Bol u leđima tokom putovanja autobusom: uzroci i rešenja

Duža putovanja autobusom često su praktičan način da se obiđu evropski gradovi, posebno kada su u pitanju organizovani izleti i ture. Ipak, višesatno sedenje može biti naporno za telo. Ograničen prostor, nedovoljno kretanja, nepravilno oslanjanje i dugo zadržavanje u istom položaju mogu dovesti do ukočenosti, napetosti i bola u leđima.

Problem je još izraženiji kod osoba koje već imaju povremene tegobe sa kičmom ili posao koji podrazumeva mnogo sedenja. Dobra priprema, pravilan položaj tokom vožnje i korišćenje pauza mogu značajno da utiču na to kako ćemo se osećati kada stignemo na odredište.

Zašto duga vožnja autobusom toliko opterećuje leđa?

Tokom višesatnog putovanja telo dugo ostaje u gotovo istom položaju. Mišići koji stabilizuju kičmu postepeno se umaraju, a karlica često sklizne unapred, pa donji deo leđa gubi prirodan oslonac. Ako se tome dodaju pogrbljeno sedenje, spavanje u nezgodnom položaju ili višesatno gledanje u telefon, napetost može postati još izraženija.

Ako se bol u leđima često javlja nakon dugog sedenja ili višesatne vožnje, dobro je reagovati pre nego što tegobe počnu da kvare putovanja i svakodnevne aktivnosti. Pored pravilnog sedenja, pauza i laganog razgibavanja, Žan Vulić terapija može biti dobar izbor za osobe koje imaju bol, ukočenost ili smanjenu pokretljivost posle dugotrajnog opterećenja leđa. Kod jačih ili upornih tegoba ipak je važno prethodno utvrditi uzrok problema kako bi pristup bio prilagođen konkretnom stanju.

Na samom putovanju najveći značaj imaju jednostavne navike koje mogu da se primenjuju tokom cele vožnje.

Pravilan položaj sedenja može napraviti veliku razliku

Već nakon sat ili dva vožnje mnogi putnici počinju da klize prema napred, zaokružuju ramena i naslanjaju glavu na jednu stranu. Takav položaj može dodatno da optereti donji deo leđa, vrat i ramena.

Leđa treba što bolje osloniti na sedište, a stopala držati stabilno na podu kada prostor to omogućava. Ako između donjeg dela leđa i naslona postoji veći prazan prostor, mali putni jastuk ili smotana dukserica mogu poslužiti kao privremeni oslonac.

Važno je i povremeno promeniti položaj. Čak ni pravilno sedenje nije idealno ako u potpuno istoj pozi ostanemo nekoliko sati.

Posebno treba obratiti pažnju na telefon. Ako je stalno u krilu, glava je spuštena, a vrat i gornji deo leđa trpe dodatno opterećenje.

Pauze tokom putovanja treba iskoristiti za kretanje

Na dužim autobuskim turama obično postoji nekoliko pauza. Umesto da celu pauzu provedete ponovo sedeći u kafiću ili restoranu, korisno je makar nekoliko minuta prošetati.

Lagano hodanje aktivira mišiće nogu, menja položaj karlice i pomaže telu da izađe iz višesatnog sedećeg položaja. Nije potrebno raditi komplikovane vežbe pored autobusa. Nekoliko minuta šetnje, blago ispravljanje tela i pokretanje ramena već mogu prijati.

Ako put traje šest, osam ili više sati, ovakve male pauze mogu značajno uticati na to koliko će telo biti ukočeno po dolasku.

Šta možete raditi dok autobus vozi?

I dok sedite postoje mali pokreti koji mogu pomoći da telo ne bude potpuno nepomično.

Možete povremeno podizati pete i prste, lagano kružiti stopalima i naizmenično zatezati i opuštati mišiće nogu. Ramena se mogu blago povući unazad, zadržati nekoliko sekundi, a zatim opustiti.

Korisno je i povremeno ispraviti trup i promeniti položaj karlice. Ovi mali pokreti možda deluju beznačajno, ali tokom višesatnog putovanja mogu pomoći da se smanji osećaj ukočenosti.

Naravno, ustajanje i hodanje kroz autobus treba ostaviti za trenutke kada je vozilo zaustavljeno i kada je to bezbedno.

Ruta Beograd–Budimpešta–Beč kao primer dužeg izleta

Jedan od tipičnih primera evropske autobuske ture jeste putovanje iz Beograda prema Budimpešti, a zatim dalje do Beča. Takva ruta može podrazumevati više sati vožnje, čekanja na granici i dodatna zadržavanja tokom puta.

