Kopaonik – najvažniji geografski podaci
Nama koji smo odrasli na padinama ove prelepe planine, geografski podaci Kopanika ostali su u neizbrisivom sećanju, a celokupno iskustvo kao najlepša uspomena iz detinjstva.
Posebnost ove planine je u tome što je možete svake godine posećivati, i tako celog svog života, a nikad je sasvim ne upoznati – jer “otići na Kopaonik” ne znači samo videti Konake i Brzeće i skijati po stazama u blizini – to je ogromna planina i bogatstvo njenih sadržaja je neopisivo!
Da biste je razumeli i upoznali, morali biste “dublje zagrebati i malo kopati”. Nije za džabe ime dobila po kopanju rude. Ruda je bilo njeno ogromno bogatstvo, ona je ovde kopana i pre dolaska Rimljana, naročito ruda iz koje je dobijano srebro, koja je u srednjovekovnoj Srbiji bila naročito dragocena.
U nekim dokumentima iz 12. veka spominje se današnji naziv planine Kopaonik. Kasnije, do 16-17. veka spominju se i drugi oblici imena Caponi, Caponich, Copono, Caparenich.
Geografski položaj Kopaonika
Kopaonik spada u planine srednje visine. Smešten je u središtu južnog dela Srbije. Između Ibra i Sitnice na zapadu i Laba na jugoistoku. Na istoku sve do reke Bubnice, mesta Suvi Do i Male Kosanice, na severu do reke Rasine i do Jošaničke reke na jugu.
Dužina između najjužnije i najsevernije tačke je 82.7 km severne geografske širine, dok je širina planine 63.5 km istočne geografske dužine. Površina Kopaonika je 2.758 km 2
Reljef planine Kopaonik
Nekada je na planini bilo raznih aktivnosti, čak i manjih vulkana, pa je bilo i izlivanja magme, izdizanja i snažnog rasedanja i nabiranja stena. Ostaci ovih procesa vide se tamo gde je na površinu izbio granit i raspadanje stena tzv. ljuštenje granita.
Dejstvom erozije i ogoljavanjem nastala je prostrana zaravan Ravni Kopaonik, koja je nagnuta prema severu i severozapadu i koja je bogata rečicama i potocima. Velika je erozivna moć planinskih tokova jer su padine-serpentine podložne dubinskom raspadanju.
Granitne stene su posebno vidljive na Suvom vrhu, u južnom delu Kopaonika, na Markovom kamenu i na Karamanu, kao i duž puta za Jošaničku banju. Na južnim padinama Srebrnca i u podnožju Gobelje su krečnjačke stene.
Veoma strme dolomitske stene su oko Jarma i Srebrnca. Tektonska aktivnost iz prošlosti ostavila je škriljce ispod Gobeljske reke, dok Suvo Rudište i Karaman imaju oblik plećastih blagih strmina. Suvo Rudište i Pančićev vrh sastoje se od čvrstih stena (stručnog naziva andezit i dacit i debelog sloja grusa i povlate).
Spomenuti procesi izlivanja magme stvorili su u unutrašnjosti stena rudna ležišta olova, cinka, gvožđa, bakra, žive, bizmuta.
Kad već govorimo o reljefu, Kopaonik je trusno područje, čemu je krivac složeni tektonski sastav planine. Od 1893. do 1980. zabeleženo je čak 106 zemljotresa jačine od 6-8 stepeni Merkalijeve skale.
Spomenimo one iz 1980. i 1983. (10. maja 8 stepeni i 18. maja 1983. 7,5 stepeni Merkalija) Oštećenja su bila ogromna, ne samo na stambenim objektima već su od tada zatrpani mnogi putevi odronom kamena i ugrožena rudarska okna, a i neke reke su promenile svoj tok.
Neki od najviših vrhova planine Kopaonik su: Kukavica (Jadovnik) 1726 mnv, Treska 1622mnv, Vučak 1714 mnv, Oštri krš 1741 mnv, Velika Gobelja 1934 mnv,Veliki Karaman (Vučji krš ili Vučak) 1936 mnv, Mali Karaman 1917 mnv, Suvo Rudište 1976 mnv, Pančićev vrh 2017 mnv, Bugarin 1636 mnv, Nebeske stolice 1913 mnv.
