Uniforme stjuardesa – evolucija simbola avio-kompanija

Nemoguće je da uđete u avion a da ne primetite koliko su lepe i graciozne stjuardese. Tome, između ostalog, doprinose i njihove uniforme pa pročitajte u nastavku kako su se to one menjale tokom istorije.

Nije tajna da avio kompanije angažuju poznate modne kreatore i modne kuće kako bi “ptice visokoletačice” izgledale što je bolje moguće, pa je nošenje ženske uniforme vremenom postalo mnogo privlačnije. Ipak, nije uvek bilo tako, a u daljem tekstu vam otkrivamo i zašto.

Najstarije uniforme inspirisane vojnom odećom

United airlines (ex Boing air transport) je prva avio kompanija koja je uvela uniforme za stjuardese još davnih ‘30-ih godina dvadesetog veka.

Sve je počelo od Ellen Church, medicinske sestre iz Ajove koja je sanjala da postane pilot. Međutim, nije mogla da ostvari taj san jer avio kompanije nisu htele da puste žene u pilotske kabine zbog tadašnjeg šovinizma.

Prva žena pilot u Sjedinjenim Američkim Državama bila je Hellen Richie, koju je 1934. godine zaposlio Central airlines. Ali, morala je da da otkaz 10 meseci kasnije jer su svi muški piloti odbijali da je prihvate.

Od tad, pa sve do 1973. godine žene nisu mogle da budu piloti, pa su postale stjuardese i pomagale su putnicima da ubace ručni prtljag i servirale im obroke. Ali, šta su nosile?

Prvu uniformu za stjuardese kreirao je totalni anonimus među dizajnerima, a inspiraciju su me predstavljale uniforme medicinskih sestara ili vojna odeća. Ovaj model se sastojao od:

• maslinasto zelenog ogrtača;
• dobro postavljenog sakoa;
• vunene suknje do listova.

Od 1930. do 1932. godine žene su morale da nose ovako konzervativnu uniformu dok su obavljale svoje dužnosti tokom leta.

“The Petty girl”

Okrugle kapice i naramenice bile su prva asocijacija na uniforme stjuardesa sve do 1938. godine kada je glavna stjuardesa Transcontinental & Western Air (TWA), Gladys Entrekin, dizajnirala uniformu plave boje koja je bolje pratila liniju tela.

Pin-ap umetnik George Petty nacrtao je seriju slika na kojima su bile žene koje nose ovakve uniforme i od tada je ovaj model ostao poznat kao “Petijeva (sitna) devojka”.

Drugi svetski rat – nikad manje uniforme

Tokom ovog rata, gotovo sav dostupan materijal korišćen je za pravljenje uniformi za vojnike koji su se borili za svoju zemlju pa su avio kompanije za lepšu polovinu osoblja imale jako malo mogućnosti.

Ovaj manjak materijala naterao je tadašnje dizajnere da se snađu kako znaju i umeju, pa su nekad prisutni nabori na suknjama i teški materijali pali u zaborav.

Uniforme koje su nastale u ovo vreme nisu mnogo toga ostavljale mašti, pa su predstavljale suštu suprotnost prethodnim modelima.

Avio kompanije su tokom Drugog svetskog rata nametnule brojne seksističke standarde za žensko osoblje. Posao stjuardese mogle su da obavljaju samo neudate devojke između 20 i 25 godina, sa maksimalnom težinom od 53 kg i visinom od 160 cm.

Iako su ovakve devojke savršenih proporcija bile ostvarenje muških fantazija, profesionalno gledano, ovo uopšte nije bilo praktično. Previše stegnuti pojasevi na uniformama su ih sprečavali da efikasno obavljaju svoj posao.

“Blouslip” olakšava stvari

Holivudski modni dizajner Howard Greer se 1944. godine potrudio da oslušne ‘šta žene žele’ i osmislio je uniformu koja možda nije najlepša, ali je zato 10 puta praktičnija nego prethodna.

On je izmislio tzv. “blouslip” – bodi majicu koja je bila napravljena od materijala koji je kombinacija rajona (veštačke svile) i satena i koja nije zahtevala konstantno uvlačenje u donji deo uniforme.

Na gornjem delu sakoa postojao je diskretni deo u obliku trougla koji je mogao da pokrije obeležje kompanije TWA, što je omogućavalo stjuardesama da zapale cigaretu ili popiju koktel van posla bez straha da će ugroziti ugled kompanije.

