Najbolji restorani u Rimu | Gastronomski vodič

Restorani u Rimu – su jedan od razloga zašto je putovanje u Rim toliko unikatno, drugačije i nenadmašivo. Pri poseti Rima, jednog od najlepših gradova sveta, videćete da pored poznatih znamenitosti obiluje i brojnim restoranima. Međutim, problem može biti pronalazak zadovoljavajućeg restorana jer su oni često namenjeni turistima – sa osrednjim kvalitetom hrane, usluge i ne baš pristojnim cenama. Baš zato predstavljamo koji su najbolji restorani u Rimu – kao i druge korisne informacije o italijanskoj kuhinji, izboru jela koja tamo možete probati i zašto to treba da učinite!

Ulica Rima

Kada u potrazi za dobrim mestom za predah uz hranu i piće nepripremljeni lutamo ulicama – možemo se prevariti. Zato ću vam preporučiti deset restorana, različitog tipa, u kojima možete uživati u prijatnim trenucima uz specijalitete “cucine romane”. Uz to, daću vam savet i za nekoliko poslastičarnica u kojima možete kupiti vrhunski sladoled i druge slatkiše i uz njih nastaviti šetnju i istraživanje lepota Rima. Ako ste pošli na vikend u Rimu recimo, moraćete da odaberete 1 ili 2 restorana sa liste, što je zaista težak zadatak, ali nadam se da će vam ova lista pomoći da suzite izbor!

Italijanska kuhinja

Većina nas voli italijansku kuhinju jer je ona praznik za sva čula. Bogata je različitim jelima koja se spremaju od visoko kvalitetnih namirnica, uz istančan osećaj za tradiciju. Među klasicima su pice, paste, raznovrsni sirevi, brusketi i sladoled, a svaka regija se odlikuje i svojim specijalitetima i gastronomskim posebnostima – pisali smo npr. detaljno o kuhinji juga Italije i njenim lokalnim “cucinama” (napoletana, pugliese, siciliana), tu su naravno i čuvena vina Toskane, kao i drugi poznati regioni, poput industrijskog severa koji nudi svoje čari.

Italijanska pica

Pravi italijanski obrok traje dugo jer se sastoji iz više jela:

  • na početku se služi antipasto (predjelo), koje uključuje šunke (pršut), sireve, masline, primamljive sitne zalogaje, salatu;
  • zatim, prvo jelo (‘primo’), tj. razne testenine (pice, paste) ili jela od riže;
  • drugo jelo (‘secondo’) je uvek meso ili riba uz prilog od povrća;
  • deserti (‘dolci’).

Uz obrok se obavezno pije vino a na kraju espreso i neki od digestiva.

Rimska kuhinja – „cucina romana“

U Rimu ćete napraviti ,,presek“ celokupne italijanske kuhinje a probati i lokalne specijalitete ‘cucine romane’. Rimska kuhinja se dobrim delom zasniva na mesu (posebno teletini i jagnjetini), povrću (artičoke, tikvice,…) i siru. Rimljani obožavaju iznutrice i ostatke mesa od kojih kreativni kuvari spremaju ukusna jela. Ona se drugačije nazivaju jela od ,,pete četvrtine“, jer kada se izmere iznutrice jedne životinje one teže isto kao četvrtina težine njenog mesa. Naravno, neizbežne su i određene vrste pasta, karakteristične za Rim. Kao dodaci jelima u velikoj meri se koriste beli luk i čili papričice.

Ovo su čuveni rimski specijaliteti o kojima je dobro bar ponešto znati kako bi se lakše i brže snašli pri izboru jela:

  • Saltimbocca alla romana – teleća šnicla filovana listićima pršute i žalfijom pa dinstana u belom vinu;
  • Carpaccio – tanko narezan sirovi biftek, koji se uz dresing od limunovog soka, maslinovog ulja i začina, kao i uz listove salate, poslužuje kao predjelo;
  • Abbacchio scottaditto – sočna, pečena jagnjetina;
  • Coda alla vaccinara – goveđi rep koji se satima kuvao u sosu od paradajza i celera. Odlično ide uz široku testeninu i palentu;
  • Tripa alla romana – škembići u bogatom sosu od paradajza, uz dodatak ovčijeg sira;
  • La pajata – teleće iznutrice kuvane u kravljem mleku, zatim iseckane pa prelivene sosom od paradajza. Služe se preko paste (najčešće rigatona);
  • Carciofi alla romana – mlade artičoke, posute belim lukom i nanom, koje se kuvaju u mešavini maslinovog ulja i vode;
  • Fiori di zucca fritti – cvetovi tikvica punjeni mocarelom i sardinama pa isprženi;
  • Fritto misto – kombinovani tanjir prženog povrća (tikvice, artičoke), jabuke, rikote, mocarele itd;
  • Puntarelle – sirovo, hrskavo, zeleno povrće (između ostalog i cikorija) sa belim lukom i inćunima;
  • Bucatini all’ amatriciana – široke, šuplje špagete (bucatini), prelivene amatrićana sosom koji je nazvan po gradu Amatriće (Amatrice) na severu Lacija. Sos se sastoji od paradajza i slanine, uz dodatak bibera. Sve se bogato pospe rendanim ovčijim sirom i ukus je fantastičan;
  • Spaghetti alla carbonara – vrele špagete koje se brzo pomešaju sa živim jajetom i pospu parmezanom i biberom tako da se ti sastojci sami ‘skuvaju’ od toplote špageta. Odozgo se dodaju komadići pančete;
  • Spaghetti cacio e pepe – najjednostavnije špagete su ponekad i najbolje. Pošto se skuvaju ‘al dente’ pospu se biberom i rendanim pekorinom (pecorino), starim ovčijim sirom;
  • Gnocchi alla romana – prema rimskoj verziji, njoke se prave od griza i/ili kukuruznog brašna. Preko njih se stavi sloj putera i parmezana pa se sve zapeče u rerni. Originalni recept njoka, od krompira i brašna, potiče sa severa Lacija i ipak se češće priprema u odnosu na rimski. Lepe su sa sosom od paradajza i gorgonzolom ili samo sa maslacem i žalfijom;
  • Pizza na rimski način – rimski stil potpuno je drugačiji od stila pice iz njene postojbine Napulja. Rimska pica ima vrlo tanko testo i nema debele ivične kore a poželjno je da bude i malo zapečena. Peče se u peći na drva;
  • Pizza Bianca – bela pica sa tankom korom, koja se premaže maslinovim uljem, pospe krupnom soli i začini ruzmarinom. Bitno je da testo bude lagano i hrskavo.

