Vodič kroz Minhen – bavarska metropola unikatnog duha

Ukoliko planirate putovanje u Bavarsku prestonicu, siguran sam da će vam ovaj vodič kroz Minhen i okolinu biti od koristi. Čitajući tekst do kraja, pronaći ćete informacije i zanimljivosti o Minhenu od kojih neke nisu dostupne na srpskom jeziku. Ukazaću vam na neke detalje, običaje i lokalitete koje, jednostavno, morate da „overite“.

Vodič kroz Minhen atrakcije i šta obići

Minhen iz ugla autora ovog teksta

Minhen odavno nije grad koji „bije loš glas“. Ljagu o „nacističkom leglu“, kod nas dodatno začinjenu gastarbajterskim neukusom, Minhen je odavno sprao sa svog obraza i svetu pokazao svoje vrline lepotu kojom ne oskudeva.

Međutim, na šta obično pomislite kada kažem Minhen?! – Većina, verovatno na Oktoberfest, pivo, fudbal, BMW…

Deluje kao da je u pitanju destinacija za neiživljene muškarce. Da nije tako, potrudiću se da dokažem u nastavku ovog teksta.

Pođimo od epiteta kojima, na žalost, mnogi gradovi vole da se okite. Znate ono: Srpska AtinaVenecija severaPariz istoka… po toj formuli, Minhen je Najseverniji italijanski grad.

Šta je tvorac ove floskule hteo da kaže? Pa, valjda, da Minhen nije onako uštogljen i leden kao ostali „Dojč“ gradovi, već da je živ, šaren i veseo poput nekog grada u Toskani. I jeste. Minhen nije tipični Nemački grad – on je svoj, originalan, Bavarski.

Zarad bolje ilustracije prethodne rečenice, uporediću ga sa Barselonom koja je svojevremeno bila u sličnoj nezgodnoj situaciji. Mnogi su je nazivali druga španska metropola, negirajući matičnu Kataloniju, upravo je time omalovažavajući. Kao što, nekako pogrdno, zvuči definicija Barselone kao druge, pa još i španske, metropole, tako ni definicija Minhena kao trećeg nemačkog grada, jednostavno, skrnavi njegov integritet.

Bavarin - narodna nošnja

Zašto? – Zato što je reč o glavnom gradu najveće, najznačajnije i najbogatije pokrajinske države Savezne Republike Nemačke. Iako je treći po veličini u federaciji, drugi je po značaju i uticaju, a prvi po ekonomskoj snazi i moći. Najzad, kažimo naglas, Minhen je najbogatiji grad najbogatije države Evrope. To je on!

Da li Vam slika o Minhenu sada zvuči drugačije?!

Bayern, Bavaria ili Bavarska

Većini ljudi je poznato da je Nemačka savezna država, ali malo ko zna da nabroji nazive njenih federalnih subjekata. Ipak, za jednu smo svi čuli – Bavarsku.

Službeni naziv Bavarske je Freistaat Bayern, u prevodu, Slobodna Država Bavarska. Sam naziv, kao i činjenica da, pored Saksonije i Tiringije, samo Bavarska ima status slobodne države (ostalih 13 su pokrajine – Bundesländer) nam govori da Bavarska ima izuzetno visok stepen samostalnosti. Osim toga, važno je istaći i njenu nezavisnost u prošlosti. Bavarska je bila kraljevina kojom je dinastija Vitelsbahovih, sa prestonicom u Minhenu, vladala 738 godina bez prekida.

Bavarska je smeštena na jugu nemačke savezne države. Graniči se sa, Češkom na istoku, Saksonijom, Tiringijom i Hesenom na severu, Baden-Virtenbergom na zapadu te Austrijom na jugu.

Paušalno, Bavarska se deli na tri dela: ŠvapskuFranačku i Bavarsku a administrativno je podeljena na sledeće provincije:

  • Gornja Bavarska / Oberbayern,
  • Donja Bavarska / Niederbayern,
  • Švapska / Schwaben
  • Gornji Palatinat / Oberpfalz
  • Gornja Franačka / Oberfranken,
  • Središnja Franačka / Mittelfranken i
  • Donja Franačka / Unterfranken.

