Koja zaduženja ima posada aviona i kako postati njen član

Da li ste se ikada zapitali ko se brine za vašu bezbednost na letu i na koji način sigurno stignete od tačke A do tačke B? Svi znamo da je posada aviona odgovorna što na visini od 10 000 metara mi možemo da kruziramo nebom, ali vrlo retko razmišljamo ko su ljudi u uniformama koji čine naše putovanje mogućim.

Čime se bavi pilot, kopilot i da li je stjuardesa na letu samo da bi se prijatno osmehivala dok vam služi kafu, saznajte u nastavku teksta. Pre nego što počnete da učite o kompleksnosti svake od pomentih uloga, otkrićemo da njihova edukacija traje mnogo više nego što pretpostavljate, a da im posao spada u domen najstresnijih zanimanja ako uzmemo u obzir da od njih svakodnevno zavisi život na hiljade putinika. Vežite se, polećemo!

Posada aviona – ko je sačinjava?    

Konkretno, posada aviona se uvek sastoji od: pilota, kopilota, inženjera leta, persera, stjuardesa i stjuarda. Oni koji su upoznati sa nautičkim izrazima, prepoznaju da nazivi određenih pozicija posade potiču od upravo od njih, a samim tim i ukazuju na rang.

Svi članovi posade imaju status službenih lica, a njihova najbitnija funkcija je osiguranje bezbednog leta i siguran prevoz svih putnika od mesta polaska do krajnje destinacije. Svaka druga funkcija je u senci ove, premda to ne menja činjenicu da je posada takođe odgovorna i za udobnost putnika na letu. Čest je slučaj da aviokompanije zahtevaju da posada aviona živi u neposrednoj blizini glavnog aerodroma kako bi bila u mogućnosti da u minimalnom roku odgovori na sve zahteve.

Pilot – najbitnija osoba u svakom avionu

Pilot, odnosno kapetan posade ima zaduženje koje sa sobom nosi najveću odgovornost od koje zavisi dobrobit svih putnika, ali i ostalih članova posade. Oni su uvežbani profesionalci koji imaju zadatak da upravljaju avionima ili helikopterima, a prevoze robu, poštu i putnike. Drugi pilot, odnosno kopilot pomaže kapetanu u samoj komunikaciji sa kontrolom leta, u praćenju svih sistema, ali i u upravljanju avionom.

Kopilot i kapetan moraju da budu usklađeni

Pre svakog puta pilot i kopilot moraju vrlo detaljno da isplaniraju predviđeni let, istovremeno proveravajući avion kako bi bili sigurni da su motori, instrumenti sa komandne ploče i ostali sistemi funkcionalni. Osim toga, pilot i kopilot uvek moraju da provere da li su prtljag i roba ukrcani ispravno s obzirom na ravnotežu aviona.

Piloti su u stalnom kontaktu sa dispečerima kako bi imali informaciju o očekivanim vremenskim uslovima na polaznoj tački, ali i na krajnjem odredištu. Upravo na osnovu informacija dobijenih od dispečera, pilot bira maršrutu, visinu letenja i brzinu leta. Na taj način se osigurava da će let biti najudobniji, najbrži i najsigurniji mogući. U slučajevima kada su uslovi leta ispod minimuma, kapetan i kopilot u komunikaciji sa dispečerima i kontrolorima leta usaglašavaju let sa ostalim vazduhoplovnim prometom.

Kopilot i pilot moraju biti savršeno uigrani, naročito u momentima poletanja i sletanja, s obzirom da su ovo najzahtevniji momenti kada je vožnja aviona u pitanju. U trenucima kada avion pri poletanju ubrzava, kapetan se usredsređuje na pistu, a kopilot pažljivo prati komandnu ploču. Izračunavanje brzine koja je neophodna da bi avion mogao da leti zahteva razmatranje visine aerodroma, spoljne temperature, težine aviona kao i brzine i smera vetra. Jednom kada avion dostigne potrebnu brzinu poletanja, kopilot daje signal kapetanu koji tada podiže nos aviona.

Koliko je vožnja aviona zahtevan proces?

Generalno, vožnja aviona je automatski proces, koji može da se zakomplikuje u slučaju lošeg vremena. Pilot uz pomoć autopilota, ali i drugih kompjuterizovanih instrumenata za upravljanje letom usmerava avion u skladu sa predviđenom rutom. Piloti na letu su u stalnom kontaktu sa kontrolama leta koje preleću i oni kontinuirano vode računa o komandoj ploči kako bi proverili stanje motora, sistema za rashlađivanje i količinu preostalog goriva.

