Valeta (Malta) – znamenitosti evropske prestonice kulture za 2018.

Ako ste do sada priželjkivali putovanje na Maltu ili vas ovaj tekst na to inspiriše – idealna prilika za posetu je baš 2018. godina, jer njen glavni grad Valeta (Valletta) ima status evropske prestonice kulture za 2018. Pogledajte koje znamenitosti u Valeti možete obići ako se odlučite da posetite prestonicu Malte, a čak i ako ste već putovali ovde, predlažemo da ponovite putovanje jer će Valeta biti obasjana lepršavošću celogodišnje kulturne manifestacije. Aranžmana je mnogo, a nigde na tako malom prostoru nećete dobiti i videti više od istorije, kulture i umetnosti nego u Valeti.

Kroz ovaj tekst upoznaćemo vas sa vitezovima reda Sv. Jovana Krstitelja koji su osnovali Valetu, sa celinom ovog grada koja je pod zaštitom UNESCO-a i svojevrsni muzej na otvorenom, kao i sa svim njegovim pojedinačnim znamenitostima koje ne smete mimoići kada god se tamo nađete.       

Kakve zanimljivosti i znamenitosti nudi Valeta u 2018. godini?

Zajedno sa holandskim gradom Leuvarden (Leeuwarden), Valeta u ovoj godini nosi najprestižniju titulu u oblasti kulture koju dodeljuje Evropska unija. Očekuje se da manifestacija ‘Valeta 2018’ kroz preko 140 projekata i 400 događaja, povratne informacije i kontinuirani dijalog doprinese evoluiranju stvaralačke, kreativne vatre ovog grada i države.

Očekuju nas brojni koncerti, raznovrsni festivali (filmski, vizuelnih umetnosti, ‘zeleni’,…), izložbe, poetske večeri, modne revije, promocije dizajna, takmičenja na vodi, karnevali. Održaće se i seminari, simpozijumi, radionice. Digitalne projekcije i video umetnost u urbanim prostorima stvaraće čudesnu atmosferu. Celokupni kulturni program je više nego zanimljiv.

Biće to uzbudljiva godina slavlja. Maltežani su inače poznati po dobrim i čestim proslavama i magičnim vatrometima  pa nema ni sumnje da će Valeta ovu godinu kulture proslaviti na najbolji mogući način. Tradicionalna malteška ‘festa’, bazirana na strasti, entuzijazmu i ‘svečarskim’ sposobnostima, biće interpretirana na savremen način. Zato, budite deo ‘Valete 2018’ – neka vas inspiriše i pokrene u kreativnom smislu.

Valeta – grad vitezova Sv. Jovana Krstitelja

Maltu su osvajali brojni narodi i ostavljali tragove ali je najveću slavu i procvat doživela za vreme čuvenih vitezova reda Sv.  Jovana. Potrebno je bar ukratko znati njihov razvojni put i značaj kako bismo ih na ispravan način povezali sa kulturno-istorijskim nasleđem koje je iza njih ostalo u Valeti.  

Viteški red do dolaska na Maltu

Vitezovi Sv. Jovana su proglašeni 1070. godine u Jerusalimu, kao red vitezova koji je osnovao bolnicu za pomoć bolesnim i siromašnim hodočasnicima a zvanično su priznati 1118. godine. U početku im je uloga bila isključivo humanitarna. Kasnije su prerasli u organizaciju koja je štitila Svetu Zemlju u ime pape. Posle njenog pada delovali su sa Kipra a potom Rodosa, dok ga nisu osvojili Turci 1522. Od tada su osam godina lutali Evropom pa im je na kraju dodeljena Malta za lociranje.   