U tradicionalnim restoranima će vam kao ,,jelo dana“ nuditi različite specijalitete u određene dane nedelje: npr utorkom računajte na ribu, četvrtkom na njoke (gnocchi), subotom se služe škembići (tripice) a nedeljom „fetuccine“ rimska verzija taljatela (tagliatelle) koje su nešto tanje od standardnih sa mesom i vrganjima.

Jevrejska kuhinja u Rimu

Ova kuhinja predstavlja poznat i bitan deo rimske kuhinje. Potiče iz nekadašnjeg rimskog jevrejskog geta, kada su Jevreji od sredine 16. veka pa sve do 1870. godine bili zatvoreni među zidinama na površini nešto manjoj od tri hektara. Danas njih oko 16.000 čini neizostavni deo gradske zajednice a većina njihovih recepata nosi oznaku ‘’alla romana’’. Nekoliko jela se ubraja i u tradicionalne rimske specijalitete, kao npr:

  • Carciofi alla giudia – pržene, hrskave artičoke koje su prethodno spljoštene;
  • Brodo di pesce alla romana – riblja čorba;
  • Filetti di baccala – proprženi soljeni fileti bakalara;
  • razne iznutrice.

Rimski slatkiši

Pravih rimskih deserata nema u velikom broju.

Crostata di Ricotta je vrsta tarta koji se pravi od rikota sira i čokolade/kandiranog voća.

Rado se jedu i jednostavni biskviti sa desertnim vinom – Cantucci con Vin Santo. Probajte Bignè di San Giuseppe – okrugle kolače, pržene ili pečene, i ispunjene kremastim filom (slično našim princes-krofnama).

Iako se može reći da je u Italiji najpopularniji slatkiš sladoled (gelato), on nije poreklom iz Rima već sa Sicilije. Pored njega, od ostalih italijanskih deserata po restoranima se najčešće nude penasti kremovi od mleka (Panna Cotta) i jajeta (Crème Brulee), kao i nezaobilazni Tiramisu (piškote potopljene u espreso ili neki alkohol a zatim prelivene kremom od maskarpone sira, posutog kakaom u prahu).

Koje lokalno vino u Rimu probati?

Uživajte u nekom od vina iz italijanske regije Lacio (Lazio) čiji je Rim glavni grad. Sa brda južno od Rima potiče Frascati – vrhunsko suvo belo vino sa voćnom aromom. Castelli Romani se pravi od grožđa sorte trebijano u susednim planinskim mestima. Od ove sorte je još jedno belo vino sa padina neaktivnog vulkana u Laciju – Colli Albani. Ako ste ljubitelj crvenog vina, probajte Torre Ercolana od kabernea i čezanezea.  

Najbolji restorani u Rimu – koji su kriterijumi?

Neću pisati o najpoznatijim, najskupljim i najelegantnijim restoranima o kojima možete da pročitate u svakom vodiču o Rimu. Prezentovaću vam moja iskustva, kao i meni bliskih ljudi, prijatelja koje sam ,,anketirala“. Tačnije, to su restorani kojima smo bili zadovoljni. Da bi se u neki od njih vratili ili ga nekom preporučili on mora da zadovoljava većinu od sledećih kriterijuma:

  • ukusna hrana;
  • nudi jela tradicionalne kuhinje kako bi upoznali lokalne specijalitete;
  • dobar odnos cene i kvaliteta jela;
  • podnošljive cene;
  • dobra usluga;
  • ambijent tipično italijanski/rimski ili po nečemu drugom specifičan;
  • živahna atmosfera.

