Nasilnička vožnja: šta zaista znači i koje posledice nosi

Neodgovorno ponašanje za volanom može da ugrozi ne samo vašu bezbednost, već i sve ostale učesnike, posebno ako putujete na dužim relacijama. Jedan od najopasnijih oblika takvog ponašanja je vožnja u kojima vozač svesno vozi agresivno, kršeći osnovna pravila saobraćaja i ugrožavajući druge.

Da bi se ovakvi incidenti sprečili, neophodno je jasno razumeti šta sve spada pod nasilničku vožnju, zbog čega do nje dolazi i koje zakonske posledice mogu da proisteknu iz takvog postupanja.

Kako se prepoznaje nasilnička vožnja i šta kaže zakon

Nasilnička vožnja spada u najteže oblike kršenja saobraćajnih pravila i obuhvata ponašanja koja direktno ugrožavaju živote drugih učesnika u saobraćaju. Ovakva vožnja nije samo prebrza ili nepažljiva. Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima je precizno definiše kao postupanje koje svesno ignoriše pravila i stvara rizik u saobraćaju. Zato, pogotovo kada krećete na put, budite svesni ne samo svojih reakcija već i toga kako ih zakon tumači.

Tipični primeri uključuju višestruki prolazak kroz crveno svetlo u kratkom vremenskom razmaku, preticanje kolone preko pune linije, ekstremno prekoračenje brzine (npr. za 90 km/h u naselju), kao i vožnju pod jakim uticajem alkohola.

U svakom od navedenih slučajeva policijski službenik može odmah da vas isključi iz saobraćaja, čak i ako nije došlo do nezgode.

Koji su mogići uzroci nasilničke vožnje?

Iako ne služe kao opravdanje, uzroci nasilničke vožnje često su kompleksni i ne svode se samo na trenutni impuls vozača. U osnovi ovog ponašanja mogu se prepoznati i lični i društveni faktori, koji zajedno stvaraju uslove za opasne reakcije za volanom.

1. Hronični stres ili trenutna ljutnja: Vožnja pod tenzijom često prerasta u ventil za frustracije i loše raspoloženje, pa vozači koriste sirenu, naglo ubrzavaju, pretiču bez potrebe ili ignorišu osnovna pravila.

1. Nedostatak jasne svesti o posledicama: Mnogi vozači, naročito mlađi i manje iskusni, ne doživljavaju prebrzu vožnju, nagla preticanja ili ignorisanje saobraćajnih pravila kao nasilničko ponašanje i da ona zapravo podležu zakonskoj definiciji nasilničke vožnje.

1. Uticaj alkohola i psihoaktivnih supstanci: U takvom stanju inhibicije su snižene, a samopouzdanje često neopravdano pojačano, što je dobitna kombinacija za donošenje katastrofalnih odluka na putu.

1. Nedostatak saobraćajne kulture: U okruženjima gde se agresivna vožnja percipira kao “snalažljivost“ ili dokaz moći, nepoštovanje pravila postaje prihvaćena praksa. Kada se takva ponašanja ne sankcionišu dosledno, postaju svakodnevica.

Zbog svega ovoga, razumevanje uzroka nasilničke vožnje nije samo pitanje psihologije vozača, već i pitanje toga kakvu poruku šaljemo ponašanjem, zakonima i odnosom prema saobraćaju uopšte.

Koje su zakonske posledice nasilničke vožnje

U Srbiji, nasilnička vožnja nije samo neodgovorno ponašanje. To je pravno definisan prekršaj sa precizno propisanim sankcijama. Zakon predviđa niz posledica koje mogu značajno da utiču na vozača, čak i kada ne dođe do nesreće. Najpre, novčane kazne nisu simbolične i kreću se između 120.000 i 140.000 dinara, što već za mnoge znači ozbiljan udar na budžet. Međutim, finansijski deo kazne je tek početak.

Vozači koji budu proglašeni krivim za nasilničku vožnju dobijaju maksimalan broj kaznenih poena: 15 ako nije došlo do nesreće, a 17 ako jeste. Taj broj automatski znači gubitak vozačke dozvole na duži period. Ako nasilnička vožnja dovede do smrti ili teškog telesnog povređivanja, sud može izreći zatvor, što ovaj prekršaj premešta u domen ozbiljnih krivičnih dela.

Dakle, posledice nasilničke vožnje nisu samo formalne. Gubitak dozvole znači ograničenu mobilnost, finansijski teret i često posledice po profesionalni život. Zato ne razmišljajte o tome da li ćete biti uhvaćeni već da li ste spremni da rizikujete tu vrstu odgovornosti. Jer ni najveća naknada štete ne može da vrati izgubljeni život ili ono što ste mogli da sprečite jednom drugačijom odlukom.

Kako sprečiti nasilničku vožnju

Prevencija nasilničke vožnje počinje pre nego što se upali motor. I dok institucije imaju ulogu u kontroli i sankcionisanju, glavna promena dolazi od pojedinca. Način na koji sedate za volan govori mnogo o tome kako ćete se ponašati na putu.

Ako ste nervozni, umorni ili kasnite to nije trenutak da sednete za volan. Kada krećete na duži put, recimo, iz grada ka nekoj vikend destinaciji, spakujte stvari na vreme, ostavite prostor za pauze i ne računajte na to da će vas rizično preticanje “izvući“ iz gužve. Ni alkohol ni bilo koja psihoaktivna supstanca ne mogu da se “kompenzuju“ kafom, pauzom ili “manjom turom“. Ako vozite – ne pijete. Ako ste pili – ne vozite. Prosto.

Institucije mogu da pojačaju kontrole i kazne, ali suštinska promena počinje od vas. Poštujte pravila i nemojte tolerisati rizičnu vožnju – ni kod sebe, ni kod drugih.

Na kraju, svako ko uđe u auto ima dve opcije: da bude deo problema ili deo rešenja. Pitanje nije ko je prvi napravio grešku u saobraćaju, već ko je odlučio da je neće eskalirati. U zemlji gde su putevi sve prometniji, a nervoza sve češća, to više nije stvar pristojnosti, već bezbednosti.