Malteški vitezovi

Prekretnica u istoriji Malte je nastala 1530. godine kada je Karlo V, vladar Svetog rimskog carstva, naselio tu vitezove i dozvolio im da naprave vojnu bazu. Posle Velike opsade Malte 1565., kada su uspeli da odbrane zemlju od neuporedivo nadmoćnije turske vojske sultana Sulejmana, postaju heroji Evrope i poznati kao ‘malteški vitezovi’. Njihovo simboličko obeležje je bilo, a i danas je, ‘malteški krst’ sa osam krakova koji označavaju osam težnji kojima treba da stremi svaki vitez i osam evropskih zemalja iz kojih su oni poticali.  

Štit viteza

Izgradnja Valete

Posle pobede Turaka na Maltu stiže velika pomoć u novcu i ostalom sa celog starog kontinenta. Od toga je sagrađena grad-tvrđava Valeta, nazvana po velikom majstoru Žanu de la Valeti (Jean de la Vallette) koji je predvodio vitezove u slavnim podvizima. Da ne bude zabune, područje Valete je bilo naseljeno još od praistorije, pa aktivno i u starom i srednjem veku ali su kamen temeljac današnjeg grada postavili vitezovi.  Podigli su visoke zidine, koje dostižu visinu i od 50 metara, i u vrlo kratkom periodu stvorili većinu bitnih objekata koji su tu i danas.

Progon vitezova sa Malte

Vitezovi su vladali skoro 250 godina, do 1798. kada su zemlju pokorili Francuzi i Napoleon ih proterao sa ostrva. Red se tada preselio u Petrograd u Rusiju gde je uspostavio saradnju sa izaslanicima ruskog cara. Danas je sedište malteških vitezova reda Sv. Jovana u Rimu, u Palazzo Magistrale, i uloga im je čisto humanitarna.

Ako se vratimo na zbivanja na Malti i u Valeti, Velika Britanija ih je preotela od Napoleona 1801. i njena kolonija su bili sve do 1964. kada su stekli nezavisnost.

Valeta – muzej na otvorenom

Valeta sa približno 7000 stanovnika nije najveći grad u državi ali je njeno istorijsko, kulturno i upravno sedište. Smeštena je na omanjem poluostrvu Šeberas (Sceberras), u okviru masivnih zidina i bastiona i okružuna sa dve prirodne luke – Marsamšet (Marsamxett Harbour) i Velikom lukom (Grand Harbour). Bitno je znati da se od ulaza u Valetu (City Gate), u pravcu iz kog smo došli,  prostire grad Florijana (Floriana) – ova dva naselja su faktički vizuelno srasla ali ih ne treba mešati.

Urbanistička celina

Kao glavnu atrakciju Valete istakla bih nju samu, kao pravilno isprojektovanu i racionalnu celinu. Ona je jedan od prvih planskih gradova Evrope, bazirana na ortogonalnoj urbanoj matrici. Projektovao ju je Frančesko Lapareli (Francesco Laparelli), vodeći arhitekta čuvene italijanske porodice Mediči. Rezultat su ulice koje su u oba pravca paralelne jedna drugoj i seku se pod pravim uglom a diferencirane su prema značaju i veličini na primarne i sekundarne.

Grad je idealan za šetnju jer je dugačak samo 1 kilometer a širok 600 metara pa ništa nije predaleko. Mnoge ulice su pešačke i sve je vrlo utegnuto. Teren na kome je grad podignut jednim delom je pod nagibom pa su neke ulice strmije a na kraju svake ćete ugledati more što je poseban ugođaj.

‘’Kičma’’ celine je glavna Ulica Republike (Republic street). Sve poprečne izlaze na nju i lako ćete se snaći. I da ne uđete ni u jedan objekat već se samo prepustite uživanju u šetnji i razgledanju, možete biti zadovoljni jer obilazite muzej na otvorenom čija je većina ‘eksponata’ stara 5-6 vekova.

Poznata panorama Valete

Na drugi način, grad ćete najbolje sagledati sa broda jer ćete verovatno otići na vrlo popularno krstarenje morem oko Valete i njene okoline. Iz Marsamšet luke i pravca Slieme videćete njenu najpoznatiju urbanu siluetu koja vam je sigurno ostala urezana u pamćenje ako ste ranije gledali slike grada. Upečatljiva je po dominaciji velike i visoke kupole karmelitske crkve i uz nju zvonika anglikanske katedrale Sv.Pavla.