Uglavnom smo izbegavali restorane u strogom istorijskom centru (oko znamenitosti), zatim gde osoblje stoji ispred i poziva prolaznike da uđu kao i one koji se reklamiraju postavljanjem fotografija (jela, samog prostora itd). Među izabranim su se našli raznovrsni tipovi – od osterija (osterie), manjih i povoljnijih, do tratorija (trattorie) koje su malo formalnije od njih, pa do klasičnih restorana koji su skuplji od prethodnih.

Rimski kvartovi sa najboljim restoranima

Birali smo restorane u kvartovima gde nema mnogo turista, zatim u kojima smo primećivali da sedi veliki broj lokalaca ili se čeka u redu za slobodan sto. Pun je pogodak ako se zadovolje sva tri uslova.

Prati

Lično sam bila smeštena u Pratiju i toplo ga preporučujem. Ako želite da budete dobro povezani sa znamenitostima grada a van verve i gužve istorijskog centra (centro historico) kao i da retko srećete druge turiste – ovo je tiša i mirnija alternativa. Prati se nalazi severno od istorijskog centra, preko Tibra, a graniči sa Vatikanom sa čije je istočne i severo-istočne strane.

Jedna je od imućnijih centralnih četvrti jer u njoj stanuje srednja klasa. Prepoznatljiva po širokim, dalekosežnim bulevarima, elegantnim zgradama i modernom evropskom šarmu – više podseća na neku četvrt u Parizu. Uz to, sa svojim šoping ulicama (Via Cola di Rienzo, Viale Giulio Cesare i Viale delle Milizie), dobrim restoranima i barovima – predstavlja jednu od najbolje čuvanih tajni Rima.   

Ai Balestrari (Prati) – Piazza dell’ Unita 27

Ova tipična rimska tratorija se nalazi u blizini najpoznatije šoping ulice u Pratiju – Via Cola di Rienzo. Inače je to lanac tratorija pa postoje slične u blizini Campo de’ Fiori i Porta Pie. Cilj vlasnika je da ponudi gostima zadovoljstvo života kroz doživljaj tradicionalne rimske kuhinje u folklornoj, autentičnoj atmosferi restorana.

U prilično velikom restoranu uspeli su da obezbede osećaj ušuškanosti i intimnosti uz pomoć adekvatnog nameštaja, toplih boja (narandžasta, bordo, braon), crno-belih fotografija na zidovima koje reprezentuju italijanski film iz prošlosti, zatim prijatnih mirisa i isto takve muzike. Privućiće vam pažnju još divnih detalja – drvena burad, stari predmeti sa sela na zidovima, karirani stoljnaci.

Tratorija je uvek puna gostiju, mahom Rimljana. Ima stolove i napolju pa kada je lepo vreme možete i tu obedovati. Osoblje dobro govori engleski a imaju i meni na engleskom. Imala sam dobro iskustvo sa konobarima, usluga je bila zadovoljavajuća mada su na Trip Advisor-u podeljena mišljenja povodom toga.

Pored pica i pasta (8-10 evra) na meniju su interesantna i ukusna lokalna jela a imaju i izdvojena jela koja služe samo zimi ili leti. Ni cene nisu previsoke. Akcenat stavljam na raznovrsna mesna jela – probajte ukusnu ‘saltimboccu alla romana’, ‘scaloppini’ sa limunom ili u vinu, jagnjeću plećku ‘alla cacciatora’ sa nanom i pecorino sirom, ‘coda alla vaccinaru’ (sve za oko 12 evra). Poznati su i po jelima od ‘pete četvrtine’ koja su spremljena sa puno luka i dobro začinjena.

Ako ste ljubitelj ‘fritti’, tj. prženih đakonija, ovde ćete naići na dobar izbor. Probajte pržene cvetove tikvica punjene mocarelom, masline punjene mesom, artičoke ili kuglice od mesa (2,5-4,5 evra). Kućno vino u lepoj flaši sa etiketom ‘Ai Balestrari’ od 1l platićete 10 evra a ako ste pre za neki gazirani sok 2,5 evra, epreso 1,5 evra ili digestiv (‘limoncello’ ili ‘amaro di roma’ 3 evra). Uz sva ova ića i pića potrebno je još vaše dobro raspoloženje pa da uživanje bude potpuno.

L’ Osteria di Cicerone – Via Cicerone 22

Pozicija osterije je jako dobra – blizu tvrđave Sant Anđelo i ‘’Palazzaccia’’ (Vrhovnog suda pravde), u ulici koja izlazi na Piazzu Cavour (prostrani trg sa palmama i ,,morskom“ atmosferom). Na pešačkoj je udaljenosti od desne obale Tibra, odakle se preko mostova Ponte Umberto I i Ponte Cavour brzo stiže do odredišta.

U ovoj lokalnoj, tradicionalnoj osteriji iskusićete pravi život Rimljana – oni dolaze u velikom broju. Pogotovo je dobra atmosfera uveče, uz žamor i smeh, pa ćete se lako uklopiti i opušteno obedovati u jednostavnom i nepretencioznom ambijentu. Nameštaj je ruštičan, kolorit topao a tu su i neizbežni karirani stoljnjaci. Izgleda kao neka naša kafana. Konobari su ljubazni što okruženje čini još gostoljubivijim.  