Mapa Bavarske

Jezik koji se ovde govori je Nemački ali, za one koji to ne znaju, nemački ima dosta dijalekata koji se kod njih ne zovu tako, već se kategorišu kao zasebni jezici. Da pojasnim, nemački jezik (Deutsche Sprache) podrazumeva nešto što se zove Hochdeutsch ili standardni nemački jezik i za govornika tog, standardnog nemačkog jezika, većina dijalekata nije razumljiva, a za govornika nekog nemačkog dijalekta, razumljivi su samo susedni dijalekti (slično kao sa južnoslovenskim jezicima – Hrvatski razumemo odlično ali bugarski ili slovenački teže).

Ipak, kod Nemaca je sve to dosta komplikovanije jer postoji nemački koji se govori u Nemačkoj, onaj koji se govori u Švajcarskoj i onaj u Austriji, a dijalekti se dele na dve grupe:Visokonemački i Niskonemački, za koje ne postoji jasna saglasnost po pitanju toga da li su u pitanju dva jezika ili jedan.

U Bavarskoj se govore čak tri (čega god): švapski (schwäbisch), frankonski (fränkisch) i austro-bavarski (bayerisch). Tek da znate!

Tradicionalna bavarska nošnja i harmonike

Minhen se na bavarskom kaže (ili zove) Minga. Dakle, Minga, se nalazi u Gornjoj Bavarskoj, ušuškan u među Alpima, na nadmorskoj visini od 530 m (slično kao Bern ili Sarajevo), na obalama reke Isar koja iz Austrijskih Alpa teče ka Dunavu.

Po površini, Bavarska je najveća savezna zemlja Nemačke. Poređenja radi, nešto je manja od Srbije, po površini, ali dosta veća po broju stanovnika, kojih ima preko 12 miliona, od čega njih 1.450.000 živi u Minhenu. Dakle, ilustrativnije rečeno, Minhen je tek za nijansu manji od Beograda.

Ono čime se Bavarska posebno ponosi je kultura stara više od 1.000 godina. Po svom Ustavu, Bavarska je definisana i kao država kulture, shodno čemu se, na godišnjem nivou, iz državnog budžeta izdvajaju pozamašne sume novca za potrebe Ministarstva kulture. Sa više od 1.500 muzeja, koliko ih ima Bavarska, (Srbija ih ima 180), ubedljivo je na prvom mestu u odnosu na sve ostale nemačke savezne pokrajine, ali i šire.

Statenbrau Bavarci i kultura Bavarske u Nemačkoj

Kulturna pozornica glavnog grada, Minhena, je kao i sam grad, prebogata, a ono što turiste ovde najviše fascinira je arhitektura manifestovana u originalnosti očuvanih srednjevekovnih građevina. Ova činjenica zvuči gotovo neverovatno obzirom da je grad, nakon II Svetskog rata, ostao gotovo uništen i razoren. Međutim, brižnim rekonstrukcijama i restauracijama, staro gradsko jezgro je dovedeno u stanje očuvanosti i izgleda s kraja 19. veka. Istovremeno, u perifernim krajevima grada, nikli su mnogi reprezentativni primerci savremene urbane arhitekture, kombinovani sa idealnom količinom zelenila, zbog čega ceo grad ostavlja utisak jednog velikog parka. Najzad, šta je čuveni Njujorški Central Park naspram Minhenskog Englischer Gartena?! – Bleda kopija!

Ako ste dosad živeli u ubeđenju kako je Central Park najveći park na svetu, znajte da niste bili u pravu. Englischer Garten „šije“ Central Park za neverovatnih 60 hektara (375 ha : 315 ha u korist Nemaca). Ipak, ubeđen sam da će veći utisak na vas ostaviti jedan drugi Minhenski park – Olympiapark.

Olympiapark u Minhenu

Olympiapark je prepun sadržaja, naročito sportskih, a konstruisan je i uređen u svrhu organizacije Letnjih olimpijskih igara 1972. godine koje su proslavile ovaj grad. Glavna atrakcija ovog brežuljkastog parka sa jezerom je Olimpijski stadion futurističkog dizajna koji prima bezmalo 70.000 posetilaca. Ipak, ne sme se govoriti o stadionu u Minhenu, a ne spomenuti, pre svih, Allianz Arenu koja slovi za najmoderniji stadion na celom svetu. Osim tehničko-tehnološke savršenosti, od posebne vrednosti je arhitektonsko-dizajnerska dimenzija ovog „koloseuma“. Formom podseća, neke na automobilsku gumu, a neke na ptičje gnezdo.

