Šoljicom kafe kroz svet

Njen miris budi vaša još uvek pospana čula. Pijuckate je dok se žurno spremate za posao, tada usporavate i koračite u novi dan. Uz nju pravite pauzu od rada, provodite vreme sa dragim osobama. Njena aroma i ukus su često izgovor za druženja, svakodnevna i ona nešto ređa. Da, reč je o kafi! Omiljeni napitak civilizovanog sveta. Iako je ispijanje kafe postalo običan, rutinski deo naših života, neminovno  je da samo po sebi  predstavlja bogato iskustvo. Širom sveta, rituali ispijanja kafe mogu imati mnogo varijacija. Nas je interesovalo kakva je kafa različitih krajeva sveta odnosno kako različite kulture pripremaju i ispijaju svoju dnevnu kafu.

Na Bliskom istoku

U većini domaćinstava u našim krajevima, uobičajeno je da se gostima ponudi kafa u znak gostoprimstva. Bilo da je zovu libanska kafa, ili turska kafa (grčka, gruzijska ili arapska), to je u suštini varijacija pića koja se služi u zemljama Bliskog Istoka i Istočne Evrope. U Libanu, kafa se kuva u ibriku, u Turskoj u džezvi, sa dodatkom šećera ili kardamona. Turci gaje poseban odnos prema ritualu ispijanja kafe. Njihova izreka kaže: “kafa treba da bude crna kao pakao, jaka kao smrt i slatka kao ljubav”.

Vijetnam

Pre mnogo decenija, Vijetnamci su koristili mrežu kroz koju su proceđivali kafu. Potom je kroz mrežu sipana topla voda, i proces je ponavljan tri puta. Što se više vode dodavalo, to je ukus kafe postajao jači. Da bi napitak bio vruć, ostavljan je na zagrejanoj peći. Ovakav način pripreme kafe zadržan je do danas.

Italija domovina espresso kafe

Kafa je mogla biti otkrivena bilo gde u svetu, ali je u Italiji proglašena za umetnost. Zaista, Italija je rodno mesto aparata za espreso kafu, kafići se nalaze u svakom selu ili na svakom trgu bilo kog italijanskog grada. Različite vrste kafe se konzumiraju tokom različitih delova dana – cappuccino, latte su rezervisani za jutro, dok se espresso ispija posle jela ili posle podne. Za Italijane, cappuccino posle obroka bi bio bogohuljenje, jer je ideja konzumiranja toplog mleka na pun stomak neprihvatljiva. Da biste svoju kafu popili kao pravi Italijan, ušetajte u bar i naručite espresso, popijte s nogu i nastavite sa svojim obavezama. Ispijanje kafe u Italiji je brza stvar, a dobre kafiće ćete prepoznati po gužvi koju posetioci stvaraju, pa iskoristite priliku da napravite tu kratku pauzu od razgledanja znamenitosti u Rimu ili bilo gde drugde da ste se uputili u Italiji.

Francuska

Između 1600. i 1800. godine, Parisian café služio je kafu za Voltera i Balzaka. Današnji Francuzi dan započinju uz cafe au lait, toplu kafu sa dosta penasto umućenog mleka. Najčešće je piju uz bagete i kroasane.

Norveška i njeni termosi

Norvežani imaju zanimljiv ritual, a to je da sa sobom nose kafu u termosu koja će ih zagrejati i okrepiti. “Tur kaffe” ili jednostavno planinska kafa je jedna od najstarijih tradicija koje Norvežani neguju. Ispijaju je u pauzama tokom šetnje, planinarenja.

Irska kafa

Kafa sa alkoholom? Mešavina gorke kafe, karamel šećera i vatrenog viskija sa kontrastom hladnog šlaga na vrhu. Irska kafa je relativno neobičan koktel uz jasno i neosporno poreklo. Joe Sheridan je prvi put napravio u zimu 1943. godine za umorne putnike sa transatlantskog broda koji je primoran da se vrati u Irsku zbog lošeg vremena.

Austrija

Coffee houses su veoma važan deo bečke kulture. “Cafe Landtmann” je nadaleko poznat kao svratiše glumaca, dok je “Cafe Hawelka” mesto okupljanja bečke inteligencije. Kafa se često služi uz Saher tortu ili čokolade.

Etiopija kao dom kafe

Dom svih kafa, Etiopija je zemlja u kojoj se preko 1000 godina uživa u kafi. Etiopljani toliko vole ovaj napitak da je njeno spremanje dugotrajan proces koji može trajati satima. Ritual pod nazivom Bunna započinje se pranjem zrna kafe. Čista zrna peku se na peći, proces je sličan pravljenju kokica. Kafa se potom stavlja u mlin gde se drobi pomoću metalnog štapa. Drobljena kafa se stavlja potom u saksiju koja se naziva jebena i ključala voda se sipa do vrha saksije. Etiopska kafa se servira u šoljama poznate pod nazivom cini.

Kopi Tubruk – kafena slast na indonežanski način

Kopi Tubruk ili “sudar kafe” može se pronaći u različitim regionima širom Indonezije, naročito na Baliju i Javi. Za pripremu napitka, mlevena kafa i šećer se dodaju u vrelu vodu. Pre konzumiranja, kafa se sipa na tacnu kako bi se brže ohladila. Indonežani obično služe Kopi Tubruk uz obrok ili lokalne grickalice, kao što su pržene banane, tofu ili manioka.

Latinska Amerika

Tinto je crna kafa, ponekad pomešana sa šećerom. Prodaje se na ulicama Kolumbije i obično se u njoj uživa u kasnim popodnevnim satima ili posle večere.

Cafezinho – U brazilskom gradu São Paulo, kafići i lokalne Starbucks prodavnice služe cafezinho, vrući produženi espreso sa dozom šećera. Uz kafu, obično se služe kolačići. Cafezinho je popularni ritual u popodnevnim satima.

Café de Olla – Tradicionalni napitak u Meksiku, Café de Olla je vrsta kafe koja se sprema u zemljanom loncu, služi se u glinenim šoljama sa dodatkom štapića cimeta. U ovoj kafi se uživa u popodnevnim satima i često se služi sa šarenim poslasticama u roze, žutim ili zelenim nijansama.

Severna Amerika i kafa Americano

Amerikanci preferiraju jaku, crnu kafu u velikim šoljama poznatiju kao Americano. Konzumiraju je ujutru, popodne i uveče. SAD su najveći svetski potrošač kafe.

Kafa širom sveta raširila se sa etiopske visoravni. Legenda kaže da je etiopski pastir Kaldi prvi otkrio potencijal danas voljenih zrna. Primetio je da su njegove koze, nakon što su obrstile žbun kafe, postale neverovatno energične i nisu želele da spavaju. Okusio je i sam plodove i primetio istu reakciju.

Kafa, kakvu mi poznajemo, prvi put je korišćena kao lek, zatim kao pomoćno sredstvo za meditaciju od strane arapskih monaha. Hodočasnici Meke su širili običaj ispijanja kafe čitavim muslimanskim svetom. U početku, Hrišćani su verovali da je kafa “crno-gorki izum Satane”, za razliku od vina koje je simbolično “krv Hristova”. To se promenilo u XVI veku kada je papa Klement VIII probao kafu i dao joj svoj blagoslov. Ostalo je istorija.

Autor:

Katarina Adamović