleka fotografišući njegove obale i uživajući u opuštajućem plavetnilu kojim isijava.

Puni utisaka o jezeru, bogati za po neku prelepu fotku, vraćamo se u automobil i krećemo put sledećeg odredišta- ski centra Tornika.

Ski-centar Tornik i najviši vrh Zlatibora

Voznju do Tornika koristim da pregledam slike jezera birajuću onu najbolju za svoj instagram profil ali za to, ispostaviće se, nema vremena jer smo za tili čas na parkingu ski-centra Tornik. Zar već!? Ski-centar Tornik je udaljen svega 3km od Ribničkog jezera.

Čim sam kročio na Tornik osetio sam veliku temperaturnu razliku. Ovde je mnogo svežije u odnosu na ostatak Zlatibora, vazdušni pritisak je niži i stalno duva prohladan vetrić. Odmah mi padaju na pamet Bajagini stihovi:“ reci mi gde smo, ovo je mesto, ni na nebu ni na zemlji“.

Zaista, Tornik jeste prostor najbliži nebu zbog velike nadmorske visine koja je u podnožju, gde se nalaze zabavni sadržaji oko 1300m dok je njegova najviša tačka na visini od čitavih 1496m, što ga čini najvišim vrhom Zlatibora.

Verovatno se dobronamerni čitalac pita kakvu zabavu jedan ski-centar može da ponudi leti, te da li je ovakva poseta najpametniji izbor. Itekako! Pođimo redom.

U okviru ski-centra Tornik gostima stoje na raspolaganju brojni sadržaji: važnja žičarom, vožnja bobom na šinama, tjubing (letnje sankanje), mini golf, planinski biciklizam, avantura park i dr. Pored toga, postoje uređene pešačke staze koje vode do samog vrha Tornika.

Vožnja modernom šestosednom žičarom predstavlja omiljenu aktivnost za posetioce Tornika jer ova jedinstvena panorama omogućava divan pogled na nepregledna prostranstva koja okružuju Zlatibor. Do vrha Tornika, gosti se voze oko 10 minuta, na visini koja varira između 20-30m, što čitavom poduhvatu daje karakter avanture koja osvaja srca posetilaca ovog popularnog izletišta.

Cena jedne vožnje žičarom za odrasle (oba pravca) iznosi 350 din., dok deca plaćaju 300 din.

Pored vožnje žičarom, Tornik nudi još jedan adrenalinski sadržaj-vožnju bobom na šinama. Bob juri brzinom oko 50km/h usled čega predstavlja veliku atrakciju za sve ljubitelje adrenalinskih avantura. Bob je dvosed, vožnja traje oko 5 minuta, dok je cena vožnje za odrasle 500 din., a deca plaćaju 350 din..

Ovako izgleda uspon na vrh Tornika

U zelji da ovo mesto doživimo na što autentičniji način i da malim naporom začinimo ovu avanturu, društvo i ja se odlučujemo da pešačimo do vrha Tornika.

Do vrha Tornika vodi lepo uređena i adekvatno obeležena planinska staza čija je dužina 4km. Krećemo puni entuzijazma, usput se oduševljavajući prelepim drvoredima borove šume kroz koje se probijamo penjući se ka vrhu.

Prvi deo staze nije  naročito strm i savlađujemo ga za nekih 20-tak minuta. Međutim najteže tek dolazi. Drugi deo staze  karakteriše veći uspon tako da se usput već čuju prve jadikovke i prozivanja na račun „onih koji su predložili pešačenje po 30*“. Posle sat i 10 minuta pašačenja nekako se dovukosmo do vrha.

Vau! Pogled od „milion dolara“! Vredelo je truda, zaista! ovo su reči kojima smo ushićeno uskliknuli kada smo se popeli na sam vrh Zlatibora. Šta mislite zbog čega?

Sa vrha Tornika „puca“ pogled na sve četiri strane obuhvatajući ogromna geografska prostranstva. Vidi se: Durmitor, Jahorina, Tara, Ribničko jezero, naselje Zlatibor, sela Jablanica, Dobroselica, Semegnjevo, Stublo i dr.

Na vrhu Tornika se nalazi jedan lep vidikovac što koristimo da se brže-bolje popnemo na njega i još koji trenutak uživamo u ovoj jedinstvenoj zlatiborskoj panorami. Ubrzo sledi fotkanje, zatim hedonistički momenat-ispijanja kafice u kafiću na vrhu Tornika, pa povratak do podnožja. Ne, ovoga puta nismo pešačili, ni u ludilu. Vreme je bilo za malo adrenalina tako da smo se do podnožja spustili panoramskom žičarom.

Ako ste pomislili da je ovo više nego dovoljno za jedan izlet, grdno ste se prevarili. Najbolje tek dolazi! Idemo za selo Stublo rešeni da razrešimo enigmu jednog od najskrovitijih mesta na Zlatiboru-manastira Dubrave.