U Ciceronu možete birati između jako dobrih, tankih i hrskavih pica u rimskom stilu, domaćih pasta, obrok salata i mesnih jela. A i cene su pristojne. Možete poručiti belu ili crvenu picu (7-9 evra), razne vrste kalcona (8 evra) a ako vas je više veliku picu za društvo – ‘Sociali’. Ona je sa četiri različite vrste nadeva, smeštenih u četvrtine (za dve osobe košta 16 evra, za tri 24 evra a za četiri 32 evra). Među brojnim pastama uvek je sigurno poručiti ‘pastu dana’ (10 evra). Od salata probajte npr. ‘testaccinu’ – sa pečurkama, parmezanom i prženim artičokama (8 evra). ‘Secondi Piatti’ su malo skuplji (18-19 evra).

Ako volite picu a jeli biste nešto slatko, ili ste sa decom, dobar izbor su pica ili kalcona sa nutelom (8 evra). Ostali standardni slatkiši (tiramisu, ‘pana cotta’, ‘creme brulee’, ‘sorbet al limone’) će vas koštati od 5-6 evra. Uz obrok je povoljno piti domaće, vino kuće (pola litra 6,5 evra). I na kraju, espreso za 1 evro – divno! Sve u svemu, najjednostavniji obrok za dvoje, koji npr. uključuje 2 pice, domaće vino i 2 kafe izaćiće vas 25 evra. I bićete zadovoljni!   

MiVà – Via Ezio 23/23a Piazza Cola di Rienzo

Za jedno drugačije iskustvo obavezno posetite MiVu na odličnoj lokaciji u Pratiju – gleda na trg Piazza Cola di Rienzo. To je restoran koji je najkompletniji od svih koje vam predlažem – nudi vrhunsku hranu, uslugu, ambijent, odnosno visok kvalitet celokupnog ugođaja. Pošto znam da je naći moderan restoran sa dobrom hranom i vibrantnom atmosferom isto kao i pronaći iglu u plastu sena, tim pre sam bila oduševljena MiVom.

U ovom šik restoranu prvenstveno mi se dopao moderan i dobro dizajniran ambijent. Iako bude mesta za sedenje napolju, odličte se za unutrašnjost zbog dopadljivog enterijera. Najupečatljiviji detalj je ,,gusta šuma špageta“ koje vise sa plafona. Izvanredno obraćanje pažnje na detalje preneli su i na aranžiranje hrane. Sve što vam donesu je prava umetnost pa će vam biti žao da krenete sa jelom i pokvarite tu lepotu. Porcije su manje ali sasvim dovoljne ako iskombinujete ‘antipasti’ i ‘primo’ ili ‘secondo’.

Restoran je baziran na inovativnoj italijanskoj kuhinji, tj. modernoj interpretaciji tradicionalnih jela. Dajte sebi oduška i probajte sve te izuzetne i neobične ukuse, poput grčke salate sa lubenicom, salate sa mangom, zelenom salatom i suvim voćem, asparagus pite, karbonare sa tartufima, jagnjetine sa borovnicama, svinjetine sa pireom od dimljene šargarepe ili neko drugo jelo od velikog broja kreativnih kombinacija. Osoblje je uvek spremno da vam pomogne u odabiru i objasni šta je šta. Imaju i jela bez glutena što će posebno obradovati osobe koje o tome moraju da vode računa.   

Restoran nije jeftin ali je odnos cene i kvaliteta vrlo dobar. Cene su i više nego fer za kvalitet svega što pružaju. Ako uzmete predjelo, glavno jelo i desert to će vas po osobi koštati oko 40 evra. Inače, cene za ‘antipasti’ su od 5-7 evra, salata od 8-10, ‘primo’ je od 10-15 a ‘secondo’ od 14-20 evra. Restoran ima i svoj vinski bar sa odličnom vinskom listom. Mahom dolaze Italijani, lokalni poslovni ljudi, a ima i nešto turista. Uvek je puno pa je poželjno da rezervišete sto preko interneta i osigurate svoj boravak u fantastičnoj MiVi.   

Trastevere

Travestere četvrt

Boemski kvart na levoj obali Tibra, do kog se sa desne strane može preći preko pet mostova, bivši je radnički geto. Zadržao je svoj srednjovekovni karakter više nego bilo koji drugi deo Rima iako je postao zona sa najviše restorana i mesta za noćne izlaske. Prilično je komercijalizovan u odnosu na ranije godine ali se još uvek u njegovim uskim ulicama mogu pronaći retke prave tratorije sa tradicionalnom kuhinjom. Lepo je posetiti ga i danju i uveče zbog živahne atmosfere.

Tonarello – Via della Paglia 1-2-3

tratorija Tonarelo

Tratorija Tonarello je smeštena u srcu Trasteverea, u jednoj od najprometnijih ulica koja izlazi na trg Santa Marija (Piazza Santa Maria) o kom smo već pisali. Ako obedujete napolju vidite ovaj trg čije se vesele vibracije, čini mi se, prenose i na Tonarello.