Arhitektura Valete

Prelepe fasade Valete oduzimaju dah. Većina objekata su remek-dela barokne arhitekture, projektovana od strane malteškog arhitekte Đerolama Kasara (Gerolamo Cassar). Primetan je i dašak arapskog uticaja, zatim manirizma, neoklasicizma i moderne arhitekture.

Čitav grad i infrastruktura su bili veoma oštećeni za vreme Drugog svetskog rata ali su posle obnovljeni u najvećoj mogućoj meri pa je Valeta i danas grad sa starinskim šarmom. Na svakom koraku se oseća duh prošlosti, odanost tradiciji i običajima.   

Fasade od krečnjaka

Za oker-žućkasti malteški krečnjak se može reći da je kao građevinski materijal zaštitni znak Malte i, naravno, Valete. Zakon obavezuje da sve fasade budu napravljene od njega pa je rezultat očaravajući – ceo grad (i država) su u istoj, toploj boji. Vlada potpuna arhitektonska harmonija.

Doksati – zastakljeni balkoni

U Valeti je najveće zadovoljstvo izgubiti se u njenim uskim ulicama i uživati u pogledu na tradicionalne zastakljene balkone od drveta, koji podsećaju na doksate naših starih gradskih kuća. Raznih su boja, veličina i stepena očuvanosti pa lepo dolaze do izražaja na fasadama od krečnjaka. Ovi šareni i veseli akcenti su za mene lično bili impresija broj jedan u Valeti a danas glavna asocijacija na grad. Tu su i ulazna vrata u kuće u raznim bojama. Naprosto, sve je šarmantno, mami poglede, svaki čas zastajkujete i fotografišete.

Zastakleni balkoni u Valeti

Fascinantne palate

U Valeti se nalaze fascinantne palate ili izvorno ‘auberge’, u kojima su nekada živeli vitezovi. U svakoj pojedinačno su članovi viteškog reda bili grupisani po nacionalnoj pripadnosti. Prvobitno ih je bilo sagrađeno 8 u današnjem Rabatu pored stare prestonice Malte – Mdine. Nakon preseljenja prestonice u Valetu, izgrađene su nove ‘auberge’, tačnije njih 7 jer je engleski red vitezova povučen zbog sukoba Henrija VIII sa papom. Većinu ih je projektovao Đerolamo Kasar a danas ih je preostalo 5.     

Šetnja Valetom – znamenitosti

Šetnja Valetom je poseban doživljaj – sve vrvi od života i atmosfera je pozitivna. Ima mnogo mesta i objekata koje treba obići a mi ćemo pomenuti najbitnije. Krenimo redom, idući od ulaza u utvrđeni grad pa do krajnjeg špica poluostrva. Ulica Republike biće vodilja a skretaćemo i desno i levo od nje.

Ispred kapije je trg  uz koji se nalazi glavna autobuska stanica, koju ćete prvu upoznati ako ste smešteni van Valete pa do nje dolazite autobusom. Tritonova fontana, sagrađena u 20. veku,  zauzima centralni deo trga i predstavlja moderno obeležije Valete. Tri bronzane figure morskog boga Tritona pridržavaju veliki tanjir i upućuju vas da uđete u grad.

Ulazna zona grada – projekat ‘’City Gate’’

Ova zona je kompletno redizajnirana prema skorašnjem projektu italijanskog arhitekte Renca Pijana (Renzo Piano). Projekat uključuje gradsku kapiju, novu zgradu Parlamenta, ostatke zgrade nekadašnje Opere i pejzažno uređenje ‘jarka’ oko zidina. Novine nisu naišle na dobar odgovor lokalnog stanovništva, u velikoj meri su kritikovane a vreme će pokazati svoje. Meni se dopada što projekat poštuje originalne elemente mesta i oživljava nasleđe ovog značajnog dela grada dok u isto vreme uspostavlja sopstveni karakter.

