Impozantne betonske građevine širom sveta
Na pomen betona prva asocijacija je ne tako lep prizor sivila ulica i zgrada urbane sredine, te ne možemo reći da je ovaj građevinski materijal nešto što povezujemo sa umetničkim delima koje je iznedrila arhitektura.
Međutim, pre nego što ih u potpunosti otpišemo kao estetski dopadljive, treba da imamo u vidu da proizvodi od betona i te kako mogu biti skrojeni tako da zadive i one sa najinstančanijim ukusom. Zato ćemo vam predstaviti listu impozantnih građevina sagrađenih upravo od betona.
#1 Panteon, Rim – hram svih bogova nikao od betona
Kada su u pitanju impozantne građevine, ne možemo zaobići delo jednih od najvećih graditelja svih vremena. U doba Rimskog carstva nisu koristili armirani beton (onaj ojačan čelikom) ali ih to nije sprečilo da 126. godine naše ere, za vreme vladavine cara Hadrijana, od betona koji su tada imali sagrade Panteon – hram svih bogova, koji ponosno prkosi vekovima koji prolaze, kao i vremenskim uslovima.
O impozantnosti hrama na koji je ponosna čitava Italija, govori jedna od najvećih kupola na svetu, detalji na stubovima ukrašenim u korinstkom stilu, kao i ukrasi na nižim nivoima hrama, i na posletku, vešt dizajn i raspored prozora, koji su omogućili da intenzivan snop svetlosti obasja unutrašnost čitavog hrama.
#2 Unité d’Habitation, Marsej – stambena zgrada kao umetničko delo
Kada se jedan artista lati nekog posla, ideja o običnoj stambenoj zgradi se pretvara u pravo umetničko delo. Tako je francuski arhitekta Le Korbizje, 1952. godine dobio ideju kako da sivilo betona prikaže na drugačiji način, i to konstrukcijom zgrade Unité d’Habitation.
Beton ima mogućnost da bude jednostavan i tehnološki materijal, da se kombinuje svojstva čelika sa svojstvima blata. Le Korbizje je najbolje znao kako da upotrebi širok dijapazon mogućnosti koje beton pruža i da ga modeluje tako da prikaže svoju zamisao na pravi način.
U kreiranje svojih građevina protkao je lične fascinacije avionima i modernim mašinama, ali i drevnim pejzažima i hramovima. Njegova ogromna stambena zgrada Unité d’Habitation upravo predstavlja spoj daška obližnjeg Mediterana, sa fragmentima planinskog okruženja u okolini i geometrijskim oblicima.
#3 Banka Londona i Južne Amerike, Buenos Ajres
Tvorac ovog neobičnog zdanja, italijansko-argentinski arhitekta Klorindo Testa nije bio preterano zainteresovan da beton prikaže kao lagan materijal, bar ne kada je u pitanju spoljašnost ove impozantne građevine. Zapravo, on je iskoristio težinu materijala da izgradi neobičnu strukturu koja na neki način podseća na skelet dinosaurusa.
Skelet je obavio neoklasičnom fasadom, a dodao je i neobičnu “ljušturu” koja filtrirajući sunčevu svetlost u unutrašnost prostorija istovremeno kreira neobičan osećaj otvorenosti ali i zatvorenosti čitave prostorije. Vrlo jedinstven dizajn jedne banke.
#4 Muzej naučnih brda u Japanu – arhitektura i priroda u simbiozi
Godine 2013, arhitekta Mari Ito, zaposlen u Urban Architecture Office-u u Tokiju, dizajnirao je Science Hills muzej u japanskom gradu Komatsu. Ono što je specifično za ovaj muzej, jeste talasast dizajn njegovog krova sagrađenog od betona, koji i podseća na brdašca po kome je muzej i dobio ime.
Koristeći neobičnu kombinaciju betona i zemlje sa zelenom površinom, arhitekta je konstruisao krov koji ujedno može da se koristi i kao park, odnosno stazica za šetnju. Ovo je primer oplemenjivanja betona zelenilom, što se pokazalo kao multifunkcionalno rešenje.
#5 Jejl univerzitet, SAD – prestižna ustanova u betonskim blokovima
Pol Rudolf hala, u okviru jedne od najpoznatnijih i najprestižnijih obrazovnih ustanova na svetu, Jejl univerziteta, sagrađena je 1963, i predstavlja savršen primer korišćenja betona u okviru brutalističke arhitekture koja je bila popularna između 50ih i 70ih godina prošlog veka.
Samo ime brutalizma, kao pravca u arhitekturi, govori o izgledu zgrada građenih u vreme njegove popularnosti, odnosno o konstrukcijama sa masovnim blokovima, i pomalo hladnim i nepristupačnim na prvi pogled. Baš takva je i hala Pola Rudolfa, koja se proteže na devet spratova.
Lepota je u oku posmatrača, a oko jednog arhitekte je u toliko senzitivnije da vidi lepotu i u onome gde bi neko drugi video samo sivilo. Tako su nastale neke od najimpozantnijih betonskih građevina, kojima se danas divimo, nesvesni materijala utrošenog u njihovu izradu.