Minhen vidikovac

Kako god, fasada mu je najinteresantnija. Sastavljena je od kamenih ploča prekrivenih specijalnom vrstom hi-tech folije koja ima „kameleonske“ osobine i, po potrebi, menja boju. Ako je nekome lakše da vrednost ovog stadiona doživi kroz konkretnu sumu, u pitanju je 340 miliona evra za samu građevinu + 210 miliona evra za okolnu infrastrukturu! Dakle, 550 miliona „bespotrebnog“ troška, obzirom da Minhen već ima Olimpijski stadion sličnih dimenzija. Međutim, građani Minhena su, na referendumu o izgradnji stadiona, dvotrećinskom većinom odlučili da im je novi stadion ipak potreban.

Allianz Arena izgleda podjednako futuristički kao i Olimpijski stadion, a kapacitet joj je, takođe, bezmalo, 70.000 posetilaca.

Allianz Arena

Rivalstvo među stadionima u Minhenu je očigledno (Allianz Arena 69.901 posetilac, Olympiastadion München 69.250 posetilaca) ali, zanimljivo je napomenuti da gradski klubovi, rivali, koriste samo Arenu kao svoj matični stadion. U pitanju su, naravno, Najtrofejniji evropski klub FK Bayern München i FK TSV 1860 München.

Allianz arena Minhen i Bayern munchen

Osim Olimpijskog stadiona, u Olimpijskom parku, naročito interesantna pojava je i stasiti Olimpijski toranj (Olympiaturm) visok 291 m. Poređenja radi, spomenimo da je naš, Avalski toranj, visok 205 m. Koji od dva tornja je moćniji, lepši i impresivniji, prosudite sami.

Olimpijski toranj - Olympiaturm

Kada su u pitanju kulturno-istorijske znamenitosti, nezaobilazno je Minhensko staro gradsko jezgro kojim dominira prelepi trg Marienplatz koji predstavlja „nultu tačku“ i srce Minhena. Trgom dominiraju zdanja Stare i Nove Gradske kuće ali, teško da ćete, bez da vam to neko kaže, pogoditi koja je starija. Obično svi pogreše. Nova Gradska kuća (Neus Rathaus) datira iz 19. veka a sagrađena je u neo-gotičkom stilu a prepoznatljiva je po kitnjastom, 85 metara visokom, tornju na kome se nalazi posebna znamenitost – Glokenšpil (Glockenspiel). Glokenšpil je veliki sat koji se, sa svoja 43 zvona, oglašava tri puta dnevno, u 11:00, 12:00 i 17:00 h, uz jedinstvenu predstavu koju izvode 32 mehaničke marionete, a koja podseća na dva događaja iz gradske prošlosti:

  • venčanje vojvode Vilhelma V i Renate od Lorene. Beli i plavi vitezovi predstavljaju Bavarsku, a crveni i beli Lotrigen. Svaki put, naravno, pobeđuje bavarski vitez.
  • Schäfflertanz (ples kopera) – proslavu koja se odigrala na minhenskim ulicama nakon završetka epidemije kuge 1517. godine.

Glokenšpil fasada zgrada

Minhenski Glokenšpil se, zajedno sa Astronomskim satom u Pragu, Big Ben-om u Londonu i Zeitglockenturm-om u Bernu, svrstava u red najznamenitijih javnih satova na svetu.

Stara Gradska kuća (Altes Rathaus) je starija „svega“ pet vekova ali je dva puta obnavljana zbog požara u 16. veku te zbog razaranja tokom II Svetskog rata. Zbog toga se, samo po sebi, logično, nameće pitanje, koja od dve Gradske kuće je, realno, starija. Prosudićete sami ali, rekoh, neće vam biti lako. Stilski je ipak starija Stara Gradska kuća (Gotski stil) a, obzirom da su svi fragmenti fasade koji su sačuvani, ponovo ugrađeni u sadašnji objekat, on je, realno, star koliko i prethodni.