Od 1950. ‘avionski chic’ postaje sve popularniji

Kako je letenje postajalo sve sigurnije i dostupnije, na scenu su stupili novi džet set avioni. Glamur i prefinjenost života moderne žene oslikavao se kroz život stjuardesa koje su radile u ovim avionima.

U ovom periodu za veće avio kompanije počinju da rade i poznatiji dizajneri, koji postavljaju nove standarde za sve popularniji ‘avionski šik’.

Oleg Cassini, koji je dizajnirao čak i za Kenedijevu ženu, 1955. godine je za TWA dizajnirao uniforme stjuradesa za 2 sezone.

William Travilla, najpoznatiji zbog svog rada sa Merilin Monro, dizajnirao je pregršt letnjih komada za stjuardese u nebo plavoj boji za  United airlines.

1960. – 1970.: uniforme postaju ‘haute couture’

Tek 1962. godine, kada se veliki Christian Dior uključio u priču i predstavio uniforme za Air France, one postaju deo tzv. ‘visoke mode’.

Ovaj dizajner je sa svojim timom uspeo da iskombinuje to da uniforma bude istovremeno funkcionalna ali i prefinjena, što treba da reflektuje poboljšanje položaja žene na radnom mestu.

Don Loper dizajnira unifomu koju su karakterisale oštre ivice i kosi džepovi koji bi trebali da prikažu ‘aerodinamično’ raspoloženje tog vremena. Kad zamislite to, prvo što vidite je žena sa rukama uz telo koja leti kao raketa kroz svemir u uskoj visokostrukiranoj suknji do kolena i propelerom umesto kape, zar ne?

‘Psihodelične’ uniforme

Continental airlines je prva avio kompanija koja je napravila uniforme koje nisu bile klasične crne, maslinasto zelene ili teget boje.

To se desilo kada su otvorili bar u avionu pod imenom ‘Roze oblak’ (Pink cloud), pa je logično da su stjuardese morale da budu obučene u skladu sa tematikom – imale su svetlo roze uniforme sa kapom koja je ceo izgled činila savršenim.

Ova kompanija je ‘potegla nogu’ i od tad uniforme postaju sve šarenije i živopisnije. Zvanično je došao kraj ‘mrtvim’ bojama, ili je bar tako delovalo.

Mary Wells Lawrence, marketinški mag avio kompanije Braniff International, započela je projekat pod imenom “The End of plain planes” koja će upravo bojama izdvojiti ovu kompaniju od drugih avio preduzetnika.

Prema njenoj ideji, svi avioni  ove kompanije su obojeni sa 7 različitih boja, i istovremeno su angažovali italijanskog dizajnera Emilio Pucci-ja kako bi stjuardese dobile novu, maksimalno poboljšanu verziju svojih uniformi.

Tih godina su generalno suknje postajale sve kraće i kraće, pa taj trend nije zaobišao ni stjuardese.

Tadašnje uniforme su imale psihodelični uzorak sa sve ljubičastom, plavom i roze nijansom, dok je zelene kožne čizme koje su išle uz nju potpisala Bet Levin.

Višeslojna uniforma je ipak najbolje rešenje

Emilio Pucci je zajedno sa gospođicom Wells primetio da svi letovi ove avio kompanije vode iz hladnijih u tople egzotične destinacije. Baš iz tog razloga, Pucci je osmislio višeslojnu uniformu.

Cilj je bio da kako raste temperatura tokom leta, stjuardese imaju mogućnost da skinu po deo uniforme kako ne bi prokuvale.

Ono što karakteriše ovaj genijalan model jeste odeća kojoj nije potrebno peglanje koja je bukvalno zamenila neudobne pojaseve i rukavice.

Nakon par tužbi krajem ’60-ih diskriminacija na osnovu godina, pola i boje kože pri zapošljavanju postala je ilegalna.

1980. – danas: sigurnost više nego dobar izgled

Zadnjih 20 godina prošlog veka moglo bi se okarakterisati kao lagan prelaz uniformi iz ‘vrlo atraktivnih’ (u najmanju ruku rečeno) u sigurniju i profesionalniju varijantu.

Ono što je dizajnere nateralo na ovu promenu bile su upravo stjuardese koje su izjavljivale da se osećaju kao objekti seks turizma.

Široki blejzeri sa naramenicama je trebalo da spreče putnike aviona da stjuardese gledaju kao njihove “devojke tokom leta”.

Sa početkom XXI. veka, velika imena mode ponovo počinju da sarađuju sa avio kompanijama i kreiraju uniforme koje su toliko dobre da gotovo sve žene požele da ih nabave i nose.

Pročitajte još i koje su to zamerke putnici imali na uniforme stjuardesa.