Ostali oblici reljefa čine doline, prevoji, klisure, visoravni.
Klima Kopaonika
Cela oblast je na prelazu od primorske ka kontinentalnoj klimi jer visoki planinski lanci ne dopuštaju morskim strujama prodiranje ka unutrašnjosti. Tako je zbog nadmorske visine temperatura vazduha veoma niska, kao i vazdušni pritisak, a vazdušno strujanje povećano što utiče na količinu padavina.
Po podacima iz 1999. srednja sezonska temperatura tokom zime je -50C, u leto 110C (što je daleko niže u poređenju sa Beogradom gde je srednja temperatura vazduha tokom zime +1.90C, a tokom leta 21.40C).
Kopaonik je inače planina sa najviše sunčanih dana u godini, obdanica je najduža oko 22. juna i traje 15 sati i 13 minuta, dan najkraći oko 22. decembra i traje 8 časova i 47 minuta, sunca ima najmanje u decembru mesecu.
Najviše vedrih dana ima u julu i oktobru, najmanje u januaru, martu i decembru. Sneg se najduže zadržava na Kopaoniku u proseku 233 dana u toku godine. Atmosferski pritisak je 1.013mBara (ili 2,7 kg/cm3).
Flora i fauna Kopaonika
Flora i fauna na Kopaoniku su većinom autohtonog porekla; o ovom prirodnom bogatstvu mnoge naučne radove napisali su Josif Pančić, S. Matvejev, D. Lakušić.
Sudeći po njihovim istraživanjima, postoji preko 1.500 vrsta i podvrsta flore, spomenimo jelove, topolove i šume graba, cera, crnog jasena, zatim šume hrasta kitnjaka i bukve smrče, a od 1.750m nadmorske visine kreću i žbunaste biljke borovnice, suvati, kupine.
Enedeminčne i retke vrste na Kopaoniku su zaštićene uredbama države Srbije, te je zakonom zaštićena i seča šuma u određenim delovima planine. Endemične vrste su Pancicia serbica (bedrinica), Festuca pancicicana (Pančićev vijuk) Trifolinium velenovskyi (Velenovska detelina) i druge biljke.
Fauna sisara sadrži 40 vrsta (među kojima su medved, divokoza, jelen, slepi miš), veliki broj ribljih vrsta od kojih je posebno zaštićena potočna pastrmka (Salmo truta). Fauna ptica je veoma bogata: osičar (Pernis apivorus), orao zmijar (Circaetus gallicus), uralska sova (Strix uralensis), planinska ševa (Eremophila alpestris), drozd kamenjar (Monticola saxatilis), jarebica kamenjarka i mnoge druge vrste ptica.
Nacionalni park Kopaonik
Podsetimo da je Yellowstone postao nacionalni park davne 1872., dok je u Evropi, u Švajcarskoj takav park postao Engadin 1909. U Jugoslaviji su za Nacionalni park proglašeni Durmitor, Fruška gora, Tara, Skadarsko jezero, Đerdap, Lovćen, Šar planina.
Zbog jedinstvenih prirodnih vrednosti, očuvanih celina i autohtonih šumskih ekosistema, kao i kulturnog nasleđa, ”Službeni list Jugoslavije” je 1981. oblast Nacionalnog parka Kopaonik, definisao kao dobro od opšteg interesa. To znači da su u njemu zaštićeni životinjski, biljni svet, reljef, reke i svi ostali oblici prirodne retkosti.
„Prirodno bogatstvo ovog područja propisano zakonom čini ga središtem od značaja za biodiverzitet endemične flore Srbije“.
Površina parka je 698 hektara, sa 11 rezervata prirode, 26 prirodnih spomenika i nekoliko desetina geoloških i hidroloških objekata, određenih kao kulturno dobro. (podaci iz 1999.)