Gradska kapija

Današnja kapija je peta po redu. Prethodne su rušene što zbog funkcionalnih problema, što zbog ‘neodgovarajućeg’ dizajna. Novo rešenje se razlikuje od svih prethodnica jer je više prolaz kroz bedem, otvoren ka nebu, nego kapija. Njegove bočne kosine se sužavaju ka tlu čime je uspostavljen osećaj dubine i snage bedema, naglašen ulazak a u isto vreme se vidi Ulica Republike.  

Novi Parlament

Posle ulaza, sa desne strane odmah uočavate novi objekat završen 2015. godine. Čine ga dva jednostavna, neupadljiva masiva u kamenu koja su izbalansirana tankim stubovima u prizemlju što mu daje efekat lakoće. Fasada odgovara istorijskom kontekstu a zanimljive perforacije na njoj su proizvod savremene tehnologije (laserski sečene) i veza sa vremenom u kom živimo.

Ostaci nekadašnje Opere

Nastavljajući dalje Ulicom Republike nailazite na ostatke stare, grandiozne zgrade Opere iz 19. veka a koja je srušena za vreme Drugog svetskog rata. Njena nekadašnja lepota i veličanstvenost su obavezali Maltežane da sačuvaju njene ostatke koji su Pijanovim projektom pretvoreni u teatar na otvorenom, sa metalnim skeletom oko i iznad.

Prekoputa skrenite skroz levo i doći ćete do javnih vrtova ‘Hastings gardens’ iz kojih se pruža lep pogled preko luke Marsamšet na ostrvo Manoel i Sliemu.

Južnom ulicom

Ako biste nastavili Ulicom Republike pa levo ušli u Južnu ulicu (South Street) došli bi do doskorašnjeg Muzeja lepih umetnosti.

Muzej lepih umetnosti (Museum of fine arts)

U jednom od prvih objekata podignutih u Valeti do oktobra 2016. bio je smešten ovaj muzej. Njegova postavka je prebačena u novi muzej umetnosti MUŻA koji će biti otvoren u ovoj godini u sklopu manifestracije ‘Valletta 2018’. Kolekcija muzeja se može pohvaliti delima italijanskog baroknog umetnika Matije Pretija (Mattia Preti) koji je pre svega poznat zbog Konkatedrale Sv. Jovana o čemu će kasnije biti reči. Tu je i retka kolekcija antičkih mapa, zatim radovi holandskih, britanskih, francuskih i, naravno, malteških umetnika, pa predmeti od srebra i primerci vrednog malteškog nameštaja.      

Ako Južnom ulicom krenete desno od Ulice Republike imaćete priliku da vidite nekoliko poznatih objekata i očaravajućih mesta. Prvo dolazite do Crkve Sv. Katarine od Aleksandrije, sagrađene od strane malteških vitezova u 16. veku, sa portikom koji je dodat u 18. veku. Odmah prekoputa nje je prva crkva izgrađena u Valeti – ‘Our Lady of Victories’, u kojoj se danas čuva kamen temeljac grada.

Oko Trga ‘Castille’

Nakon nekoliko desetina koraka nalazi se ovaj prostrani i elegantni trg sa palatom ‘Auberge de Castille’, oboje skoro renovirani. Fontana, savremeno dizajnirane klupe i ostali mobilijar su jednostavnih a lepih formi kako ne bi odvlačili pažnju sa raskošne palate.

Auberge de Castille

Najveća i najimpresivnija ‘auberge’ bila je rezidencija vitezova koji su došli iz Španije i Portugalije. Prvobitna zgrada koja je bila podignuta 1573. godine pokazala se nefunkcionalnom pa je 1741. zamenjena sadašnjom koju je projektovao arhitekta Andrea Beli (Andrea Belli) u bogatom baroknom stilu. U njoj je danas sedište malteškog premijera.

