Zašto su Rusi jedni od vodećih graditelja železničkog saobraćaja

Verujemo da je železnica, naročito Transsibirska, i vama jedna od prvih asocijacija na sam pomen Rusije. 

Ukoliko se osvrnemo na podatak da dužina pruge koja prolazi kroz Rusiju iznosi preko 85.000 km, kao i da je kultni ruski voz „Sapsan” osmišljen tako da dostigne brzinu od čak 250 km na čas, ne čudi što je Rusija odavno poznata kao globalni lider kada je reč o železničkom saobraćaju. 

Međutim, da li ste znali da je za sve to zaslužan jedan čovek po imenu Pavel Melnikov?

Kako je sve počelo?

Daleke 1834 godine, dok je Rusijom vladao Nikolaj I Romanov, počela je konstrukcija prve ruske pruge predvođena istaknutim dvojcem tog vremena koga su činili Miron i Jefim Čerepanov, otac i sin koji su smatrani za izuzetno inovativne pronalazače i talentovane inženjere. 

Kako je ova pruga bila predviđena za parnu lokomotivu njena širina je iznosila 1829 mm i ona pripada takozvanim prugama širokog koloseka. Služila je da poveže Sankt Peterburg na severu i Carsko selo na jugu, a njena celokupna dužina je iznosila 27 km. 

Izgradnja ove pruge je samo potvrdila stav tadašnjih ruskih inženjera i učenijih ljudi da je železnica nešto što je Rusiji potrebno čak i više nego ostalim zemljama, zbog osobene geografije, izleda terena, rasporeda trgovačkih centara, a najviše zbog veličine celokupne ruske teritorije.   

Upravo zbog toga se 1. avgusta 1842. godine započinje sa izgradnjom velike železničke pruge koja će povezivati Sank Peterburg i Moskvu, i za čiju izgradnju je najviše od svih zaslužan poznati ruski inženjer Pavel Melnikov.

Ko je bio Pavel Melnikov?

Pavel Melnikov (1804-1880) je bio ugledni ruski inženjer, administrator, a kasnije i ministar saobraćaja i komunikacija, koji je uneo revoluciju u dotadašnju tehniku izgradnje pružnih sistema i ujedno postavio temelje moderne ruske železnice kakvu danas poznajemo.

Nakon što je 1825. godine diplomirao kao najbolji saobraćajni inženjer u klasi i poneo čin poručnika, Pavel Melnikov je ostao da radi kao profesor na univerzitetu, a 1833. se pridružio artiljerijskoj školi u Sankt Peterburgu. 

Leta 1839. biva poslat, zajedno sa pukovnikom po imenu Nikolaj Kraft, u Ameriku sa zadatkom da prouči američki železnički sistem i vrati se sa izveštajem o američkoj tehnologiji građenja pruga, kao i preporukom kako da se ista tehnologija primeni u izgradnji ruskih železnica.

Nakon svog povratka u Rusiju 1840. godine, Pavel Melnikov podnosi detaljan izveštaj o železnicama Severne Amerike i tehnologiji koje se u njihovoj izgradnji koristila. Upravo na osnovu tog izveštaja, kao i Pavelovih preporuka, počinje se sa izgradnjom pruge Moskva-Sankt Peterburg, prvog velikog projekta koji je označio početak železničkog saobraćaja u Rusiji.

Pored izuzetnog značaja koji je ova pruga imala za transportni saobraćaj koji se odvijao između dva najveća ekonomska, kulturna i politička centra carske Rusije, ovo je prva pruga čija širina je iznosila 1524 mm, što je kasnije usvojeno kao standard i koristilo se prilikom izgradnje mnogih drugih pružnih sistema u Rusiji.

Kako ruska železnica funkcioniše danas?

Moderna ruska železnica je na svom putu da postane tehnološki napredna kao što to jeste danas pretrpela mnoge neprilike koje su mahom izazvane raspadom SSSR-a. 

Nakon što se ova sovjetska republika rasparčala, tadašnja državna železnica biva podeljena na pojedinačne železnice čiji vlasnici postaju bivše sovjetske republike. Ovakva podela, kao i celokupno ekonomsko stanje u kojem se ruska država našla nakon raspada, dovelo je do stagnacije u razvoju železničkog saobraćaja.

Međutim, država Rusija je mnogim reformama donetim nakon 2000. godine uspela ne samo da ponovo podstakne razvoj i ulaganje u železnicu i omogući joj da stane na noge, već i da modernizuje pružni sistem i uloži značajna sredstva u projektovanje novih, brzih vozova, što je dovelo do ogromnog poboljšanja u funkcionisanju celokupne ruske železnice.   

Danas se Rusija može pohvaliti visoko funkcionalnim pružnim sistemima koji povezuju sve bitne tačke ove prostrane zemlje, najbržim vozovima od kojih su „Alegro”, „Sapsan” i „Lasta” među najpoznatijima, kao i modernom železničkom infrastrukturom koja predstavlja osnov uspešnosti ruskog železničkog saobraćaja. 

A sve to zahvaljujući talentovanom inženjeru po imenu Pavel Melnikov, koji se može smatrati i ocem ruske železnice.