Vrdnička kula – istorija stare osmatračnice Sirmijuma

Vrdnička kula gde se nalazi neprocinjivi spomenik kulture, za koji se veruje da datira još od doba Rimljana, smeštena je nedaleko od starog fruškogorskog naselja Vrdnik.

S obzirom na period nastajanja, smatra se osmatračnicom antičkog grada Sirmijuma, čija je osnovna funkcija bila zaštita od napada okolnih plemena, koji su, na teritoriju Rimskog carstva, prodirali sa severa. 

Sa vrha visoke Vrdničke kule, smeštene na bregu,  danas, pruža se neverovatan pogled, koji omogućava vidik sve do Cera i Avale. Od neprocenjivog je istorijskog i kulturnog značaja, i predstavlja fantastičnu destinaciju za jednodnevni izlet iz grada. 

U nastavku teksta, predstavljamo vam bogatu istoriju Vrdničke kule, stare osmatračnice Sirmijuma, i nadamo se da ćemo vas inspirisati da je, što pre, stavite na spisak spomenika kulture Srbije, koje želite da posetite ove godine!

Vrdnička kula istorija – nastanak i značaj utvrđenja 

Kao što smo već pomenuli, veruje se da, kada je u pitanju Vrdnička kula, njena istorija počinje još u doba Rimljana. Pretpostavlja se da je izgrađena po nalogu imperatora Probusa, koji je vladao delom Rimskog Carstva, iz Sirmijuma, u periodu od 274. do 282. godine nove ere. 

Razlozi za ovo verovanje, nalaze se u pronalasku rimskih artefakata u okolini osmatračnice. Pa, iako na ovom lokalitetu, nikada nisu rađena sveobuhvatna arheološka istraživanja, pouzdano se zna da je Marko Aurelije Prob, vladao ovim antičkim gradom, na području Srema, u periodu od kada datiraju iskopani predmeti. 

Vrdnička kula bila je meta napada više puta, od strane Huna i Avara, ali konačni udar zadali su Turci, dolaskom u Srem, početkom 16. veka, nakon čega više nikada nije obnovljena. O utrvrđenom gradu na ovom području, prvi put se govori u Ugarskim dokumentima iz 1315. godine. 

U spisima se ovaj grad oslovljava sa Rednek ili Regnicz, odakle možemo nazirati etimologiju sadašnjeg imena grada Vrdnik. Zvanični dokumenti nam ne govore ništa o tome, po čijem nalogu se Vrdnička kula podiže, no znamo da su Srbi njome upravljali tokom XIV i XV veka. 

Kao što smo pomenuli, do sada na području Vrdničke kule nisu obavljena nikakva značjana arheološka istraživanja, te sve informacije i predmete koje imamo o istoriji ovog utvrđenja, imamo zbog iskopavanja pre Drugog svetskog rata, koja su vršena ispred ulaza same kule. 

Arhitektura osmatračnice 

Otkopavanjima koja su vršena pre Drugog svetskog rata, otkriveni su zidovi koji su se nalazili oko grada, no danas je od njega ostala samo jedna građevina, nama poznatija kao Vrdnička kula. Vrdnička kula predstavlja klasični primer takozvane Donžon kule.

Donžon kula je termin koji označava najjaču kulu u srednjovekovnom utvrđenju, odnosno poslednju liniju odbrane. U prevodu sa francuskog znači tamnica, što i jeste bila jedna od funkcija donžon kule. S obzirom na to da je, najobezbeđenija jedinica unutar utvrđenja, bila je pogodna za čuvanje zatočenika. 

Vrdnička, donžon kula, visoka je oko 18 metara i nalazi se na oko 400 metara nadmorske visine. Kula je iznutra pravougaone, dok je spoljašnjost zaobljene osnove. 

Ulaz se nalazi sa zapadne strane, i uzdignut je nekoliko metara od zemlje. Veruje se da je razlog tome upravo sprečavanje neprijatelja da pristupi u slučaju opsade, te da se u kulu ulazilo merdevinama.

Danas se može ući u kulu, ali se predlaže da se to ne radi bez opreme, zbog visine i okrunjenih zidina, koji nisu bezbedni. 

S obzirom na to da pri tlu kule, postoji nekoliko manjih otvora, veruje se da potencijalno postoje i neistražene podzemne prostorije, što predstavlja veliki potencijal za dalja arheološka istraživanja. No nije sigurno da li su ovo verovanja meštana, ili realne prognoze stručnjaka.

Vrdnička kula – istorija borbe za obnovu i restauraciju spomenika izuzetnog kulturnog značaja

Vrdnička kula je spomenik star preko 1700 godina koji je, kao što smo pomenuli, poslednji put razrušen pod opsadom Turaka. Od tada, više nikada nije restauriran ni obnovljen. Postojali su brojni apeli od strane javnosti, da se pitanje Vrdničke kule stavi na dnevni red, a oglasio se i direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Sremskoj Mitrovici. 

Tek ove godine, Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture Petrovaradin, raspisao je javnu nabavku za sanaciju i konzervaciju Vrdničke kule. Sanacija predviđa postavljanje zaštitne ograde, klupa kao i rekonstrukciju pristupa samoj kuli.

Na ovaj način, Vrdnička kula gde se nalazi jedan od najstarijih spomenika kulture , odnosi malu, ali značajnu pobedu, te povećava svoju vidljivost, a ove promene, nema sumnje, doprineće turističkom potencijalu ovog mesta!

Vrdnička kula – gde se nalazi i kako doći do nje 

Sanacija stepeništa i prilaza do Vrdničke kule, nije slučajno bila jedna od prioriteta Zavoda za zaštitu spomenika kulture Petrovaradin. Naime, do kule je i danas moguće pristupiti samo zemljanim putem, a dolazak prevoznim sredstvom do nje nije moguće.