Skriveno blago, noćna predskazanja i mesto gde ljudska noga nije kročila-ne, nije scenario za neki američki vestern. Ovo je ukratko sinopsis našeg sledećeg odredišta-manastira Dubrave. Uživajte!

Manastir Dubrava

Na 17km udaljenosti od ski-centra Tornik, u selu Dobroselici, nalazi se manastir Dubrava.  Manastir Dubrava je podignut u kanjonu reke Uvca što dodatno doprinosi njenoj atraktivnosti. Okružena borovom šumom sa svih strana, podignuta na svojevrsnom planinskom ostrvcetu iznad kojeg se pružaju ogromna brda, Dubrava, predstavlja pravi planinski biser smešten u ambijentu neukroćene prirode. Na ovom mestu se na nesvakidašnji način ukrštaju istorija, legenda i mistika, čineći da poseta ovom manastiru postane nezaboravno iskustvo.

Dubrava je jedno od onih mesta do kojih nije baš lako doći jer je prilazni put prokopan kroz nepristupačan teren koji obiluje ogromnim stenama. Ipak da ne bude zabune, put do manastira je makadamski, u dobrom je stanju ali zbog strmine i provalije koja se nalazi sa leve strane puta savetujemo veliki oprez i koncentraciju pri vožnji.

Ovaj manastir kao da svojim geografskim položajem potvrđuje reči da je za sva velika dela potrebno veliko odricanje. A Dubrava je velika po mnogo čemu. Pre svega,  po duhovnom miru i uzbudljivoj istoriji, ali ništa manje i po bajkovitom prirodnom okruženju.

U manastirskoj porti nas ljubazno dočekuju srdačne monahinje poželevši nam dobrodošlicu i na našu molbu, ispričaše nam uzbudljivu priču o istoriji Dubrave.

Manastir je obnovljen 2002. god., i to na mestu gde su pronađene ruševine istoimenog srednjovekovnog manastira koga su Turci porušili krajem 17. veka.

Obnova manastira Dubrava je bila dar božijeg proviđenja

Naime, svetogorski monah Danilo je sanjao san, u kome su mu se ukazivale ruševine ovog manastira, kao i skriveno manastirsko blago. U vreme ovih predskazanja monah Danilo je boravio u gornjoj Savinoj isposnici Studenice. Ubrzo je odlučio da uz blagoslov svog vladike pređe u manastir Uvac, na Stublu, koji se nalazi oko 15km udaljenosti od mesta gde će biti obnovljen manastir Dubrava.

Monah Danilo je koristio svaki slobodan trenutak da istražuje teren na koji mu je ukazivalo božje proviđenje, pešačivši svakodnevno po 5-6 sati u potrazi za ostacima temelja nekadašnjeg manastira. Njegov trud će ubrzo dati rezultat. Ostaci manastirskih zidina biće otkriveni, a nedugo zatim jedan Dobroseličanin, koji je pomagao u iskopavanju zidina, pronaći će skriveno manastirsko blago u vidu 260 mletačkih zlatnika. Bio je to znak sa neba da ova bogomolja treba da bude obnovljena.

Manastir Dubrava je posvećena svetom Pantelejmonu. Ovaj manastir je ženski, u njemu boravi nekoliko monahinja, kao i iguman Danilo.

Prirodno okruženje sa izraženim strminama i velikim brdima, iz mir i tišinu koja ovde caruju, navode nas na pomisao da smo upravo stigli na kraj sveta, na ono mesto gde ljudska noga nije kročila.

Priznajemo jedni drugima da nam jako prijaja tišina i spokoj kojom odiše ovo mesto, tako različito od svega onoga čime smo svakodnevno okruženi u velikom gradu. Slobodno vreme koristimo da se prošetamo do kanjona Uvca i oslušnemo huk reke dok pogled zamiče ka stenama. Izgleda neverovatno zastrašujuće, kanjon je dubok bar 500m. Odlučio sam: „Ni pedalj dalje“! Vreme je za povratak.

Kovitlaci sudbine ovog manastira kao da drže veliku moralnu pouku. Ne zaboravimo, puna tri veka na ovom mestu nije bilo ničega pa je potpunu tišinu narušavao samo huk reke Uvca i poneko čobansko zvono. Međutim, desilo se čudo božije i danas sa ovoga mesta ozvanjaju crkvena zvona dok veliki broj hodočasnika dolazi po duhovno okrepljenje.

Priča o manastiru Dubrava može najjezgrovitije da se zaključi rečima kojima nas je dočekao nekada monah, a sada iguman Danilo: „Ako verujete, sve je moguće“!

Zlatibor je tako širokogrud da je u svojim zagrljajem obuhvatio i ovaj svet istinske duhovnosti!

Zlatibor je velika, nikad otkrivena tajna!