Oni mogu tražiti promenu rute, odnosno visine letenja, ako je let teži nego što je očekivano. Tada se piloti mogu konsultovati sa kontrolom leta, te ukoliko saznaju da su drugi piloti ostvarili bolje uslove na drugoj visini, shodno tome je i oni menjaju. Isti proces se dešava i u slučajevima kada piloti žele da izbegnu vetar koji duva u nos aviona, s obzirom da je za let mnogo bolja opcija da pronađu vetar koji će duvati u rep aviona jer se na taj način povećava brzina i u velikoj meri smanjuje potrošnja goriva.

Pilot i kopilot uz pomoć specijalizovanih navigacijskih instrumenata i specijalnih karti mogu da odrede tačno gde se nalaze, dok im ostali instrumenti pomažu u održavanju smera sve do piste. Kada piloti slete, oni su u obavezi da popune obrazac o letu koji je potrebno dostaviti dispečerima.

Kakav sklop ličnosti pilot i kopilot poseduju?

Biti pilot znači raditi najodgovorniji posao. Kada se bavite ovim poslom, ne postoje loši dani, ne postoje spoljni fakotori koji mogu ili smeju uticati na vašu koncentraciju. Vožnja avionom je zadatak koji se poverava osobama koje su na prvom mestu odgovorne, zatim snalažljive i dobre pod pritiskom. Pilot mora da bude sposoban za rad i pod najvećim pritiskom, a zrelost i visok nivo emocionalne inteligencije ne smeju da zaostaju.

Suvišno je napomenuti da su snalaženje u prostoru, dobra koordinacija i spretnost preduslovi za svakog pilota. Praksa je i da se ceo tim psihijatara i psihologa bavi proverovom spremnosti i sposobnosti osobe koja aplicira za posao pilota. Osim toga, zdravstveno stanje mora biti (bukvalno) savršeno, a iz tog razloga se dozvole za letenje stalno obnavljaju.

Kako postati pilot?

Pilot komercijalnih letova, prolazi kroz standardizovan sistem školovanja koji obuhvata teoretsku i praktičnu nastavu. Standard po kom se sve edukativne aktivnosti odigravaju, propisuje Evropska agencija za vazduhoplovnu bezbednost EASA usaglašeno sa američkim propisima.

Postoji licenca za privatnog pilota, profesionalnog komercijalnog pilota i licenca profesionalnog linijskog pilota. Da bi postao privatni pilot, osoba mora da ima minimum 17 godina i iskustvo od najmanje 45 časova leta i 10 časova samostalnog leta od kojih 5 časova mora biti sa navigacijom.

Pilot mora da ima barem 18 godina i iskustvo od minimum 150 sati, a tada ima privilegije privatnog pilota, ali osim toga može da deluje kao kapetan ili kopilot u bilo kom vazduhoplovu, osim u javnom avio prevozu. Može da služi kao komandant u javnom vazdušnom saobraćaju kao pilot u vazduhoplovu jednosedu i može da bude kopilot u avionu koji zahteva tu funkciju.

Pilot koji sme da vrši funkciju kapetana posade, mora da ima 21 godinu i najmanje 1500 sati leta kao pilot aviona. Licenca mu omogućava da obavlja sve dužnosti privatnog pilota, a uz dozvolu profesionalnog pilota sa instrumentalnim letenjem sa avionom sa jednim ili sa više motora, obavlja i dužnosti kapetana posade i kopilota u avio službi.

Piloti u aviokompanijama nakon uspešno završenog teoretskog i praktičnog školovanja, mogu početi sa radom kao kopiloti pripravnici. Piloti konstantno uče i dodatno se školuju za svaki tip aviona kojim upravljaju. U obavezi su da svake godine obnavljaju znanje teorijskim ponavljanjem, a pomenute obnove organizuju školski centri aviokompanija.

Napredovanje u aviokompaniji je dug proces koji podrazumeva da je službenik prvo pripravnik za mlađeg kopilota, pa mlađi kopilot, zatim kopilot, te stariji kopilot. Nakon toga slede titule mlađeg kapetana, kapetana i finalno – instruktora.

Šta radi inženjer leta?

Inženjer leta je osoba koja se bavi svim tehničkim proračunima koji su od važnosti za let. On takođe nadgleda ponašanje letelice i svojim savetima olakšava pilotima vožnju aviona. Inženjeri su, pak, redovan deo posade isključivo na velikim letelicima gde je njihovo prisustvo obavezno.

Inženjer leta se naziva još i drugi oficir i avioni dizajnirani do 1980. godine imaju predviđeno mesto u kokpitu za tu poziciju. Sa druge strane, na današnjim kratkim letovima i u manjim letelicama, drugi oficiri ne lete. Umesto toga, njihov zadatak je da prate samo ponašanje aviona i da izračunavaju brojke koje uključuju idealnu brzinu uzletanja i sletanja, upravljanje gorivom i podešavanje snage.

