Kako organizovati hranu u autu kad put traje satima

Kad se krene na duži put, hrana u autu služi samo jednoj stvari, a to je da bude pri ruci kad ti zatreba. A ko god je putovao kolima, zna da hrana u skučenoj kabini lako može da završi na mestu gde ne treba, sklizne pri kočenju ili napravi nered ako nije dobro spakovana.

Zato je korisno sve pripremiti pre polaska, pogotovo kad put traje satima i kroz auto prolaze torbe i kese koje se pomeraju čim se krene, stane ili skrene.

Hrana koja dobro podnosi duži put

Na put se nosi ono što se lako jede na odmorištima: sendviči, peciva, tvrde grickalice, komadi voća i napici. Sve ostalo brzo promeni oblik ili miris u zatvorenoj kabini. Najbolje prolazi hrana koja ne ostavlja trag na rukama i ne zahteva dodatno pakovanje. Zbog toga se sendviči pakuju u čvrste posude ili tvrđe kese koje se ne lepe jedna za drugu, dok se sitne stvari (orah, badem, suvo voće) drže u manjim kutijama da ne “šetaju” po torbi.

Ukoliko se nosi voće koje lako puca, praktično je spakovati ga u posudu kao što je ambalaža za voće, jer drži razmak između komada i ne utiče na ostale stvari. Ostalo voće (poput jabuka) trpi pritisak bolje i može da stoji na dnu torbe bez oštećenja.

Već je dobro poznato da su plastične flaše najpraktičnije kada se putuje jer se najčešće drži u kabini gde je pri ruci. Najmirnije stoji u kesi na podu, naslonjeno uz prednje sedište, gde nema prostora da se prevrne ili kotrlja.

Kako sve rasporediti u ograničenom prostoru

Kabina brzo postane pretrpana čim se ubace dve torbe i hrana. Ako je hrana raspoređena bez reda, neko će već posle 30 kilometara krenuti da preslaže torbe, a to prekida vožnju. Najbolje rešenje je kada postoji jedan prostor rezervisan samo za hranu kao što je mala torba, kutija ili odvojena kesa koja se ne meša sa stvarima za put.

Hrana koja se najviše koristi ide napred: voda, kafa, pecivo i sitne grickalice. Sve ostalo može i pozadi. Torba za hranu treba da stoji u ravni podnih tepiha, jer se tamo najmanje pomera. Ako se koristi tvrđa posuda za sendviče ili, ako odlučite da ponesete nešto slatko a domaće, ambalaža za kolače se bez problema može smestiti iza sedišta gde će mirno da stoji, da se ne mrvi i ne sabija se torbama koje putnici pored sebe premeštaju.

Kuda sa hranom kada je auto pun

Kada se putuje u automobilu koji je već pun ljudi i torbi, hrana mora da zauzme prostor koji ne smeta nikom. To je obično malo mesta uz zadnju stranu prednjih sedišta, ispod suvozačevih nogu ili u bočnim džepovima. Važno je da ne blokira ventilaciju, pojaseve i sve što vozač može slučajno da dodirne u toku vožnje.

Ako se koriste posude ili kutije, najbolje je da stoje na podu, a ne na sedištu. Pod se manje naginje i hrana ostaje stabilnija. Pakovanja sa slabijim zatvaranjem mogu da stoje uz zid torbe ili u manjoj kutiji kako se ne bi otvarala prilikom kočenja. Kada se kombinuje više vrsta hrane, najgore je sve poređati u jednu veliku kesu: Bolji rezultat daje jedna manja torba samo za hranu, izdvojena od ličnih stvari.

U situacijama u kojima se nosi i piće i hrana, flaše se drže odvojeno, jer pritisak boce najčešće zgnječi sve ispod nje. Zato se one smeštaju u torbu koja stoji čvrsto, bez praznog prostora između predmeta, dok hrana ide u drugi deo kabine, gde ništa teško ne prelazi preko nje. Ovo je jednostavno rešenje koje eliminiše najveći broj problema.

Zaključak

Dugo putovanje sa hranom ne zahteva posebnu filozofiju. Sve se svodi na to da u kabini stoji samo ono što može da podnese pokret i da ništa ne luta gde ne bi trebalo. Razdvojena ambalaža, čvrste kutije i raspored u kojem hrana ima svoje mesto čine put jednostavnijim, jer se ništa ne prevrće, ne cedi i ne gubi oblik posle pola sata vožnje.

Ovako spakovana hrana ostaje stabilna i tokom najdužih ruta, a auto ostaje uredan bez dodatnog truda. Put se time ne skraćuje, ali postaje mirniji jer dobro raspoređena hrana ostaje tamo gde treba i tokom duge vožnje, bez suvišnih situacija usput. Za još korisnih saveta o putovanjima, pogledajte naš sajt!