Stara gradska kuća Gotski stil

A zašto se Marienplatz zove baš tako, odgovor daje obelisk koji se nalazi u centru trga na čijem vrhu se nalazi statua Bogorodice (Device Marije), koja se smatra zaštitnicom Bavarske i njene prestonice. Ova monumentalna kompozicija podignuta je 1638. godine u znak proslave pobede i kraja švedske okupacije tokom Tridesetogodišnjeg rata. Osnova spomenika simbolizuje apokalipsu koja je prikazana u formi četiri zverke: glad (zmaj)kuga (zmija otrovnica), rat (lav) i jeres (zmija).

Marienplatz statute umetnost

Još jedna originalna znamenitost na Marienplatz-u je i fontana Fišbrunen (Fischbrunnen) koja, po legendi, donosi sreću – finansijsku sreću. Navodno, svako ko opere svoj  novac ili novčanik u ovoj fontani, neće imati finansijskih problema. Ko zna, možda je baš zahvaljujući ovoj česmi nastala čuvena fraza „Pranje novca“. Kao i Stara gradska kuća, i Fišbrunen fontana je teško stradala u toku II Svetskog rata a nanovo je, po originalnim nacrtima iz 1864. godine, izgrađena 1954. godine.

Karlsplatz

Karlsplatz atrakcije u Minhenu

Nedaleko odavde, pešačkom zonom povezan sa Marienplatz-om, nalazi se još jedan znameniti trg – KarlsplatzKarlsplatz je izgrađen u 18. veku po nalogu Karla II Bavarskog, a koji je ime dobio po bavarskom vojvodi Karlu Teodoru. Naročito je impresivna jedna od malobrojnih preostalih građevina starog Minhena – Zapadna gradska kapija Karlstor iz 14. veka koja se nalazi na ulazu u pešačku zonu (Neuhauser strasse) u pravcu Marienplatz-a. Osim Karlstor kapije, trgom dominira velika kružna fontana kao i monumentalno zdanje Palate pravde iz 19. veka koje se nalazi prekoputa. Takođe, ovde na Karlsplatz-u, obratite pažnju na prvu posleratnu gradsku galeriju Kaufhof.

Pešačka zona Noehojzer štrase (Neuhauser strasse) je priča za sebe. Ovde ćete moći da uživate u mirisima i ukusima ekskluzivnih restorana ili da pazarite u nekim od butika najekskluzivnijih svetskih modnih kuća poput Barberija, Luj Vitona, Gučija i sl. Mnogi kažu da, upravo prisustvo ovakvih brendova, jedan grad čini svetskom metropolom. Priznajem, neobičan, ali pažnje, ipak, vredan kriterijum.

Minhen - bavarski folklor

Otprilike na sredini Noehojzer ulice je velelepna Jezuitska crkva sv. Arhangela Mihaila (St. Michael Kirche). Reč je najvećoj renesansnoj crkvi izvan tla Italije. Njen ktitor je bavarski vojvoda Vilijam V. Crkva je sagrađena u 16. veku a uporni vojvoda je, da bi ostvario svoju zamisao, prethodno morao da poruši čak 87 kuća. Ovakva ludost i tvrdoglavost izazvala je masovne proteste građana koje je vojvoda hladnokrvno ignorisao. Ipak, samoživost i tvrdoglavost su mu se obile o glavu nakon što se srušila kupola koja, posle one na crkvi sv. Petra u Rimu, u to doba, bejahu najveća na svetu. Nakon ovog urušavanja, koje je dodatno oštetilo okolne posede, projekat je preinačen te je akcenat stavljen na fasadu koja izgleda uistinu impresivno. Između dva ulazna portala nalazi se znamenita skulptura sv. arhangela Mihaila kako ubija đavola u ljudskom obliku.

Nedaleko odavde, na sred ulice, a ispred Nacionalnog muzeja lova i ribolova (Deutsches Jagd- und Fischereimuseum), nalazi se statua divlje svinje – Porcellino. Ako vam ime ovog praseta zvuči isuviše italijanski, to nije ni malo slučajno. Naime, Porcellino je napravljen po ugledu na mermernu italijansku kopiju helenističkog originala Kalidonskog vepra (biće iz grčke mitologije) koja je, svojevremeno, iz Rima, na zahtev Medičijevih, preneta u Firencu.