Put može početi rano ujutru iz Beograda, nakon čega sledi nekoliko sati vožnje do Budimpešte. Posle razgledanja grada i šetnje, putnici se ponovo vraćaju u autobus i nastavljaju prema Beču.

Za leđa je zanimljivo što se tokom ovakvog izleta smenjuju dva potpuno različita opterećenja: višesatno sedenje i zatim nekoliko sati hodanja.

Zato po izlasku iz autobusa nije idealno odmah krenuti veoma brzim tempom. Nekoliko minuta laganog hoda može pomoći da se telo postepeno razmrda. Isto važi i uveče, kada se posle celodnevnog obilaska ponovo sedne u autobus na povratku.

Odeća i obuća utiču na udobnost više nego što se misli

Za dužu autobusku vožnju preporučljiva je garderoba koja ne steže struk i omogućava slobodno pomeranje nogu. Preuske pantalone mogu dodatno povećati osećaj nelagodnosti kada se u njima sedi satima.

Obuća je podjednako važna, posebno ako putovanje uključuje obilazak grada. Patike ili druga udobna obuća koja je već nošena obično su bolji izbor od potpuno novih cipela.

Slojevito oblačenje je praktično jer temperatura u autobusu može biti potpuno drugačija od spoljne. Kada je putniku prevruće ili prehladno, teže pronalazi udoban položaj i češće se dodatno grči.

Težak ranac dodatno opterećuje kičmu

Na celodnevnom izletu nije potrebno nositi sve što se nalazi u koferu. Težak ranac može nakon nekoliko sati hodanja dodatno opteretiti vrat, ramena i donji deo leđa.

Za obilazak grada najčešće su dovoljni dokumenta, telefon, voda, nešto hrane i nekoliko osnovnih sitnica.

Ako koristite ranac, bolje je nositi ga na oba ramena nego samo na jednom. Tako se težina ravnomernije raspoređuje, a telo manje naginje na jednu stranu.

Ranac treba podesiti tako da bude relativno blizu leđa. Kada visi prenisko, može menjati položaj tela i dodatno povećati napetost.

Pripremite telo nekoliko dana pre puta

Ako znate da vas čeka duži izlet, korisno je već nekoliko dana ranije povećati količinu laganog kretanja. Redovne šetnje mogu pomoći telu da se lakše prilagodi danu u kojem će se smenjivati dugo sedenje i više sati hodanja.

Nagao i intenzivan trening neposredno pre puta nije najbolji izbor, posebno ako inače niste fizički aktivni. Upala mišića može samo dodatno otežati vožnju.

Ako već znate da vam autobuska sedišta ne odgovaraju, možete poneti manji jastuk za donji deo leđa ili vrat.

Ne treba zaboraviti ni vodu. Neki putnici izbegavaju tečnost jer ne žele često da koriste toalet, ali višesatno putovanje bez dovoljno vode nije dobar izbor.

Posle celodnevnog putovanja važan je odmor

Kada posle nekoliko sati izađete iz autobusa, telo može biti ukočeno i potrebno mu je malo vremena da ponovo uspostavi normalan obrazac kretanja.

Umesto naglog saginjanja i podizanja kofera, korisno je prvo malo prošetati i razgibati se. Nakon intenzivnog dana važan je i kvalitetan odmor, posebno ako već sledećeg jutra nastavljate sa obilaskom.

Topao tuš, nekoliko blagih pokreta istezanja i dovoljno sna mogu pomoći da se mišići opuste.

Ako je u pitanju višednevna tura, nije loše ostaviti makar malo slobodnog vremena između obilazaka. Kombinacija višesatne vožnje i celodnevnog hodanja nekoliko dana zaredom može biti naporna čak i za osobe koje inače nemaju problema sa leđima.

Kada bol nakon putovanja nije samo obična ukočenost?

Blaga ukočenost nakon dugog sedenja veoma je česta i uglavnom se smanjuje nakon hodanja i promene položaja. Međutim, određene simptome ne treba zanemarivati.

Ako se bol širi niz nogu, javlja se izražena utrnulost, slabost ekstremiteta ili tegobe postaju sve intenzivnije, korisno je potražiti stručnu procenu.

Posebno treba obratiti pažnju na bol koji se ne smanjuje ni nekoliko dana nakon putovanja ili počinje da ozbiljno ograničava hodanje i svakodnevne aktivnosti.

Dugo putovanje autobusom ne mora nužno da znači bolna leđa. Pravilno sedenje, redovna promena položaja, korišćenje pauza za hodanje, laganija prtljaga i dobra priprema mogu značajno povećati udobnost.

Kada se tokom putovanja pametno smenjuju vožnja, šetnja i vreme za oporavak, i duže evropske ture mogu ostati prijatno iskustvo, bez toga da bol i ukočenost postanu glavni utisak sa putovanja.