Sretenovića vodenica – organska hrana i autentični način života

Da li ste znali da se u selu Markova crkva kod Lajkovca nalazi vodenica stara 300 godina koja radi punom parom i proizvodi brašno od kog se prave najukusniji domaći hlebovi?

Ova vodenica je u vlasništvu porodice Sretenović još od 1818. godine, kada ju je od Turaka otkupio njihov predak, sveštenik Sreten, po kom je porodica dobila prezime. Pop Sreten doselio se iz sela Bogovađa, udaljenog 15 kilometara od Markove crkve, kupio vodenicu, ovde zasnovao porodicu i ostao da se bavi proizvodnjom žitarica. Sretenovići i danas čuvaju originalnu tapiju kao uspomenu na taj događaj, a u familijarnom posedu se na ovoj lokaciji osim vodenice nalazi i valjarica za valjanje sukna.

Sreten bi bio ponosan na činjenicu da su njegovi potomci očuvali porodičnu tradiciju. Danas se na imanju proizvode najkvalitetniji domaći proizvodi, i to tradicionalnim tehnikama, isto kao što se radilo u njegovo vreme.

Sretenovića vodenica je sertifikovani organski proizvođač integralnog brašna, a Sretenov naslednik Tomislav, koji se vratio svojim korenima nakon što se penzionisao, vredno održava svoje gazdinstvo.

Tradicija živi

Vodeničarski kamen polako se okreće tempom koji mu već vekovima nameće reka Toplica, dok Tomislav Sretenović započinje svoju priču…

,,Potrudili smo se da nastavimo tradiciju naših predaka. Počeo sam sa ocem još kao dečak tradicionalno da gajim kukuruz i pšenicu, kao što su to vekovima radili naši preci. Danas na našem imanju proizvodimo razne vrste autohtonih sorti kukuruza i žitarica. Preradom, tj mlevenjem na vodeničnom kamenu, dobijamo deset vrsta brašna.”

Sve to Tomislav Sretenović, uz pomoć supruge Irene, radi u uslovima sertifikovane organske proizvodnje. Najpoznatija brašna koja se proizvode u Sretenovića vodenici su crveno i šareno kukuruzno brašno, krupnik, ovseno, raženo, kao integralni miks brašna od spelte, ovsa i heljde. Od skoro je na farmi počeo uzgoj čak i zelenog kukuruza iz Meksika.

Od ovih brašna se peku veoma ukusni domaći hlebovi, što vam može potvrditi svako ko ih je ikad probao. Pored brašna, u njihovoj ponudi se mogu pronaći i oljuštena zrna spelte, ovsa i ječma. Zrna su u vakumiranom pakovanju, a na svakom se nalazi recept ili predlog za najzdraviji način konzumacije.

Organska farma i uzgoj žitarica na zdrav način

Tomislava je, na putu ka organskoj proizvodnji, vodila želja da sačuva tradiciju, ali i da žive i hrane se zdravo, ne samo on i porodica, već i prijatelji, poznanici, znani i neznani. Ističe da organska proizvodnja nije ni malo jednostavna.

‚‚Ratarstvo traži celog čoveka i da stalno osluškuješ prirodu”.

Da bi na stolu bila poslužena cicvara od šarenog brašna ili domaća proja, potrebno je mnogo vremena, posvećenosti i iskustva. Osim toga, organska proizvodnja daje manji prinos od konvencionalne, i to do tri puta. Ipak, na imanju Sretenovića ne planiraju da šire posao jer im je kvalitet bitniji od profita.

‚‚Kad napravite interakciju sa prirodom, ne mislite više samo o profitu koji ćete ostvariti nego i na prirodu i ljude koji će konzumirati vaše proizvode.”

U vodenici Sretenovića nalaze se dva kamena. Na jednom se melje kukuruz, kao teža žitarica, a na drugom ostale sitnije žitarice. U njoj je uvek živo jer voda ne da mir, ali i zato što ima šta i da se samelje. Sretenovići se takođe bave i uslužnim mlevenjem. Sa tavanice vodenice visi duvan, proverena odbrana od moljaca. Za prosejavanje i pakovanje brašna preuređena je jedna mala prostorija, kako se rad ne bi zaustavljao čak ni zimi.

‚‚Da li je brašno 100% organsko?”, često je pitanje s kojim se suočava

Na žalost, poslednjih godina mnogi sugrađani imaju zdravstvene probleme, zbog kojih su često u nedoumici da li je ono što kupuju pod etiketom ‚‚organsko” zaista to. Kad ga pitaju da li je njihovo brašno stvarno organsko, Tomislav spremno odgovara: ‚‚Ne, nije sto posto organsko, već 200 odsto”.

Ističe da se na na njihovoj farmi zemlja đubri stajskim đubrivom, a umesto hemije koriste se kopriva i rastavić. Seme je njihovo, sortno, a način proizvodnje tradicionalan od početka do kraja procesa.

Prvi Biodistrikt u Srbiji

Krajem 2023. poljoprivredno gazdinstvo Sretenović se zahvaljujući neprofitnoj organizaciji Serbia Organica našlo na spisku prvog Biodistrikta u Srbiji, i prvog u delu južnog Balkana.

Biodistrikt označava uvezanost i saradnju različitih organskih proizvođača koji funkcionišu u neposrednoj blizini. Od tada se, kako bi se epitet prvog Biodistrkta opravdao, na ovom imanju u Markovoj Crkvi organizuju okupljanja kroz formu Bazara. Na njima možete videti i doživeti ono što urbane sredine ne mogu da dočaraju.

Ovde ćete imati priliku da isprobate najkvalitetniji domaći sir i kajmak, jaja, sveže sezonsko povrće, dimljenu slaninu i razne mesne prerađevine koje su neizostavne. Popijte čašicu rakije travarice, koja u sebi sadrži čak 57 trava, probajte razne autohtone sorte vina ili se zasladite raznim proizvodima na bazi meda. Domaće palačinke od speltog brašna sa prelivom od cepkanih šljiva će vas oduševiti.

Jedno je sigurno, sa ovog Bazara kući nećete otići gladni, a ni praznih ruku!

Radionice zdrave hrane

U Sretenovića vodenici svakog meseca se organizuju interaktivne radionice zdrave hrane. Na ovim radionicama možete iz prve ruke saznati kako se pravi prava srpska proja, hleb tain, ali i mnogi drugi ukusni tradicionalni specijaliteti… Naravno, sve to možete i degustirati u objektu koji se nalazi ispred same vodenice.

Ove radionice predstavljaju savršenu priliku za kvalitetno druženje i upoznavanje sa jednim drugačijim načinom života, kakav je u urbanim sredinama odavno zaboravljen.

,,Zvuk čeketala iz vodenice i miris tek pečenog hleba brzo će vas uvesti u naš svet.”

Kako stići do Sretenovića vodenice?

Sretenovića vodenica nalazi se u Markovoj Crkvi kod Lajkovca, u neposrednoj blizini crkve Svetog Dimitrija iz 17. veka. Za lakše snalaženje, možete pratiti sledeće koordinate na mapi ovde.