Nedaleko odatle, u Trgovačkoj ulici (Merchants Street) koja tangira ‘Auberge de Castille’, nalazi se ‘Auberge d’ Italie’ gde će biti otvoren novi muzej umetnosti MUŻA.

Auberge d’ Italie – MUŻA

Izgradnja ovog objekta, projektovanog od strane arhitekte Kasara, bila je započeta oko 1575. godine. Originalno je bio skroman ali je vremenom poboljšan i uvećan zahvaljujući italijanskom Velikom Majstoru Gregoriju Karafi (Gregorio Carafa). U ovom baroknom objektu muzejski eksponati će biti izloženi u tri puta većem prostoru od prvobitnog Muzeja lepih umetnosti i prezentovani na inovativan način.

Od Trga Castille produžite obavezno do fantastičnih javnih vrtova ‘Upper Barrakka Gardens’, koji su nekada služili za odmor italijanske jedinice viteškog reda. Nalaze se na gornjem nivou bastiona Sv. Petra i Pavla dok je ispod terasa sa 8 topova koji u 12 i 16 časova paljbom označavaju tačno vreme. Ambijent je divan i relaksirajući, sa puno zelenila, fontanom, izloženim statuama i kafićem. Ono zbog čega se ovde najviše dolazi je impresivni pogled na Veliku luku i ‘Tri grada’ (Senglea, Vittoriosa i Cospicua). Ulaz u vrtove je besplatan a za donju etažu se plaća.

Velika luka i Dokovi

Odavde se do Velike luke možete spustiti panoramskim liftom. Ona je bila baza, između ostalih, i za vitezove i kasnije Britance, kao i strateška tačka u kojoj se odigrala Velika opsada. Trenutno prolazi kroz brojne strukturne promene. Vlada je 2007. godine predstavila 20 projekata pomoću kojih će je obnoviti a u isto vreme štititi njenu istorijsku vrednost. Jedan od tih projekata su skoro renovirani Dokovi (Waterfront) – odličan primer dopunjavanja istorijskog i savremenog. Do njih možete prošetati ako se spustite liftom jer se tamo nalaze lepi kafići i restorani a osećaj je neponovljiv.

Pogled na čamce i brodove u luci

Ka Kokatedrali Sv. Jovana

Vratite se nazad do Ulice Republike i idući malo napred, sa leve strane na uglu sa Melita ulicom, posetite muzej u baroknoj palati ‘Auberge de Provence’.

Nacionalni muzej arheologije

Idealan je za sagledavanje praistorije i rane istorije Malte, sa vrednim artefaktima od kojih su dva napopularnija ostrvska eksponata ‘Žena koja spava’ i ‘Malteška Venera’. U audio-vizuelnoj sobi možete za malu nadoknadu pogledati dokumentarne filmove o malteškoj istoriji, arheologiji i iskopavanjima. Muzej radi svakog dana od 9:00-17(18):00 časova a ulaznicu ćete platiti 5 evra (mladi, studenti i stariji od 60 god. 3,5 evra a deca od 6-11 godina 2,5 evra).  

Kada nastavite pravo i ubrzo skrenete desno u Ulicu Sv. Jovana (St. John’s Street) ona će vas dovesti do istoimenog trga i Kokatedrale za koju se može reći da je najpoznatija znamenitost Valete.

Kokatedrala Svetog Jovana (St. John’s Co-Cathedral)

Građena je kao crkva vitezova reda Sv. Jovana u periodu od 1573.-77. godine. Jednostavne je spoljašnjosti na osnovu koje i ne možete naslutiti da vas unutra čeka fascinantan enterijer, remek-delo barokne umetnosti u Evropi. Za njega je zaslužan već pomenuti Matija Preti – jedan od najboljih umetnika enterijera 17. veka.