Postoji velika šansa da će već u bliskoj budućnosti inženjer leta biti bivše zanimanje, s obzirom na to da današnji avioni poseduju kompjuterizovane sisteme koji eliminišu potrebu za čovekovim radom.

Stjuardesa i stjuard – zaduženja na letu  

Svaka stjuardesa i svaki stjuard moraju da se vide sa glavnim pilotom minimum sat vremena pre leta kako bi se informisali o dužini leta, konkretnim evakuacionim procedurama, očekivanoj vremenskoj prognozi i koordinaciji osoblja. Njihova sledeća dužnost je da provere da li se svi kompleti prve pomoći i oprema za urgentne situacije nalaze na letu. Kabinsko osoblje mora da bude sigurno da je avion čist, osvetljen i da ima dovoljno zaliha hrane i pića za svakog putnika i člana posade.

Od momenta kada se svi putnici ukrcaju, stjuardesa i stjuard su tu da ih dočekaju, pozdrave i otprate do dedeišta. Nakon toga je obavezan protokol prilikom koga se svi putnici upoznaju sa sigurnosnim merama. U slučaju da na letu ima putnika sa posebnim potrebama, kabinsko osobolje je o tome obavešteno i u skladu sa posebnim obrascem ponašanja se prema njima i ophode.

Kada avion sleti, stjuardi obaveštavaju putnike o aktuelnim vremenskim prilikama na destinaciji na koju su sleteli. Nakon što posada otpozdravi putnike, stjuardese i stjuardi podnose izveštaj kapetanu.

Kako postati stjuardesa ili stjuard?

Na pitanje kako postati stjuard, odnosno stjuardesa – odgovor je isti. Iako je ovaj posao nešto popularniji među ženskim polom, stjuardi su jednako dobri u obavljanju ovog posla. Da bi postali deo kabinskog osoblja osnovne kvalifikacije su završena srednja škola i poznavanje engleskog jezika.

Osim toga, da bi bilo koja aviokompanije želela da sarađuje sa aplikantom, neophodno je da njihova služba ljudskih resursa, sačinjenih od profesionalaca, oceni da je prijavljeni kompetentan. Osobine koje krase svakog stjuarda i stjuardesu su tolerancija, snalažljivost i sposobnost rada i u kriznim situacijama. Osim za pilote, i za stjuardese i za stjuarde je fizičko i mentalno zdravlje preduslov bez kog se ne razmatra zaposlenje.

Nakon više krugova kastinga za kabinsko osbolje, aviokompanije se opredeljuju za najbolje kandidate. Nakon toga, svaka kompanija ima sopstveni program kojim obučava osoblje poslu kojim će se u budućnosti baviti. Oni nekoliko meseci uče kakve manire treba da poseduju i kako treba da izgledaju.

I kabinsko osoblje mora da bude upućeno u svaki model aviona kojim lete, a najteži deo obuke podrazumeva i prvu pomoć koja podrazumeva i sposobnost zaposlenih da porode žene ukoliko je to neophodno. Iako danas postoje privatni kursevi koji obećavaju bolju prolaznost na kastingu za aviokompanije, treba imati u vidu da oni nisu garancija uspešnosti.

Šta radi perser na letu?

Perser je zanimanje koje se odnosi na šefa kabinskog osoblja sačinjenog od stjuarda i sjuardesa. On rukovodi radom celog tima, komunicira sa pilotima i bavi se zvaničnim objavama koje se upućuju putnicima.

Perser nadgleda rad svakog člana kabinskog osoblja kako bi putnici bili sigurni i uživali najveći stepen komfora. Osoba sa ovim zaduženjem uvek vodi računa i o bezbednosnimm pravilima ponašanju u avionu, koje je krucijalno na svakom letu. Nakon svakog puta, perser je u obavezi da sastavi izveštaj o radu stjuarda i stjuardesa, ali i da navede da li su svi postupci bezbednosti leta bili ispraćeni.

Nije posao svih članova posade jednako odgovoran, međutim to ne znači da svako od njih nije obavezan na punu koncentraciju, smirenost i u krajnjoj liniji požrtvovanost. Briga o (nekada) stotinama putnika, na velikim visinama, i dugim, prekookeanskim letovima zahteva najviši nivo sposobnosti. Iz tog razloga, sledeći put kad se ukrcate na avion, setite se da se iza tih osmeha i lepo ispeglanih uniformi nalaze ljudi koji su život posvetili konstantnom usavršavanju i koji tako doprinosei našem sigurnom letu.