Običaji za Uskrs – evo kako se proslavlja Uskrs širom sveta

Jedan od najvećih hrišćanskih praznika, za mnoge i najradosniji, Uskrs ili Vaskrs, praznuje se širom sveta sa nedelju dana razmaka između katoličkog i pravoslavnog. Veliki praznik doneo je i veliki broj običaja i navika koje praktikuju ljudi koji ga praznuju, te su običaji za Uskrs veoma inspirativna tema iz koje možemo naučiti dosta o narodima širom sveta.

Različiti običaji za Uskrs  iza sebe imaju interesantna značenja koja obično potiču od još interesantnijih priča i verovanja. Katolici i Pravoslavci neke običaje dele, dok se neki u potpunosti razlikuju i to od države do države. Kako se Uskrs praznuje u državama komšinicama a kako na nekim tropskim ostrvima? Saznajte u ovom tekstu.

Farbanje jaja za Uskrs – zaštitni znak ovog praznika 

Priča o tome koji se to običaji za Uskrs primenjuju širom sveta mora početi onim najrasprostranjenijim. Naime, jedna od glavnih asocijacija na ovaj praznik jeste farbanje jaja za Uskrs. 

Jaja se farbaju na Veliki petak, koji predstavlja najtužniji dan za Hrišćane – dan kada je Isus razapet na krst. Tada Hrišćani farbaju jaja a tradicija je da se ona boje u crveno, kao što je i isusova krv. Ipak, ovaj univerzalan običaj se primenjuje na različite načine. 

Zašto se farbaju uskršnja jaja?

Iako je danas farbanje jaja za Usrks uobičajena radnja, koju mnogi koriste i da ispolje svoju kreativnost, malo ko zapravo zna zašto se farbaju uskršnja jaja i kako je do ovog običaja došlo. 

Legenda o tome kako je farbanje jaja za Uskrs postalo ustaljen običaj glasi ovako: Marija Magdalena je došla u Rim i caru Tiberiju donela korpu jaja uz vest da je Isus vaskrsao. Car joj nije poverovao i rekao joj je da bi to bilo isto kao kada bi jaja u korpi promenila boju, tada je Marija Magdalena izgovorila “Hristos vaskrese” i jaja su postala crvena. 

Još jedna interesantna legenda o tome kako je farbanje jaja za Uskrs postalo običaj pripoveda kako su se stanovnici Jerusalima rugali Hrišćanima da Isus nije vaskrsao, jer bi to bilo isto kao da kokoške snesu crvena jaja, i sledeće godine na dan Uskrsa upravo to se i dogodilo. 

Da li su samo Hrišćani praktikovali farbanje jaja? 

Jedan zanimljiv podatak govori o tome da farbanje jaja zapravo uopšte nije hrišćanski običaj, već su ga Hrišćani preuzeli i uvrstili u običaje za Uskrs. Dakle, još drevni Egipćani, Persijanci, Feničani i Hindusi farbali su jaja. U ovim kulturama se verovalo da je svet stvoren iz ogromnog jaja, i da samo jaje predstavlja simbol novog života što se idealno uklopilo u hrišćansku tradiciju kasnije. 

Postoji jedna interesantna priča koja govori o tome kako su severno-afrička plemena iznendaila hrišćanske prosvetitelje u vreme masovnog pokrštavanja. Naime, kada su ih sveštenici preobratili u Hrišćane, baš za vreme Uskrsa, članovi plemena su farbali jaja u crveno iako im sveštenici pre toga nisu objsnili ovaj običaj. 

Običaji za katolički Uskrs – od Evrope do tropskih ostrva 

Katolički Uskrs obeležava se nedelju dana pre pravoslavnog,  kada se veliki broj Katolika okupi istim povodom, praznujući na drugačiji način. Neki običaji za katolički Uskrs su nam prilično poznati, međutim za neke verujemo da će vas veoma iznaditi. Evo koji nam to običaji za Uskrs stižu iz komšiluka, a koji sa drugog kraja sveta. 

Običaji za Uskrs u Francuskoj – nakon crkve se odlazi “u lov”

Kada su u pitanju običaji za Uskrs, Francuzi baš kao i ostatak Hrišćana farbaju jaja u različite boje za Veliki petak, međutim, kod njih jaja imaju još jednu ulogu. Naime, na dan Uskrsa nakon crkvene službe, članovi porodice polaze u zabavnu potragu za skrivenim jajima po bašti. 

Ovaj običan je obično omiljen mališanima, pa se tako sakrivaju i čokoladna jaja koja predstavljaju svojevrsnu nagradu za onog ko ih pronađe. Ovaj zabavan običaj proširio se u mnoge države Evrope, a u Americi ga nazivaju egg hunt odnosno lov na jaja.

Običaji za Uskrs u Francuskoj dalje nalažu da se posle potrage organizuje veliki porodični ručak, a uskršnja trpeza ne može proći bez jagnjećeg pečenja. Interesatno je da Francuzi praznuju i dan nakon Uskrsa, kada porodice obično odlaze na izlet na jugozapadu zemlje, i prave džinovske omlete. 