Kada uđete kročićete na pod koji je u potpunosti prekriven mermernim nadgrobnim pločama vitezova po kojima se hoda. Velikim oltarom dominira grupna skulptura Sv. Jovana i Hrista. Oduševiće vas bogata dekoracija i ugrađena količina zlata zbog koje crkva sva sija. Preti je oslikao i impresivni svod sa alegorijama reda Sv. Jovana i najznačajnijim Velikim Majstorima.

U okviru crkve je i Muzej sa raznim relikvijama i predmetima koje su upotrebljavali vitezovi. U Oratorijumu ćete videti dve izuzetno vredne Karavađove slike (Michelangelo Merisi da Caravaggio) koje su često jedan od glavnih razloga za posetu Kokatedrali – ‘Usekovanje glave Sv. Jovana Krstitelja’ (The Beheading of John the Baptist), najveća slika koju je umetnik proizveo, i Sv. Džerom (St. Jerom).

U Kokatedralu i Muzej možete ući u periodu od ponedeljka do petka od 9:30-16:30 časova a subotom od 9:30-12:30. Ulaznica košta 10 evra, omladina, studenti i stariji plaćaju 7,5 evra a deca mlađa od 12 godina mogu da uđu besplatno.

Trg Republike i Ulica starog pozorišta

Sledeći trg koji se nalazi uz glavnu ulicu je Trg Republike (Republic Square), poznat i kao Trg Regina. To je najbolje mesto za relaksaciju i okrepljenje, sa velikim brojem bašta kafea skoncentrisanih oko centralne statue kraljice Viktorije. Na trgu je i Biblioteka iz 1786. godine – poslednji objekat u Valeti koji su podigli malteški vitezovi.   

U Ulici starog pozorišta (Old Theatre Street) nalazi se nekoliko bitnih objekata. Skrenuvši levo u nju iz Ulice Republike prvo ćete naići na mali barokni dragulj – Pozorište Manoel. To je jedno je od najstarijih živih pozorišta u Evropi, nedavno restaurirano i proglašeno za nacionalni teatar. Ako imate vremena, pogledajte neku od predstava na engleskom jeziku.

Dalje u ovoj ulici dolazite do već pomenute Karmelitske crkve (Carmel Church) sa najvećom kupolom u Valeti i njenim vizuelnim reperom iz daljine. Kupola je bila značajno oštećena tokom Drugog svetskog rata pa ponovo izgrađena  u periodu 1958.-81. godine. Pošto je crkva zavučena između uskih ulica i teško saglediva, kada stanete pred nju ne možete videti kupolu. Odmah do je takođe pomenuta anglikanska Katedrala Sv. Pavla (St. Paul’s Anglican Cathedral) u neoklasičnom stilu. Njen 60 metara visoki zvonik je značajni simbol grada.

Trg Sv.Đorđa

Dijagonalno od Trga Republike a uz Ulicu Republike je Trg Sv. Đorđa (St. George’s Square) na koga izlazi Palata Velikog Majstora. Skoro je renoviran pa danas ima deo sa 17 vodoskoka koji izlaze direktno iz tla i veliku cvetnu površinu.

Palata Velikog Majstora (Grand Master’s Palace)

U ovoj impresivnoj palati koju je 1571. godine projektovao Đirolamo Kasar danas je sedište malteškog Parlamenta i predsednika države. Delovi zgrade su otvoreni za posetioce i možete ući svakog dana osim kada zaseda Parlament. Palata ima dva unutrašnja dvorišta – u jednom dominira statua Neptuna i odatle se spiralnim stepenicama penjete u posetu državničkim prostorijama. Odmah će vas oduševiti oslikana tavanica iznad ulaza i najaviti sve druge lepote koje vas čekaju unutra.