Program zaštite i razvoja usmerava se na zaštitu i očuvanje prirodnih i kulturnih dobara, razvoj istraživačkih aktivnosti, te u skladu s tim, između ostalih saveta i normi propisanih zakonom postoje i posebne odredbe u okviru “Zakona i zaštiti životne sredine” u Srbiji:
I stepen propisuje strogu zaštitu prirodne sredine,
II stepen određuje neposrednu zaštitu vrednih objekata i celina prirodne sredine i objekata nepokretnih kulturnih dobara,
III stepen definiše funkciju turizma, rekreacija i sporta, bavi se propisima zakona o šumarstvu, vodoprivredi i saobraćaju.
Nacionalni park Kopaonik ima rezervate prirode od kojih su predivni “Kozja stena”, klisura “Samokovke”, arheološko nalazište “Kadijevac”. Centralna uprava sa administracijom – sedište JP„Nacionalni park Kopaonik” je u turističkom kompleksu Suvo Rudište.
Josif Pančić i Kopaonik
Lekar po pozivu, botaničar po izboru, Pančić je od 1851. na Kopaoniku bio ukupno 16 puta i svaki put se oduševljavao novim biljnim vrstama koje je tamo pronašao.
U svom radu “Kopaonik i njegovo podgorje” iz 1869. dao je najlepši opis Kopaonika. U znak obeležavanja 50 godina planinarstva Srbije, 7. jula 1951. godine otkriven je Mauzolej Josifa Pančića, građen od kopaoničkog granita i kamena, a na njemu postoji i ploča sa natpisom planinara.
Planinarske kuće, domovi, hoteli…
Prvi planinarski dom na Kopaoniku primio je goste davne 1936. godine na mestu gde je danas hotel “Olga Dedijer” (na 1.701 mnv). Nakon toga je 1940. izgrađena i planinarska kuća “Medicinar” na padinama Velikog Karamana (na 1750 mnv), Planinarski dom “Rtanj” 1963. (na 1876 mnv), Planinarski dom “Kopaonik” (na 1720 mnv).
Osamdesetih godina je izgrađen i ogroman turistički centar Suvo Rudište / naselje “Konaci- Sunčani vrhovi” sa 4.000 apartmana i nekoliko hotela kao i nekoliko hotela u Brzeću i Jošaničkoj banji. Tada su izgrađeni i zdravstveni centri, meteorološka stanica, pošta, banka, ski servisi i mnogo drugi objekti u cilju potpunog uživanja i bezbednog boravka svakog gosta.
Danas su u ponudi konačišta “Mećava”, Dom učenika srednjih škola “Mašinac”, apartmani Srbijašume, hoteli “Grand”, “Putnik”, “Srebrna lisica”, “Olga Dedijer”. Aktuelnu ponudu hotelskog smeštaja na Kopaoniku možete pogledati ovde.
Pešačke staze
Mnogi posetioci Kopaonika dolaze svake godine samo da bi šetali pešačkim stazama. I to je odličan način kako da provedete odmor.
Staze za pešačenje trasirane su na padinama i postoje kako one obeležene, sa markiranim međunarodnim znacima (na kamenu, stablu ili nekim objektima sa lako uočenim oznakama za pravac), tako i one delimično obeležene staze za iskusnije planinare.
Otprilike jedna pešačka tura iznosi od 5 do 40 km, u trajanju od sat, dva pa sve do 20 sati hoda. Najposećenije pešačke staze su “Hajdučica”, “Duboka”, “Nebeske stolice”. Staze su turističko-rekreativne i različitih su uspona, tako da treba dobro paziti koju odabirate.
Rekreacija i sportske aktivnosti
Tokom cele godine možete birati kojim ćete se aktivnostima baviti. Na izboru imate bogatu ponudu: skijanje, penjanje, pešačenje, paraglajding, orijentiring, vožnja džipovima, biciklističke ture, vožnja žičarom, izletništvo itd.
Za podatke i statistike koje smo u tekstu naveli zahvalni smo vodiču “Kopaonik” koji su 1999. napisali Jelena i Miladin Radović, monografiji D. Lakušića “Vodič kroz floru N.P. Kopaonik”, M. Vasoviću za tekstove o Kopaoniku u izdanju Srpskog geografskog društva.