Uskrs u Italiji – bogata uskršnja trpeza 

Čuvena italijanska kuhinja osvaja ljude širom sveta, a najpoznatija jela koja potiču iz ove zemlje nezaobilazan su deo menija svih svetskih restorana, zato i ne treba da čudi da je i Uskrs u Italiji u znaku hrane. U Italiji se veliki porodični ručak organizuje različitim povodima, a ono po čemu se uskršnja trpeza razlikuje od ostalih jesu određena jela. 

Naime, za Uskrs u Italiji se jede tradicionalni kolač “kolumba”, koji se pravi u obliku golubice koja simbolizuje dolazak dobrih vesti u dom. Interesantno je da se ponekad kolomba ukrašava ofarbanim jajima. Ono po čemu su običaji za katolički Uskrs slični je i to da se u većini slučajeva na trpezi mora naći jagnjetina, tako i Italijani za Uskrs jedu jagnjetinu. 

Uskršnju trpezu čini i torta pasqualina, odnosno uskršnja torta koja je zapravo slano jelo od testa punjeno spanaćem i jajima.

Bizarni uskršnji običaji koji nam stižu iz Slovačke i Mađarske

U čitavoj Slovačkoj, ali i u većem delu Mađarske, i u nekim delovima njihovih komšinskih država postoji običaj da mlade žene šetaju ulicom dok ih sa strane polivaju vodom i “bičuju” ukrašenim granama vrbe. Za uzvrat one svojim “mučiteljima” poklanjaju ukrašena jaja i alkoholno piće.

Ovaj pomalo bizaran običaj praktikuje se i povodom drugih praznika u okolnim zemljama a simbolika “šibanja” vrbom leži u verovanju da vrbe devojkama prenose plodnost i živopisnost. 

Uskršnji zmajevi na Bermudskim ostrvima 

Uskrs se praznuje i na dalekim Bermudskim ostrvima, i to na prilično neobičan i zanimljiv način. Na dan Uskrsa nad Bermudskim ostrvima se viore ručno izrađeni papirni zmajevi, koje stanovnici za potrebe ovog praznika pripremaju i puštaju. Ovo je običaj koji okuplja celu porodicu, a zmajevi simbolišu Hristovo uspeće. 

Na Bermudskim ostrvima je i trpeza za Uskrs nešto drugačija. Oni taj dan pripremaju tortu od bakalara i služe toplo ukusno pecivo koje na sebi ima ugraviran krst. 

Dramatična simbolika nam stiže sa Filipina 

Na egzotičnim Filipinima uskršnji običaji su nešto drastičniji od svih koje smo do sada naveli. Naime, čitava nedelja koja prethodi Uskrsu je u znaku ovog praznika, i tada se vernici maskiraju u rimske vojnike, koji su prema legendi marširali ulicama Jerusalima, i simuliraju povorku koja je usledila pre raspeća. Tada muškarci sami sebe bičuju po leđima, a nekada se čak i simulira samo raspeće.

Pravoslavni običaji za Uskrs – kako se praznuje u domovini 

“Svuda pođi – svojoj kući dođi”, tako ćemo se i mi nakon našeg malog putovanja kroz zemlje sveta i uvida u njihove običaje i verovanja vratiti među svoje i pristetiti se koji su to pravoslavni običaji za Uskrs. 

Kod nas se na Veliki petak farbaju jaja, i to najčešće u crveno a prvo crveno jaje koje se izvadi iz boje je takozvana “čuvarkuća” koja se menja od Uskrsa do Uskrsa i veruje se da ona štiti domaćinstvo i porodicu. Tradicionalno, jaja se boje u lukovini, od koje dobiju zagasinu bakarnu boju. 

Tradicionalni pozdrav za Uskrs je “Hristos vaskrese” a otpozdrav “Vaistinu vaskrese” i on se obično koristi prilikom tucanja jajima, i kao način čestitanja ovog praznika. 

Tucanje jajima za Uskrs

Ovaj običaj  je posebno omiljen među vernicima, a radi se o interesantnoj “borbi” jaja koje se organizuje među članovima porodice. Običaj nalaže da domaćin prvi uzima jedno jaje a za njim i svi ukućani.

Tada počinje takmičenje čije jaje je najjače, što je posebno interesantno najmlađima. Kada se jedno jaje slomi koristi se “Hristos vaskrese”, a običaj je da se onom ko ima jače jaje pokloni slomljeno kako bi mogao da ga pojede.

U Grčkoj se takođe praktikuje ovaj običaj, s tim što kod njih važi pravilo da se jaje mora držati sa tri prista.

Takođe, pravoslavni običaji za Uskrs nalažu da se nakon posta, za uskršnji doručak svaki član porodice omrsi jajem. Osim toga, svaki gost koji tog dana dođe u kuću obavezno na poklon dobija jaje.

Diverzitet prilikom praznovanja Uskrsa ili bilo kog praznika samo je pokazatelj koliko je različitosti među narodima i kulturama, i koliko je bogata tradicija na kojoj današnji svet počiva.  Zato je potrebno da poštujemo tuđe običaje i da negujemo svoje, kako bismo još dugo svedočili šarenom vašaru različitosti koji svi zajedno kreiramo.