Zanimljivosti o pasošu – istorijat, boje i vrednost pasoša

Pasoš – toliko razmišljamo o njemu pre nego što pođemo na put. Više puta pred sam polazak proveravamo gde je, da li smo ga spakovali, da nije možda istekao. Pred sam put i tokom istog opsednuti smo njime i stalno proveravamo da ga nismo slučajno izgubili, ali da li ste nekada zaista razmišljali o pasošu? 

Pored korisnog vodiča za vađenje pasoša, kao i procedure koju treba znati ukoliko izgubite pasoš,  odlučili smo da istražimo i predstavimo vam i zanimljivosti o pasošu! Kako i kada je nastao pasoš, zašto je naš baš bordo boje, kako izgledaju pasoši drugih zemalja i koliko su vredni, saznajte u nastavku teksta.  

Pasoš istorijat – kratki osvrt na najraniju istoriju pasoša

Istorija pasoša vrlo je zanimljiva i kompleksna, a o celokupnoj istoriji ovog putnog dokumenta na međunarodnom nivou mogle bi se napisati knjige. Kratki osvrt na istoriju pasoša svakako je vrlo zanimljiv. 

Preteča pasoša i prvi pasoš 

Prvi putnički doument, preteča pasoša, spominje se prvi put još u Bibliji kada je jednom persijskog zvaničniku  izdato pismo od kralja Artaxerxesa I od Persije koje mu garantuje bezbedno putovanje kroz Judeu. 

Pasoš kao jedan od identifikacionih dokumenata je uveo kralj Henri V u XV veku. On je svojim podanicima izdavao pasoše kako bi im oni mogli da dokažu svoj identitet prilikom putovanja u inostranstvo. 

Izgled pasoša – boja i oblik pasoša

Pasoši svih zemalja izgledaju vrlo slično – imaju sličan broj stranica, veličinu i dizajn. Pre Prvog svetskog rata, za putovanja po Evropi nisu bili potrebni pasoši, a prelazak granice bio je vrlo jednostavan. Međutim, nakon rata to se promenilo.
 
1920. godine održana Pariska konferencija o pasošima i carinskim formalnostima i putnim kartama na kojoj su propisane dimenzije i dizajn putne dokumentacije za 42 zemlje članice Lige naroda. Tada je nastao moderni pasoš, kakav mi danas imamo. 

Na konferenciji su propisana mnoga pravila za izradu pasoša. Naime, određene su dimenzije, broj strana, kako će izgledati prve četiri strane sa podacima, svi pasoši su morali da imaju kartonski povez, a na prednjoj korici naziv i grb države. 

Skoro 100 godina ovaj izgled se nije mnogo promenio. Najvažnije promene u standardima bili su uvođenje vodenog žiga, a onda i ugradnja čipova sa biometrijskim podacima. 

Boje pasoša – koje se koriste i zašto

Svi pasoši izrađuju se u ove četiri boje, plava i crvena su najzastupljenije, ali postoji mnogo različitih nijansi. Koju boju će država izabrati najčešće zavisi od geografskih, istorijskih i religijskih karakteristika.  Boja pasoša govori dosta o nacionalnom identitetu jedne države.

Crveni pasoši

Tamno crvene pasoše imaju zemlje Evropske unije i one koje žele da joj se priključe, kao Srbija. Izvan evropskih granica bordo pasoši zastupljeni su i u Boliviji, Kolimbiji, Ekvadoru, Peruu, a i Švajcarska koja nije članica EU ima pasoš ove boje. 

Plavi pasoši

Plavi pasoši su karakterični za karipske države – Brazil, Argentina, Paragvaj, Urugvaj. Ova boja je izabrana verovatno zbog dominantnih geografskih odlika ovih država. Mornarsko plavi pasoš imaju i Sjedinjene Američke Države u skladu sa bojom zastave, pre toga Amerika je imala pasoš zelene i crne boje. 

Zeleni pasoši

Zelene pasoše imaju uglavnom zemlje u kojima su stanovnici pretežno islamske veroispovesti. U ovom slučaju boja pasoša je izabrana u skladu sa religijskim karakteristikama, zato što je zelena boja važna za njihovu religiju. Takođe, neke afričke države, poput Nigera i Senegala, koriste zelene pasoše. 

Crni pasoši

Crne pasoše imaju Bocvana, Zambija i Novi Zeland, a u ovim država crna boja se istovremeno smatra jednom od nacionalnih boja.

Vrednost pasoša – koji pasoši su najvredniji?

