Zaleđeno kraljevstvo fjordova – Norveška

Ovo nije zemlja za zahtevne i razmažene. Priroda ju je stvorila za one koji cene istančanu, surovu lepotu prirode. Ovde se ne dolazi da bi se ležalo na plaži – magični Sever poziva na sasvim drugačiju avanturu. Ovo je kolevka vikinga, skijaških sportova, irvasa i zločestih patuljaka, zvanih trolovi. Ovo je zemlja fjordova, a ko jednom vidi fjordove, zauvek će sa njima porediti druge pejzaže.

Sogne fjord

Prva slika koju stvorimo u mislima kada pomislimo na Norvešku jesu mračne stene u moćnom kontrastu sa morem koje se peni -­ čarobni fjordovi. Visoki i dugi stotine kilometara, zaostavština poslednjeg ledenog doba, strmi obronci obala privlače zaljubljenike u divlju stranu prirode. Najimpozantniji među fjordovima i najveći na svetu, a najpoznatiji vodeni put u Norveškoj je Sogne fjord, nalazi se severno od Bergena. Njegovi masivni zidovi poniru 1300 m ispod vode, uzdižu se preko 600 m iznad njene površine. Neponovljivih oblika, dug 206 km, širine 1.5­6 km ima više rukavaca ­- severni fjord Fjerland, fjordove Sondal i Lustra, istočni i južne Lerdal, Aurland i Neroj.

Između fjorda Sogne i fjorda Nord leži glečer Jostedalsbren. Za ljubitelje ekstremnih putovanja izlet na ovaj lednik predstavlja pravi užitak. Gejranger fjord je međutim turistički najpopularniji. Fotografi (profesionalni ili amateri) slažu se da Gejranger pruža jedan od najlepših pogleda na svetu. Voda je tirkizna, a sa druge strane fjorda pruža se krivudav put poznat pod imenom Put trolova.

Sve turističke atrakcije ovog regiona dobile su imena po likovima iz bajki. U daljini je planina Troltindan. Legenda kaže da se baš u njoj održavaju svadbeni marševi trolova. Iskidani obronci i strme provalije štite patuljaste stanovnike od ljubopitljivih pogleda turista. Ovo mesto vredi posetiti i leti jer se tada na padini Trolstigen održava čuvena ski­trka ­ Trolstigrennet.

Prestonica stara hiljadu godina

Oslo je osnovao norveški kralj Harold III Hordrode oko 1048. godine iako njegovi počeci sežu do VIII veka odnosno vikinške ekspanzije. Posle stradanja u velikom požaru 1624. godine, Oslo je obnovio kralj Kristijan, po kome je grad nazvan Kristijanija. Od 1925. godine grad je ponovo dobio staro ime. Oslo se razlikuje od ostalih evropskih prestonica po svom položaju, 100 km duboko u fjordu Oslo. Opasan je brdima koja, prekrivena snežnim kapama, gradu daju bajkovit izgled. Ulica Karla Johana je jedno od najživopisnijih mesta u Oslu. Mnoštvo zelenih površina, veličanstvena zdanja, kafići i prodavnice, utiru put pravo do kraljevske palate Stottet na uzvišici. Zimi u ulici Karla Johana niče klizalište, jedna od atrakcija grada, a klizaljke možete iznajmiti na licu mesta. U Oslu posetite i Radhuset (gradska većnica) i tvrđavu Akeršus u starom delu grada.

Bidgoj ili naseljeno ostrvo je najveći kompleks muzeja u Norveškoj. Za turiste je najprivlačniji Muzej vikinških brodova u kome se čuva najdragocenije blago drevne kulture Norveške – vikinške lađe. Na Bidgoju se nalazi i muzej Kon­Tiki. Njegovi glavni eksponati su dva čamca koje je prema praistorijskim uzorima izradio Tor Hajerdal i njima preplovio Atlantik i Pacifik.

Bergen

Norvežani su se uvek trudili da grade gradove tako što bi ih ukomponovali u prirodni ambijent bez narušavanja savršenstva pejzaža. Zbog toga svi norveški gradovi deluju krajnje živopisno, bajkovito. Bergen je jedan od njih. Smešten je na obroncima sedam brda, otvoren ka moru i nosi tiulu nalepše metroplole Severa i prestonice hanzeatskih trgovaca. Duž obale zaliva Brigen sagrađen je čitav red drvenih kuća sa strmim završecima na krovovima.

Kolevka skijaških sportova

U severnoj Norveškoj u blizini grada Ita, pronađeni su pećinski reljefi stari 4000 godina i prikazuju likove na skijama. O skijama se govorilo još u drevnim skandinavskim sagama. Lilehamer je grad koji nikako ne bi trebalo zaobići na proputovanju istočnim delom Norveške. Lilehamer je bio domaćin zimskih olimpijskih igara 1994. godine, svakog marta se organizuje ski-­trka Birkebeinerrennet, od Rena do Lilehamera. Atrakcija ovog grada je Maihaugen, nastao u XIX veku zahvaljujući Andersu Sandvigu koji je sakupljao antikvitete i kupovao stare seoske kolibe. Tako se rodila ideja o De Sandvigske Samliger ­ najvećem muzeju norveškog sela. Nešto dalje ka severu je Nacionalni park Jotunhejmen čije planinske vrhove presecaju glečeri i jezera.

Norvežani su sasvim svesni da su brojčano mali narod i da je njihov jezik težak onima koji u njihovu zemlju dolaze. Iz tog razloga prosečni Norvežanin govori i jedan do dva strana jezika. Izuzetno radan i disciplinovan narod Norveške je uspeo da uslovima koje su oblikovali hladnoća, sneg, fjordovi i ponoćno sunce stvori visok životni standard. Shodno tome, mogli bi ih nazvati modernim vikinzima.

Turizam u Norveškoj je počeo naglo da se razvija nakon Diznijevog animiranog filma Frozen u kome je kroz fiktivno kraljevstvo Arendele promovisana Kraljevina sv. Olafa ­ Norveška. U Norveškoj možete prisustvovati prirodnim pojavama kojih inače nema u umerenoj klimatskoj zoni. U Tromzou, od 21. maja do 23. jula sunce ne zalazi, dok večna noć traje od 23. novembra do 21. januara i tada možete posmatrati Auroru Borealis – ­polarnu svetlost. Ka severu ništa neobično neće biti ako sretnete Laponce. Iz ove zemlje drevnih­ modernih vikinga kao suvenir ponesite lusekofte džemper.

Autor:

Katarina Adamović