Torino – šarmantna industrijska prestonica Italije

Zbog geografske širine i svog sveobuhvatnog šarma Italija je omiljena destinacija mnogih. Brojne agencije nude putovanja u istaknute italijanske gradove: Veneciju – grad mostova i kanala, Rim – večni grad, Milano – grad opere, Napulj – grad moreplovaca i poslastičara, Palermo – najsigurniji grad na svetu, ako nemate posla s mafijom, Rimini – grad muzičkih festivala. Tu su i druge zanimljive destinacije: Piza sa čuvenim krivim tornjem, Bolonja poznata po Univerzitetu i špagetama, Toskana zemlja vina, Parma poznata po čuvenom siru parmezanu. Ipak, ovo je priča koja govori o šarmantnom gradu na severozapadu Italije. U pitanju je grad Torino – šarmantna industrijska prestonica Italije.

Zanimljivosti o Torinu

Torino na italijanskom znači bik. Skulpture bika su prisutne na više mesta na glavnim saobraćajnim čvorištima, kao specifičan simbol grada. Bik se nalazi i na zastavi i grbu grada. Torino se nalazi u regionu Piemonte, u neposrednoj blizini prirodne granice sa Švajcarskom, tj. Alpima koji se po sunčanom danu mogu videti golim okom, kako okružuju dolinu reke Po, u kojoj se Torino i razvio.

Torino nije uobičajena turistička destinacija. Međutim, kada su poslovi u pitanju, Torino je jedan od tri najjača industrijska grada Italije, zajedno sa Milanom i Đenovom. Čuveni FIAT koji se i kod nas proizvodi, u kooperaciji sa njima je u stvari „Fabbrica Italiana Automobili Torino“. Odatle potiču i čuveni automobili Alfa Romeo.

Zbog dobre uređenosti puteva i ravnog terena kojim se većinom prostire, na ulicama Torina se često mogu videti biciklisti. Parkinzi za bicikle su bolje uređeni nego staze, jer su lokalni vozači, kao i pešaci odavno navikli na dvotočkaše. Bicikli se takođe mogu iznajmiti, bilo na sat ili na dan. Bez obzira na to, u pešačkim zonama, u koje spada i centralna „šoping zona“ u Via Roma, biciklisti nisu uobičajeni na trotoaru, već se kreću kao automobili i motocikli.

Nakon smeštaja u hotel i kratke šetnje po gradu, ono što je meni na prvi pogled bilo interesantno je da su svi hoteli, bez obzira na to kako izgledaju spolja, maksimalno udobno i lepo namešteni. Čim je hotel klasifikacije od 3 zvezdice naviše, to je praznik za oči, nepce, telo i dušu, iako nisam uspela da odem do Spa centra u hotelu u kojem smo bili smešteni (Hotel Genova, Best Western Torino). Ovaj hotel se lako locira i na Internetu i na terenu, jer se nalazi odmah prekoputa Porta Nuova železničke stanice.

Za one koji imaju više vremena nego para, preporučujem besplatan pešački obilazak Torina. Za one druge, na raspolaganju su najam bicikla i kupovina mape, turistički autobus ili neki od mogućih obilazaka preko turističke agencije po vašem izboru.

Industrija u Torinu

Budući da sam putovala poslom, posle smeštaja u hotel u večernjim satima i sna, dočekao me je doručak, tipa švedskog stola sa obaveznim aparatom za kafu, koji je nudio nekoliko vrsta kafe, kapućino, toplu čokoladu, mleko (toplo i hladno) i vodu (takođe toplu i hladnu). Kao ljubitelj kapućina, lako sam se odlučila.

Ono što razlikuje Italijane od drugih je da oni piju „espresso“ ili „stretto“ (mala šoljica, kafa jaka kao otrov) i to tako što ga poput žestokog pica (mala čaša, jaka kao otrov) saspu vrelog u 2-3 gutljaja u grlo.

Uglavnom ga piju s nogu, bilo u lokalnom kafe-baru listajući novine, ili sa pulta za posluženje na poslu. Oni koji imaju više vremena piju kapućino, sa puno, puno pene i piju ga natenane. U Torinu naravno svi piju Lavazza kafu, jer je ona predstavnik jedne od lokalnih industrija.

Ono što mi je zapelo za oko u bogatoj ponudi švedskog stola je odličan izbor mleka i sireva, zbog industije mlekarstva i stočarstva. Stočarstvo je svoj doprinos dalo i u odličnim salamama i pršutama, koje se tope u ustima. Ove đakonije su i obavezan deo ponude brojnih kafe-restorana i vinskih barova koji za malu sumu novca nude švedski sto uz odličan izbor jela i vina.

Glavne industrijske grane su automobilizam (FIAT, Lancia, Maserati, ali i General Motors), kao i fabrika pneumatika Michelin. Tu je i aero-kosmička industrija, gde se proizvode brojni moduli za orbitalne stanice. Zbog intenzivnog industrijskog sektora, naravno potrebno je finansiranje, pa se sedište Intesa Sanpaolo Banking grupe nalazi baš tu, u jednoj modernoj palati, koja predstavlja jedan od gradskih orijentira.

