Šta sve (ne) sme da se nađe u vašem prtljagu?

Spakovan kofer često je prvi korak ka odmoru iz snova – ili, ako niste pažljivi, ka stresu na aerodromu, carini ili u hotelskoj sobi. Bez obzira da li putujete avionom, vozom, autobusom ili automobilom, postoje jasna pravila, ali i nepisana pravila kada je u pitanju sadržaj vašeg prtljaga. Iako se mnogi vode logikom „što manje, to bolje“, sve češće se pokazuje da nije samo kvantitet, već i sadržaj onoga što nosite ono što može napraviti razliku između prijatnog putovanja i problema.

U nastavku teksta bavićemo se konkretnim smernicama i korisnim savetima, kako biste bezbrižno prošli kroz kontrole, očuvali sigurnost i izbegli neprijatna iznenađenja.

Šta (ne) sme u ručni, a šta u čekirani prtljag?

Prva i najvažnija stvar koju treba da znate pre pakovanja jeste razlika između ručnog i čekiranog prtljaga. Ručni prtljag, koji unosite sa sobom u kabinu aviona, podleže mnogo strožim pravilima. Tu ne smete unositi tečnosti u pakovanjima većim od 100 ml, oštre predmete, alate, zapaljive supstance, pa čak ni određene baterije. U tom kontekstu, čak i predmeti koji se inače čine bezopasnim – poput turpija za nokte, brijača sa otvorenim sečivom ili čepova za vino – mogu biti oduzeti.

U čekirani prtljag dozvoljeno je uneti većinu tih stvari, ali ni tu nema potpune slobode. Eksplozivi, pirotehnika, lako zapaljive hemikalije, pa čak i određeni plastični materijali podležu proverama. Na primer, ukoliko nosite predmete izrađene od inženjerskih plastika i termoplastike (npr. oprema za ronjenje, alpinistička oprema ili komponente dronova), korisno je da znate šta je poliamid, jer se upravo ovaj materijal često koristi u proizvodnji laganih, ali čvrstih elemenata.

Poznavanje sastava i deklaracije može pomoći da na kontroli objasnite čemu predmet služi i zašto ga nosite.

Ručni prtljag mora biti pažljivo odabran, jer sve što nosite prolazi kroz skener i podložan je diskrecionoj proceni osoblja. Ako niste sigurni – proverite zvanične smernice aviokompanije, jer se pravila često razlikuju u zavisnosti od rute i države.

Šta je sa lekovima, suplementima i kozmetikom?

Jedna od najčešćih dilema kod putnika jeste kako spakovati ličnu apoteku. I dok neplanirane zdravstvene situacije zaista mogu pokvariti putovanje, previše lekova ili neodgovarajuće pakovanje mogu izazvati dodatne probleme. Pravilo broj jedan jeste – uvek nosite lekove u originalnom pakovanju, sa vidljivom deklaracijom i, po mogućstvu, uz recept ili potvrdu lekara ako se radi o specijalizovanoj terapiji.

U ručnom prtljagu možete nositi osnovne lekove poput paracetamola, aspirina, lekova za putnu mučninu ili dijareju – ali je važno da količina bude razumna, tj. za ličnu upotrebu.

Suplementi i vitamini takođe treba da budu u originalnoj ambalaži, jer su na mnogim aerodromima oduzimani „nepoznati praškovi“ bez etikete. Kozmetiku je najbolje spakovati u travel pakovanja do 100 ml, smeštena u prozirnu kesicu koja se lako vadi iz torbe. Ukoliko imate specifične proizvode koje redovno koristite – poput terapijskih krema, kapi za oči ili aparata (npr. inhalator), obavezno ih nosite uz propratnu dokumentaciju.

Planiranje i transparentnost su ključ kada je u pitanju prenos lekova i preparata. Ako putujete u zemlje sa strogim pravilima o lekovima (npr. Ujedinjeni Arapski Emirati, Singapur ili Japan), proverite da li se vaša terapija nalazi na listi zabranjenih supstanci.

Granica između lične upotrebe i trgovine

Iako mnogi vole da u inostranstvo ponesu deo „domaće atmosfere“ u vidu hrane, pića ili začina, važno je znati da svaka zemlja ima svoje propise o uvozu prehrambenih proizvoda. U većini slučajeva, dozvoljeno je poneti manju količinu za ličnu upotrebu – suhomesnate proizvode (ako nisu vakumirani, često su zabranjeni), kolače, čokolade, supe u kesici, kafu, čajeve. Mlečni i mesni proizvodi su posebno osetljiva kategorija, jer se vode kao potencijalni izvor zaraze.

Alkohol i cigarete podležu kvotama – najčešće je dozvoljeno do 1 litar žestokog pića i do 200 cigareta po osobi, ali ovo varira po destinaciji. Ako pokušate da unesete više, carina vam može naplatiti dažbine – ili oduzeti višak. Takođe, pokušaj unošenja alkoholnih pića u zemlje sa strogo regulisanim zakonima o alkoholu (npr. Saudijska Arabija) može rezultirati ozbiljnim posledicama.

Pravila o unosu hrane i pića nisu stvar volje carinika – već međunarodnih sporazuma i zdravstvenih mera. Informišite se pre puta, posebno ako nosite domaće specijalitete ili poklone.

Tehnička oprema, uređaji i kablovi

U današnje vreme, gotovo svaki putnik nosi bar tri uređaja: telefon, laptop i slušalice. Neki i mnogo više – power bank, tablet, fotoaparat, dron, eksterni hard disk, pametni sat, Bluetooth zvučnik… Svi ti uređaji moraju biti dostupni za proveru, što znači – ne smeju biti zapakovani duboko u čekirani prtljag. Power bank-ovi, kao i litijum-jonske baterije, obavezno idu u ručni prtljag, jer se smatraju potencijalno opasnim ako dođe do eksplozije u prtljažnom prostoru.

Uređaji moraju biti napunjeni – jer osoblje ima pravo da traži da ih uključite kao dokaz da nisu lažni ili modifikovani. Kablove uvek spakujte uredno, jer zamršeni kablovi deluju sumnjivo na skeneru. Ako nosite dodatnu opremu – stabilizator za kameru, GPS uređaj ili projektor – spremite se da objasnite njihovu funkciju.

Pravilo je jednostavno: sve što izgleda neuobičajeno ili što ne možete objasniti na licu mesta – može izazvati dodatno zadržavanje.

Nakit, novac i vrednosti

Nakit, gotovina i vrednosni predmeti poput satova, umetničkih dela, skupocenih parfema ili dizajnerskih torbi uvek treba da idu u ručni prtljag. Čak i kada letite sa najpouzdanijim avio-kompanijama, postoji rizik od gubitka ili oštećenja čekiranog prtljaga. Ipak, nositi „previše luksuza“ kroz aerodrome ponekad može privući neželjenu pažnju – kako carinika, tako i lopova.

Ako nosite gotovinu, znajte da svaka suma iznad 10.000 evra (ili protivvrednosti u drugoj valuti) mora biti prijavljena carini pri ulasku i izlasku iz zemlje. Ukoliko to ne učinite, novac može biti oduzet – uz ozbiljne pravne posledice. Isto važi i za umetnine, antikvitete ili kolekcionarske predmete – svaka zemlja ima propise o izvozu kulturnih dobara.

U svetu u kojem su kontrole sve rigoroznije, a putovanja sve češća, znanje o pravilima pakovanja može biti razlika između laganog polaska i neprijatnog zadržavanja. A ako vam ikada zatreba dodatni savet – zapamtite, dobro pripremljen putnik je već na pola puta do cilja.