Sam restoran je veliki i ugodan – sedeti se može unutra, na dve etaže, kao i napolju kada to vreme dozvoljava. U njega svraćaju i Rimljani i turisti, uvek je gužva pa se često čeka na sto jer ne primaju rezervacije. Pošto imaju veliki kapacitet nećete čekati dugo a lep gest je što vas dok čekate ponude čašom ‘prosecca’.

Ambijent unutrašnjosti je prijatan, sa boljim nameštajem i opremom od prosečnih restorana u okolini. Dugu tradiciju potenciraju tavanicom sa tamno braon drvenim gredama, podom od lomljenog kamena kao i starim predmetima okačenim po zidovima. Zanimljiv detalj je i pasta kao dekoracija.

Osoblje je ljubazno, brzo i predusretljivo. Prvo što mi se dopalo je što hranu neobično serviraju – paste u tiganjima sa dugačkom drškom, pice na drvenim pladnjevima, belu picu ili fokaću u metalnim korpicama a pržene kuglice u đevđiru. Može se reći i da su cene razumne – npr. obrok za dvoje sa dva predjela, dve paste i bocom vina košta oko 50 evra.   

Paste su im beskrajno ukusne (8,5–9 evra). Pice takođe dobre. Probajte ‘trastevere’ salatu – sa kukuruzom i tikvicama. Preporučujem i razne vrste ‘polpetta’, kuglica od mesa, kojih ima više vrsta (‘cacio e pepe’, sa brokolijem, sa patlidžanom i krompirom, blitvom) a koštaju od 12-14 evra. Bocu vina ćete platiti 15 evra a kada pijete na čašu 4,5. Na kraju vam kao poklon-piće donesu lokalni Amaro liker što vas ‘kupi’ da dođete tu još koji put.

Testaćo (Testaccio)

kvart Testaćo

Ovaj još uvek autentičan i manje posećen deo Rima takođe je radnička četvrt u kojoj se do danas održala istinska rimska kuhinja. Opustićete se u četvrti sa malo turista, bez gužvi i zahuktalog saobraćaja. Obično o Testaću nećete naći puno u vodičima o gradu iako nije ništa manje zanimljiv od drugih kvartova Rima. Verovatno je u pitanju položaj – nalazi se južno od Trasteverea i Aventina, malo izdvojeno u odnosu na najuži centar kroz koji su turisti navikli da krstare.

Kvart je nikao oko Monte de’ cocci – ‘brda od krhotina’ ili ‘groblja amfora’, kog su napravili trgovci iz starog Rima koji su pristajali u blizini u antičku luku Tiber i tamo bacali delove amfora. Danas ovo brdo okružuju automehaničarske radionice, razni barovi, trendi klubovi ali i tradicionalni restorani. U Testaću ćete videti i Cestijevu piramidu (Piramide Cestia) kao i antičku kapiju Porta San Paolo.   

Hostaria da Enzo – Via Ostiense 36/I

Hostaria de Enzo

Iako malo van turističke rute, do Testaća se lako dolazi metroom, autobusom ili, najelegantnije, taksijem. Obavezno idite do ove lokalne osterije i otkrijte Ostiense zonu koja je neobična, sa mnoštvom dela ulične umetnosti. Zbog gužve rezervišite sto, pogotovo vikendom kada je krcato lokalcima. Ne propustite priliku da iskusite autentično italijansko obedovanje.

Restoran je naizgled skroman ali je baš u tome draž. Pritom je vrlo čist. Možete istinski da osetite familijarnu i srdačnu atmosferu. Bićete opušteni i zadovoljni u prostoru nameštenom sa komadima retro nameštaja (upečatljivi kredenac).  

Kažu da gazda Enzo dugo drži isti kvalitet. Tome doprinosi i osoblje koje je vrlo ljubazno i brzo. Jedina je mana što ne znaju engleski ali se trude da vas razumeju. Enzo je često tu, komunicira sa gostima gde do izražaja dolazi njegova duhovitost.  

Hrana je odlična a odnos cene i kvaliteta izvanredan. Ovde se rimski specijaliteti služe na mnogo bolji način nego u samom centru grada. Porcije paste su velike i ukusne – saftna karbonara, gigantski ravioli sa rikotom i spanaćem, kratke tanke špagete ‘guzzi’ (10 evra). Sjajna je i pohovana ‘cicoria ripassata’, sa belim lukom i crvenim, ljutim papričicama. I ako niste ljubitelj goveđeg repa, probajte ‘coda alla vaccinaru’ – biće to divno iskustvo za sva čula.

Predjelo, ‘primo’, kućno vino, voda i kafa koštaju između 17 i 20 evra po osobi. Na kraju će vas počastiti slatkim, desertnim vinom i keksićima. Pun ugođaj!  

Osteria degli Amici – Via Nicola Zabaglia 25

Osteria Degli Amici

Ovu tradicionalnu osteriju, na pet minuta hoda od Piramide, otvorila su dva gurmana – Sandrino i Claudio. Nije turistički restoran, uvek je pun domaćih ljudi iz kraja pa morate rezervisati. Ambijent je prijatan, starinski, sa kredencom i, neuobičajeno, čak nekoliko okruglih stolova. Na zidu ćete videti slike vlasnika sa Francescom Tottijem, princem Rima – odlična preporuka. Atmosfera je živahna, glasna – tako sam uvek zamišljala pravi italijanski restoran.