Najlakši put je dugačak 3km, i predstavlja šumsku stazu koja se odvaja od puta Zmajevac – Vrdnik. Šumskom stazom nije moguće ići kolima, već samo šetnjom, zbog čega se ova staza među lokalcima popularno naziva Staza zdravlja. 

Do samog grada Vrdnik postoji direktan autobus iz Novog Sada. Problem leži u tome, što je ova autobuska linija aktivna samo tokom školske godine, a u ostalom periodu morali bi da presedate u Irigu, kako bi došli u Vrdnik. 

Pa iako je pristup Vrdničkoj kuli i organizacija prevoza, da bi se ista posetila, jako zahtevan proces, ovaj lokalitet zaista vredi posetiti. Usled činjenice da je današnje stanje građevine, zapravo izvorni izgled nakon razrušavanja u 16. veku, od samog lokaliteta ne očekujte veliku atraktivnost. 

Vrdnička kula, svoj značaj crpi u činjenici da je svojevrsni spomenik kulture, koji izdražava test vremena, uprkos nemaru savremenika. Kao i Vrdnička kula Fruška Gora, predstavlja fantastičnu destinaciju za jednodnevni izlet, a s obzirom na to da se nalazi u neposrednoj blizini, možete je obići na putu do osmatračnice.

U nastavku teksta nudimo vam praktične informacije koje će vam pomoći prilikom organizacije posete Vrdničke kule.

Udaljenost relacije Beograd – Vrdnička kula km

Ukoliko svoju posetu Vrdničkoj kuli planirate iz prestonice kolima, biće vam potrebno nešto više od sat vremena. Iz centra Beograda do adrese Vrdničke kule, ima oko 90tak kilometara. 

Putovaćete uglavnom autoputem, te se nećete umoriti za prestojeći pešački deo, koji vas očekuje, od podnožja do vrha brda na kome se nalazi lokalitet!

Direktnih autobusa iz Beograda nema, te ćete prvo morati da odete do Novog Sada, a nakon toga, već objašnjenom rutom.

Vrdnička kula adresa 

Ovo je pitanje koje zanima mnoge, a odgovr je jednostavan – adrese nema! Vrdnička kula, kao što smo objasnili, nalazi se na vrhu brda do kog se dolazi zemljanom stazom. Jedina naznaka o adresi lokaliteta, može se duhovito nagovestiti Stazom zdravlja! 

Vrdnička kula radno vreme  

Pošto smo upozorili da od samog lokaliteta ne očekujete mnogo, verovatno vas neće iznenaditi da na njemu ne postoji vođeni obilazak, niti regulisani pristup i organizovana poseta. Samim tim ne postoji ni radno vreme, ni naplata ulaznica.

Ipak, mi vam savetujemo, da zbog nezgodnog pristupa i oronulosti lokaliteta, ipak izaberete da svoju posetu organizujete po dnevnom svetlu, te isplanirate povratak pre mraka. 

Šta sve još možete obići pri poseti Vrdničke kule?

Vrdnička kula predstavlja fantastičnu opciju za jednodnevni izlet iz grada, no ukoliko se odlučite da provedete nešto više vremena u ovom kraju, predlažemo da obićete i sledeće lokalitete:

• • Manastir Vrdnik, poznat i kao mala Ravanica, nalazi se nekoliko kilometara od Vrdničke kule, te ćete moći da ga obićete i za vreme svog jednodnevnog izleta. Ovo je jedan od najznačajnijih manastira na Fruškoj gori, i predstavlja jedan od fruškogorskih manastira, koji su svrstani u spomenik kulture od izuzetnog značaja. 

• Grad Vrdnik je autentično fruškogorsko naselje, koje je smešteno na padinama Fruške Gore. Pripada opštini Irig koja je od Novog Sada udaljena oko 20tak km, a od Beograda oko 70km. Baš kao i što to čini Vrdnička kula Fruška gora nacionalni park nalazi se u neposrednoj blizini grada Vrdnik, pa iz te činjenice on crpe svoj turistički potencijal. Zahvaljujući gustim šumama ima izuzetno prijatnu klimu, zahvaljujući kojoj se proglašava vazdušnom banjom.

Rudnik uglja, koji se nalazi u Vrdniku, jedan je od najstarijih na našim prostorima, a njemu grad duguje ubrzani rast i razvoj, iako ovaj rudnik danas nije u funkciji.

• Banja Vrdnik predstavlja poznato vojvođansko lečilište, a nalazi se na Fruškoj gori. Zahvaljujući čistom vazduhu i termalnim vodama, posebno je pogodna za ljude koji imaju probleme sa reumom. Ne samo za one sa reumatičnim oboljenjima, predstavlja i odlično mesto za odmor i mir na čistom vazduhu u području bogatom prirodom. 

Nadamo se da vam je naš tekst pomogao. te inspirisao organizaciju vašeg sledećeg izleta do Vrdničke kule! Pored svih nedostataka, poput nepristupačnih prilaza i zapuštenosti lokaliteta, Vrdnička kula vlasnik je jedinstvenog istorijskog nasleđa, i kao takva nesumnjivo zaslužuje vašu pažnju.

Najavljena rekonstrukcija, te sanacija objekta olakšaće budućim posetiocima obilazak, a nama ostaje nada da će doprineti sve većem interesovanju za ovaj neprocenjivi spomenik kulture. Iskoristite priliku, rezervišite smeštaj u Vrdniku i ponosno recite da ste doprineli na vidljivosti i popularizaciji buduće turističke atrakcije pre svih!