Manastiri Fruška gora – Vodič kroz duhovni centar Srema

Manastiri na Fruškoj gori predstavljaju značajan segment srpskog kulturno-istorijskog nasleđa i duhovnosti. Pored izuzetnih prirodnih bogatstava na ovoj planini, upravo su fruškogorski manastiri razlog da posetite naš najstariji nacionalni park.

Područje nacionalnog parka Fruška gora vekovima je bilo duhovni centar Srbije, ali i jezgro srpske pismenosti, obrazovanja, kulture i umetnosti. Obilazak ovih važnih lokaliteta će vas vratiti u neko prošlo vreme i omogućiti vam da bolje upoznate istoriju naše zemlje. Ukoliko se interesujete za duhovnu prošlost Srbije i generalno vas zanimaju manastiri Fruška gora je destinacija na koju obavezno treba da se zaputite.

U nastavku teksta ćemo vam predstaviti fruškogorske manastire, otkriti zanimljivosti o njima i dati vam predloge za obilazak i jedinstveno iskustvo.

Broj manastira na Fruškoj gori

Poznati naziv za Frušku goru je “srpski Atos” i to ne bez razloga. Na ovim prostorima je nekada postojalo čak 35 manastira, do danas je sačuvano 17 srednjevekovnih, a u skorijoj istoriji su sagrađena još dva manastira. 

Kada je reč o pojmu srednjevekovni manastir Fruška Gora je pravi primer i odličan izbor za obilazak ovakvih zdanja, jer su tokom srednjeg veka na ovoj lokaciji „nikle“ mnoge svetinje. Istorijski podaci govore da je većina verskih objekata na ovim prostorima nastala u 16. veku, ali i u čitavom periodu od 15. do 18. veka. 

Interesantno je da su svi manastiri Fruške gore smešteni na prostoru od 50 km dužine i 10 km širine. Svaki sakralni objekat je vredan posete, a obilazak manastirskih prostorija dočaraće vam jedan istorijski period i ispričaće vam jedinstvenu priču o jednom od najtežih perioda za srpski narod, vladavini Turaka. 

Upravo zbog povlačenja srpskog naroda u severne krajave prilikom najezde Turaka, na ovom području je izgrađen veliki broj manastira, a najveću procvat fruškogorski manastiri doživeli su krajem 18. i početkom 19. veka kada je osnovana gimnazija u Sremskim Karlovcima. 

Fruškogorski manastiri – kako izgledaju i kada su izgrađeni

Kao što smo rekli, istorija nam govori da je većina manastira na ovim prostorima nastala u periodu 16. veka, a pojedine crkve i manastiri završeni su u 18. veku i predstavljaju zanimljivu kombinaciju različitih arhitektonskih stilova. Osnivači velikog broja fruškogorskih manastira su članovi dinastije Branković. 

Manastiri Fruške gore pripadaju Eparhiji sremskoj, koja je osnovana 1500. godine. Na njeno čelo je tada postavljen monah Maksim, nekada Đorđe Branković, srpski despot i arhiepiskop koji je kao svoje zadužbine ostavio Krušedol (podigao ga je sa majkom Angelinom), Staro i Novo Hopovo.

Svaki fruškogorski manastir predstavlja izuzetno kulturno bogatstvo, a freske, kao i sam izgled manastira i crkava prikazuju različite istorijske periode i stilove gradnje, od srpsko-vizantijskog do baroknog stila. 

Zidove mnogih bogomolja krase umetnička dela naših najvećih baroknih slikara toga doba. Takođe, ono što privlači posebnu pažnju posetilaca je to da u manastirima na ovim prostorima leže mošti svetaca i srpskih vladara. 

Izuzev obilja duhovnog bogatstva, sigurni smo da će vas prilikom obilaska manastira na Fruškoj gori mnogi pejzaži ostaviti bez daha, isto kao i predivni predeli listopadnih šuma koje okružuju manastirska imanja.  

Ženski manastiri na Fruškoj gori

Od navedenog broja manastira na Fruškoj gori, čak njih 11 su ženski manastiri, a to su: manastir Petkovica, Rakovac, Beočin, Krušedol (ima i muški i ženski deo), Grgeteg, Vrdnik, zatim manastir Jazak, Mala Remeta, Divša, Privina glava i ženski manastir Berkasovo. 

Jedan od najpoznatijih, ako ne i najpoznatiji manastir Fruške gore je Krušedol, kako zbog duge istorije, tako i zbog izuzetne arhitekture, ali i moštiju koje se tu nalaze. Naime, ovde počivaju despot Đorđe Branković, patrijarh Arsenije III Čarnojević, kneginja Ljubica Obrenović i kralj Milan Obrenović. 