Grand master palace

U podrumskom delu palate je Oružarnica (Armoury) u kojoj je izloženo brojno prestižno oružje očuvano iz vremena vitezova Sv. Jovana. Kolekcija sadrži preko 5000 eksponata a uključuje koplja, oklope, štitove, teško oružje, itd. U palatu možete ući u periodu od 9-17 časova. Ulaznica košta 10/7/5 evra, a ako ne možete da uđete u državničke prostorije za Oružarnicu ćete platiti 6/4,5/3 evra.

Tvrđava Sv. Elmo i Mediteranska ulica

Ulica Republike se završava Tvrđavom Sv. Elmo (Fort St. Elmo) koja je sagrađena 1488. godine a odigrala je bitnu ulogu tokom prve Velike opsade. U okviru nje je muzej.

Nacionalni vojni muzej

S’ obzirom da je akcenat muzeja na dva Svetska rata (1914-18. i 1939.-45.) u njemu, pored ostalog, možete videti npr. dvokrilac ‘Gloster Gladijator’ (jedan od tri aviona koji su preživeli odbranu Malte 1940.-ih) kao i zanimljiv džip koga je koristio general Ajzenhauer tokom operacije ‘Haski’ i invazije na Siciliju 1943. Otvoren je od 9-17 (18) časova a karte za već pomenute tri kategorije posetioca koštaju 10/7,5/5,5 evra.

Nakon nekoliko minuta hoda Mediteranskom ulicom (Mediterranean Street) od Tvrđave nalazi se ‘Mediteranski konferencijski centar’ u kom je više od 200 godina bila smeštena Sveta bolnica.

Sveta bolnica (The Holy Infirmary)

Kao jednu od najboljih bolnica u Evropi tog vremena sagradili su je vitezovi a rad u njoj je bio deo njihove obuke. Bolesni su, bez obzira na klasnu pripadnost, tu mogli da provedu 3 dana i služeni su obrocima iz srebrnih tanjira. Do kraja 18. veka bolnica je imala oko 600 kreveta. Možete je obići u sklopu audio-vizuelnog šoua ‘Malta Experience’, koji se prikazuje u namenski izgrađenom teatru prekoputa bolnice.

Posredstvom savremene digitalne tehnologije putovaćete kroz fascinantnu istoriju Malte, dugu 7000. godina – od neolita do današnjih dana. To je pravi uvod za boravak na Malti a pogotovo za one koji dođu prvi put. Šou se završava vođenom turom kroz Svetu bolnicu. Ulaznica košta 10 evra a ako ste sa decom uzmite porodični paket u okviru kog deca uz dvoje odraslih plaćaju pola cene karte. Šou se prikazuje na sat vremena.

Nastavivši dalje Mediteranskom ulicom uz zidine, dolazite do javnih vrtova ‘Lower Barrakka Gardens’. U njima napravite opuštajući predah uz spektakularni pogled koji može da se meri sa onim iz sestrinskih ‘Upper Barrakka’ vrtova. Tu ćete videti hram-spomenik posvećen engleskom admiral Aleksandru Balu (Alexander Ball), vođi Maltežana protiv Francuza.

Šetnju završavamo preko puta vrtova, kod spomenika ‘WW2 Memorial’ podignutog 1992. god. Posvećen je izginulim 7000 ljudi za vreme Drugog svetskog rata u konvoju koji je snabdevao Maltu. Upečatljiva kula sa velikim zvonom privlači poglede i posetioce podseća na žrtvu onih koji su poginuli da bi Malta danas živela.     

Prema svetskim pokazateljima, Malta je jedna od top destinacija za 2018. godinu. Valeta zasigurno velikim delom utiče na to i zaslužuje posebnu pažnju tokom posete. S’ obzirom na brojno kulturno-istorijsko nasleđe i lepote samog grada, u njoj vam nikada neće biti dosadno. Pogotovo ako ste ljubitelj istorije, arhitekture i umetnosti. Nadamo se da će vam ovaj vodič pomoći u pripremi za obilazak jedne od najšarmantnijih i najelegantnijih prestonica sveta.

Autor:

Ivana Lukić