Dopašće vam se hrana jer je kao iz bakine kuhinje. Razlika u odnosu na prethodnu osteriju je što u jelovniku ima i nekih modernih ‘izleta’, poput kreme od artičoka, interesantnih rolnica od patlidžana ili amatrićane sa vrganjima. Ovaj mali kreativni ‘zaokret’ obogaćuje rimsku kuhinju. Preporučujem pastu ‘cacio e pepe’, zanimljivo pripremljene artičoke, raviole u sosu od vina kao i teletinu sa medom.

Od slatkiša probajte tiramisu čiji multiplikovani slojevi u čaši čine pravu fantaziju, zatim parfe od pistaća i odličan ‘chocolate budino’ (čokoladno ‘sunđerasto’ testo zaliveno tečnom čokoladom). Claudio koji je tu da vam poželi dobrodošlicu i ima druželjubiv pristup gostima, pomoćiće vam pri izboru vina koji je inače vrlo dobar. Nama je predložio crveno vino iz Lacija. Ako ste za vino kuće, njega možete uzeti samo na bocu – ne postoji opcija od pola litra.  

U konačnu cenu se obračunavaju hleb i kuver – 1,5 evra po osobi (i to je česta praksa u Rimu). Inače, i ovde su cene zadovoljavajuće – za ‘antipasti’ ćete izdvojiti 5-9 evra, paste su od 9-11 a ‘drugi tanjir’ 10-12 evra. Slatkiši su standardno od 5-6 evra.

Monti

Monti

U klasičnom rimskom kvartu Monti osetićete pravi duh Rimljana. U njega je zgodno da odete posle obilaska Koloseuma i Palatina jer su blizu. I železnička stanica Termini nije daleko. Praktično je smešten između poznatih Via Nazionale i Via Cavour. U slikovitim ulicama sve vrvi od vinarija, umetničkih radnjica i restorana. Monti je prava kulinarska laboratorija –naići ćete na različite kuhinje, od tradicionalne rimske do japansko-meksičkog spoja pa do indijske. Ima restorana za svačiji ukus ali je ipak najprikladnije posetiti neki sa specijalitetima domaće kuhinje.

Hosteria La Vacca M’Briaca – Via Urbana 29/30

Hosteria La Vacca

Ulica Urbana ima mnogo prodavničica i restorana koji izgledaju interesantno i drugačije. Ova osteria mi je privukla pažnju svojim neobičnim nazivom, koji znači Pijana krava. Iako u nju dolazi veći broj turista, nudi dobru, kvalitetnu hranu. Konobari koji su nas posluživali su bili pristojni dok sam posle na internetu pronašla mišljenja nekih gostiju da je osoblje nepristojno i malo sporije.

Ako dođete u ranim večernjim satima u restoranu će biti uglavnom turisti dok ih, kako veče teče, polako zamenjuju lokalci. Sedenje postoji i napolju i unutra, gde je prostor prilično mali ali je zato atmosfera intimna. Oko 18-19h još ima šanse da nađete slobodno mesto bez prethodne rezervacije. Ako čekate na sto, častiće vas čašom kućnog vina. Takođe, lepo je što daju i 10 posto popusta ako ponovo dođete.

Enterijer je vrlo izražajan – zeleno-beli zidovi su u kontrastu sa crveno-belim kariranim stoljnjacima dok crno-bele fotografije krase zidove. Rustičan beli nameštaj lepo dolazi do izražaja u ovakvom tonalitetu. Na jednom zidu je okačena velika crna tabla, sa kredom i sinđerom, na kojoj se svi gosti potpisuju a što je posebno zanimljivo deci. Pored nje posetioci kače novčanice iz zemlje odakle dolaze.

Unutra se vidi kuhinja koja je čista i dobro organizovana. U njoj se prave jedinstvene kombinacije lokalnih jela. Na meniju su i jela prilagođena vegetarijancima. Paste ‘carbonara’ i ‘cacao e pepe’ su ekstremno dobre. Mesna jela su takođe spremljena do perfekcije – tope se ustima. Probajte jagnjetinu u belom vinu sa pečenim krompirima. Nećete pogrešiti ni sa lazanjama.

Ako vas dvoje uzme po pastu, pola litra kućnog vina (6 evra), vodu i po ‘panna cottu’ – to će vas izaći oko 32 evra. Ako se odlučite za dva predjela, jednu pastu, jedno mesno jelo, pola litra vina i dve kafe – račun je oko 48 evra. U svakom slučaju, to su za Rim pristupačne cene.