Ako vidite ljude kako iz nekog razloga trljaju veprovu, već izlizanu njušku, znajte da je to ritualni običaj. Svako ko to uradi, kažu, vratiće se na isto mesto. Tako i vi, ako želite da vam se ponovi minhensko iskustvo, nemojte da zaobiđete slavnog Porčelina.

Pošto pomilujete prasence po njuški, skrenite u Augustinerstrasse ili Liebfrauenstrasse i, za svega pedesetak koraka, naći ćete se ispred, po mnogima, a i doslovno, najveće minhenske znamenitosti – Frauenkirche-a ili Bogorodičine crkve. To je „ona“ crkva po kojoj svi prepoznaju Minhen – njegov vizuelni simbol koji, sa svoja dva tornja, dominira siluetom grada.

Frauenkirche – Bogorodičina crkva

Frauenkirche - Minhen

Atipično za to doba i gotski stil u kom je sagrađena, spoljašnost ove katedrale je slabo i isuviše prosto ukrašena. Gotovo se da zaključiti da građevina uopšte nije lepa ali je, svakako, prvoklasna gradska znamenitost. Tornjevi ove katedrale su visoki 99 metara (preciznije, severni je visok 98,5 metara i južni 98,4 metra) te su, upravo oni, uzeti za „meru“ po kojoj je definisana maksimalna visina svih građevina u užem gradskom jezgru. Ovaj zakon donet je u novije vreme (2004. godine) i, shodno njemu, zabranjena je gradnja zgrada viših od Frauenkirche katedrale.

Dakle, Frauenkirche je definitivno „najveći“ simbol Minhena.

Frauenkirche Minhen - Bogorodičina crkva kupole i statua

Međutim, ima ovde, na samom ulazu u katedralu, još jedna zanimljivost i znamenitost – Đavolja stopa! A, otkud Đavo gde mu mesto nije, otkriva nam neobična legenda po kojoj je arhitekta Jörg von Halsbach, sklopio pakt sa Sotonom prema kome će on, kako bi udovoljio Nečastivom, izgraditi mračnu crkvu (bez prozora), a Đavo će mu, zauzvrat, pomoći da je brže i bez muke završi. Kada je fon Halzbah okončao sve građevinske poslove, doveo je svog „saradnika“ na ovo specifično mesto na ulazu u crkvu, gde se danas, u jednoj pločici, nalazi otisak stopala, odakle se ne vidi ni jedan prozor (zaklanjaju ih stubovi). Kada je Đavo shvatio da je izigran, izleteo je napolje ostavivši za sobom otisak svog stopala ali i još jedan „trag“ u vidu promaje koja bez prestanka duva oko katedrale. Osetićete je, sasvim sigurno!

Minhen - Švaba i konj

Muzeji u Minhenu

Spomenuo sam da Bavarska i njen glavni grad obiluju kulturnim sadržajima i muzejima. Jasno je da ih je nemoguće sve obići za vreme jedne posete. Iz tog razloga izdvajam nekoliko njih, a na prva mesta stavljam Pinakoteke i Gliptoteku. U sredinama, kao što je naša, gde ovi izrazi nisu odomaćeni, pojmovi Pinakoteka i Gliptoteka mogu zvučati čudno i konfuzno. Pa da razjasnimo:

  • Pojam „Pinakoteka“ možemo da prevedemo kao Galerija slika, a
  • Pojam „Gliptoteka“ kao zbirka vajarskih dela.

Oba pojma potiču iz grčkog jezika u kom reč pinakoteka znači “sala sa slikama” ili “kolekcija slika” i označava javnu prostoriju, u kojoj su se čuvale slike. Stoga, pinakoteke i gliptoteke možemo pronaći širom sveta, ali ove minhenske su naročito čuvene. Čak, najčuvenije u svetu.

U Minhenu postoje ukupno tri Pinakoteke:

  1. Alte Pinakothek / Stara pinakoteka,
  2. Neue Pinakothek / Nova pinakoteka i
  3. Pinakothek der Moderne / Pinakoteka moderne umetnosti.