S obzirom na to da ovaj manastir u Drugom svetskom ratu nije pretrpeo velika fizička oštećena, u njemu možete videti freske iz 18. veka kao i ikonostas čiji delovi potiču iz 16, 17. i 18. veka. 

Muški manastiri na Fruškoj gori 

Ukoliko su u centru vaših interesovanja muški manastiri Fruška gora ih ima 5 i to su: Staro i Novo Hopovo, manastir Velika Remeta, Šišatovac i Kuveždin. Posebno mesto u našoj istoriji zauzima manastir Hopovo (Staro i Novo Hopovo praktično imaju istu istoriju). 

Smatra se da je sagrađen krajem 15. veka i tokom istorije predstavljao je utočište mnogim značajnim ličnostima. Među njima je i Dositej Obradović, srpski prosvetitelj i reformator koji je za svoj monaški život odabrao upravo fruškogorski manastir Hopovo u kojem je boravio tri godine. 

Jedan od najstarijih manastira Fruške gore je Velika Remeta, a pretpostavlja se da je manastir nastao u 15. veku i da je njegov osnivač kralj Dragutin. Od prvobitnih fresaka može se videti njih nekoliko u oltarskom delu i fragmentima apsida. 

Znamo da je istorija Srbije prepoznatljiva po velikim bitkama i ratovima za oslobođenje naroda. U naletu neprijateljskih vojska, nije pošteđena ni Fruška gora manastiri ove prelepe planine su pretrpeli velika razaranja, ali slogom naroda, vladara i sveštenstva, mnogi su obnovljeni. Jedan od manastira koji je pretrpeo velike posledice je i Velika Remeta koja je poslednji put obnovljena 1982. godine.

Manastiri Fruška gora – odlična opcija za izlet 

Kada je u pitanju Fruška gora manastiri predstavljaju značajno kulturno-istorijsko nasleđe i ne smemo ih propustiti prilikom obilaska ove planine. Međutim, tu je još mnogo toga u čemu možete uživati kao što su prelepi vidikovci, livade, jezera, vinarije, izletišta, a prilikom šetnje šumskim putevima možete posetiti i Dumbovački vodopad. 

Ukoliko dolazite iz pravca Beograda, naš predlog je da krenete ka Inđiji i uputite se severozapadno, pa redom obilazite manastire, ali i druge lokalitete. Prva stanica bi u tom slučaju bio Krušedol. Uglavnom u blizini svakog manastira postoji izvor vode, te ćete imati adekvatno osveženje za nastavak puta, što je posebno značajno tokom letnjih meseci.

Nakon Krušedola, nailazite na manastir Velika Remeta, pa Grgeteg, a zatim i na manastire Staro i Novo Hopovo. U njihovoj blizini nalazi se izletište Iriški venac koje predstavlja idealno mesto za kampovanje. 

Nešto južnije od ova dva manastira, u mestu Vrdnik nalazi se istoimeni manastir, koji većina ljudi prepoznaje pod nazivom manastir Ravanica. Južnije od njega su manastiri Mala Remeta i Jazak. 

Mala Remeta u svom sklopu sadrži restoran, vinski podrum i letnjikovac, a idealan je ako želite da provedete dan ili noć u smeštaju rustičnog ambijenta. 

Pored manastira i izvora koji se nalaze u njihovoj blizini, lokaliteti koje vam predlažemo da obićete su: Livade Trešnjevac, Tekenješ i Ravne koje se nalaze na svega desetak minuta vožnje od manastira Šišatovac. Osim što ćete uživati u raznovrsnoj flori i fauni, na Livadi Trešnjevac videćete ograđen prostor za ispašu jelena.

Kada nastavite dalje zapadno, približavate se manastiru Đipša, a u njegovoj neposrednoj blizini nalazi se jedna od najlepših livada na Fruškoj gori – Kišelez. 

Proleće je najbolje vreme za obilazak Fruške gore 

Početkom proleća kada sve procveta, priroda Fruške gore se probudi i upravo tada je najbolje vreme da se zaputite na sever naše zemlje i uživate u prirodnim čarima, ali i bogatom kulturno-istorijskom nasleđu Fruške gore. 

Kada su u pitanju fruškogorski manastiri izlet je odličan način da obiđete veliki broj ovih verskih objekata, ali ukoliko biste da se upoznate sa svim manastirima ovog područja, možete odabrati adekvatan smeštaj i provesti nekoliko noći na vojvođanskoj planini. 

Prepustite se hedonizmu, uživajte u prelepim pejzažima, manastirskim posedima, degustacijama vina i specijalitetima domaće kuhinje. Garantujemo vam da ćete obilaskom manastira Fruške gore biti bogatiji za jedno neverovatno iskustvo.