Sem mnogobrojnih istorijskih i drugih atrakcija u gradu, može se posetiti i Univerzitet, koji ima naročito razvijen Politehnički univerzitet, visoko kotiran i u Italiji i u svetu. Ovo je takođe jedan od gradova gde je buvljak veoma razvijen i tokom cele godine bogat raznovrsnim ponudama.

Dresovi, pivo i čips…

Tek je retka osoba u Srbiji čula za Gruppo Finanziario Tessile (GFT), koja predstavlja Grupu proizvođača tekstila iz Torina, ali su mnogi čuli pa i nosili proizvode Robe di Kappa. Ovaj brend je doprineo razvoju novih stilova i materijala u odevanju sportista, ali i svih onih koji se rekreativno bave sportom ili samo uživaju u šetnjama na otvorenom, što ako idete u Alpe, zna biti vrlo izazovno.

Putovanje naravno nije prošlo bez dresova. Juventus je igrao meč Lige Šampiona, pa su navijači sedeli u foajeu hotela u dresovima koji neodoljivo podsećaju na dresove Partizana, a u ženskom delu grupe smo to detaljno prokomentarisali.

Naravno, gde je fudbal, tu je i pivo. Ono što se manje zna je da je Torino u srednjem veku bio grad poznat po proizvodnji piva i to u malim zanatskim radionicama, koje sada, neočekivano a ipak lepo, ponovo niču. Takođe tvrde da proizvodnja čipsa, koja se u novije vreme ponovo intenzivno obnavlja potiče odavde i to odavno. Ovome doprinose i zanatske škole u okviru zanatskog centra „Piazza dei Maisteri“ koji školuje mlade iz ranjivih socijalnih grupa i bez ikakve životne perspektive, za tražena privredna zanimanja, uključujući buduće pivare, kuvare i poslastičare.

Pivopije, s druge strane, mogu lako da se „iškoluju“ u nekom od kafića koji nudi dobar izbor piva: od belog do mutnog, od svetlog do crnog, ima i crveno, radler i tako dalje. Ja sam ipak ostala pri čaši-dve vina.

Sladokusce može da obraduje činjenica da je zbog prihvatanja migracije iz zemalja Magreba, veoma popularan postao kebab, i arapskih restorana ima u određenim delovima grada u izobilju. Tu su naravno i nezaobilazni začini, mediteranski i arapski, koji se takođe nude u svim bolje snabdevenim prodavnicama. Torino je poznat i po zanatskim radionicama čokolade, pralina i čokoladnim kremovima i likerima. Tu je patentiran euro-krem, ali i čuveni zimski sladoled (kornet punjen žitom i čokoladom, mlevenim lešnicima i kokosom, ili nekim drugim slatkim stvarima).

Veza sa Afrikom i muzeji

Šetajući određenim delovima Torina, naročito mestima u blizini železničke ili autobuske stanice, često se uočavaju mnogobrojni stranci, oni koji su tu očito samo turistički, kao i oni koji zarađuju radeći na tezgama, uglavnom prodajući raznovrsnu i egzotičnu robu. Nekome ko nije navikao na takvo ljudsko šarenilo, činilo bi se da je to proizvod novijeg vremena i delom, talasa izbeglica koje iz Afrike stižu u Evropu, naravno, preko Italije.

Odlučivši se da, uprkos zgusnutom radnom rasporedu odemo u Egipatski muzej, otkrivamo nešto sasvim drugačije. Ogroman broj izuzetno očuvanih eksponata nam otkriva da su sandale „japanke“ i „apostolke“ u stvari uobičajena obuća iz Egipta. Pravili su ih i od kože i od papirusa, za sve one čiji je posao zahtevao dugo hodanje. Tu su i brojni drugi upotrebni predmeti, a naročito me je oduševila skupina predmeta iz ličnog higijenskog pribora nekog egipatskog princa, gde sem ogledala, četke za kosu, flašica sa uljima i posuda sa kremama i puderom za lice postoji škrinja za čist donji veš!

To je drugi po veličini Egipatski muzej u svetu, odmah posle onoga u samom Egiptu, u Kairu. Ova činjenica, i mnoštvo eksponata ukazuju da su veze između Egipta tj. severa Afrike i Italije od Antičkog doba do danas brojne i obostrano dopunjujuće i korisne.

U Torinu naravno postoji još mnogo dobrih muzeja za obići, a ja bih preporučila Nacionalni muzej automobila i Nacionalni muzej planina, koje nameravam da lično posetim tokom prve sledeće posete ovom gradu.

Kao i sve lepe stvari, i ova poseta Torinu je kratko trajala. Iz tog razloga, malo radi sećanja, malo radi uživanja, kupila sam sebi za uspomenu kafu u zrnu, da se sa komšinicama sladim uz ratluk i lepe priče s putovanja. Mesto u torbi su našli i čuveni „mozzarella“ sirevi sa različitim začinima, isečeni u ovalne zalogajčiće.

Jedino upozorenje vezano za put u Torino: ako idete zimi, spremite se za hladno vreme, ne toliko snežno, koliko vlažno i hladno, a noću temperatura zna zaista da naglo padne, pa su kapa, rukavice i dobre čizme zbilja neophodni za lepu večernju šetnju.