Sve tri se nalaze u umetničkoj četvrti Kunstaleal, nedaleko jedna od druge. Idemo redom:

Alte Pinakothek / Stara pinakoteka

izgrađena je u 9. veku za vreme vladavine Kralja Ludviga I. Tu se nalazi jedna od najstarijih i najvažnijih kolekcija sa delima slikara iz srednjeg veka, pa sve do 18. veka. Najznačajniji su Direr, Rafael, Rembrandt i Rubens.

Neue Pinakothek / Nova pinakoteka 

nalazi se prekoputa Stare pinakoteke, izgradio je, takođe, Ludvig I sa idejom da bude zbirka dela savremene umetnosti tog vremena. Međutim, ovde su izložena dela slikara iz 19. veka i početka 20. veka. Centralnu zbirku čini nemačko slikarstvo iz 19. veka.

Pinakothek der Moderne / Pinakoteka moderne umetnosti

Kao i Museum Brandhorst koji se nalazi u istom bloku, izlažu se dela slikara iz 20. i početka 21. veka.

Glyptothek / Gliptoteka

Izlaže umetnost drevne grčke, te Antikensammlung / zbirka antikviteta, nalaze se nedaleko odavde, na Königsplatz-u. Ukoliko imate vremena, svakako preporučujem da je posetite.

Nemački muzej (Deutsches Museum)

Još jedan muzej koji vredi, makar da pokušate da organizujete svoje vreme i za njegovu posetu, je Nemački muzej (Deutsches Museum).

Shodno imenu, svako bi pomislio da je reč o nekoj vrsti muzeja nacionalne umetnosti, međutim, u pitanju je muzej nauke i tehnike. I to najveći i najpopularniji muzej te vrste u svetu! Njegova postavka broji oko 28.000 izloženih predmeta iz 50 oblasti nauke i tehnike. Činjenica da ga godišnje poseti oko 1,5 miliona ljudi govori dovoljno o njemu. Tematske celine su: Komunikacije, energija, transport, muzički instrumenti, nove tehnologije i sl.

BMW-ov muzej – BMW Welt

Kada su u pitanju tehnika i tehnologija, u tom kontekstu nezaobilazan je još jedan muzej potpuno komercijalnog karaktera. U pitanju je, naravno BMW muzej, kao i BMW Welt (svet). BMW-ov kompleks smešten je neposredno uz Olimpijski park, u frontalnom delu BMW-ovog fabričkog kruga gde dominiraju tri arhitektonski veoma neobična zdanja: BMW-ova poslovna zgrada (BMW-Vierzylinder) izgrađena u simboličnoj formi četiri cilindra, futurističko zdanje BMW Welt-a gde možete da pogledate i probate najnovije BMW modele i, najzad, krajnje neobično zdanje BMW-ovog muzeja stilizovano u formi činije za salatu. BMW muzej je otvoren 1972. godine, neposredno pred otvaranje olimpijskih igara a primarni cilj mu je predstavljanje razvoja ove automobilske kompanije kroz istoriju.

BMW welt

Minhenska Rezidencija (Münchner Residenz)

U pitanju je nekadašnja kraljevska palata vladarske dinastije Vitelsbah (Wittelsbach) koja je Bavarskom vladala punih 738 godina, počev od 1180. pa do 1918. godine.

Minhenska Rezidencija važi za najveću gradsku palatu u Nemačkoj, a današnja svrha joj je muzejskog karaktera, gde je ona sama po sebi najznačajniji eksponat. Poenta je arhitektura kompleksa zgrada koji ima deset dvorišta i 130 odaja čija dekoracija, svakako, zaslužuje pažnju svakog turiste.