Istorijski centar Rima (Centro Storico) – nekoliko izuzetaka

Omiljena lokacija za turiste nije uvek loš znak za restorane samo je veća verovatnoća da nećete biti zadovoljni. Evo preporuke za nekoliko restorana koji nisu turističke zamke:

La Prosciutteria (Trevi) – Via della Panetteria 34

Pošto bacite novčić u fontanu di Trevi i poželite želju, zaputite se u ovaj divni restoran koji ‘nije restoran’. Interesantno je da nemaju licencu za restoran a uvek su prepuni. Ja bih ga pre nazvala „zalogajnicom”. ‘La Prosciutteria’ postoji na tri lokacije u Rimu a naći ćete je i u Firenci, Milanu, Sijeni, Bolonji (franšiza). Vrlo je popularno mesto, idealno za laki obrok – prethodnicu ručka ili večere. Posluženje je slično tapasima u Španiji.

Ovde vas neće služiti konobari i nema menija već se sve poručuje na kasi. Kasnije vam zaposleni donesu hranu do stola. Vrlo su simpatični, živahni i, povrh svega, uslužni.

Mesto je malo pa je gužva i ispred njega, gde se čeka u redu, i unutra. Odlično je za dvoje jer je intimno i ušuškano. I stolovi su mali a postoji i jedan broj uskih, konzolnih ploča uz zid tako da na njih možete samo da spustite hranu a na zidu su držači za čaše sa vinom. Bez obzira na skučenost to je jedan vrlo šarmantan prostor. Zanimljivi detalji su i šunke koje vise u izlogu, pored šanka, zatim šerpice u kojima služe hleb kao i interesantne flaše obložene trskom u kojima je vino kuće.

U ‘La Prosciutteriu’ se dolazi zbog savršene hrane i niskih cena. Originalni italijanski proizvodi se služe na divno aranžiranim drvenim pladnjevima. To je u stvari neki vid predjela. Odlično je za promenu, da se ne jedu stalno pice i paste. Sve što se servira na pladnjeve je vrlo kvalitetno i sveže – od šunki, pršuta, sira, brusketa, povrća, voća. Prava eksplozija boja, ukusa i mirisa. Pladanj se naručuje za određeni broj osoba i moguće su razne kombinacije proizvoda na njemu. Imaju i goveđe i svinjsko pečenje, sendviče, salate.

Restoran je jeftin. Računa se po osobi, tako da neka umerena, preporučena količina hrane po osobi košta 10 evra što znači da pladanj za dvoje plaćate 20 evra. Povoljno je ako uz to uzmete i pola litra vina kuće (preporučuju Chianti Classico) pa ukupni račun za dvoje izađe od 25-28 evra što uopšte nije mnogo za zdrav, mediteranski obrok.

Spiriti & Forme – Vicolo Scavolino 63

Ovaj mali, sofisticirani restoran smešten je u mirnoj, sporednoj ulici koja je paralelna fontani di Trevi. Znatno se razlikuje od turističkih mesta u okolini. Posetite ga za večeru jer se tada napuni Rimljanima i atmosfera je dobra. U modernom enterijeru sa puno drveta, među policama sa izloženim vinima osećaćete se vrlo prijatno. Ambijent se može okarakterisati i kao romantičan, sa lepom muzikom u pozadini.

Bićete zadovoljni kulturnim osobljem kao i njihovom brzom uslugom. Meni je jednostavan a selekcija, izgled i kvalitet jela odličan. Probajte neobične i ukusne kombinacije pasti – npr. raviole punjene gorgonzola sirom u laganom sosu od kruške kao i njoke u sosu od šafrana. Ako ste više za mesna jela, birajte između ‘fiorentina’ jagnjećih kotleta, ‘tandoori’ piletine ili ‘saltimbocce’.

Ne propustite elegantno aranžiranu selekciju sireva. Zasladite se dobrim ‘cremom brulee’, tiramisuom ili probajte ‘millefoglie’ sa mascarpone sirom i šumskim voćem. Restoran nudi vrlo kvalitetna vina jer je u sklopu njega vinski bar.

Cene su malo više u odnosnu na povoljne osterije ali je odnos sa kvalitetom dobar. Za dve paste, bocu vina i dva deserta izdvojićete oko 50 evra. Ako uzmete mesna jela račun će biti veći – od 60-70 evra. Kuver naplaćuju 2 evra po osobi. Sveukupno, ostaćete zadovoljni ovim simpatičnim restoranom, ušuškanim u uzavreloj zoni oko poznate fontane.

Cafe del Pincio – Piazza Bucarest, Villa Borghese

Napravila sam izuzetak sa ovim kafeom jer on pored kafe, prvoklasnih smutija i drugih zdravih pića nudi i ukusan, lagan obrok. Ponekad je takvo mesto zgodno za kraći predah, da se nešto prezalogaji do glavnog obroka. A pogotovo kada je na fantastičnom mestu!

Ova zelena oaza se nalazi u blizini Španskih stepenica, u ulaznom delu parka Pinčio (Pincio) odakle je pogled na grad fantastičan. Nema romantičnijeg mesta za jelo i piće. Tradicionalno vreme za uživanje u najlepšoj panorami Rima jeste zalazak sunca. Po lepom vremenu možete udobno sedeti u elegantnoj bašti.