Sigurno ste već čuli kako postoje pasoši koji su manje i više vredni, odnosno kako se državljani nekih zemalja mogu odlikovati i manjom ili većom vrednošću ovog putnog dokumenta. 

Najmoćniji pasoši – pasoški indeks kao merilo vrednosti

Pasoški indeks (Passport index) svake godine sprovodi istraživanje i utvđuje čiji pasoš poseduje najveću snagu. Ove godine najjmoćniji pasoš dolazi iz Skandinavije –  iz Finske. 

Zapravo, može se reći da prvo mesto dele pasoš finskih državljana i pasoš Luksemburga, pošto imaju identične karakteristike ove godine – u 118 zemalja nije im potrebna viza, u 38 je mogu dobiti na samom dolasku, a samo za 42 zemlje potrebna im je viza.

Zanimljivo je i da je ove sprovedeno još jedno istraživanje u vezi sa najmoćnijim svetskim pasošom. Sprovela ga je firma ,,Nomad Kapitalista” i njihovi rezultati se ne poklapaju sa rezultatima Pasoškog indexa. 

,,Nomad Kapitalista” u rezultatima istraživanjima navod da je švedski pasoš najmoćniji zato što omogućava putovanje bez vize u čak 186 država ili teritorija.  Pored toga, ova firma navodi da je prednost imati ovaj pasoš, zato što Šveđani imaju besplatno zdravstveno osiguranje, kao i školovanje na fakultetu, zatim plaćeni godišnji odmor i najduži životni vek u Evropi.

Najmanje vredni pasoši 

Državljani Iraka i Avganistana dele poslednje mesto na listi vrednih pasoša, pa se može reći da imaju najmanje moćan pasoš. Odmah iznad njih, nalaze se i Somalija, Sirija i Pakistan. Ovi pasoši podrazumevaju bezvizni režim u 30 ili manje od 30 država.

Retkost pasoša kao merilo njegove vrednosti

Ako bismo vrednost pasoša merili prema tome koliko ljudi ga poseduje i koliko teško ga je dobiti, onda pobednik ne bi bile ni skandinavske države, ni Singapur, ni Nemačka ili SAD.  

Naime, pasoš Suverenog malteškog vojnog reda poseduju tek tri osobe na planeti. To je ono što ga čini najekskluzivnijim na svetu. Ta tri pasoša poseduju tri najviša zvaničnika u tom katoličkom redu: veliki majstor, zamenik velikog majstora i kancelar.

Nije ovo najčudnija činjenica u vezi sa ovim vojnim redom. On ne poseduje svoju sopstvenu zemlju, već dva vanteritorijačlna poseda u Rimu u kojima u kojima izdaju svoje poštanske marke, valutu i pasoše.

Zanimljivi pasoši – kad putni dokument zaintrigira

Puno je zanimljivosti u vezi sa pasošima različitih zemalja, a ovde smo izdvojili samo nekoliko najintrigantnijih. 

Norveški i kadanski pasoši svetle

Norveški pasoš ima i jedan tajni znak. Naime, pod ultraljubičastim svetlom, tj. UV zracima na stranicama norveškog pasoša pojaviće se nešto nalik tragu polarne svetlosti koji se presijava na papiru.  Slična stvar je i sa kanadskim pasošem čije stranice pod UV zracima prikazuju ,,tajnu“ sliku. 

Finci takođe imaju zanimljiv pasoš

U donjem desnom uglu svake stranice finskog pasoša je nacrtan jelen. Ako brzo vrtite stane pasoša izgledaće kao da jelen ide u šetnju. Ova duhovita i zanimljiva vizualizacija pasoša može predstavljati i metaforu za slobodu kretanja.

Zanimljive i korisne informacije o pasošima

Da li ste znali da u slučaju pravljenja tetovaže na licu ili plastične operacije treba izvaditi novi pasoš, sa svežom fotografijom? Ukoliko uskoro planirate da promenite nešto na svom licu, ali i da putujete, imajte u vidu da ćete morati da izvadite novi pasoš.

Zanimljivo, a korisno je i to da to što pasoš još nije istekao, ne mora da da znači da i dalje važi! Mnoge zemlje zahtevaju da vaš pasoš bude važeći u narednih šest meseci od datuma vašeg dolaska, što znači da pasoš ne možete koristiti do onog datuma koji je upisan u njemu. Ukoliko vam pasoš, na primer, važi do 31. 12. 2020. u neke zemlje mogli ste sa njim da uđete samo do 31.06.2020.

Sigurni smo da su putni dokumenti, odnosno pasoši, i vama odjednom postali vrlo zanimljivi! Ne zaboravite svoj pasoš – uvek Putujte Sigurno!