Minhenska rezidencija statua

Minhensku rezidenciju čine tri glavna dela:

  • Kraljevska zgrada (Königsbau) koja potiče iz XIX veka tj. vremena vladavine kralja Ludviga I koji ju je dodatno proširio po ugledu na palatu Piti u Firenci. Među najznačajnije odaje spada Državni apartman Ludviga I.
  • Stara rezidencija (Alte Residenz) je interesantna celina čiji ulaz čuvaju Bogorodica i dva lava čije šape su izlizane trljanjem. Naime, običaj je da zamislite želju i istovremeno protrljate lavlju šapu.
  • Krilna banket sala (Festsaalbau) je izvedena u stilu neoklasicizma (1832-1842). U ovoj celini Minhenske Rezidencije se nalazio kraljevski tron. Na krovu se nekada nalazila zimska bašta koja je izgrađena po želji kralja Ludviga II 1870. godine. Zatvorena je  nakon njegove smrti. Herkulova dvorana je prva koncertna dvorana Bavarskog radio simfonijskog orkestra.

Palata Nimfenburg

Dvorac nimfi – Nimfenburg (Schloss Nymphenburg) je nekadašnja glavna letnja rezidencija kralja Ludviga Prvog Vitelsbaha.  Kralj Ludvig I je u istoriji ostao zapamćen kao veliki ljubavnik. Bio je  opsednut ženama a zbog jedne je, najzad, i abdicirao.

Imao je mnoštvo ljubavnica, čijim slikama je okitio zidove jedne od najvećih odaja u palati, nazvavši je odaja lepotica, a ceo dvorski kompleks je, konačno, dobio naziv Dvorac nimfi – Nimfenburg.

Nimfenburg palata Schloss Nymphenburg

Dvorac je prvobitno služio kao letnjikovac, obzirom da se nalazio u šumi, ali je malo verovatno da se kralj ovamo sklanjao od letnje žege (Minhen je na 519 m n/v u Alpima), već je ovo bilo idealno mesto za njegove ljubavne pustolovine. Od ondašnje šume, danas je ostao dvorski park koji važi za jedan od najlepših u Minhenu.

U ovom dvorcu je, 1845. godine, rođen unuk Ludviga I, kasniji nemački kralj Ludvig II, koji, za razliku od svog dede, nije bio opsednut ženama već dvorcima i palatama. Za svog života potrošio je celo bogatstvo Vitelsbahovih, podižući dvorce. Svojim graditeljskim hirovima doveo je čitavo kraljevstvo na ivicu bankrota te je, zbog toga,  proglašen neuračunljivim i nesposobnim da vlada.

Zaostavština Ludviga II su dvorci Linderhof, Herenkimze i Nojšvanštajn. Svojom lepotom i glamurom dostojni su čak i Versaja ili Peterhofa a potonji, Nojšvajnštajn, je po mnogim merilima i kriterijumima najlepši i najbajkovitiji dvorac na svetu. Ovaj dvorac je Voltu Dizniju poslužio kao inspiracija za dvorac iz crtanog filma Uspavana lepotica.

Nojšvajnštajn dvorac Bavarska

Iako, otišavši sa teme, nisam rekao sve o Nimfenburgu, reći ću još samo to da je on jedan od „onih“, nadaleko čuvenih, dvoraca Bavarske koje i naši turisti rado posećuju.

Oktoberfest

Oktoberfest je najveći festival u Evropi a, po mnogima, nakon fešte u Riu, drugi najveći i najpoznatiji u svetu. U pitanju je šesnaestodnevna fešta koja se održava svake godine. Zanimljivo je da „Oktoberfest“ počinje u septembru (a završava se početkom oktobra).

Oktoberfest bavarsko pivo krigle

Ukoliko Minhen posećujete u vreme kada se održava festival, on je, takoreći, obavezna stavka u vašem itinereru. Međutim, ako ste u Minhenu u nekom drugom terminu, preporučujem da ovu „atmosferu“ nadomestite na neki alternativan način. Posetite neku od gradskih pivnica kako biste uživali u čuvenom bavarskom pivu, uz čuvene minhenske bele kobasice i bavarsko pecivo  – perece. Odlazak na Theresienwiese (Terezijine poljane) – mesto gde se održava festival je uzaludno trošenje vremena obzirom da tamo nema baš ničega interesantnog.

Tradicija Oktoberfest-a je veoma duga. Potiče iz 1810. godine, a vezana je za ženidbu kralja Ludviga I princezom Terezom – događaj koji prikazuje i, ranije spomenuti, javni sat Glokenšpil.