Međutim, vrlo je skupo – to je jedina mana ovom mestu. Kafe su divne i služe se uz limun keksiće ali espreso košta 5 evra a capućino 7. Zdraviji napici su između 9 i 11 evra. Možete nešto obedovati i za 8-9 evra (‘polpette’, ‘caprese’ salatu, mini burger) dok su obrok salate 16. Ako rešite da uzmete samo slatkiš, koštaće vas 8-10 evra. Očigledno, plaćate za pogled.    

Gde po najbolji slatkiš u Rimu?

Pored tradicionalnih poslastičarnica kao što su Tre Scalini, Giolitti, San Crispino dajte šansu i drugim, manje poznatim, a podjednako dobrim. Najbolje je izbeći slatkiš u restoranu pa kupiti sladoled ili tiramisu u ‘gelaterii’ i u njima uživati šetajući ulicama Rima.

Gelarmony (Prati) – Via Marcantonio Colonna 34

Gelarmony

Ova poslatičarnica postoji na pet lokacija u gradu a ja sam bila u Pratiju. U njoj je uvek gužva što je dobar znak i poziv da sačekate za svoj sicilijanski ‘gelato’. Biće to najbolje osveženje posle posete Vatikanu i njegovim muzejima ili šopinga u obližnjoj Via Cola di Rienzo. U poslastičarnici nema mnogo mesta za sedenje – kupite i nastavite dalje.

Procedura je sledeća – prvo se plati na kasi a potom račun preda osoblju za sladoledima i kaže šta želi. Oni su ljubazni ali pošto je gužva neće da čekaju da se dugo smišljate oko ukusa pa to uradite pre plaćanja. Iako ovde možete probati i odlične kanole (canolle), druge kolače, smrznuti jogurt, sveže sokove kao i izvrsnu ‘caffee granite’ – sladoled je najčešće primarni izbor.

Namirnice se dopremaju direktno sa Sicilije i u ponudi je više od 60 vrsta savršenog sladoleda. Njihovi ukusi su puni, bogati i često vrlo originalni. Čini vam se da je svaki sledeći koji probate bolji od prethodnog. Za ukus banane nikad ne bih pomislila da je nešto specijalno ali ovde je odličan. Sladoled možete uzeti u kornetu ili čašici, u tri veličine (2,5, 3 ili 4 evra). Neobično je ako vam ga posluže u hlebu – ‘brioche con il gelato’.   

Gelateria La Romana (Prati) – Via Cola di Rienzo 2

U blizini Gelarmony-a je i ova odlična poslastičarnica koja radi po principu franšize – pored tri lokacije u Rimu (blizu palate Quirinale, u Testaću i ovde u Pratiju) ima je i u drugim gradovima Italije kao i Evrope (Beč, Madrid, Valensija, Dizeldorf). Od Gelarmony-a se razlikuje prvenstveno po enterijeru, koji je savremen i lepo dizajniran, elegantan.

Potpuno je razumljivo zašto se čeka u redu – sladoled je uvek svež i preukusan jer se priprema svakog dana i to od kvalitetnih namirnica. Ako ga uzmete u kornetu, kada pojedete ovaj slatkiš baršunaste strukture naići ćete na njegovom dnu na čokoladu. Možete ga jesti i u čašici (2, 2,5 i 3 evra) ili u hlebu sa tri kugle kao ‘brioche siciliane con gelato’ (3,5 evra). Dobre su i palačinke (3 evra), frappe (3 evra) a od smrznutih jogurta probajte jogurt sa medom i orasima (2,5, 4 i 5 evra).

Two sizes – Via del Governo Vecchio 88

Ovo slatko mesto u sred Rima, relativno blizu Corso Vittorio Emanuele II, ne smete propustiti. Prostor je mali – unutra se stoji a napolju ima par mesta za sedenje pa je slatkiš za koji se odlučite najbolje poneti. Osoblje koje radi je vrlo ljubazno i atmosfera topla.  

Svi slatkiši (tiramisu, kanole, tartovi i drugi kolači) su u dve veličine – manjoj i većoj. Najpoznatiji su po tiramisuu koji je čista perfekcija. Kažu da je jedan od najboljih u Italiji. Savršen balans svih korišćenih sastojaka čini da ima kremastu teksturu, da nije presladak i da ukus kafe nije prejak. Pored klasičnog možete probati i druge vrste – npr. od putera od kikirikija, pistaća, sa jagodom ili karamel. Odličan je odnos cene i kvaliteta (2,5 i 3,5 evra).

Rim je hedonistički raj ali i pretnja za vitku liniju. Međutim, ne opterećujte se time i isprobajte šta god poželite – predivne paste, pice, tadicionalne rimske specijalitete, sladolede. Zasigurno ćete po ceo dan šetati kilometrima, obilazeći najpoznatije svetske znamenitosti, pa će se i suvišne kalorije potrošiti.

Pripremite se za putovanje – moje predloge dopunite drugim i probajte da sklopite kockice rimske gastro ponude. Sigurna sam da ćete i vi otkriti neki zanimljiv restoran pa svoje iskustvo podelite sa nama. Najlepši ukusi Rima dugo se pamte! Mame nas da maštamo o ponovnoj poseti.

Autor:

Ivana Lukić