Tadašnji upravnik grada je organizovao konjičke trke u čast kraljeve svadbe na poljani ispod brda Sendlinger. Bio je to prvi Oktoberfest u Minhenu koji je, zbog svoje uspešnosti, ponovljen i sledeće godine, uključujući i konjske trke i kasnije karnevalske atrakcije. Zabeleženo je da je već 1835. godine, ova fešta okupila čak 50.000 ljudi. Od tada se, sa kratkim prekidima, Oktoberfest održavao svake godine.

Pivnice u Minhenu

Oktoberfesta ne bi bilo da nije piva, a piva ne bi bilo da nije minhenskih pivnica i pivara. Koje su to najčuvenije marke minhenskog piva istražite sami ili pokušajte da se setite makar jedne.

Kada su u pitanju pivnice, u Minhenu ih ima na stotine, ali samo jedna je najpoznatija na svetu – Hofbrojhaus (Hofbrauhaus). Verujte mi na reč – nije ni najlepša, ni najbolja, ali je, svakako, najpoznatija. A kako i ne bi bila, kada su ovde svoje krigle ispijali Mocart, Lenjin, Kenedi i mnogi, mnogi drugi, znani i neznani koji su živeli u Minhenu ili njime prolazili. Morate i Vi!

Ovde je, po meni nije vredno pomena, ali tek da znate, svojevremeno pijančio i sam Firer. Iz Hofbrojhaus-a je, ustvari, krenulo zlo koje je umalo uništilo planetu. Više o ovome, ako vas baš interesuje, istražite sami.

Umesto o Hitleru i njegovim doktrinama, kako ih na taj način ne bih veličao, reći ću još par rečenica o Hofbrojhaus-u. On, Hofbrojhaus, nije ničemu kriv. Samo je pametno iskoristio ono što ga je sticajem okolnosti snašlo. To se zove odličan marketing zbog koga će mnogi pohrliti ovamo kako bi se tamo tagovali i „opalili“ bar jedan selfi za Instagram ili Fejs. Mnogi se čak, taguju tako da se označe kako piju zajedno sa Hitlerom. Svašta ljudima pada na pamet – očigledno nesvesni užasa koji je ovaj naneo čovečanstvu. Za razumeti je one avanturiste koji se fotografišu kako stoje na Đavoljoj stopi u Frauenkirche-u – to je legenda, ali Hitler je jeziva stvarnost koja se dogodila i Minhenu i nama. Kako je ta stvarnost izgledala ovde, u okolini Minhena, saznajte u Dahau-u – gradiću nadomak Minhena koji Vam preporučujem da ga obavezno posetite.

Šta još videti kad putuješ u Minhen

Kada je u pitanju grad poput Minhena, čini se nemogućim opisati sve njegove znamenitosti, dok su neke povezane i sa tamnom istorijom grada. Takođe, nemoguće ih je sve obići za vreme jedne posete. Teško ih je čak sve i nabrojati. Evo šta još morate videti u Minhenu:

  • Nacionalno pozorište (Nationaltheater)
  • Univerzitet (Ludwig-Maximilians Universitat)
  • Maksimilijanum (Maximilianum) – nekadašnja palata bavarskog parlamenta, Landtag-a
  • Crkva Svetog Petra (Peterkirche)
  • Istočna kapija (Isartor)
  • Severna kapija (Siegestor)
  • Ostrvo muzeja (Museuminsel)
  • Anđeo mira (Der Friedensengel) – spomenik posvećen miru nakon franačko-pruskog rata
  • Trg Odeon (Odeonsplatz)
  • Hofgarten (Hofgarten)
  • Dahau koncentracioni logor
  • I još mnogo toga.

Minhen metropola - grad

I na kraju, ostaje mi da vam poželim prijatan boravak u Minhenu. Preporuke ćete sigurno dobiti i na Tripadviser-u ili gde god da pokušate da ih potražite. Domaćini su uljudni, predusretljivi i ljubazni. Većina govori engleski tako da ni sa sporazumevanjem neće biti prevelikih problema. Snalaženje i javni transport u gradu su, i više nego uređeni i organizovani. Bezbednost je na izuzetno visokom nivou a kriminal je sveden na minimum.

Srećan put!

Autor:

Miroslav Bronzić